Šah kao profesija – kako izgleda put do vrha na 64 polja

Iako mnogi bavljenje šahom zamišljaju kao sobu punu knjiga i figurica, stvarnost profesionalnog šaha je mnogo dinamičnija.

Putovanja, treninzi, turniri, strimovi, edukacije, samo su neka od karijernih polja koje ova igra nudi. Podaci pokazuju da se ovaj sport, po broju registrovanih igrača, nalazi na trećem mestu, odmah posle fudbala i karatea, a njegova popularnost poslednjih godina dodatno raste. 

Naši sagovornici, velemajstor Aleksandar Inđić, pojednačni evropski prvak 2024. i trenutno najuspešniji srpski šahista i Marija Lukić, međunarodni šahovski sudija, trener i profesor na fakultetu, otkrivaju koji su izazovi i prilike u ovoj oblasti ali i kako izgleda kada se crno – bela tabla pretvori u profesionalnu svakodnevnicu.  

– Imao sam sreće jer dolazim iz šahovske porodice – započinje za Infostud svoju priču Aleksandar Inđić. Uz oca internacionalnog majstora i brata majstorskog kandidata, ušao je u svet šaha oko pete godine. Kontakti sa figurama i literaturom brzo su prerasli u strast, a ona kasnije u karijeru. 

– Sa takmičenjima sam krenuo u kadetskom uzrastu. Počeo sam vrlo brzo da dobijam pohvale i shvatio da imam nekog smisla za to. Kod kuće sam imao šahovsku biblioteku i nekoga sam kim sam mogao da učim i verujem da je to pored talenta početna prednost koja dosta znači – mišljenja je naš sagovornik. Velemajstorska titula stigla je već sa 17 godina što je bio jasan znak da šah, za Aleksandra, može da bude prostor u kome ima mesta da se razvija i živi od svojih rezultata. 

– Sama ljubav prema igranju nije dovoljna da bi se neko time profesionalno bavio. Da bi od takmičenja mogao da živiš, moraš da imaš i rezultate. U profesionalnom šahu taj “feedback“ je presudan. Bez konkretnih uspeha nemate osnovu da opstanete. Za razliku od nekih drugih sportova gde i prosečan igrač može imati siguran prihod, šah je znatno suroviji. Ovde se živi isključivo od visokih rezultata – smatra Inđić. 

Velemajstorska titula zahteva mnogo više od rada sa trenerom 

Šah nije igra koja se osvaja samo talentom niti se velemajstorksi nivo može postići brzo. 

– Neko prilazi igri kroz račun, neko intuitivno oseća šta treba da radi, neko više poziciono dobro razume principe. Mislim da je potrebna sinteza različitih kvaliteta ali i upornost, strpljenje, dobra memorija. Da bi se došlo do nekog velemajstorskog nivoa, recimo da je potrebno između pet do 10 godina intenzivnog rada. Ljudi pogrešno veruju da je dovoljno samo vežbati sa trenerom. U suštini, koliko god vremena provodite sa trenerom, morate duplo više sami da radite kako biste ušli u materiju i shvatili gde su zamke i problemi – kaže  Aleksandar.  

Kao i svaka profesija tako i bavljenje šahom nosi lepe i manje lepe trenutke. Putovanja i prilika da se upozna svet, stiču poznanstva širom planete i grade uspomene koje prevazilaze granice same igre svakako su prednosti koje se ne mere rejtingom. Naš sagovornik navodi da mu pored međunardnog uspeha i rezultata koji će ostati upisani u istoriji, šah pruža mogućnost da se kroz partije i estetski izrazi. 

– Bitno mi je da sam uspeo da dođem do toga da zvučim kao ja unutar šaha, odosno da na tabli  kreiram ono što želim da vidim. Cilj mi je da uđem u 50 najboljih na svetu i da pored pobeda na velikim turnirima imam i što više zanimljivih i lepih partija. A što se tiče mana, rekao bih da je to količina vremena i energije koja se ulaže u pripreme, ponavljanje pozicija, razradu ideja koje će se tek plasirati na tabli. Naravno, nije uvek prijatno kad treba nekome da pokvarite dan. Da bih ja bio zadovoljan moram nekog drugog da sklonim u stranu, ali i obrnuto. Zero-sum game. kroz osmeh kaže. 

Šah kao životna škola 

Za Mariju Lukić, koja je šah naučila sa šest godina, a trenirala i takmičila se do ulaska u srednju školu, izbor je bio drugačiji. Sa dvadeset godina osnovala je šahovski klub i preusmerila se na trenerski rad, a sa 25 je postala najmlađi međunarodni sudija u tom trenutku. Mišljenja je da šah kao profesija nudi mnogo mogućnosti. Zanimanja poput trenera, sudije, organizatora (turnira, manifestacija, kampova), predavača na seminarima (za polaganje za sudiju, trenera, organizatora) neka su njih.  

– Igrač, trener i sudija su tri potpuno različita sveta unutar iste discipline. Igrač fokusira sebe, trener fokusira druge, a sudija mora da bude iznad svih i obezbedi regularnost. Igrači sa velikim znanjem ne moraju nužno biti dobri predavači jer im često fale strpljenje i didaktičke veštine. Trenerski posao traži znanje, psihologiju, motivaciju, organizaciju. Sudijski posao traži hladnu glavu i autoritet koji se stiče znanjem. Meni najviše prija posao trenera, zatim sudije – kaže za Infostud.  

Veštine koje je stekla kroz šah Marija ne primenjuje samo na tabli, one su joj pomogle da se profesionalno razvija i u drugim oblastima, posebno u prosveti i organizaciji.  

– Naučila sam da planiram dugoročno, da uvek razmišljam nekoliko koraka unapred, što mi je dragoceno u predavačkom radu, pisanju i organizaciji događaja. Razvila sam analitičko razmišljanje i sposobnost da objektivno sagledam i sopstvene greške, što mi pomaže kako u ličnom razvoju, tako i u radu sa studentima i decom. Možda najvažnije, šah me je naučio da se i u porazu može dostojanstveno rasti, što je vrednost koju prenosim svima koje podučavam – kaže ona.  

Digitalna budućnost šaha 

Naši sagovornici saglasni su da su digitalne platforme otvorile nove mogućnosti za posao kao što su striming, online časovi, međunarodni učenici. 

– Šah je jedna od retkih disciplina koja se gotovo u potpunosti može preneti digitalno bez gubitka kvaliteta rada, što otvara vrata globalnom tržištu. Većina naših trenera danas ima stabilan broj učenika iz dijaspore i inostranstva, jer su cene časova u Srbiji često niske i nedovoljno vrednuju stručnost i posvećenost – smatra Marija, a Aleksandar podseća da najpopularniji šahovski strimer na svetu na svom Youtube kanalu ima 6.3 miliona pratilaca.  

– Mislim da je ta brojka fascinantna i da je sjajno da je šah okupio toliko ljubitelja na jednom mestu. Dakle, ne morate biti velemajstor da biste nekoga podučavali šahu. Važno je da znate da prenesete znanje, ali i da zabavite i motivišete, dodaje on.  

Mada se često doživljava kao “muška igra”, šah je jedna od retkih disciplina u kojima se muškarci i žene takmiče jedni protiv drugih, iako postoji i samo ženska kategorija.  

– Žene čine samo 10% šahovske populacije kako u svetu tako i kod nas. Do uzrasta od oko 15 godina devojčice su zastupljene sa oko 30%, ali tada mnoge od njih odustaju. Nažalost, razlozi su brojni – nagrade na turnirima za žene su niže, atmosfera nije uvek podržavajuća, a žene se ponekad suočavaju i sa neprijatnostima i diskriminacijom. Potrebno je da zajedno radimo na tome da se te okolnosti promene – smatra Marija.  

Šahovski savez Srbije proglasio je 2025. godinu – Godinom žena u šahu, a sjajan dokaz ovog potencijala stigao je upravo iz Srbije jer je Teodora Injac, 24-godišnja šahistkinja nova prvakinja Evrope u klasičnom šahu, čime je naša zemlja ostvarila najveći “ženski” istorijski rezultat do sada.