Sve više salona, a frizera nikad dosta

Iako se svake godine u Srbiji otvori na hiljade salona sa šifrom delatnosti koja obuhvata frizerske usluge, poslodavci se suočavaju sa problemom nedostatka radne snage. Ovaj paradoks, veliki broj novoosnovanih salona, a manjak stručnih radnika, pokazuje koliko je tržište rada u ovoj oblasti dinamično ali i zahtevno. 

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), od početka 2025. godine do septembra registrovan je 1.391 frizerski i kozmetički salon, što je za 15,5% više nego u istom periodu prošle godine, kada ih je osnovano 1204. Ovi brojevi govore da potražnja za frizerskim uslugama ne opada, ali se istovremeno javlja manjak stručnog kadra.  

Direktor škole za negu lepote Ivan Ardalić kaže za Infostud da je ove školske godine u toj obrazovnoj ustanovi upisano 250 učenika i da se smer redovno popuni do poslednjeg mesta. 

– Broj upisanih zavisi od toga koliki nam broj odeljenja Ministarstvo prosvete, odnosno školska uprava odobri. Ove godine su nam odobrili jedno odeljenje više, tako da smo umesto devet upisali deset na smeru frizer, – objašnjava nam direktor Ardalić. 

Prosečnu platu znatno “uvećava” iskustvo  

On navodi da je u Srbiji prosečna plata za frizere početnike između 70.000 и 80.000 hiljada dinara, dok su iskusni frizeri plaćeni između 100.000 и 110.000 hiljada dinara.  

Koliki je jaz između potreba poslodavaca i dostupnih radnika, potvrđuju i podaci sa portala Poslovi Infostud. Dok prosečan oglas za posao, na sajtu, privuče oko 50 prijava kandidata, kada vlasnici frizerskih salona objave da traže radnika, taj broj drastično pada. Na jedan ovakav oglas, u proseku stignu svega, četiri prijave. Ovo jasno pokazuje da su frizeri jedna od profesija gde je manjak radne snage više nego očigledan. 

Daliborka Đorđević, vlasnica salona Daca Hair Style, koja se ovim poslom bavi već 25 godina, mišljenja je jedan od razloga to što mladi vrlo brzo nakon završetka škole odlučuju da otvore sopstvene salone. Ona smatra da retko ko želi da radi za drugoga, jer je posao fizički naporan, a početne plate u Beogradu se kreću oko 80.000 dinara. 

– Sa druge strane, za otvaranja malog salona vam je potrebno između 5.000 i 6.000 evra. Zanimljivo je da najveći deo tog novca odlazi na materijale, što mnoge frizere iznenadi kada se prvi put upuste u privatni posao, kao i mene kada sam odlučila na taj korak. Ipak, morate biti spremni na troškove zakupa lokala, poreze i doprinose, na obezbeđivanje sopstvene plate –  kaže Daliborka.   

Naša sagovornica priznaje da oni koji rade kvalitetno i imaju stabilnu bazu mušterija, veoma brzo mogu da vrate uloženi novac. 

– Zarada može znatno da varira, neko će zarađivati više, neko manje ali generalno, većina uspe da se izbori i “ispliva” na tržištu. Činjenica jeste da ćete kao svoj gazda zarađivati više nego da radite za nekoga – kaže Daliborka.  

Uprkos tome, njena preporuka je da se zanat “dobro ispeče” kod iskusnih frizera pre nego se odlučite na privatni biznis.  

– Nekome je potrebno godinu dana, nekome tri, ali kad savladate dobro sve tipove kose, tehnike, feniranje, to nije kraj. Učenje u ovom poslu traje doživotno. Po mom mišljenju, sve je manje dobrih frizera. Zbog toga verujem da će u budućnosti naše usluge biti sve skuplje. Žene sve više vode računa o svom izgledu, a to znači da će frizerske usluge uvek biti tražene i na ceni, zaključuje Daliborka.  

Njen kolega Ivan Sarić, vlasnik salona Hair studio IV na Voždovcu, smatra da mnogo dece upisuje školu za Negu lepote ali dosta njih ne počne nikad da radi taj posao. 

– Jedan deo napusti zemlju, ima i onih koji odustanu, posao je fizički dosta naporan, stoji se po ceo dan. Da bi bio dobar traži se dosta odricanja i angažovanja tako da je danas zaista teže naći radnika nego što je to bilo ranije – smatra on.  

Investicija u znanje 

Put kojim je išao, kako kaže, tipičan je za sve frizere, učenje kod iskusnih frizera, takmičenja koja pomažu da se razvije svoj stil, rad u više salona i na kraju, otvaranje sopstvenog frizerskog salona kao kruna svakog zanatlijskog puta. 

– Razlika nekad i sad je u tome što je sada lakse doći do informacija, edukacija, kvalitetnih preparata, boljih uslova za rad generalno. Ali danas nije dovoljno biti samo frizer, danas si i menadžer i radnik i još dosta stvari pored samog friziranja – kaže Ivan.  

Kursevi i edukacije po njegovom mišljenju izuzetno su važni i on ističe da bez njih ovaj posao i ne može da se radi kvalitetno.  

– Čini mi se da ih mladi danas ne koriste u onoj meri u kojoj bi mogli. Jesu skupi, ali ulaganje u znanje se uvek isplati i isto je i u ovom slučaju. Edukujte se, to je ključ uspeha. Uz rad i predanost, od ovog posla može lepo da se živi – poručuje Ivan za Infostud.