Kako napisati motivaciono pismo koje se izdvaja

Motivaciono pismo više nije obavezna stavka u svakom konkursu, a uloga koju ima razlikuje se od kompanije do kompanije. Dok ga neki poslodavci, naročito u masovnom zapošljavanju, preskaču, kompanije koje traže eksperte, lidere i razvojne profile i dalje ga koriste kao važan alat za procenu motivacije, načina razmišljanja i kulturnog uklapanja kandidata.

Ukratko – jasno, personalizovano i usmereno na vrednost koju kandidat donosi konkretnoj kompaniji za konkretnu poziciju, a ne univerzalna forma bez stvarnih primera i vrednosti za poslodavca – ukratko je opis motivacionog pisma koje se izdvaja, prema mišljenju sagovornica Infostuda Jelene Bulatović, izvršne direktorke Srpske asocijacije menadžera i Milice Šćepanović, rukovodioca konsaltinga “Menadžment centar Beograd”.

Greške koje diskvalifikuju pismo

Prema rečima Jelene Bulatović iz perspektive menadžera i poslodavaca okupljenih u SAM-u (Srpska asocijacija menažera), dobro motivaciono pismo nije napisano „za sve firme“, već očigledno za jednu poziciju i jednu kompaniju.

• Pokazuje da kandidat razume biznis i kulturu, a ne samo opis posla. Ima jasnu strukturu, jednu stranu teksta i koristi stvarne primere, situacije i rezultate“, objašnjava Bulatović i podvlači da najbolja pisma liče na kratak „elevator pitch“, da u njima kandidat jasno pokazuje zašto baš ta kompanija i ta pozicija, i kako njegovo dosadašnje iskustvo može da reši konkretne potrebe tog poslodavca.

Kako kaže, pamti situaciju gde se kandidat izdvojio motivacionim pismom koje je ostavilo jači utisak od samog CV-ja. Naveo je konkretan problem kompanije koji je prepoznao kroz javno dostupne informacije i jasno objasnio kako bi mu pristupio, oslanjajući se na prethodno iskustvo. I to je bilo dovoljno da dobije prvi intervju.

Upravo tu dolazi do izražaja razlika između pisanog „reda radi“ i pisma koje ima svrhu – na toj razlici insistiraju i regruteri. Prvo što Milici Šćepanović upada u oči kada čita motivaciona pisma jeste da li je pisano namenski ili generički, a poslodavci i regruteri gotovo uvek prepoznaju da li je pismo pisao AI (ChatGPT) ili sam kandidat.

• Poslodavci vrlo brzo prepoznaju floskule, opšta mesta, generičke fraze poput: dinamična osoba, timski igrač, oduvek sam želeo, smatram da bih bio idealan kandidat, spreman sam za nove izazove… Sve ove fraze bez konteksta i primera deluju prazno i generički. Među greškama su i ponavljanje CV-a, pisanje predugačkog teksta, navođenje osobina bez dokaza, kaže naša sagovornoca i dodaje da već u prvoj rečenici motivacionog pisma očekuje da dobije odgovor na pitanje: Zašto baš ova pozicija i zašto baš ova kompanija?
• Ne očekujem biografiju, već signal da je kandidat razmišljao i da zna gde se prijavljuje. Savet kandidatu koji piše motivaciono pismo prvi put je da odvoji 2-3h po oglasu i da piše pismo samo za tu poziciju. Ako nema vremena da ga prilagodi, bolje da ga ne šalju.

Da HR profesionalci i menadžeri danas jasno prepoznaju pisma koja su prepuna lepih, ali praznih fraza, smatra i Jelena, ali dodaje da je AI koristan alat, isključivo ako se koristi da se tekst proveri sa aspekta stranog jezika, ili gramatike ili ako pomaže kandidatu da bolje strukturira svoju ličnu priču.

Nije obavezno, ali može da odluči

Praksa pokazuje da mnogi kandidati i ne šalju motivaciono pismo. Uglavnom jer veruju da je nepotrebno ili ne znaju kako da ga napišu.

Prema rečima Jelene Bulatović, i CV i pismo imaju svoju svrhu. Takođe, ona naglašava da se CV i motivaciono pismo ne takmiče, već da se dopunjuju.

• Poslodavac kroz motivaciono pismo želi da otkrije koliko je kandidat motivisan i koliko ozbiljno shvata prijavu, što se iz CV-a često ne vidi. CV pokazuje šta je kandidat radio, a motivaciono pismo – kako razmišlja. Kod kandidata sa sličnim iskustvom, naročito za junior i mid pozicije, ali i za uloge koje zahtevaju dobru komunikaciju ili kulturni fit, motivaciono pismo često pravi razliku i odlučuje ko će biti pozvan na intervju. Pismo ne može u potpunosti da nadomesti nedostatak osnovnih kvalifikacija, ali može da objasni kontekst: promenu karijere, pauzu, prelazak iz druge industrije, povratak u zemlju…”

Zagovornik je teorije „first things first“ i da u motivacionom pismu sve ključno treba napisati u prvih nekoliko rečenica. Kako kaže, lična priča je uvek važnija od forme, ali forma ne sme da smeta priči.

• Bolje je kraće i fokusirano pismo. Optimalno je jedna strana, 3-4 jasna pasusa, bez „popunjavanja prostora“. Ako poslodavac za nekoliko minuta može da razume ko ste, zašto se javljate i šta donosite kompaniji, to pismo je ispunilo svoju svrhu. Kada sam u prilici da čitam motivaciona pisma, moram da priznam da meni lično smeta loša struktura, preduge rečenice ili pravopisne i gramatičke greške jer mi podsvesno umanjuju poruku kandidata. Ne kažem da je to praksa kod svih, ali svakako mislim da su najbolja pisma jednostavna, pravopisno uredna i čitljiva i bez suvišne administrativne forme, kaže Jelena, a Milica se slaže da forma mora da bude uredna i jasna, ali da je priča presudna. Smatra da kod kandidata sličnih kvalifikacija, motivaciono pismo može da odigra ključnu uogu, napravi razliku i odluči ko ide u sledeći krug.
• Dobra priča sa lošom formom može se popraviti, ali savršena forma bez sadržaja ne znači ništa. Najbolji efekat ima kombinacija: kratka lična priča, konkretan projekat, potkrepljeno brojkama (rezultat, obim, uticaj), zaključuje Šćepanović.