Najčešće greške u CV-ju koje smanjuju šanse kandidata

Iako je priprema CV-ja samo jedan deo potrage za poslom, upravo je taj dokument prva ulaznica, prvi susret sa poslodavcem i zato je veoma važno kako je napisan i strukturiran. Praksa pokazuje da je regruterima dovoljno oko deset sekundi da steknu jasnu sliku – o kompetencijama i o tome koliko je kandidat ozbiljno pristupio konkurisanju. Premda većina HR stručnjaka ističe da neće odbaciti kandidate isključivo na osnovu prvog pogleda na CV, priznaju da postoje greške koje mogu da pokvare prvi utisak o kandidatu i smanje mu šansu.

Prema rečima HR konsultantkinja Maje Kapuran i Ane Bubonje, na listi najvećih grešaka su detalji koji narušavaju preglednost i profesionalni utisak. Najčešće zamke u koje kandidati padaju dok pišu CV podelile su u četiri celine:

Neuredan i vizuelno preopterećen CV – Previše šaren CV, više različitih fontova, tabele ili grafikona, odvlače pažnju od sadržaja i otežavaju čitanje. Savetuju da se koristi pregledan format, konzistentan font i diskretne boje, kao i bullet pointovi koji olakšavaju pregled.

Netačne, nepotpune ili nejasne informacije – Pravopisne greške, neprecizno opisano radno iskustvo, rupe u stažu, preopširni ili previše siromašni opisi veština. Savetuju navođenje relevantnih podataka, konkretnih rezultata i ključnih reči iz oglasa, kao i da se izbegavaju preuveličavanje kompetencija.

Nepodesna prezentacija ličnih podataka – Neprofesionalna fotografija ili privatna mejl adresa sa nadimcima, omiljenim klubom ili filmskim junacima ostavljaju loš utisak. Saveti: koristite profesionalnu fotografiju (ako je potrebna) i neutralnu mejl adresu.

Generički i neprilagođeni CV – Koji nije prilagođen industriji ili poziciji, preterano hvalisanje, nerelevantni kursevi i hobiji, generičke tvrdnje poput „odlične komunikacione veštine“. Saveti: fokusirajte se na relevantne veštine, konkretne rezultate i prilagodite sadržaj industriji.

Struktura na prvom mestu

Kada bi morale da izdvoje jednu grešku koja najviše otežava proces ocene, naše sagovornice ističu lošu strukturu CV-ja, koja značajno smanjuje čitljivost i preglednost dokumenta.

– Posebno je važno obratiti pažnju na strukturu CV-ja, odnosno na organizaciju njegovih sekcija. Na primer, odmah ispod imena preporučuje se da kandidati navedu trenutnu poziciju ili, ukoliko nemaju radnog iskustva, oblast kojom se bave. Tako bi to moglo izgledati: „Specijalista za interne komunikacije“ u prvom slučaju ili „Diplomirani inženjer organizacionih nauka“ u drugom”, objašnjava Maja.

Prema njenom iskustvu, mnogi kandidati imaju poteškoća prilikom pisanja odeljka „O meni“, pa savetuje da ovaj deo sadrži tri do četiri koncizne rečenice koje jasno predstavljaju osnovne informacije o iskustvu, veštinama i motivaciji kandidata.

– Takav pregledan i precizan tekst olakšava čitanje regruteru, ali je takođe važan i za automatizovane sisteme za selekciju kandidata (ATS), koji pretražuju ključne reči i fraze relevantne za poziciju. Na taj način kandidat istovremeno ostavlja profesionalan utisak i povećava šansu da njegov CV bude primećen, objašnjava naša sagovornica i dodaje da je važno CV prilagoditi industriji i poziciji za koju se konkuriše.

– Na primer, u finansijskom sektoru bolje je izbegavati previše šarene ili kreativne formate, dok u kreativnim industrijama, poput marketinga ili dizajna, previše ozbiljan i monoton CV može izgledati nezanimljivo. Suština je u tome da se pronađe balans između profesionalnog izgleda i kreativnosti, zadržavajući autentičnost i ističući se u moru drugih kandidata.”

Automatizovani sistemi za selekciju kandidata (ATS) dodatno naglašavaju važnost jasne strukture.

– Oni „čitaju“ CV-jeve tražeći ključne reči i fraze, pa čak i odličan CV može proći neprimećeno ako nije pravilno formatiran. Najčešće greške koje smanjuju šanse kandidata uključuju PDF fajlove koji su zapravo slike, dvokolonske ili tabelarne rasporede koji poremete redosled teksta, ikonice umesto reči i izostavljanje ključnih termina iz opisa posla. Zbog toga sistem može pogrešno da rangira kandidata ili ga potpuno preskoči, bez obzira na stvarne veštine i iskustvo, naglašava Ana.

Preterano hvalisanje, nevažni i netačni podaci – crvena zastavica

Kako naše sagovornice objašnjavaju, kandidati ponekad zaborave da je CV zapravo poslovni dokument, a ne lična prezentacija na društvenim mrežama.

– Kandidati ponekad, u želji da se istaknu, naglašavaju stvari za koje misle da ostavljaju snažan utisak, ali zapravo mogu odmoći – poput preteranog samohvalisanja, navođenja nerelevantnih kurseva, kao i hobija. Kada su u pitanju sekcije „Edukacija“ i „Radno iskustvo“, važno je fokusirati se na relevantno obrazovanje i iskustvo“, kaže Maja i dodaje da dobar CV ne treba da bude romansa, već uredna i logična slika profesionalnog puta kandidata.

– Najbolji CV-ji izdvajaju se zbog jasnoće, tačnosti i sposobnosti kandidata da svoje iskustvo i veštine predstavi jednostavno, ali profesionalno.

Iz Aninog iskustva, uz sve to, kandidati ponekad preteruju sa vizuelnim dizajnom, ubacuju previše obuka koji nemaju veze sa pozicijom, pišu dugačke motivacione paragrafe i naglašavaju generičke soft veštine umesto konkretnih rezultata, što po njenom mišljenju smanjuje profesionalan utisak.

– Kada se u CV-ju nađu netačne ili preuveličane kompetencije, uglavnom vode direktnoj eliminaciji jer pokazuju neiskrenost i lošu samoprocenu. Najčešće se preuveličava nivo znanja engleskog, prikazuje lažno rukovodeće iskustvo, a česte su i preterane tvrdnje o poznavanju softvera i navođenje “upravljanja budžetom” koji zapravo nije bio budžet u punom smislu. Takve netačnosti se vrlo lako otkrivaju na intervjuu. Jedan kandidat je tvrdio da ima “napredno znanje Excel-a”, a na testu nije znao osnovnu formulu, kaže Ana i dodaje da se preuveličavanje kompetencija smatra ozbiljnom crvenom zastavicom u proceni CV-ja.

Brzi saveti i česti mitovi

Kako naše sagovornice podvlače, najbrži način da CV deluje jače i profesionalnije je ubacivanje rezultata u opis radnog iskustva, jer konkretni brojevi daju težinu i jasno pokazuju uticaj kandidata.

– Nemojte da vam CV pišu prijatelji, kolege, ili pak veštačka inteligencija, jer niko ne može bolje od vas samih predstaviti vaše iskustvo, veštine i motivaciju“, kaže Maja i podvlači da je „najefikasniji CV onaj koji je jasan, relevantan i lako čitljiv, ali i koji odmah pokazuje vašu jedinstvenu vrednost, dok Ana dodaje da su najčešći mitovi da CV mora da ima jednu stranu, da je slika obavezna, da “kreativan” dizajn garantuje da će se kandidat istaći i da PDF lošije prolazi kroz ATS.

– Ništa od toga nije tačno, najvažniji su struktura, sadržaj i relevantnost. Ljudi su često vođeni predrasudama, pa CV bez fotografije može biti daleko bolja opcija od CV-ja sa neprofesionalnom slikom. Profesionalna i jasno strukturisana biografija uvek ostavlja bolji utisak od dodataka koji nisu relevantni za poziciju”, zaključuju.