Plate rastu, jaz se produbljuje – gotovo 60% zaposlenih zarađuje manje od republičkog proseka

Iako statistika pokazuje da zarade u Srbiji iz godine u godinu rastu, taj trend se ne oseća jednako u svim sektorima. Razlike među zanimanjima postaju sve izraženije. Dok programeri danas zarađuju u proseku oko 300.000 dinara, više od polovine zaposlenih u Srbiji mesečno zaradi manje od 92.671 dinara.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku, ali i oglasa sa platforme Infostud, pokazuju da su na vrhu liste najplaćenijih sektora IT, logistika, kao i informisanje i komunikacije. Na drugom kraju lestvice nalaze se ugostiteljstvo, kao i zanimanja poput magacionera, čistačica i administrativnih radnika.

U poslednje dve godine zarade su u proseku porasle za oko 25 odsto, ali su pojedine oblasti zabeležile znatno veći rast. Najizraženiji skok je u sektoru ljudskih resursa, gde su plate porasle za čak 61 odsto.

Razlike su vidljive i po tipu zaposlenja. Prema podacima RZS-a, prosečna neto plata u javnom sektoru iznosi 126.554 dinara, dok je u privatnom sektoru nešto niža – 115.135 dinara. Najniže zarade beleže preduzetnici i zaposleni kod njih, sa prosekom od svega 64.867 dinara.

Najveći skok plata u ljudskim resursima

Prema rečima Miloša Turinskog iz Infostuda, prema oglasima objavljenim na ovoj platformi u periodu od 2023. do 2025. godine, plate u svim oblastima beleže uzlaznu putanju, ali idu iz krajnosti u krajnost, zavisno od pozicije i industrije.

– Prosečna plata navedena u oglasima porasla je sa 76.162 dinara u 2023. na 83.417 dinara u 2024, dok je u 2025. dostigla 95.302 dinara. To je rast od oko 25% u dve godine, kaže Turinski i dodaje da IT sektor i dalje ubedljivo prednjači po zaradama.

– Prema našoj evidenciji, prosečna ponuđena plata u IT kategoriji iznosila je 231.102 dinara pre tri godine. Naredne je porasla na 266.290 dinara, da bi lane bila 316.873 dinara. To je rast od 37% u samo dve godine. Maksimalna navedena plata u IT sektoru u 2025. godini iznosila je 814.040 dinara. Nijedna druga kategorija nije ni blizu po kombinaciji broja oglasa i visine zarade.

Osim programerskih, ističu se i zarade u logistici sa prosekom od 166.632 dinara prošle godine, što je za 38 odsto više nego 2023. godine, kada je zarada u ovom sektoru iznosila 121.103 dinara. Podaci Infostuda svedoče da su i zaposleni u oblasti ljudskih resursa takođe među bolje plaćenima. Tako su plate ovih talent specijalista, HR regrutera i asistenata, sa prosečnih 90.473 dinara u 2023. godini, na kraju prošle stigli di 145.290 dinara. To je rast od preko 60 procenata.

– Ovo su zanimanja koja polako preuzimaju mesto „solidno plaćenih“ van tehnološkog sektora, kaže Turinski.

Oglasi sa istaknutom platom privlače više pažnje

Po rečima našeg sagovornika kada je reč o transparentnosti – sve je veći udeo oglasa u kom je istaknuta visinu plate. 

– U svakom petom oglasu danas navodi se plata, što je i dalje relativno nizak udeo, ali trend je generalno pozitivan u odnosu na polaznu tačku. Dok je pre tri godine samo 17,9% kompanija otvoreno komuniciralo visinu zarade za poziciju koju oglašavaju, naredne 2024. godine to je činilo njih 23,3 procenata, da bi prošle zabeležen blagi pad na 21,8 procenata, kaže naš Turinski.

Interesantno je, međutim, da oglasi u kojima je navdena plata, privlače više prijava.

– U 2025. godini, prosečan oglas sa platom dobija 85,4 prijave, u poređenju sa 78,4 za oglase bez navedene plate. Isti obrazac vidimo i u 2023., dok je 2024. bila specifična godina u kojoj su oglasi bez plate privlačili nešto veći odziv, što može biti odraz zasićenosti tržišta ili specifičnih okolnosti te godine, zaključuje Turinski.

Slične zaključke pokazali su i posledenji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Prosečna zarada u Srbiji u januaru 2026. iznosila je 118.429 dinara, što je rast od 10,2 odsto za godinu dana. Ipak, u odnosu na poslednji mesec prethodne godine, zabeleženo je smanjenje plate od 4.9 procenata, što objašnjavaju uobičajenom sezonskom korekcijom nakon isplata bonusa.

Prema ovoj analizi u top pet najvećih zarada su u oblastima računarski programeri – 295.935 dinara, vazdušni saobraćaj – 259.867 dinara, zatim informisanje i komunikacija – 244.576, pa naučno-istraživačke pozicije sa 218.606 dinara i na petom mestu oblast proizvodnje koksa i derivata nafte gde su plate iznosile 205.514 dinara.

Uslužni sektor na dnu, „nevidljivi“ prihodi ostaju van statistike

Na drugom kraju spektra nalaze se sektori poput ugostiteljstva, trgovine, tekstilne industrije i administracije. Prema podacima Infostuda, prosečne plate u ovim oblastima kreću se između 72.000 i 86.000 dinara, dok podaci Republičkog zavoda za statistiku potvrđuju da su upravo ugostiteljstvo i uslužne delatnosti među najslabije plaćenima, sa zaradama od oko 70.000 dinara.

Konkretno, najniže prosečne zarade beleže se u oblasti popravke računara (70.824 dinara) i ugostiteljstvu (71.414 dinara).

Kada je reč o konobarima, situacija dodatno komplikuje činjenica da značajan deo prihoda dolazi iz bakšiša, koji je „nevidljivi prihod“.

– Osnovne plate konobara kreću se između 55.000 i 95.000 dinara, dok napojnice često čine ključni deo ukupne zarade. U Beogradu i većim urbanim sredinama osnovice su uglavnom bliže gornjoj granici tog raspona, dok su u unutrašnjosti niže. Problem je što bakšiš, koji često čini značajan deo ukupnih primanja, nije uključen u ove iznose niti ulazi u zvaničnu statistiku, ali u praksi bitno utiče na ukupnu mesečnu zaradu, kaže Georgi Genov, direktor HORES-a Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede Srbije.

Prema njegovim rečima, problem je i što ova oblast nije sistemski regulisana, pa dolazi do nedoumica, naročito kod bezgotovinskog plaćanja. Zato je ovo Udruženje sa Privrednom komorom Srbije uputilo inicijativu nadležnim institucijama sa ciljem da se ovo pitanje sistemski reši i omogući jasna i zakonita procedura za evidentiranje i isplatu napojnica karticama. Verovatno bi tada drugačije izgledala tabela prosečnih zarada.

Deficit kadra i vrednost znanja

Kako objašnjava Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, ključni faktori koji utiču na visinu zarada su kompleksnost posla, nivo znanja i odnos ponude i tražnje:

– Razlike u zaradama rezultat su različite složenosti poslova, ali i tržišnih okolnosti. U pojedinim slučajevima, zanatska zanimanja poput keramičara, vodoinstalatera ili električara mogu biti bolje plaćena i od visokoobrazovanih profila, poput profesora univerziteta, upravo zbog nedostatka kadra, kaže Stanić.

On dodaje da se da se u tehnološki intenzivnim i visoko odgovornim delatnostima posebno vrednuju znanje, iskustvo i obrazovanje, ali da u praksi na visinu zarade često utiču i neformalni faktori, poput preporuka, poznanstava i porodičnih konekcija.

Stanić smatra da se jaz dodatno produbljuje kroz širi proces ekonomskog raslojavanja, koji nije specifičan samo za Srbiju, već prati globalne trendove liberalizacije tržišta.

– Ekonomsko raslojavanje stanovništva jedna je od posledica ubrzanog ekonomskog rasta u poslednjih deceniju i po. Više od 60% zaposlenih u Srbiji prima zaradu nižu od prosečne, kaže Stanić.

On objašnjava zašto u pojedinim sektorima plate ostaju uporno niske.

– U uslužnim delatnostima postoji mogućnost zapošljavanja nekvalifikovane radne snage, ali i uvoza radnika, što usporava rast zarada. U pojedinim industrijama, poput tekstilne, deo proizvodnje se seli u zemlje sa nižim troškovima rada, poput Severne Afrike.

„Ako nećeš da platiš, ima ko hoće”

Stanić ističe da na rast zarada danas sve više utiče i nedostatak radne snage, koji menja odnose na tržištu rada.

– Nekada je važilo „ako nećeš ti da radiš, ima ko hoće“, a danas sve češće važi „ako nećeš da platiš, ima ko hoće“. Poslodavci su prinuđeni da povećavaju zarade kako bi zadržali radnike, posebno u deficitarnim zanimanjima“, kaže on i dodaje da rast plata više nije ograničen samo na IT sektor.

– Zarade rastu i u drugim oblastima – kod inženjera, tehnologa, kuvara, fizioterapeuta, ali i u zanatskim zanimanjima. Istovremeno, rast cena usluga dodatno utiče na povećanje prihoda u pojedinim delatnostima, poput zdravstva, stomatologije ili građevinskih radova, navodi Stanić i zaključuje da uprkos tom trendu, razlike u zaradama ostaju duboke.

– Iako prosečne plate rastu, za veliki deo zaposlenih u Srbiji ključni izazov ostaje isti – kako da njihov rad prati tempo rasta troškova života i približi se zaradama u najprofitabilnijim sektorima.