Kada novi život počne od nule: Iskustvo izbeglica koje rade u Srbiji

Napustiti dom zbog rata ili progona znači ostaviti iza sebe mnogo više od adrese. Novi početak podrazumeva učenje jezika, upoznavanje drugačije kulture, pronalaženje mesta kojem ćete pripadati, ali i posao koji donosi sigurnost i priliku da se život ponovo gradi. 

Zapošljavanje izbeglica i tražilaca azila u Srbiji poslednjih godina postaje sve vidljivije, a iskustva pokazuju da koristi imaju i zaposleni i poslodavci. Dok kompanije dobijaju motivisane ljude spremne da uče i rade, oni koji su bili primorani da napuste svoju zemlju dobijaju priliku da ponovo steknu samostalnost i planiraju budućnost. 

Kako to izgleda u praksi, govore za Infostud Jovana Cvijović i Kristina Kuzmanović iz HR sektora kompanije Alumil Srbija, zatim izbeglica iz Sirije i jedan od njihovih zaposlenih Radžab Jazbeh, kao i Ukrajinka Natalia Holod iz kompanije IKEA Srbija, koja je za svega nekoliko godina od dolaska u našu zemlju, napredovala do liderske pozicije. 

I Radžab i Natalia su uz pomoć Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), koja sarađuje kroz programe sa kompanijama u Srbiji, došli do novog zaposlenja. 

Posvećenost nije pitanje porekla

Kompanija Alumil u Srbiji trenutno zapošljava petoro izbeglica i tražilaca azila, koji dolaze iz Sirije, Burundija i Pakistana. Kako objašnjava Kristina Kuzmanović iz njihovog HR tima, odluka da im pruže priliku nije bila samo izraz društvene odgovornosti, već i uverenja da svako zaslužuje jednake šanse. 

„Smatrali smo da je uključivanje izbeglica na tržište rada važan korak ka njihovoj integraciji u društvo, ali i prilika da naše radno okruženje obogatimo različitim kulturama i perspektivama. Kroz ovaj proces uverili smo se da posvećenost, motivacija i želja za radom nisu povezani sa poreklom, već sa prilikom koju nekome pružimo“, kaže Kristina. U Alumilu ovakvu praksu sprovode gotovo dve godine. 

Da podrška kolega i prilika za zaposlenje mogu da naprave veliku razliku u životu izbeglica, potvrđuje i Radžab Jazbeh, koji u Srbiji živi dve godine, a u kompaniji Alumil radi nešto više od tri meseca. Radžab je momak iz Sirije, koji je do pre nekoliko meseci živeo u Centru za azil u Sjenici, sve dok nije dobio posao u kompaniji Alumil Srbija, zbog čega se preselio u Novu Pazovu, u njihov smeštaj za radnike. Trenutno radi u Alumilovoj farbari. 

„Najveći iskorak za mene bio je da se prilagodim novom okruženju, preuzmem odgovornost i prevaziđem jezičku barijeru. Vremenom sam, uz podršku kolega, postao opušteniji i sigurniji u sebe i svoj posao, navodi Radžab za Infostud. 

On kaže da mu je posao već sada mnogo više od zaposlenja. 

„Moje iskustvo rada u Srbiji je veoma pozitivno. Ovaj posao mi je doneo priliku da učim, osećaj stabilnosti i mogućnost da gradim svoj život. Naučio me je da budem odgovorniji i samostalniji, a istovremeno mi je dao više samopouzdanja i omogućio da se izdržavam.“ 

Izbeglice i tražioci azila u Alumilu rade na različitim proizvodnim poslovima.  

„Angažovani su pre svega na proizvodnim pozicijama – u farbari, na pakovanju profila, a pojedini rade i na zahtevnijim poslovima u okviru ekstruzije profila. Trudimo se da zaposlene rasporedimo u skladu sa njihovim sposobnostima, iskustvom i mogućnostima za dalji razvoj, uz podršku koja im je potrebna da se uspešno uključe u radni proces.“ 

Najveći izazov na početku, kažu u kompaniji, jeste jezik.  Posebno je to slučaj kod zaposlenih koji ne govore engleski.  

U Alumilu kažu da su radnici izbeglice i tražioci azila pokazali visok nivo posvećenosti, odgovornosti i motivacije za rad.  

„Od samog početka želeli su da uče i budu ravnopravni članovi tima. Kada su kolege videle njihovo zalaganje, profesionalnost i odnos prema poslu, mišljenja su se prirodno promenila i danas odlično funkcionišu zajedno“, kaže Jovana. 

Kristina dodaje da je za mnoge izbeglice posao prilika i za profesionalni razvoj.  

– Vrlo brzo su postali važan deo naših timova i svojim ponašanjem svakodnevno pokazuju koliko jedna pružena prilika može da znači. 

Put do liderske pozicije 

Da posao može da bude tek početak jedne mnogo veće priče pokazuje i primer Natalie Holod iz kompanije IKEA Srbija. U našu zemlju izbegla je iz Ukrajine, a svoj profesionalni put započela je na poziciji saradnice za grafičke komunikacije. Infostud je o njenim počecima već ranije pisao, dok danas, tri godine kasnije, Natalia je na liderskoj poziciji, do koje je stigla nakon dve i po godine rada u IKEA Srbija. 

„Liderstvo me je oduvek privlačilo, pa ovo napredovanje vidim kao prirodan nastavak svog razvoja i priliku da kroz podršku timu i zajednički rad doprinesem još boljim rezultatima. Posebno mi znači to što IKEA prepoznaje potencijal“, ističe ona. 

Na pitanje kako bi opisala rad u Srbiji, izdvaja tri reči. 

„Ljudi, opuštenost i sloboda. Ljudi zato što radim u okruženju koje je puno podrške, saradnje i međusobnog poštovanja. Opuštenost jer, iako radimo ozbiljan posao, atmosfera je prijatna i svako može da bude svoj. Sloboda zato što imamo prostor da iznosimo ideje, preuzimamo inicijativu i razvijamo se u pravcu koji nas interesuje, ističe Natalia. 

Iako je dolazak u novu zemlju bio veliki životni izazov, danas kaže da na prepreke gleda drugačije. 

„Počela sam sve od nule, daleko od porodice i uz stalnu brigu o njima. Taj period me je naučio da svaki početak jeste težak. Zato izazove ne doživljavam kao prepreke, već kao prilike da naučim nešto novo i nastavim da se razvijam.“ 

Kao jednu od najvećih vrednosti rada u Srbiji izdvaja ljude. 

„Ovde su ljudi spremni da pomognu jedni drugima, podele znanje i uskoče kada je potrebno. Taj osećaj zajedništva i timskog duha mnogo znači, posebno kada se suočavate sa novim preprekama, zaključuje Natalia. 

Za one koji su morali da napuste svoju zemlju, prvi posao u novoj sredini često je taj ključni trenutak i šansa da se život nastavi tamo gde je bio prekinut. Njihove priče pokazuju da uz  dobre prilike, podršku i poverenje novi početak može da preraste i u uspešnu karijeru – na dobrobit i zaposlenih i poslodavaca.