Ako se povredite na radu, evo koja su vaša prava

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

dec 03

Osiguranim licima koja imaju obavezno socijalno osiguranje po osnovu radnog odnosa (zaposleni), samostalnog obavljanja delatnosti (preduzetnici), kao i sveštenicima i verskim službenicima, za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti pripada pravo na naknadu zarade za vreme te sprečenosti, takozvano bolovanje.

U zavisnosti od toga da li je privremena sprečenost za rad nastupila zbog bolesti ili povrede van rada s jedne strane, ili zbog bolesti ili povrede na radu, zakon predviđa različita rešenja, pre svega u pogledu visine naknade zarade i obezbeđivanja isplate iste.

Usled navedenih razlika koje su značajne posebno ćemo se osvrnuti na način utvrđivanja privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede na radu, kao i na određivanje visine naknade zarade za vreme te sprečenosti i obezbeđivanja isplate naknade.

Povreda na radu i profesionalno oboljenje u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju

Povreda na radu, u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju, je svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreće na poslu, odnosno kao posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja, uključujući i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu.

Pod profesionalnim oboljenjem u smislu ovog zakona podrazumeva se oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu.

Povreda na radu utvrđuje se na osnovu izveštaja o povredi na radu (u daljem tekstu: povredna lista), koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca i koja se dostavlja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, odnosno matičnoj filijali radi ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom.

Sadržaj i obrazac povredne liste i način popunjavanja, odnosno dostavljanja, obrade podataka iz povredne liste, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje povrede na radu, sporazumno propisuju ministri nadležni za poslove zaštite zdravlja i bezbednosti na radu podzakonskim aktom-pravilnikom.

Važno je istaći da je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu određeno da je poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, te da je u slučaju nastanka povrede na radu zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih događaja čije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbeći, poslodavac nije odgovoran u smislu ovog zakona.

Kako bi se u svakom konkretnom slučaju utvrdilo da li određeni događaj ima karakter povrede na radu, potrebno je sagledati značenje izraza „radno mesto“ iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Ovim zakonom propisano je da je radno mesto prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca (u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim i pokretnim gradilištima, objektima, uređajima, saobraćajnim sredstvima, i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe može se zaključiti da se pod povredom na radu smatra povreda koja se dogodila na radnom mestu, odnodno u prostoru u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada, i to ne samo u momentu i procesu obavljanja rada, već i prilikom obavljanja svih drugih aktivnosti u cilju izvršavanja poslova iz ugovora o radu ili obavljanja rada po bilo kom osnovu kod poslodavca, a koje je pod neposrednom ili posredniom kontrolom poslodavca (svim radnim  i pomoćnim prostorijama i svim objektima koje kontroliše poslodavac). Ukoliko se povreda dogodi tokom dnevnog odmora, to jest pauze tokom radnog dana, na radnom mestu, odnosno u prostoru u kom zaposleni boravi ili ima pristup tokom rada, a radi se o prostoru koji je pod kontrolom poslodavca, čak i takva povreda za vreme pauze ima karakter povrede na radu. Ukoliko se pak povreda dogodi tokom korišćenja prava na pauzu, to jest dnevni odmor, ali u prostoru koji je van kontrole polodavca, takva povreda nema karakter povrede na radu u smislu Zakona o zdravstvenom oiguranju.

Prijava povrede na radu

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih. Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje.

Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu, poslodavac je dužan da dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje

Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju sadrži podatke o poslodavcu, o licu određenom za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca, o zaposlenom (koji je pretrpeo povredu na radu, odnosno oboleo od profesionalnog oboljenja), o neposrednom rukovodiocu povređenog, odnosno obolelog, o radnom mestu i poslovima povređenog, odnosno obolelog, podatke o povredi na radu, odnosno vrsti profesionalnog oboljenja, te podatke o merama bezbednosti i zdravlja na radu koje su primenjivane na radnom mestu na kojem je povređeni radio, odnosno oboleo od profesionalnog oboljenja. Izveštaj o povredi na radu pored navedenog sadrži i podatke o očevicu, vremenu i mestu nastupanja povrede na radu kao i nalaz i mišljenje lekara koji je prvi pregledao povređenog, dok izveštaj o profesionalnom oboljenju pored već navedenih obaveznih stavki sadrži i podatak o vremenu koje je oboleli od profesionalnog oboljenja proveo na radu na poslovima usled kojih je došlo do oboljenja, kao i mišljenje zdravstvene ustanove koja je utvrdila postojanje profesionalnog oboljenja.

Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu popunjava se na propisanom obrascu u pet primeraka. Izveštaj popunjava poslodavac tako što odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od časa saznanja da je došlo do povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, u odgovarajući obrazac neposredno upisuje sve podatke propisane ovim pravilnikom.

Nakon što upiše sve podatke propisane ovim pravilnikom, poslodavac bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa od časa upisa podataka, svih pet primeraka izveštaja dostavlja zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled povređenog ili utvrđeno profesionalno oboljenje, radi unošenja u sadržinu izveštaja nalaza i mišljenja lekara, odnosno zdravstvene ustanove.

Lekar koji je pregledao povređenog, odnosno zdravstvena ustanova koja je utvrdila profesionalno oboljenje upisuje u izveštaj nalaz i mišljenje u roku od dva dana od dana njegovog prijema i popunjeni izveštaj dostavlja poslodavcu bez odlaganja, a najkasnije narednog dana.

Izveštaj u koji su upisani svi propisani podaci i nalaz i mišljenje lekara, odnosno zdravstvene ustanove, poslodavac, u roku od dva dana od dana prijema popunjenog izveštaja, dostavlja filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kod koje povređeni ili oboleli od profesionalnog oboljenja ostvaruje prava utvrđena propisima o zdravstvenom osiguranju.

Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje overava svih pet primeraka izveštaja, od kojih zadržava jedan primerak izveštaja za svoje potrebe, a ostale primerke vraća poslodavcu.

Poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za svoje potrebe, jedan primerak izveštaja dostavlja zaposlenom odmah, a najkasnije u roku od dva dana od njegovog prijema, jedan primerak izveštaja dostavlja filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i jedan primerak izveštaja dostavlja ministarstvu nadležnom za rad – Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

Ko utvrđuje povredu na radu

Na osnovu izveštaja o povredi na radu ili profesionalnom oboljenju, koji poslodavac dostavlja nadležnoj  filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prvostepena lekarska komisija te filijale daje ocenu da je utvrđena povreda na radu ili profesionalno oboljenje. Protiv ocene prvostepene lakarske komiije moguće je uložiti prigovor drugostepenoj lekarkoj komiiji filijale.

Dužinu privremene sprečenosti za rad (bolovanja) ocenjuje stručno-medicinski organ Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno matične filijale na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad. Za prvih 30 dana bolovanja nadležni stručno-medicinski organ je izabrani lekar, a na njegovu ocenu moguće je uložiti prigovor prvostepenoj lekarkoj komisiji matične filijale RFZO. Za period nakon 30 dana sprečenosti za rad nadležna je prvostepena lekarska komisija matične filijale RFZO, a na njenu ocenu prigovor se može uložiti drugostepenoj lekarskoj komisiji. Prigovor odlaže primenu ocene protiv koje je uložen.

Obezbeđivanje isplate naknade zarade tokom bolovanja zbog povrede na radu

Bolovanje koje je prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću zakonski je izuzetak od pravila da se naknada zarade samo za prvih 30 dana isplaćuje na teret poslodavca, a od 31. dana na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, jer se sve vreme trajanja radnog odnosa bolovanje zbog povrede na radu zaposlenog isplaćuje iz sredstava poslodavca. Prema tome, naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad (bolovanja) zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti kod zaposlenih lica, obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava za vreme trajanja radnog odnosa zaposlenog osiguranika, od prvog dana privremene sprečenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika.

Navedena činjenica je značajna usled zakonske odredbe po kojoj zaposleni, da bi ostvario pravu na naknadu zarade tokom bolovanja na teret Republičkog fonda za zdravstveno oiguranje, mora da bude makar tri meseca neprekidno u osiguranju, odnosno 6 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci i za sav taj period moraju da budu uplaćeni dospeli doprinosi za zdravstveno osiguranje (tzv prethodni staž osiguranja). Kod isplate naknade zarade za bolovanje koje pada na teret poslodavca prethodni staž osiguranja nije preduslov za ostvarivanje prava na naknadu zarade.

Za zaposlenog kome je prestao radni odnos u toku korišćenja prava na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, isplatu naknade zarade obezbeđuje matična filijala, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje, od dana prestanka radnog odnosa osiguranika. Ovo je izuzetak od pravila da pravo na naknadu zarade pripada od prvog dana sprečenosti za rad i za sve vreme njenog trajanja, ali samo za vreme trajanja radnog odnosa za koje bi osiguranik primao zaradu, u skladu sa propisima o radu, odnosno za vreme za koje bi obavljao delatnost kao preduzetnik da nije nastupila privremena sprečenost za rad.

Za osiguranika preduzetnika, odnosno sveštenika, naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti obezbeđuje matična filijala, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje od 31. dana sprečenosti za rad i za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Visina naknade zarade tokom bolovanja zbog povrede na radu

Visina naknade zarade za vreme bolovanja zakonom je utvrđena kao procenat od osnova za obračun.

U situaciji kada je privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu. Dakle, osnov za obračun naknade zarade jeste prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci, te se uzima u obzir samo iznos zarade koji je poslodavac obračunao zaposlenom za časove kada je on efektivno radio. Naknada zarade koju zaposleni prima za vreme državnih ili verskih praznika, godišnjeg odmora, bolovanja i slično ne ulazi u obračun proseka zarade. Ovo konkretno znači da ako je npr zaposleni u prethodnih 12 meseci 10 meseci radio, mesec dana bio na godišnjem odmoru, a mesec dana na bolovanju, prosečna zarada izračunava se tako što se zarada ostvarena u 10 meseci u kojima je zaposleni efektivno radio podeli sa brojem radnih časova u tih 10 meseci i tako dobijamo prosek zarade koji služi kao osnovica za obračun naknade zarade tokom bolovanja. U ovom slučaju zaradom se smatra iznos koji zaposleni zasluži za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, bonusi i nagrade zbog dobrih rezultata rada, i druga primanja predviđena ugovorom o radu i opštim aktima kod poslodavca. Prilikom izračunavanja prosečne zarade kao osnovice za obračun bolovanja koja ide na teret poslodavca jedino se ne uzimaju u obzir naknade troškova (putni troškovi, troškovi službenog putovanja i slično).

Period koji se posmatra za izračunavanje osnovice je 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo bolovanje. Znači, ako je bolovanje otvoreno u oktobru 2018 godine, za obračun proseka zarade posmatra se period oktobar 2017-septembar 2018. godine.

Ukoliko je zaposleni prvi put zasnovao radni odnos, pa u prethodnih 12 meseci uopšte nije radio, to jest nema efektivnih časova rada i isplaćene zarade, osnovica za obračun proseka zarade je ugovorena osnovna zarada uvećana za minuli rad. Umesto časova efektivnog rada uzima se ukupni mesečni fond sati za taj mesec. Isti  je slučaj i kod zaposlenih koji u poslednjih 12 meseci imaju samo naknadu zarade (npr zbog dugotrajnog bolovanja), a ne i zaradu.

Kada se radi o visini zarade koja se uzima radi izračunavanja proseka za obračun naknade koja se isplaćuje na teret poslodavca nema ograničenja u pogledu visine zarade. Kolika god da je zarada, ona ulazi u prosek u punom iznosu. Kod isplate naknade zarade tokom bolovanja na teret RFZO maksimalno se može uzeti iznos najviše mesečne osnovice, koji je propisan zakonom.

Nakon što se utvrdi osnovica za obračun naknade zarade tokom bolovanja uzima se propisani procenat od te osnovice i tako utvrđuje iznos naknade zarade. Već smo kontsatovali da je kod bolovanja koje je prouzrokovano povreom na radu ili profesionalnom bolešću taj procenat 100 %  osnovice, što je još predviđeno jedino kod dobrovoljnog davanja tkiva i organa i održavanja trudnoće. U svim ostalim slučajevima taj procenat iznosi 65%.

Osnov za naknadu zarade za osiguranike preduzetnike, sveštenike i verske službenike, koji ispunjavaju uslov u pogledu prethodnog osiguranja, čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom, utvrđena u kalendarskom tromesečju koje prethodi tromesečju u kojem je nastupio slučaj po kojem se stiče pravo na naknadu zarade, a ako je u prethodnom tromesečju po tom osnovu osiguranja bio osiguran kraće, osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, utvrđena prema vremenu za koje je bio osiguran u prethodnom tromesečju. Ako osiguranik u prethodnom tromesečju nije obavljao delatnost preduzetnika, odnosno versku funkciju, osnov za naknadu zarade čini osnovica utvrđena za tekuće kalendarsko tromesečje.

Kada osiguranik preduzetnik, sveštenik ili verski službenik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca, ima pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade.

Usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se od prvog dana narednog kalendarskog meseca po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne sprečenosti za rad.

Osnov za naknadu zarade usklađuje se sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade

Značaj utvrđivanja povrede na radu

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, veoma je važno da zaposleni budu upoznati sa svojim pravima kada nastupi povreda na radu ili profesionalno oboljenje, odnosno sa obavezom poslodavca da podnese prijavu nastale povrede ili oboljenja. S obzirom da se radi o bolovanju gde prethodni staž osiguranja nije preduslov za ostvarivanje prava na naknadu zarade, da se naknada zarade obračunava u visini od 100 % od osnovice, da se radi o bolovanju gde se osiguraniku kome je prestao radni odnos u toku korišćenja prava na naknadu zarade isplata naknade obezbeđuje i posle prestanka radnog odnosa osiguranika, jano je da je zaposleni kod bolovanja zbog povrede na radu u znatno povoljnijem položaju nego kod „običnog“ bolovanja.

Kako se radi o tome da isplata sve vreme ide na teret poslodavca, može biti teškoća u postupku prijavljivanja, jer sam poslodavac to mora da učini. Ukoliko do toga ne dođe, neophodno je ragovati i insistirati da se sprovede zakonska procedura prijave i utvrđivanja posotojanja povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kako bi bilo moguće ostvariti sva zakonska prava. U krajnjojn liniji, treba se obratiti i inspekciji za rad kako bi nadležni organi konstatovali nastupanje povrede ili oboljenja i pored protivljenja poslodavca.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(24) komentari

Danijela Radmilovic 01. 08. 2022.

Poštovanje,
Doživela sam povredu na radu, prijavljena je i kao takva priznata od strane RFZO.
Na bolovanju sam i dalje (nesto duže od mesec dana).Ugovor o radu mi je istekao, a poslodavac mi nije produžio.
Kakvi su mi dalji koraci ?
Da li se bolovanje prekida, ili se obraćam filijali RFZO ?
Hvala

    Milan Predojevic 03. 08. 2022.

    Poštovana
    Ukoliko je radni odnos prestao usled isteka ugovora o radu a određeno vreme, a kod Vas i dalje postoji sprečenost za rad zbog povrede na radu, neophodno je da se obratite filijali RFZO zahtevom za nastavak isplate naknade zarade i nakon prestanka radnog odnosa. Ovo (isplata naknade zarade i nakon okončanja radnog odnosa) je upravo i moguće jedino u situaciji da je prestao radni odnos, a i dalje postoji privremena sprečenost za rad usled bolesti ili povrede na radu.
    POzdrav

Korisnik 7f3f8e43a1 09. 07. 2022.

Поштовани,

Пре нешто више од три месеца доживео сам повреду на раду. Доживео сам прелом кости стопала и извршена ми је операција због специфичности саме повреде. Тренутно сам на боловању 100 % услед повреде на раду. Моја питања су:

1) Како сам повреду доживео после ослањања на ногу приликом силаска низ степеник и изврнућа скочног зглоба услед дејства силе тежине тела на непокретни ослонац у току рада (а није била пука случајност, јер је било још фактора који су утицали на саму повреду), прво ми је уписана у Служби хитне помоћи дијагноза “угануће и истегнуће скочног зглоба“ (преведено са латинског), да би ми накнадно у болници утврђен и прелом кости уз операцију и уметање металног(их) фиксатора:

Да ли у завршној дијагнози повреде, због надокнаде штете од осигуравајуће куће, треба да буду уписане све врсте повреда које сам доживео у том тренутку и да ли то има неки утицај на висину накнаде штете од осигурања? И ко то треба да напише, јер су ми рекли са посла да скупљам сву могућу медицинску документацију, а мени доктор специјалиста ортопедије који је извршио операцију и води лечење није нигде у званичном документу написао другу(е) врсту(е) повреде(а) осим прелома? Имам у документу из Службе хитне помоћи, што је била само почетна дијагноза, такорећи претпоставка. А неспорно је да сам доживео вишеструке повреде, јер сам изврнуо зглоб под углом од скоро 90 степени под дејством тежине тела. Да ли на висину накнаде штете од осигурања утиче и број доживљених повреда или само најтежа врста повреде???

2) Како се постепено опорављам, хвала Богу, и претпостављам да ће да ми прекину боловање после увида у медицинску документацију у релативно скоријој будућност, а после минимум шест месеци је предвиђена друга операција да би ми се извадили метални фиксатори из ноге, а може да буде и после годину дана од повреде:

Да ли прекидањем боловања и враћањем на посао, губим право на боловање услед повреде на раду од 100 % када ми буду извршили другу операцију, јер ћу морати да одсуствујем са посла у неком релативно дужем периоду, претпостављам? Дакле: прекид боловања – повратак на посао – поновна операција – понован опоравак – да ли имам право на 100 % боловање? И, уопште, која су моја права у тој ситуацији: Да ли имам право да будем на боловању услед повреде на раду (уз зараду од 100 %) све време док ми не изврше завршну операцију, а утврде да сам наводно медицински способан за посао? Ако немам, онда претходно питање, да ли имам право да приликом одсуствовања са посла у току и након друге операције имам накнаду зараде од 100 %, јер је операција повезана директно са повредом на раду – ваде ми се метални фиксатори из тела?

3) Да ли законски комисија може да ме врати на посао уколико због озбиљности и временске дистанце од повреде не будем могао да обављам редовне животне активности; на пример, уколико ми забране или ограниче да се извесно време бавим рекреацијом у природи по планинским теренима или неким већим и специфичним физичким напорима, а утврде да сам способан за посао? Јер ја лично сматрам да ми обављање посла представља већу психофизичку потешкоћу од бављења, рецимо, рекреативним планинарењем. Такође, уколико ми утврде да могу да се вратим редовним животним активностима, а ја доживим, далеко било, повреду услед физичких напора прилком рекреације повезану са повредом на раду, ко сноси последице и која су моја права у тим околностима? На пример: шта ако ме заболи претходно повређена нога при пешачењу и услед тога паднем и повредим исти и/или неки други део тела? Јер ја све време опоравка се жалим реално какве болове и потешкоће имам или сам имао и у којим ситуацијама, али већина тога ми се не уписује у медицинску документацију – углавном пишу да се субјективно боље осећам. Наравно да се субјективно боље осећам, јер сам био месец дана у гипсу, па неколико недеља нисам смео да се ослањам на ногу, а сада се ослањам можда неких 80 % на повређену ногу! Да се не заборави да носим у себи металне фиксаторе који ми сметају и осећам их при покретима стопала, односно ходу.

Разумећу уколико не будете имали одговоре на нека питања, а бићу вам захвалан ако можете да ме упутите на нека стручна лица или организацију и сл. који имају одговоре. Јер једни причају једно, други друго, трећи треће. По ортопедима треба што више да се крећем; по физијатрима треба само постепено!!!

НАПОМЕНА:

Имао сам потребу да све мало дуже напишем и образложим само да бих подстакао друге људе да се мало запитају око питања која се тичу живота и здравља обичних људи и запослених, јер су фирме и компаније, нарочито већина приватника који су стекли капитал на, у најмању руку, сумњив начин, бескрупулозне према својим запосленима који им доносе профит и према њима се понашају као према неком експлоатационом потрошном материјалу или објекту. Доктори исто мисле да могу да одреде према свом нахођењу ко је када “способан за рад“, па су дрски и безобразни пречесто према својим пацијентима, а поједини имају образа да те питају да се вратиш на посао иако користиш две штаке да би могао иоле нормално да функционишеш! Значи ни њима није битно стварно оздрављење болесних и повређених, већ само пука корпоративна бирократија која им служи да зараде новац (част изузецима), а чак се ни не подударају у својим медицинским ставовима према начину излечења пацијената. Хипократова етика је одавно мртва – то је јасно свакоме ко уђе у већину здравствених институција! И не занима ме уопште никакав новац, већ само поштовање основних људских права и права обичних запослених. А, нажалост, већину њих занима само новац; поједине неки виски, можда, уз пар овала печења за понети кући; и сл. Али има нас који воле ипак више мотивационе и значењске вредности аспекта живота него материјалне и физичке! Што не значи да ћу да се одрекнем и свих права која имам везана за надокнаду штете, макар од осигурања од незгоде на послу – немам намеру да никоме поклоним својих неколико изгубљених месеци социјалног живота!!!

Хвала.

    Milan Predojevic 15. 07. 2022.

    Poštovani
    1) Visina naknade štete zavisi od vrste osiguranja koje ste imali. U uslovima osiguranja i polisi su definisani rizici koji su pokriveni i visina naknade kod nastupanja svakog od rizika. Radi Vaše sigurnosti, potrebno je da priložite svu medicinsku dokumentaciju nastalu nakon povrede. Nadležni u osiguravajućoj kući (stručno-medicinsko lice) daće procenu o težini i vrsti povreda na osnovu medicinske dokumentacije koju Vi prilažete uz odštetni zahtev. Ako ne budete zadovoljni njihovom procenom, možete podneti tužbu sudu radi isplate razlike. Na sudu bi veštak dao mišljenje. U završnoj dijagnozi nadležni lekar bi trebao da konstatuje sve povrede koje ste doživeli. Početna dijagnoza je samo pretposatvka koja se kasnijom detaljnijom dijagnostikom ili potvrdi ili izmeni. U Vašem slučaju naknadno je, detaljnijim pregledima, utvrđen prelom, pa bi to svakako trebalo da bude konstatovano.
    2) Kada budete otvarali drugo bolovanje, izabrani lekar će prilikom utvrđivanja privremene spreečnosti za rad odrediti zakonski razlog sprečenosti za rad-povreda ili bolest na radu ili van rada (on vodi prvih 60 dana bolovanja). Ako se ne budete složili sa ocenom lekara, u roku od tri dana možete se žaliti lekarskoj komsiiji RFZO, čija će ocena o tome da li je Vaše bolovcanje posledica povrede na radu biti konačna. Ne mogu da dajem procene ovakve vrste jer je reč o isključivo medicinskom pitanju.
    3) Komisija će doneti ocenu da li ste Vi i dalje privremeno sprečeni za rad ili ne. Oni će Vaše zdravstveno stanje ocenjivati isključivo sa aspekta sposobnosti da radite. Ako zaključe da je to moguće, bićete vraćeni na posao. Izuzetni fizički napori su jedan kriterijum ocenjivanja, a radna sposobnost nešto drugo.
    Nadam se da sam Vam bar delimično otklonio nejasnoće.
    Srdačan pozdrav

Korisnik 3e45fac822 04. 05. 2022.

Postovani, doziveo sam povredu na radu padom sa visine, nakon teske telesne povrede i operacije, rehabilitacije, poslat sam u invalidsku penziju kao prvi stepen invalida i potpuni gubitak radne sposobnosti. Pridruzio sam se krivicnom gonjenju poslodavca ali mi je stiglo vestacenje fakulteta zastite na radu da sam bio pomocni radnik i da nisam smeo da obavljam zadate poslove i svojom krivicom se desila povreda. Da li imam pravo na odstetu i da li ako pokrenem privatnu tuzbu mogu da dobijem odstetu i koju visinu odstete? Hvala.

    Milan Predojevic 05. 05. 2022.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Kako će sud primeniti ovu normu u konkretnom slučaju, odnosno da li će utvrditi da je došlo do propusta na strani poslodavca zbog čega je nastala povreda, ili ste Vi svojim postupanjem izazvali povređivanje, ili bi pak zaključak bio da bi do nesrećnog događaja došlo i pored Vaših eventualnih grešaka-nemoguće je predvideti, To bi bio predmet dokazivanj ana sudu, a ishod sudskog postupka bi zavisio od izvedenih dokaza. To što je možda odbačena krivična prijava protiv poslodavca, ne znači da u parnici ne bi bilo utvrđeno da je dužan da nadoknadi štetu zbog povrede koju ste pretrpeli. Što se tiče visine eventualne naknade štete, Ista bi se utvrdila na osnovu nalaza sudskog veštaka o težini povreda. Prema tome, shodno izvedenim dokazima, sud bi doneo odluku, a to unapred nije moguće predvideti.
    Pozdrav

Dragana Andric 25. 04. 2022.

Postovanje milane recite mi molim vas ja sam artritis zaradila radeci veliki obim posla ja mesecno imam 50 zgrada a sa kileginicinim sam imala 104 da li sam ja morala da radim i njene zgrade pritom sam obolela i idem na fizikalnu terapiju pijem lekove za artritis i isilarguju poslodavac je upiznat sa tim da su mi zglobovi otekli i da nemogu vise da izdrzim bolove na sve to mi je rekao ljudi sa gipsom idu na posao nije mu bili bitno moje zdravstveno stanje prekovremeni rad mi je platio dve hiljade odbio mi je markicu jel mi je u martu dao za april a 01.04 2022 sam otisla na bolovanje inace prekovremeni rad za mesec dana iznosio je 5400 recite mi molim vas sta da radim

    Milan Predojevic 25. 04. 2022.

    Poštovana
    Ukoliko smatrate da je svojim postupanjem poslodavac kršio Vaša prava iz radnog odnosa, možete podneti prijavu inspekciji rada. Ovaj državni organ bi izašao na lice mesta i utvrdio da li je bilo propusta na strani poslodavca. Ako jeste, poslodavac bi bio novčano kažnjen za prekršaj, a Vi biste izveštaj inspekcije za rad imali kao jak dokaz u eventualnom sudskom postupku. Naime, innspekcija svojim aktima ne može da prinudi poslodavca na to da Vam plati ono što duguje (to može samo sud presudom), ali bi njihov nalaz bio dokaz na sudu da Vam je poslodavac uskratio određena plaćanje. Dakle uplatu dugovanog od strane poslodavca možete ostvariti jedino na sudu.
    Pozdrav

Martina Vidanovic 24. 11. 2021.

Poštovanje! Interesuje me da li imam pravo na naknadu štete, zbog povrede na poslu. Povredio sam se i sada sam na bolovanju vec 4 meseca i imam svaki dan fizikalne terapije. Povreda je u leđima. Poslodavac mi je reko da dodjem na posao i ako sam na bolovanju ili ću dobiti otkaz i sada radim dok mi je otvoreno bolovanje. Kakva su moja prava i da li imam osnova za tužbu? Hvala unapred na odgovoru…

    Milan Predojevic 25. 11. 2021.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da je poslodavac između ostalog dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Prema istom zakonu zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću. Takođe, navednen propis određuje da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlenom ne isplati naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, u skladu sa odredbama zakona. Novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako ne zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih.
    Shodno navedenim zakonskim odredbama, poslodavac je u višestrukom prekršaju ako Vas obavezuje da radite dok ste privremeno sprečeno za rad zbog povrede na radu, a na osnovu ocena lekara i lekarskih komisija. On ne bi smeo da Vam dopusti da radite, ako to zbog Vaše bolesti predstavlja rizik za Vaše zdravlje, a još manje može zaposlenog koji nije sposoban za rad zbog povrede na radu obavezuje da radi, jer će mu u suprotnom dati otkaz. Ako prijavite slučaj inspekciji za rad, ovaj organ bi podeno niz prekršajnih prijava protiv Vašeg poslodavca. Takođe, za pretrpljenu štetu znastalu zbog povrde na radu,, imate pravo na naknadu štete.
    Pozdrav

Duċa Vojnoviċ 22. 08. 2021.

Postovanje jos jedno pitanje,plata mi je 45 do 48,sada su oni izdejstvovali kao da je 100 posto,bez lekara,policije itd,dobio sam 33 jer kazu mi da se samo osnovica racuna sa koefieficientom 1.00 i bez icega sto dobijam svaki mesec?

    Milan Predojevic 22. 08. 2021.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana (a u Vašem slučaju, shodno Zakonu o zdravstvenom osiguranju, i posle 30 dana jer je reč o povredi na radu) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade. Zakonom o radu određeno je da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i svih drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Znači sve mora da se uzme u obzir i niusam siguran da je tako urađeno, s obzirom na veliku razliku između zarade i naknade zarade. U zaradu ne ulaze (pa samim tim ni u osnov za obračun naknade zarade) sledeća primanja iz radnog odnosa: učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini (npr dividenda); naknada troškova korišćenja i upotrebe sredstava za rad zaposlenog i naknada drugih troškova rada; naknada putnih troškova; naknada za vreme provedeno na službenom putu; naknada smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade; jubilarna nagrada i solidarna pomoć. Prema tome, sve osim ovde nabrojanog što Vam se isplaćuje trebalo bi da uđe u osnov za obračun naknade zarade.
    Pozdrav

Duċa Vojnoviċ 21. 08. 2021.

Postovanje,imao bih pitanje u vezi povrede na poslu za vreme rada,moje smene,snimila je kamera sigurnosna moj pad i nisam placen 100 posto jer kao nisu znali kako to ide bla bla…policija je izasla jer je urgentno ih pozvalo pa su uzeli od mene izjavu,sefa i kako to dalje ide…imam li ja kakva prava na neku odstetu ili sta,drugi mesec sam na bolovanju a firma misli tako ce i proci,na ugovoru sam 6 meseci jer sam iz stare firme gde sam 8 godina radio odma presao na ovaj posao,prvo sam dobio igovor na mesec,pa na tri pa na sest meseci,sta raditi?hvala na odgovoru

    Milan Predojevic 21. 08. 2021.

    Po[tovani
    Poslodavac mora što pre da podnese prijavu povrede na radu filijali RFZO u Vašem gradu/opštini. To što nisu upoznati sa procedurom ih ne oslobobađa obaveze da je poštuju. Ukoliko to ne budu želeli da učine, podnesite prijavu inspekciji za rad, koja će po istoj izaći u kontrolu i obavezati poslodavca da podnese prijavu povrede na radu. Kada lekarska komisija RFZO potvrdi da se radi o povredi, poslodavac će biti u obavezi da Vam plaća naknadu zarade u visini od 100% od prosečne zarade koju ste ostvarili u prethodnih 12 meseci (kod Vas je to nešto kraći period rada kod sadašnjeg poslodavca). Tu obavezu poslodavac će imati dok god traje privremena sprečenost za rad kao posledica navedene povrede na radu. Obaveza poslodavca prestaje okončanjem radnog odnosa. Ukoliko na dan prestanka radnog odnosa (npr istekom ugovora o radu na određeno vreme) i dalje bude postojala privremena sprečenost za rad, naknadu zarade će nastaviti da Vam isplaćuje RFZO i posle prestanka radnog odnosa, dok god po oceni lekarske komsije postoji sprečenost za rad.
    Što se tiče naknade štete, psolodavac je dužan da Vam je nadoknadi, ako je šteta nsatala kao posledica povrede na radu ili u vezi sa radom.
    Pozdrav

Tadija Vitorović 20. 08. 2021.

Molim Vas samo još jedno pitanje…
Nakon preloma čašice kolena na poslu sam posle samo nekoliko dana doživeo plućnu emboliju(infarkt pluća) zbog čega mi je još dodatno produženo bolovanje što je bez sumnje povezano sa prelomom.Da li imam pravo da potražujem od osiguranja nadoknadu i za to s obzirom da mi se to desilo kod kuće,unapred zahvalan…

    Milan Predojevic 20. 08. 2021.

    Poštovani
    Pitanje pogoršanja zdravlja zaposlenog do kojeg dođe na radnom mestu je složeno. Ukoliko radnik dobije npr infarkt na radu (kod Vas infarkt pluča), usled uzroka koji je vezan samo za njegovo telo i nema nikakve veze sa radom, mišljenja sam da on neće imati pravo na beneficije koje slede usled povrede na radu, što nas dovodi do zaključka da u suprotnom npr infarkt pluća može biti kvalifikovan kao povreda na radu. Teoriju adekvatne uzročnosti zastupa i domaća sudska praksa, te tako u Rešenju Vrhovnog kasacionog suda, broj Rev 2 1285/10 stoji da „opšta zdravstvena sposobnost kompromitovana faktorima rizika koji su tipični za određene vidove štete može biti dodatno ugrožena prekomernim opterećenjem zaposlenog“. Prema stavu najviše sudske instance iz citiranog akta sudovi u postupcima naknade štete treba da utvrde, odnosno da „ocene koliko je obim i količina poslova koje je pre infarkta obavljao tužilac (zaposleni) doprinela nastanku štete koje je tužilac pretrpeo“…zatim „da li je tuženom (poslodavcu) bilo poznato opšte zdravstveno stanje tužioca, te da li je s obzirom na te okolnosti poveravanje povećanog obima poslova tužiocu, suprotno navedenim propisima moglo dovesti do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja“. Zaključak-da li je infarkt pluća u Vašem slučaju posledica povrede na radu je faktičko pitanje koje bi utvrđivala najpre osiguravajuća kuća, a potom i sud u eventualnom postupku.
    Pozdrav

Tadija Vitorović 19. 08. 2021.

Poštovanje…
Doživeo sam težu povredu na radu tj prelom čašice kolena.S obzirom da mi je to novo radno mesto,prijavljen sam nekih mesec i po dana pre povrede,a s obzirom da u poslednje 2 godine imam nepunih 3 meseca radnog staža ukupno zanima me da li imam pravo na isplatu bolovanja i da li imam pravo na odštetu zbog nastale povrede i na koji način…Hvala unapred

    Milan Predojevic 19. 08. 2021.

    Poštovani Tadija
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno. Drugim zakonom jeste drugačije uređeno, odnosno Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da i nakon 30 dana bolovanja, kod sprečenosti za rad prouzrokovane povredom na radu, isplata naknade zarade se nastavlja u visini od 100%, i sve dok traje bolovanje (i radni odnos) plaćanje ide na teret poslodavca. Svaki zaposleni koji je privremeno sprečen za rad zbog povrede ili bolesti ima pravo na isplatu bolovanja i to pravo ne zavisi od dužine prethodnog radnog staža.
    Što se tiče prava na odštetu, Zakonom o radu određeno je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
    Pozdrav

Ilijić Ivan 26. 07. 2021.

imao sam povredu na radu.bio sam na fizikalnoj terapiji a posle nje su me uputili na dalju fizikalnu rehabilitaciju u niskoj banji.nazalost,tamo su mi zakazali termin tek dva meseca posle terapija u domu zdravlja.da li se i to bolovanje ,posle dva meseca,racuna kao povreda na radu,obzirom da je u pitanju samo nastavak terapije od povrede na radu?Hvala!

    Milan Predojevic 27. 07. 2021.

    Poštovani
    Stručno-medicinski organ koji ocenjuje bolovanje (izabrani lekar ili lekarska komisija RFZO) utvrđuje i razlog za bolovanje-da li je reč o sprečenosti za rad prouzrokovanoj bolasću van rada ili povedom na radu. Ukoliko bude doneta ocena da je ta sprečenost za rad posledica povrede na radu, poslodavac će tako morati i da je tretira.
    Pozdrav

NENAD GVOZDENOVIC 06. 04. 2021.

Osiguranim licima koja imaju obavezno socijalno osiguranje po osnovu radnog odnosa (zaposleni), za vreme privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu pripada pravo na naknadu zarade za vreme te sprečenosti, takozvano bolovanje.
Dali za vreme otvorenog bolovanja,povrede na radu zaposleni ima pravo na putnetroskove

Hvala

    Milan Predojevic 06. 04. 2021.

    Poštovani Nenade
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, između ostalog i za dolazak i odlazak sa rada. Kako tokom bolovanja nema dolazaka na rad, niti odlazaka sa posla, nema ni troškova putovanja, te ne može biti ni naknade putnog troška. Prema tome, mišljenja sam da za dane u kojima ste privremeno sprečeni za rad zbog povrede na radu nemate pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada jer te troškove i nemate.
    Pozdrav

Marko Jeremic 13. 02. 2021.

Povreda se desila na poslu, transportovali su me sluzbenim autom do hitne, usput mi je receno da ne prijavim da sam se povredio na poslu, a da ce poslodavac sve obaveze oko lecenja izmiriti. Medjutim to se nije desilo. Prijavio sam sve inspekciji, posle 60 dana od moje prijave inspekcija je izasla po prijavi u firmu. Tamo ih niko od vlasnika nije primio vec sekretarica, inspektor je zakazao sastanak sa svedocima i vlasnikom radi uzimanje izjave kako sam se ja povredio. Medjutim saznao sam da je poslodavac ucenio vecinu svedoka otkazom ako kazu istinu, a jedan deo ljudi vise ne radi u toj firmi. Povreda se desila 8 oktobra pisao sam vam vec jednom na stranici u vezi obracunavanja bolovanja. Gde sam optuzio inspekciju da ne radi svoj posao.
Bila je teska telesna povreda, 2 operacije desne podkolenice, 15 dana provedenih u bolnici. Lecenje traje vec 5 meseci.
Kolege me zovu, izvinjavaju se sto moraju da kazu inspekciji sve sto im je poslodavac rekao jer u suprotnom dobice otkaz. Da li vi mozda imate neki savet kako da dokazem da sam se povredio na poslu?
Hvala unapred na odgovoru.

    Milan Predojevic 14. 02. 2021.

    Poštovani Marko
    Prema Vašim rečima, Inspekcija za rad je postupila po zakonskoj proceduri jer je po Vašoj prijavi izašla na lice mesta radi utvrđivanja relevantnih činjenica. Povredu na poslu možete dokazati bilo kojim dokaznim sredstvom podesnim za to: lekarskim izveštajima, izjavama svedoka, snimcima sa sigurnosnih kamera, zapisnikom lica zaduženog za bezbednost na radu. U svakom slučaju sve ono što može da ukaže na stvarno stanje stvari možete upotrebiti u svoju korist. Nažalost, ako niko od svedoka ne želi da potvrdi Vašu verziju događaja može biti poteškoča u dokazivanju, ali nije nemoguće. Nadam se da će se utvrditi stvarno stanje stvari i shodno činjenicama primeniti zakon.
    Pozdrav