Ako se povredite na radu, evo koja su vaša prava

Poštovani Veseline
Rokovi za prijavu povrede na radu nisu prekluzivni, preciznije, ako se zahtev preda i nakon 48 sati od ovrede, ne gubite Vaša prava. Naprotiv, procedura se nastavlja.
Pozdrav

Poštovani Veseline
Zakonom o radu propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Poslodavac može da osigura zaposlene od povrede na radu i da na taj način sebi olakša položaj ako nastpi neka šteta, pa treba da proverite kakva polisa osiguranja je u pitanju. Ako pak nema osiguranja, onda je svaku štetu nastalu na radu ili u vezi sa radom dužan da Vam nadoknadi poslodavac, iz svojih sredstava, sem ako dkaže da je nastala usled više sile ili radnjom trećeg lica (Vašom ili radnjom nekog drugog lica).
Pozdrav

Poštovani Predraže
Zakonm o radu propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Činjenica da poslodavac nije platio osiguranje zaposlenih od povrede na radu je njegov problem u tom smislu što sada nema osiguranje koje će pokriti štetu koju ste pretrpeli. To međutim ne znači da nije dužan da plati nastalu štetu-naprotiv, sada on to mora da učini iz svojih sredstava. On bi se mogao osloboditi plaćanja štete samo ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeći, ni otkloniti (viša slila) ili ako dokaže da je šteta nastala isključivo Vašom radnjom ili radnjom trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije dejstvo nije moglo izbeći ili otkloniti.
Pozdrav

Poštovani
Osiguravajuće društvo ima obavezu da utvrdi osnov i visinu štete u roku od 90 dana, kao i da naknadu za nematerijalnu štetu oštećenom licu isplati u narednih 14 dana.
Pozdrav

Poštovana Jasmina
Poslodavac je prema zakonu dužan da nadoknadi štetu koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom. Nažalost ovde je posledica smrtni slučaj, pa će pravo da zahteva naknadu štete imati naslednici Vašeg pokojnog brata, što će biti utvrđeno rešenjem o nasleđivanju.
Ako nije bila prijavljena povreda na radu, obavezno podnesite prijavu Inspekciji za rad, koja će izlaskom na lice mesta obavezati poslodavca da to učini.
Ako u postupku bude utvrđena krivična odgovornost odgovornog lica poslodavca za nemili događaj, to će naslednicima olakšati postupak naknad štete, ali u principu se isti može voditi i pre okončanja krivičnog postupka, uz dokaz o nastaloj povredi na radu i njenim posledicama.
Pozdrav

Poštovani
Zakonom nije predvišena jednokratna naknada na ime nastalog invaliditeta. Plaća Vam se invalidska penzija na mesečnom niovu i to je pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja po osnovu invaliditeta.
Pozdrav

Poštovani
Lekarska komisija RFZO ne može samo da predloži da se zatvori bolovanje zbog povrede na radu i da se otvori obično bolovanje. Oni moraju da donesu takvu odluku ako stoje iza iste i da je medicinski obrazlože. To nije stvar predlaganja i volje, već se radi o medicinskom pitanju, odnosno da li je sprečenost za rad posledica bolesti i povrede van rada ili na radu Ukoliko ipak komsiija donese jednu takvu odluku, imate pravo prigovora Drugostepenoj lekarskoj komsiiji. Ukoliko se protivite i odluci drugostepene komisije, možete se žaliti Direkciji RFZO li POkrajinskom fondu za zdravstvo, ako Vam JE matična filijala na području Vojvodine.
Pozdrav

Poštovani Slavoljube
Lekar i lekarska komisije RFZO utvrđuju razlog privremene sprečenosti za rad. Ukoliko je neko stanje posledica povrede na radu,lekarska komisija može tako nešto da utvrdi i naknadno, jer se i radi o posledici koja je nastupila naknadno. Prema tome, radi se o medicinskom pitanju, a o takvim stvarima odlučuju stručno-medicinski organi u postuku odlučivanja o pravu bolovanja, što su izabrani lekar i lekarske komisije.
Pozdrav

Poštovana Vesna
U povrednu listu podatke unosi lekar koji Vas je prvi pregledao nakon nastale povrede. Ne mora povreda da podrazumeva prelom-moguće je i naprsnuće, istegnuće i slično, da ne ulazim detaljnije u pitanja medicvinske struke jer na to nemam pravo. Međutim, izveesno je da ne podrazumeva svaka povreda prelom, a lekar treba da utvrdi u čemu se sastoji povređivanje. Prema tome, lekar treba da unese svoje stručno medicinsko mišljenje i on je to dužan da učini. Ako on to ne želi da uradi, obratite se zašitniku pacijentovih prava ili nadležnima u zdravstenoj ustanovi u kojoj lekar radi.
Pozdrav

Postovani
S obzirom da ste imali povredu na radu, primaćete naknadu zarade u visini 100% od osnovice, koju čini prosečna zarada iz poslednjih 12 meseci. Pošto ste kod poslodavca u radnom ondosu na određeno vreme, kada Vam istekne rok na koji je zaključen ugovor o radu, poslodavac nije obavezan da sa Vama produži radni odnos, to jest da zaljuči novi ugovor o radu. Dakle, ako poslodavac odluči da sa Vama ne produži radni odnos na određeno vreme (a nije to dužan da učini) prestanak radnog odnsoa neće uslediti po osnovu otkaza od strane poslodavca, već po osnovu isteku roka na koji je radni odnos zasnovan. U tom slučaju biste nastaili da primate naknadu od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, sve dok traje sprečenost za rad kao posledica povrede na radu. Dakle RFZO nastavlja isplatu naknade zarade koju je plaćao poslodavac.
Pozdrav

Poštovani Borise
Ako ste prilikom obavljanja Vaših radnih zadataka na poslu slomili kost, tu povredu poslodavac mora u roku od 48 sati da prijavi filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Kod bolovanja zbog povrede na radu ripada Vam naknada zarade u visini 100% od zakonske osnovice (prosečna zarada iz poslednjih 12 meseci), kao i naknada štete za pretrpljenu povredu.
Prema tome, ne prijavljujete povredu na radu Vi, već Vaš poslodavac ima obavezu da to učini. Ukoliko on to ne želi, morate podneti prijavu Inspekciji za rad, koja će ga obavezati da sprovede zakonsku proceduru.
Pozdrav

Poštovani Duško
Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da se povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma, te da se povredom na radu smatra i povreda koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim ovim zakonom.
Povreda na radu, u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju je svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreće na poslu, odnosno kao posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja, uključujući i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje obavezu poslodavca da izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. Propisano je i da sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja o propisuje ministar nadležan za rad.
Ukoliko Vi smatrate da se povreda nije desila u smislu kako je gore opisano u zakonu, onda ne treba da prijavljujete povredu. Ako ipak postoji izročno posledčna veza između rada i povrede u bilo kom gpore navedenom smislu, obavezni ste da prijavite povredu na propisanom obrascu. Prema Vašem opisu čini se da Vi ozbiljno umnjate da je povreda u uzročno-posledičnoj vezi sa radom i radnim okruženjem. Ako zaista ne znate da je povreda nastala u okonostima koje zakon zahteva, onda po Vama povrede i nema i niste dužni da je prijavite. Lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu treba da evidentira okolnosti pod kojima se povreda na poslu desila i ako toga nema i sve se zasniva samo na iskazu radnika, a niko drugi nije svedočio tom događaju i isti nije prijavljen licu zaduženom za bezbednost i zdrabvlje na radu, nejasno je kako možete da utvrdite da je zaista reč o poovredi na radu, a ne nekoj povredi koja se desila nevezano za radno okruženje.
Pozdrav

Poštovani
Ukoliko ste se povredili na radu, a prilikom odlaska u ambulantu ste saznali da niste zdravstveno osigurani, onda postoji dvostruki problem-prvo, poslodavac je dužan da Vas prijavi na socijalno osiguranje pre stupanja na rad. Da je poslodavca tu obavezu ispunio, imali biste prijavu i na zdravtsveno osiguranje. Drugo, poslodavac je dužan da prijavi povredu na radu u roku od 24 časa od kada se ista dogodila. Ukoliko poslodavac ne poštuje navedene zakonske obaveze, morate podneti prijavu Inspekciji za rad.
Pozdrav

Poštovana Tanja
Kao što se može videti iz teksta, Vi lično nemate obavezu prosleđivana dokumentacije. Obaveze su ustanovljene na teret poslodavca, zdravstvene ustanove i RFZO.
Prema tome, poslodavac je trebao da izveštaj najpre dostavi zdravstvenoj ustanovi, a ova to vraća poslodavcu, koji potom podnosi prijavu u 5 primeraka RFZO.
Ako je on to sve već odradio, onda Vama daje jedan primerak kao dokaz.
Poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za svoje potrebe, jedan primerak izveštaja dostavlja zaposlenom odmah, a najkasnije u roku od dva dana od njegovog prijema, jedan primerak izveštaja dostavlja filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i jedan primerak izveštaja dostavlja ministarstvu nadležnom za rad – Upravi za bezbednost i zdravlje na rad.
Nije Vaša obaveza da dostavljate primerke izveštaja nadležnim ustanovama
Pozdrav

Poštovana
Sam zakon ne nalaže plaćanje 100% bolovanja kod obične bolesti. Ukoliko Vaš kolektivni ugovor ne predviđa plaćanje razlike do 100%, da bi u opisanom slučaju poslodavac plaćao naknadu zarade u visini od 100% od zakonskog osnova moralo bi da se utvrdi da je reč o proesionalnom oboljenju.
Ono se u zakonskim tekstovima obično reguliše zajedno sa povredom na radu, jer se radi o povredama i bolestima koje su nastale usled uzroka povezanih sa radnim mestom. Kod povrede na radu i kod profesionalng oboljenja uzrok je povezan sa obavljanjem posla, s tom razlikom što povreda nastaje trenutno, dok profesionalno oboljenje nastaje zbog dugotrajnog izlaganja. Dok povreda na radu podrazumeva povredu nastalu usled određenog događaja koji je, po pravilu, iznenadan, profesionalna bolest podrazumeva bolest nastalu usled trajnije izloženosti određenim negativnim uticajima prilikom obavljanja posla po osnovu kojeg je zaposleni prijavljen na socijalno osiguranje.
Šta se konkretno smatra profesionalnom bolešću definisano je posebnim pravilnikom. Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti utvrđuju se profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima. Kod bolesti prouzrokovanih fizičkim dejstvom uslova rada predviđeno je oboljenje „oštećenje sluha izazvano bukom“. Do istog dolazi na: „poslovima i radnim mestima na kojima se dolazi u kontakt sa bukom preko dozvoljenog nivoa (potreban dokaz o trajanju i intenzitetu izloženosti). Kao posledica treba da je nastupilo: „obostrano perceptivno simetrično oštećenje sluha preko 30% po Fowler-Sabine-u sa najizraženijim skotomom na 4.000 Hz. Dokaz o progresiji oštećenja sluha tokom rada u buci uz isključenje drugih uzroka oštećenja sluhom.“ Kod Vaše koleginice lekar treba da je uputi u nadležnu zdravstvenu ustanovu, koja može a utvrdi da je nastupila profesionalno oboljenje u opisanom smislu.
ko zdravstvena ustanova tako nešto utvrdi, tada poslodavac popunjava jedan izveštaj. Prema Pravilniku o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju poslodavac treba da popuni zveštaj o profesionalnom oboljenju, koji sadrži:
1) podatke o poslodavcu;
2) podatke o licu određenom za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca;
3) podatke o zaposlenom koji je oboleo od profesionalnog oboljenja;
4) podatke o neposrednom rukovodiocu obolelog od profesionalnog oboljenja;
5) podatke o radnom mestu, poslovima i vremenu koje je oboleli od profesionalnog oboljenja proveo na radu na tim poslovima;
6) podatke o vrsti profesionalnog oboljenja i merama bezbednosti i zdravlja na radu koje su primenjivane na radnom mestu na kojem je oboleli od profesionalnog oboljenja radio;
7) nalaz i mišljenje zdravstvene ustanove koja je utvrdila postojanje profesionalnog oboljenja.
Ovaj izveštaj se predaje filijali RFZO u 5 primeraka, čija komisija potom utvrđuje da je reč o bolovanju usled profesionalne bolesti, i tek na osnovu toga se plaća 100% od osnovice.
Napominjemo da ako je nastupila invalidnost, odnosno ako zaposlena uopšte više nije sposobna za rad, treba podneti zahetv za utvršivanje invaliditeta filijali RFPiO.
Pozdrav

Poštovani
Prema propisanoj proceduri nije moguće da da „zaposleni prijavljuju povrede na radu bez ikakvih dokaza i bez svedoka“, odnosno da mogu samo da „donesu potvrdu o otvaranju bolovanja sa dijagnozom povrede na radu“. Kao što Vam je poznato (jer pozivate se na Pravilnik) Izveštaj o povredi na radu koja se dogodi na radnom mestu popunjava u pet primeraka poslodavac. Prema tome, poslodavac je taj koji prijavljuje povredu na radu, a ne zaposleni.
Izveštaj mora da sadrži sledeće podatke: o poslodavcu, o povređenom zaposlenom licu, o samoj povredi (datum i vreme kad se dogodila, mesto povrede, uzrok itd), o rukovodiocu povređenog, o očevicima kritičnog događaja i mora da sadrži izveštaj lekara koji je prvi pregledao povređenog. Ako ne raspolažete podacima koji se obrascem traže, pre svega podacima o okolnostima povrede i svedocima kitičnog događaja, niste dužni da podnesete prijavu, bez obzira na izveštaj lekara. Dakle, lekar konstatuje zdravstveno sstanje, on može utvrditi povredu, ali kao nema prijave poslodavca o povredi na radu sa svim gore traženim informacijama, nejasno je kako lekar može da utvrdi uzročno-posledičnu vezu između događaja na poslu i nastale povrede.Lekari niti su tom događaju prisustvovali, niti su razgivarali sa svedocima, niti je pak to njihov posao. Ne može lekar da utvrdi vezu između događaja na poslu i povrede samo na osnovu izjave zaposlenog koji je povređen. Postupak može biti iniciran jednim takvim izveštajem lekara, ali ne mora tako da bude. Nakon tog inicijalnog akta, Vi žete ispitati okolnosti slučaja i ako nađete da se ne ne radi po ooveedi na radu, niste dužni poodneti prijavu povrede.
Pozdrav

Poštovana Tanja
Neka Vaša firma obavezno podnese prijavu povrede na radu filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). To je veoma važno da bi Vam se plaćala naknada zarade u visini od 100%, kao i da biste istu naknadu nastavili da dobijate nakon prestanka radnog odnosa. Naime, ako Vam poslodavac posle 31.10. ne produži ugovor o radu, a Vi budete i daLje sprečeni za rad kao posledica povrede na radu, RFZO će nastaviti da plaća nakNAdu zarade dok god (po oceni njihove lekarske Komisije) bude trajala sprečenost za rad. Dakle, preduslov za sve to je prijava apovrede na radu. Bez obzira što je istekao zakonski rok za prijavu, to se može učiniti i mimo zakonskog roka. Rok nije prekluzivan i ako ga poslodavca propusti, kao što je ovde slučaj, i dalje se može podneti prijava povrede na radu.
Pozdrav

Poštovana Jelena
Radi se o isključivo medicinskom pitanju i nemam znanja niti ambiciju da ulazim u pitanja lekarske struke, to jest nemam pravo da ocenjujem rad lekara.
Pozdrav

Poštovana
Ukoliko je radni odnos prestao usled isteka ugovora o radu a određeno vreme, a kod Vas i dalje postoji sprečenost za rad zbog povrede na radu, neophodno je da se obratite filijali RFZO zahtevom za nastavak isplate naknade zarade i nakon prestanka radnog odnosa. Ovo (isplata naknade zarade i nakon okončanja radnog odnosa) je upravo i moguće jedino u situaciji da je prestao radni odnos, a i dalje postoji privremena sprečenost za rad usled bolesti ili povrede na radu.
POzdrav

Poštovani
1) Visina naknade štete zavisi od vrste osiguranja koje ste imali. U uslovima osiguranja i polisi su definisani rizici koji su pokriveni i visina naknade kod nastupanja svakog od rizika. Radi Vaše sigurnosti, potrebno je da priložite svu medicinsku dokumentaciju nastalu nakon povrede. Nadležni u osiguravajućoj kući (stručno-medicinsko lice) daće procenu o težini i vrsti povreda na osnovu medicinske dokumentacije koju Vi prilažete uz odštetni zahtev. Ako ne budete zadovoljni njihovom procenom, možete podneti tužbu sudu radi isplate razlike. Na sudu bi veštak dao mišljenje. U završnoj dijagnozi nadležni lekar bi trebao da konstatuje sve povrede koje ste doživeli. Početna dijagnoza je samo pretposatvka koja se kasnijom detaljnijom dijagnostikom ili potvrdi ili izmeni. U Vašem slučaju naknadno je, detaljnijim pregledima, utvrđen prelom, pa bi to svakako trebalo da bude konstatovano.
2) Kada budete otvarali drugo bolovanje, izabrani lekar će prilikom utvrđivanja privremene spreečnosti za rad odrediti zakonski razlog sprečenosti za rad-povreda ili bolest na radu ili van rada (on vodi prvih 60 dana bolovanja). Ako se ne budete složili sa ocenom lekara, u roku od tri dana možete se žaliti lekarskoj komsiiji RFZO, čija će ocena o tome da li je Vaše bolovcanje posledica povrede na radu biti konačna. Ne mogu da dajem procene ovakve vrste jer je reč o isključivo medicinskom pitanju.
3) Komisija će doneti ocenu da li ste Vi i dalje privremeno sprečeni za rad ili ne. Oni će Vaše zdravstveno stanje ocenjivati isključivo sa aspekta sposobnosti da radite. Ako zaključe da je to moguće, bićete vraćeni na posao. Izuzetni fizički napori su jedan kriterijum ocenjivanja, a radna sposobnost nešto drugo.
Nadam se da sam Vam bar delimično otklonio nejasnoće.
Srdačan pozdrav

Poštovani
Zakonom o radu propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Kako će sud primeniti ovu normu u konkretnom slučaju, odnosno da li će utvrditi da je došlo do propusta na strani poslodavca zbog čega je nastala povreda, ili ste Vi svojim postupanjem izazvali povređivanje, ili bi pak zaključak bio da bi do nesrećnog događaja došlo i pored Vaših eventualnih grešaka-nemoguće je predvideti, To bi bio predmet dokazivanj ana sudu, a ishod sudskog postupka bi zavisio od izvedenih dokaza. To što je možda odbačena krivična prijava protiv poslodavca, ne znači da u parnici ne bi bilo utvrđeno da je dužan da nadoknadi štetu zbog povrede koju ste pretrpeli. Što se tiče visine eventualne naknade štete, Ista bi se utvrdila na osnovu nalaza sudskog veštaka o težini povreda. Prema tome, shodno izvedenim dokazima, sud bi doneo odluku, a to unapred nije moguće predvideti.
Pozdrav

Poštovana
Ukoliko smatrate da je svojim postupanjem poslodavac kršio Vaša prava iz radnog odnosa, možete podneti prijavu inspekciji rada. Ovaj državni organ bi izašao na lice mesta i utvrdio da li je bilo propusta na strani poslodavca. Ako jeste, poslodavac bi bio novčano kažnjen za prekršaj, a Vi biste izveštaj inspekcije za rad imali kao jak dokaz u eventualnom sudskom postupku. Naime, innspekcija svojim aktima ne može da prinudi poslodavca na to da Vam plati ono što duguje (to može samo sud presudom), ali bi njihov nalaz bio dokaz na sudu da Vam je poslodavac uskratio određena plaćanje. Dakle uplatu dugovanog od strane poslodavca možete ostvariti jedino na sudu.
Pozdrav

Poštovani
Zakonom o radu propisano je da je poslodavac između ostalog dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Prema istom zakonu zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću. Takođe, navednen propis određuje da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlenom ne isplati naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, u skladu sa odredbama zakona. Novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako ne zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih.
Shodno navedenim zakonskim odredbama, poslodavac je u višestrukom prekršaju ako Vas obavezuje da radite dok ste privremeno sprečeno za rad zbog povrede na radu, a na osnovu ocena lekara i lekarskih komisija. On ne bi smeo da Vam dopusti da radite, ako to zbog Vaše bolesti predstavlja rizik za Vaše zdravlje, a još manje može zaposlenog koji nije sposoban za rad zbog povrede na radu obavezuje da radi, jer će mu u suprotnom dati otkaz. Ako prijavite slučaj inspekciji za rad, ovaj organ bi podeno niz prekršajnih prijava protiv Vašeg poslodavca. Takođe, za pretrpljenu štetu znastalu zbog povrde na radu,, imate pravo na naknadu štete.
Pozdrav

Poštovani
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana (a u Vašem slučaju, shodno Zakonu o zdravstvenom osiguranju, i posle 30 dana jer je reč o povredi na radu) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade. Zakonom o radu određeno je da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i svih drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Znači sve mora da se uzme u obzir i niusam siguran da je tako urađeno, s obzirom na veliku razliku između zarade i naknade zarade. U zaradu ne ulaze (pa samim tim ni u osnov za obračun naknade zarade) sledeća primanja iz radnog odnosa: učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini (npr dividenda); naknada troškova korišćenja i upotrebe sredstava za rad zaposlenog i naknada drugih troškova rada; naknada putnih troškova; naknada za vreme provedeno na službenom putu; naknada smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade; jubilarna nagrada i solidarna pomoć. Prema tome, sve osim ovde nabrojanog što Vam se isplaćuje trebalo bi da uđe u osnov za obračun naknade zarade.
Pozdrav

Po[tovani
Poslodavac mora što pre da podnese prijavu povrede na radu filijali RFZO u Vašem gradu/opštini. To što nisu upoznati sa procedurom ih ne oslobobađa obaveze da je poštuju. Ukoliko to ne budu želeli da učine, podnesite prijavu inspekciji za rad, koja će po istoj izaći u kontrolu i obavezati poslodavca da podnese prijavu povrede na radu. Kada lekarska komisija RFZO potvrdi da se radi o povredi, poslodavac će biti u obavezi da Vam plaća naknadu zarade u visini od 100% od prosečne zarade koju ste ostvarili u prethodnih 12 meseci (kod Vas je to nešto kraći period rada kod sadašnjeg poslodavca). Tu obavezu poslodavac će imati dok god traje privremena sprečenost za rad kao posledica navedene povrede na radu. Obaveza poslodavca prestaje okončanjem radnog odnosa. Ukoliko na dan prestanka radnog odnosa (npr istekom ugovora o radu na određeno vreme) i dalje bude postojala privremena sprečenost za rad, naknadu zarade će nastaviti da Vam isplaćuje RFZO i posle prestanka radnog odnosa, dok god po oceni lekarske komsije postoji sprečenost za rad.
Što se tiče naknade štete, psolodavac je dužan da Vam je nadoknadi, ako je šteta nsatala kao posledica povrede na radu ili u vezi sa radom.
Pozdrav

Poštovani
Pitanje pogoršanja zdravlja zaposlenog do kojeg dođe na radnom mestu je složeno. Ukoliko radnik dobije npr infarkt na radu (kod Vas infarkt pluča), usled uzroka koji je vezan samo za njegovo telo i nema nikakve veze sa radom, mišljenja sam da on neće imati pravo na beneficije koje slede usled povrede na radu, što nas dovodi do zaključka da u suprotnom npr infarkt pluća može biti kvalifikovan kao povreda na radu. Teoriju adekvatne uzročnosti zastupa i domaća sudska praksa, te tako u Rešenju Vrhovnog kasacionog suda, broj Rev 2 1285/10 stoji da „opšta zdravstvena sposobnost kompromitovana faktorima rizika koji su tipični za određene vidove štete može biti dodatno ugrožena prekomernim opterećenjem zaposlenog“. Prema stavu najviše sudske instance iz citiranog akta sudovi u postupcima naknade štete treba da utvrde, odnosno da „ocene koliko je obim i količina poslova koje je pre infarkta obavljao tužilac (zaposleni) doprinela nastanku štete koje je tužilac pretrpeo“…zatim „da li je tuženom (poslodavcu) bilo poznato opšte zdravstveno stanje tužioca, te da li je s obzirom na te okolnosti poveravanje povećanog obima poslova tužiocu, suprotno navedenim propisima moglo dovesti do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja“. Zaključak-da li je infarkt pluća u Vašem slučaju posledica povrede na radu je faktičko pitanje koje bi utvrđivala najpre osiguravajuća kuća, a potom i sud u eventualnom postupku.
Pozdrav

Poštovani Tadija
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno. Drugim zakonom jeste drugačije uređeno, odnosno Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da i nakon 30 dana bolovanja, kod sprečenosti za rad prouzrokovane povredom na radu, isplata naknade zarade se nastavlja u visini od 100%, i sve dok traje bolovanje (i radni odnos) plaćanje ide na teret poslodavca. Svaki zaposleni koji je privremeno sprečen za rad zbog povrede ili bolesti ima pravo na isplatu bolovanja i to pravo ne zavisi od dužine prethodnog radnog staža.
Što se tiče prava na odštetu, Zakonom o radu određeno je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Pozdrav

Poštovani
Stručno-medicinski organ koji ocenjuje bolovanje (izabrani lekar ili lekarska komisija RFZO) utvrđuje i razlog za bolovanje-da li je reč o sprečenosti za rad prouzrokovanoj bolasću van rada ili povedom na radu. Ukoliko bude doneta ocena da je ta sprečenost za rad posledica povrede na radu, poslodavac će tako morati i da je tretira.
Pozdrav

Poštovani Nenade
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, između ostalog i za dolazak i odlazak sa rada. Kako tokom bolovanja nema dolazaka na rad, niti odlazaka sa posla, nema ni troškova putovanja, te ne može biti ni naknade putnog troška. Prema tome, mišljenja sam da za dane u kojima ste privremeno sprečeni za rad zbog povrede na radu nemate pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada jer te troškove i nemate.
Pozdrav

Poštovani Marko
Prema Vašim rečima, Inspekcija za rad je postupila po zakonskoj proceduri jer je po Vašoj prijavi izašla na lice mesta radi utvrđivanja relevantnih činjenica. Povredu na poslu možete dokazati bilo kojim dokaznim sredstvom podesnim za to: lekarskim izveštajima, izjavama svedoka, snimcima sa sigurnosnih kamera, zapisnikom lica zaduženog za bezbednost na radu. U svakom slučaju sve ono što može da ukaže na stvarno stanje stvari možete upotrebiti u svoju korist. Nažalost, ako niko od svedoka ne želi da potvrdi Vašu verziju događaja može biti poteškoča u dokazivanju, ali nije nemoguće. Nadam se da će se utvrditi stvarno stanje stvari i shodno činjenicama primeniti zakon.
Pozdrav