Bolovanje zbog povrede na radu

Povreda koja se desi na radu povlači posledice u pogledu prava zaposlenog i obaveza poslodavca. Pre svega govorimo o naknadi štete i plaćanju naknade zarade tokom odsustva sa posla zbog povrede. U ovom tekstu bavimo se naknadom zarade, a u narednom naknadom štete.

U zavisnosti od toga da li je bolovanje nastupilo zbog bolesti ili povrede van rada, s jedne strane, ili zbog bolesti ili povrede na radu, zakon predviđa različita rešenja u pogledu visine naknade zarade i u pogledu toga ko je dužan da plati naknadu zarade.

Usled navedenih razlika koje su značajne posebno ćemo se osvrnuti na način utvrđivanja privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede na radu, kao i na određivanje visine naknade zarade za vreme te sprečenosti i obezbeđivanja isplate naknade. Najpre ćemo odrediti pojam povrede na radu.

Šta je povreda na radu, a šta profesionalno oboljenje?

Isplata naknade zarade zaposlenom za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede, uređuje se odredbama Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Zakon o radu ne sadrži definiciju povrede na radu, ali je sadrži Zakon o zdravstvenom osiguranju i kao takva se primenjuje kod isplate bolovanja.

Povreda na radu, u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju, jeste:

• povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.

• povreda prouzrokovana na prethodno opisan način, koju osiguranik zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca.

• povreda koju osiguranik pretrpi pri dolasku, odnosno povratku sa posla.

• oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi sa njim.

Kako se utvrđuje da je povreda “u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla”? Osim povrede na putu do posla i nazad, reč je o povredama na radnom mestu. Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, radno mesto je prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca (objekti, na otvorenom, gradilištima, saobraćajnim sredstvima, i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. Imajući u vidu navedenu definiciju zaključujemo da se pod povredom na radu smatra povreda koja se dogodila u prostoru/objektima koji su pod neposrednom ili posredniom kontrolom poslodavca, u kojima zaposleni boravi kako u momentu obavljanja rada, tako i prilikom obavljanja drugih aktivnosti u interesu poslodavca.

Primera radi, ako se povreda dogodi tokom pauze, na radnom mestu, odnosno u prostoru u kom zaposleni boravi tokom rada, a koji je pod kontrolom poslodavca, čak i takva povreda za vreme pauze ima karakter povrede na radu. Ukoliko se pak povreda dogodi tokom korišćenja prava na pauzu u prostoru koji je van kontrole polodavca, takva povreda nema karakter povrede na radu.

Sa povredom na radu najčešće se zajedno pominje profesionalno oboljenje. Pod profesionalnim oboljenjem u smislu ovog zakona podrazumeva se oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu. Prema tome, dok je povreda na radu posledica iznenadnog, naglog događaja, profesionalno oboljenje nastaje kao posledica dugotrajne izloženosti uslovima rada.

Kako se utvrđuje i prijavljuje povreda na radu?

Povreda na radu utvrđuje se na osnovu izveštaja o povredi na radu (povredna lista), koji poslodavac dostavlja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno matičnoj filijali radi ostvarivanja prava iz zakona. Procedura izgleda ovako:

• poslodavac najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, u pismenoj i usmenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, kao i povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana. Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje.

• poslodavac popunjava Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju, na propisanom obrascu, u pet primeraka, i to najkasnije u roku od 24 časa od časa saznanja da je došlo do povrede ili oboljenja,

• u naredna 24 časa nakon popunjavanja izveštaja, poslodavac svih pet primeraka istog dostavlja zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled povređenog ili utvrđeno profesionalno oboljenje, radi unošenja nalaza i mišljenja lekara u povrednu listu.

• u roku od dva dana od dana prijema izveštaja, lekar koji je pregledao povređenog, odnosno zdravstvena ustanova koja je utvrdila profesionalno oboljenje u povrednu listu unose nalaz i mišljenje i popunjeni izveštaj vraća poslodavcu najkasnije narednog dana.

• u roku od dva dana od dana prijema popunjenog izveštaja od zdravstvene ustanove, poslodavac izveštaj dostavlja filijali RFRO kod koje je povređeni ili oboleli zaposleni prijavljen.

• filijala RFZO overava svih pet primeraka izveštaja, od kojih zadržava jedan primerak izveštaja za svoje potrebe, a ostale primerke vraća poslodavcu.

• poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za svoje potrebe, jedan primerak dostavlja zaposlenom najkasnije u roku od dva dana od njegovog prijema, jedan primerak izveštaja dostavlja filijali RFPiO i jedan primerak dostavlja ministarstvu nadležnom za rad – Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

• na osnovu izveštaja o povredi na radu ili profesionalnom oboljenju, koji poslodavac dostavlja nadležnoj  filijali RFZO, prvostepena lekarska komisija te filijale daje ocenu da je utvrđena povreda na radu ili profesionalno oboljenje. Protiv ocene prvostepene lakarske komiije moguće je uložiti prigovor drugostepenoj lekarkoj komiiji filijale.

Dužinu privremene sprečenosti za rad (bolovanja) ocenjuje stručno-medicinski organ RFZO, odnosno matične filijale na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad. Za prvih 60 dana bolovanja nadležni stručno-medicinski organ je izabrani lekar, a na njegovu ocenu moguće je uložiti prigovor prvostepenoj lekarkoj komisiji matične filijale RFZO. Za period nakon 60 dana sprečenosti za rad nadležna je prvostepena lekarska komisija matične filijale RFZO, a na njenu ocenu prigovor se može uložiti drugostepenoj lekarskoj komisiji. Prigovor odlaže primenu ocene protiv koje je uložen.

Ko obezbeđuje isplatu naknade zarade?

Bolovanje koje je prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću zakonski je izuzetak od pravila da se naknada zarade samo za prvih 30 dana isplaćuje na teret poslodavca, a od 31. dana na teret RFZO. Naime, naknadu zarade u slučaju bolovanja zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, od prvog dana i dok god traje bolovanje, a najduže do okončanja radnog odnosa.

Za osiguranika kome je prestao radni odnos u toku korišćenja prava na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti (npr istekne ugovor o rad una određeno vreme) isplatu naknade zarade obezbeđuje RFZO od dana prestanka radnog odnosa osiguranika. Ovo je izuzetak od pravila da pravo na naknadu zarade pripada samo za vreme trajanja radnog odnosa.

Visina naknade zarade zbog povrede na radu

U situaciji kada je privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade. U ovom slučaju zaradom se smatra zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, bonusi i nagrade zbog dobrih rezultata rada, i druga primanja predviđena ugovorom o radu i opštim aktima kod poslodavca. Prilikom izračunavanja prosečne zarade kao osnovice za obračun bolovanja koja ide na teret poslodavca jedino se ne uzimaju u obzir naknade troškova (putni troškovi, troškovi službenog putovanja i slično).

Period koji se posmatra za izračunavanje osnovice je 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo bolovanje. Znači, ako je bolovanje otvoreno u oktobru 2022. godine, za obračun proseka zarade posmatra se period oktobar 2021-septembar 2022. godine.

Ukoliko je zaposleni prvi put zasnovao radni odnos, pa u prethodnih 12 meseci uopšte nije radio, to jest nema efektivnih časova rada i isplaćene zarade, osnovica za obračun proseka zarade je ugovorena osnovna zarada uvećana za minuli rad.

Značaj utvrđivanja povrede na radu

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, veoma je važno da zaposleni budu upoznati sa svojim pravima kada nastupi povreda na radu ili profesionalno oboljenje, odnosno sa obavezom poslodavca da podnese prijavu nastale povrede ili oboljenja. S obzirom da se radi o bolovanju gde se naknada zarade obračunava u visini od 100 % od osnovice, i da se radi o bolovanju gde se osiguraniku kome je prestao radni odnos u toku korišćenja prava na naknadu zarade isplata naknade obezbeđuje i posle prestanka radnog odnosa osiguranika, jasno je da je zaposleni kod bolovanja zbog povrede na radu u znatno povoljnijem položaju nego kod „običnog“ bolovanja.

Kako se radi o tome da isplata sve vreme ide na teret poslodavca, može biti teškoća u postupku prijavljivanja, jer sam poslodavac to mora da učini. Ukoliko do toga ne dođe, neophodno je ragovati i insistirati da se sprovede zakonska procedura prijave i utvrđivanja posotojanja povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kako bi bilo moguće ostvariti sva zakonska prava. U krajnjojn liniji, treba se obratiti i Inspekciji za rad kako bi nadležni organi konstatovali nastupanje povrede ili oboljenja i pored protivljenja poslodavca