Da li zapošljavanje stranaca utiče na ublažavanje deficita radne snage u Srbiji

Srpska privreda godinama unazad muku muči sa nedovoljnim brojem radnika. Borba sa nedostatkom niskokvalifikovanog i visokokvalifikovanog kadra je svakodnevna, a ugostiteljstvo, građevinski sektor, metalska, tekstilna i hemijska industrija sada već pate od hronične nestašice zaposlenih.

Infostud je u decembru 2024. godine uradio anketu o stavovima, potrebama i izazovima u procesu selekcije kandidata iz inostranstva, a onda je isto istraživanje urađeno i u februaru ove godine.

Rezultati pokazuju da većina srpskih poslodavaca, tačnije 77 odsto, nije zapošljavala strance u poslednjih godinu dana. Najveći procenat (55 odsto), međutim, planira u budućnosti da se pozabavi ovim poslom. Interesantno je da za značajan deo njih stranci uopšte nisu stavka u biznis planu (22 odsto), dok ih je manji deo kompanija već angažovao – 23 procenta.

Za sada je samo dva odsto preduzeća zaposlilo 100 i više radnika iz inostranstva, dok se većina odlučilla za po desetak ljudi. Iskustva u radu sa njima su uglavnom pozitivna (61 odsto), dok je 28 procenata neutralno, a tek 11 procenata imaju negativna iskustva.

Iako interesovanje srpskih kompanija za angažovanjem stranaca postoji, tri su glavna razloga koja koče ovaj proces. Najvažniji je, kako kažu, komplikovana procedura izdavanja viza i dozvola za rad što je izjavilo tri petine anketiranih, jezičke barijere (41 odsto) i visoki troškovi.

Radnici iz Azije su na vrhu liste najpoželjnijih, pa su samim tim i najangažovaniji na našem tržištu rada, a slede ih Balkanci. Čini se da želja za zapošljavanjem radnika sa Balkana proizilazi najpre iz činjenice da zemlje bivše Jugoslavije dele sličan jezički i kulturni prostor, a i jezička barijera u ovom slučaju praktično ne postoji.

S druge strane blizina regiona omogućava bržu i jeftiniju organizaciju dolaska radnika, kao i lakšu logistiku u vezi sa smeštajem i dokumentacijom. Kada se tome doda i činjenica da su mnogi od njih već boravili u Srbiji, makar privremeno, jasno je zašto sve više firmi vidi upravo tu priliku. Na ovaj način se otvara tržište za 11 miliona stanovnika. Ono što se već sada zna jeste da poslodavac nema nikakvu administraciju oko ovih radnika sa tržišta Severne Makedonije i Albanije osim one koja se podrazumeva pri zasnivanju radnog odnosa sa građaninom države u kojoj posluje.

Zapošljavanje ostalih stranaca je komplikovanije i uključuje angažovanje policije i veliki broj neophodnih dokumenata.

Kakve mogućnosti nudi inicjativa Otvoreni Balkan

Analize Privredne komore Srbije pokazuju da se upravo dve trećine potreba privrede odnosi na diplomce srednjih škola. Razlozi su pre svega demografska kretanja, odnosno odlazak velikog broja naših ljudi na rad u inostranstvo, ali i potpuna nezainteresovanost za određena zanimanja. Zapošljavanje stranih državljana zato više nije retkost, već naša realnost i često jedina opcija.

Prognoze ukazuju da će Srbiji u narednim godinama nedostajati i do 100.000 radnika. Kao jedno od rešenja ponuđena je i inicijativa Otvoreni Balkan, doduše, sa još nejasnim učinkom, koja postoji od februara 2024. godine i koja je pod jedinstveno tržište rada stavila tri države – Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju.

Uvedena je i jedinstvene dozvola za boravak i rad stranaca, a rok za izdavanje skraćen je sa preko mesec, na svega 15 dana. Čitava procedura je digitalizovana tako da poslodavac i strani radnik ne moraju da se šetaju po šalterima ili konzulatima. Zanimljivo je, međutim, da se veoma mali broj dozvola za boravak izdaje državljanima zemalja Zapadnog Balkana, a da čak ni kroz mogućnosti koje pruža Otvoreni Balkan taj broj jooš nije porastao.

Podaci pokazuju da su u 2024. godini izdata svega 174 odobrenja za pristup ovom slobodnom tržištu rada. Prednosti projekta su velike, ali izgleda da se nisu baš primile ni u jednoj od država.

U Srbiji trenutno preko 100 000 stranih radnika

U Privrednoj komori Srbije naglašavaju da je nedostatak radne snage u Srbiji evidentan od metalske preko tekstilne industrije do građevinarstva  i saobraćaja. Potrebe se uvećavaju sa predstojećim otvaranjem novih radova u sklopu pripreme za EXPO i realizacije infrastrukturnih i razvojnih projekata koje je pokrenula država, a na kojima će biti angažovana domaća privreda.

– To je jedna od tema kojoj  ćemo u narednom periodu, u saradnji sa nadležnim državnim institucijama posvetiti posebnu pažnju u okviru aktivnosti Centra za privredne inicijative i brze odgovore. Za početak Privredna komora Srbije je, na osnovu anketiranja kompanija i dosadašnjih naših i istraživanja drugih institucija, sastavila listu deficitarnih  zanimanja po pojedinačnim industrijama koje ćemo dopuniti i nedostajućim brojem radnika za svaku kvalifikaciju. Iako je uspostavljanjem portala za izdavanje jedinstvenih boravišnih i radnih dozvola napravljen značajan pomak, smatramo da se procedure mogu dodatno ubrzati na čemu ćemo raditi zajedno sa ministarstvima za rad i unutrašnjih poslova, kaže Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. 

Dodaje da je sa Nacionalnom službom za zapošljavanje već dogovoreno zajedničko angažovanje na obezbeđivanju kadrova i naglašava:

– Uz to sa jednim od najboljih svetskih eksperata dr Ursulom Renold radimo na rešenjima za unapređenje i dalji razvoj dualnog obrazovanja koji idu u pravcu povećanja broja sati koje đaci provode u  kompanijama, mogućnosti da one biraju učenike i revizije obrazovnih programa u skladu sa potrebama privrede.

Procene su da trenutno u Srbiji radi oko 100.000 stranih radnika po raznim osnovama. Od onih koji su dobili jedinstvenu boravišnu i radnu dozvolu posredstvom portala za strance, preko stranaca koji su je pribavili  po starim propisima uz obavezu da je produžavaju, do stranih radnika  iz zemalja sa kojima imamo potpisan vizni režim. Na spisku su i oni koji su u skladu sa novinom u Zakonu o zapošljavanju stranaca izuzeti od obaveze pribavljanja dozvola za rad, a imaju odobren privremeni boravak u Srbiji s pravom na rad.