Diskriminacija na poslu i prilikom zapošljavanja (II deo)

U nastavku blog posta o diskriminaciji prilikom zapošljavanja i na samom radnom mestu, čiji prvi deo možete pročitati ovde, naš pravnik, između ostalog, detaljno piše o načinu utvrđivanja diskriminacije, kao i o tome šta nije diskriminacija.

Utvrđivanje diskriminacije na radu

Pri utvrđivanju diskriminacije važno je da se nepovoljno postupanje prema određenoj osobi ili grupi  može uporediti sa postupanjem prema drugoj osobi/grupi u istoj ili sličnoj situaciji. Zadatak pretpostavljene žrtve diskriminacije je da uveri organ pred kojim vodi postupak da postoje osobe sa kojima se povoljnije postupilo ili bi se povoljnije postupilo, a da je pri tome jedina razlika između njih pravno zaštićeno lično svojstvo. Dakle, potrebno je uspostavljanje uzročne veze između nepovoljnog postupanja i ličnog svojstva, odnosno neophodno je utvrditi da se prema žrtvi diskriminacije postupalo drugačije u istoj situaciji u odnosu na druge subjekte samo zbog njenog ličnog svojstva.

Primera radi, svojevrsna diskriminacija zaposlene u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa, utvrđena je u postupku pokrenutom kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti protiv MUP kao poslodavca. U Mišljenju ovog državnog organa, a povodom pritužbe L.T. Protiv MUP, Policijska uprava za grad B., zbog diskriminacije na osnovu pola. U pritužbi je navedeno da je L.T. od 2009. godine obavljala poslove zamenice komandira u policijskoj ispostavi, kao i da je 27. juna 2016. godine raspoređena na niže radno mesto – radno mesto izvršioca sa nižim koeficijentom plate, u odnosu na prethodno radno mesto, sa zadržanim zvanjem – samostalna policijska inspektorka, te da je na radno mesto zamenik komandira raspoređen muškarac. U izjašnjenju Policijske uprave za grad B. navedeno je da je Uprava policije bila mišljenja da bi raspoređivanje L.T. na radno mesto izvršioca  „doprinelo znatno boljem odnosu prema radu i boljim rezultatima rada L.T, kao i da je na radno mesto zamenika komandira Policijske ispostave raspoređen M.G. zbog njegove samoinicijativnosti i posvećenosti, efikasnosti, stručnosti i profesionalizma koje je pokazao u svakodnevnom obavljanju poslova i zadataka“. U toku postupka Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je da „činjenice i dokazi koje je Policijska uprava za grad B. ponudila, ne pružaju dovoljno osnova za zaključak da je raspoređivanje L.T. zasnovano na objektivnim i opravdanim razlozima koji nisu u vezi sa njenim polom“. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenje da je „raspoređivanjem L.T. na niže radno mesto Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava za grad B. izvršilo akt diskriminacije na osnovu ličnog svojstva L.T. – pola. Zbog toga je Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijska uprava za grad B. preporučeno da preduzme mere u okviru svoje nadležnosti da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema L.T.“

Ovde treba napomenuti i važnost prakse Evropskog suda za ljudska prava, koji je na osnovu Evropske konvencije o ljudskim pravima definisao diskriminaciju kao različit tretman osoba u istim ili sličnim slučajevima bez razumnog i objektivnog opravdanja. Razlikovanje se može opravdati samo ako postoji opravdan cilj, koji se takvim razlikovanjem želi postići, i razumni odnos srazmere između tog cilja i sredstava koji se koriste za njegovo ostvarenje. U prethodnom primeru, prema mišljenju Poverenika, nije bilo razumnog i objektivnog opravdanja za različit tretman. U sledećem primeru koji ćemo navesti sudovi su u postupku utvrdili da nije bilo diskriminacije jer je razlika u postupanju upravo imala razumno opravdanje.

U jednom postupku tužilja-medicinska sestra, bila je kod tuženog-zdravstvene ustanove, raspoređena na radnom mestu smenska sestra-instruktor. Pošto je alergična na penicilin u nekoliko navrata su se na radnom mestu pojavile alergijske reakcije na penicilin sa kojim je dolazila u kontakt prilikom zbrinjavanja pacijenata. Sačinjena je ekspertiza radne sposobnosti i utvrđeno je da tužilja nije sposobna za poslove pri kojima bi dolazila u kontakt sa penicilinom, ali je sposobna za poslove svog zanimanja medicinske sestre uz navedeno ograničenje.Tužilja je ugovorom o radu raspoređena na druge poslove medicinske sestre gde nije bila u kontaktu sa penicilinom. Jedini efekat premeštaja tužilje na novo radno mesto je umanjena plata, dok je opis poslova ostao isti.

Po oceni sudova, prema tužilji nije izvršena diskriminacija. Naime, na radnom mestu smenske sestre-instruktora bilo bi ugroženo zdravstveno stanje tužilje, pa je tuženi u ovom slučaju postupao u interesu tužilje. U postupku nije dokazano da je prema tužilji od strane tuženog i zaposlenih kod tuženog izvršena diskriminacija zbog njenog zdravstvenog stanja u smislu odredaba Zakona o radu, Zakona o zabrani diskriminacije ili po bilo kom drugom osnovu. Tužilja nije stavljena u nepovoljniji položaj u odnosu na druge zaposlene  već je tužilji promenjeno radno mesto u skladu sa njenom sposobnošću odnosno u skladu sa njenim zdravstvenim stanjem. Posledica koja je nastupila, a to je umanjenje zarade tužilje, nije bio razlog za premeštaj tužilje na radno mesto smenske sestre.

Prema Zakonu o radu i Zakonu o zabrani diskriminacije ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mere zaštite prema pojedinim kategorijama lica. U prethodnom primeru poslodavac je preduzeo razumne i opravdane mere u cilju zaštite zaposlenog, zbog njegovog zdravstvenog stanja, a ne u cilju stavljanja u nepovoljan položaj zbog ličnog svojstva. Isto tako, ne bi se smatralo diskriminacijom ukoliko npr pozorište oglasom za posao postavi kao uslov ženski pol jer su mu potrebne glumice za određene ulooge. U ovm slučaju osobenost posla glumice je takva da lično svojstvo pola predstavlja stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla.

Diskriminacija prilikom zapošljavanja

Diskriminacija prilikom zapošljavanja veoma je česta u praksi. Ona počinje već oglasima za posao koji suprotno zakonskim propisima kao uslov za rad postavljaju određena lična svojstva koja ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla. Tako na primer oglasi za posao u ugostiteljskim i trgovinskim objektima često sadrže kao uslov za zaposlenje mlađe godine starosti i ženski pol. Tako je i u sledećem primeru iz prakse Poverenika za zaštitu ravnopravnosti gde je u oglasu za posao navedeno:„Potrebna radnica za rad u ugostiteljskom objektu E. c, starosti od 20-40 godina”-dakle postavljeni su  uslovi kojima se traži određeni pol i godine kandidata. Sagledavajući stvarne i odlučujuće uslove za obavljanja ovog posla, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je zauzeo stav da je „postavljanje ovih uslova neopravdano i da ne postoje objektivni razlozi za eliminisanje kandidata na osnovu pola i starosnog doba. Zbog toga je dato mišljenje da je vlasnik objekta propisivanjem uslova za prijem u radni odnos kojim su određeni pol i starost kandidata, prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, Zakona o ravnopravnosti polova i Zakona o radu“ jer njegov oglas za posao sadrži diskriminatorske uslove za zaposlenje bez ikakvog opravdanog razloga. Dalje se u Mišljenju Poverenika navodi da se „na osnovu opštepoznatih činjenica može zaključiti da za rad u ugostiteljsko-trgovinskom objektu nisu od odlučujućeg značaja pol i godine života kandidata, odnosno, da osobe oba pola i osobe mlađe od 20 i starije od 40 godina, mogu odgovorno i kompetentno da obavljaju posao u ugostiteljsko-trgovinskom objektu“ te da je „u konkretnom slučaju određivanjem pola i starosne granice kao eliminatornih uslova, izvršena neposredna diskriminacija svih muškaraca koji su bili zainteresovani za ovaj posao, kao i svih žena mlađih od 20 i starijih od 40 godina, jer propisivanje ovog uslova nije bilo opravdano ni s aspekta svrhe, ni s aspekta posledica koje je izazvalo“

S druge strane, sledeći primer iz prakse Poverenika na veoma jasan način pokazuje da postupanje kojim se u oblasti zapošljavanja određene kategorije lica stavljaju u „povlašćen položaj“ ima racionalno opravdanje sa aspekta cilja koji se želi postići. U postupku povodom pritužbe A.Ć. iz B. protiv Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Udruženja građana „Z.“ B, zbog diskriminacije na osnovu pola kao ličnog svojstva navedeno je da je podnosilac pritužbe dobio obaveštenje od Udruženja građana „Z.“ B. o kursu za prekvalifikaciju za poziciju Junior FrontEnd Developer, te da je proverom uslova za besplatno pohađanje kursa saznao da samo osobe ženskog pola mogu da pohađaju kurs besplatno i da taj deo programa finansira Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. U izjašnjenju Ministarstva navedeno je da je na osnovu Zakona o udruženjima i uredbe koja reguliše finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja (u ovom slučaju program je realizovalo udruženje „Z“), Ministarstvo raspisalo Javni konkurs za dodelu sredstava za programe u oblasti razvoja informacionog društva u Republici Srbiji u 2017. godini, čiji je cilј promocija IKT zanimanja među ženama, kao i povećanje broja žena u IKT zanimanjima. U izjašnjenju je dalјe navedeno da je Nacionalnom strategijom za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine definisan poseban cilј koji je usmeren na pobolјšanje ekonomskog položaja žena i status žena na tržištu rada, dok su kao posebne mere u oblasti pristupa korišćenju modernih znanja i veština predviđene mere: ohrabrivanje i podržavanje učešća devojčica, devojaka i žena u obrazovanju za zanimanja u kojima se ostvaruje velika dodatna vrednost (inženjerstvo i nove tehnologije); povećanje angažmana devojaka i žena u oblastima kao što su nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika i podržavanje i promovisanje dostignuća žena u nauci i tehnici, te otklanjanje diskriminacije žena u ovim oblastima. Pored toga, u Nacionalnom akcionom planu zapošlјavanja za 2017. godinu, usvojenom od strane Vlade Republike Srbije, navedeno je da su žene teže zapošlјiva lica iz posebno osetlјivih kategorija nezaposlenih i predviđeno je da ih je potrebno uklјučiti u programe i mere aktivne politike zapošlјavanja, na način kojim se omogućava njihova integracija na tržište rada i pobolјšanje kvaliteta života. Dalјe je navedeno da Ustav, Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o ravnopravnosti polova propisuju da se ne smatra diskriminacijom uvođenjem posebnih mera. Zakonom o ravnopravnosti polova je propisano da se ne smatraju diskriminacijom, ni povredom načela jednakih prava i obaveza donošenje posebnih mera radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti polova. U izjašnjenju je navedeno da žene čine svega 20% zaposlenih u oblasti Informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) i da podrška programima za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju žena u ovoj oblasti u skladu sa navedenim predstavlјa afirmativnu meru radi pobolјšanja položaja žena u oblasti IKT“. 

Na osnovu gore utvrđenog doneto je sledeće Mišljenje: „U postupku je utvrđeno da propisivanje besplatnog programa obuke prekvalifikacije i dokvalifikacije u IKT sektoru za žene predstavlјa posebnu (afirmativnu) meru za otklanjanje i sprečavanje nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti polova u IKT zanimanjima. Zbog toga je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao mišlјenje da omogućavanjem besplatne obuke za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju žena u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i Udruženje građana „Z.“ B, nisu prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije„.

Zaključak

Diskriminacija se kao što je izloženo može javiti u svim oblastima života, pa tako i oblasti zapošljavanja i na radnom mestu. Zasnovana je  na ličnom svojstvu, ali je prisutna i u svim ostalim slučajevima u kojima se pravi razlika u postupanju odnosno kada dolazi do nejednakog postupanja koje nije zasnovano na nekom ličnom svojstvu već se tiče nekih “drugih okolnosti“.

Za utvrđenje diskriminacije potrebno je postojanje uporedive situacije i razlika u tretmanu-lice koje je pretrpelo diskriminaciju u postupku zaštite koji je pokrenulo mora identifikovati grupu koja je različito tretirana, pokazati kako su njegova situacija i situacija te grupe uporedive, te da je bez valjanog opravdanja tretiran nepovoljnije od drugog pojedinca ili grupe.

Namera, odnosno motiv da se neko diskriminiše nije bitan element postojanja diskriminacije. Motiv se ne ispituje, dovoljno je dokazati da je učinak bio diskriminirajući, ali samo pozivanje na diskriminaciju nije dovoljno. Podnosilac zahteva mora dokazati okolnosti iz kojih proizlazi zaključak da bi se moglo raditi o diskriminaciji.

Neće se svaka razlika u tretmanu smatrati diskriminacijom. Razlika nije diskriminatorska kada ima “objektivno i razumno“ opravdanje – ostvarenje legitimnog cilja i postojanje razumnog odnosa srazmernosti između primenjenih sredstava i cilja čijem se ostvarenju teži.

Diskriminacijom se ne smatraju mere zasnovane na svojstvenim zahtevima određenog posla, mere opravdane zaštitom bezbednosti države i mere zaštite i pomoći (trudnica, majki, dece…).

U našoj zemlji u sudskoj praksi postojanje diskriminacije se ne vezuje samo za tzv. lična svojstva već se u svakom pojedinačnom slučaju utvrđuje da li je bilo nejednakog postupanja između lica u istoj ili sličnoj situaciji i da li je za to bilo razumnog opravdanja.

U praksi je potrebno nastaviti sa primenom šireg pojma diskriminacije koji se ne ograničava na listu razloga za diskriminaciju koji su navedeni u propisima koji imaju antidiskriminacioni karakter. Ovakvo tumačenje dozvoljava Ustav, Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o radu jer sadrže odrednicu “po bilo kom osnovu“, “i “drugim stvarnim odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima“ koje im omogućavaju da budu fleksibilni i prilagodljivi novim okolnostima.