Kada izostaje trudničko bolovanje i porodiljsko odsustvo

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

avg 30

Trudnoća, a potom i rano roditeljstvo predstavljaju veoma važan i osetljiv periodu u  životu svake žene i njene porodice. Siguran i pravovremen priliv prihoda je u tom smislu veoma važan, te su mnoga pitanja  pravne prirode koja stižu sajtu Poslovi.infostud.com vezana za naknade koje se trudnicama i porodiljama isplaćuju, odnosno koji su to prihodi na koje buduće mame mogu računati i pod kojim uslovima.

Najpre treba reći da postoje dve osnovne vrste naknade: jedna koja se ostvaruje tokom trajanja trudnoće i druga koja se ostvaruje nakon porođaja.

U prvom slučaju reč je o naknadi zarade tokom privremene sprečenosti za rad usled bolesti i komplikacija u vezi sa trudnoćom-tzv. trudničko bolovanje, a u drugom slučaju radi se o isplati naknade po osnovu rođenja i nege deteta-tzv. porodiljsko odsustvo. Pod kojim uslovima buduće mame ostvaruju ove naknade i ko ih isplaćuje?

Trudničko bolovanje

Na početku je potrebno precizirati da je trudničko bolovanje, odnosno pravo na naknadu zarade koje se ostvaruje tokom privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili komplikacija u vezi sa trudnoćom, pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ovu naknadu za prvih 30 dana sprečenosti za rad isplaćuje poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Radi se o pravu koje je vezano samo za dve kategorije radno angažovanih trudnica-onih koje su zaposlene, odnosno u radnom odnosu i preduzetnica. Takođe, ovo pravo se ostvaruje samo ukoliko izabrani ginekolog utvrdi da se u konkretnom slučaju radi o tome da dalji rad predstavlja rizik po trudnoću.

Dakle, ne radi se o pravu koje automatski, po samoj činjenici trudnoće, ostvaruju sve preduzetnice i sve zaposlene trudnice. Potrebno je da ginekolog otvori bolovanje, zato što smatra da bi dalji rad predstavljao opasnost po normalan razvoj trudnoće, odnosno da postoji određena bolest ili komplikacija u vezi sa trudnoćom. Lekar u tom slučaju ceni prvih 30 dana sprečenosti za rad, a od 31.dana sprečenost za rad ocenjuje lekarska komisija filijale RFZO.

Naknada zarade plaća se u visini od 100% od zakonske osnovice, koju grubo rečeno čine prihodi ostvareni u 12 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja bolovanja. Puna plata plaća se kako na teret poslodavca, tako i na teret obaveznog zdravtsvenog osiguranja, odnosno budžeta Republike.

Prema tome, uslov za ostvarivanje naknade zarade je dvojak, odnosno tiče se dve ključne stvari: vrste radnog angažovanja trudnice i njenog zdravtsvenog stanja u trudnoći. Oba uslova moraju biti kumulativno ispunjena: Prvi uslov ispunjen je ako je trudnica u radnom odnosu ili ako je preduzetnica. Ostale vrste angažovanja (rad po ugovoru o delu, po  privremenim i povremenim poslovima, po autorskom ugovoru) ne obezbeđuju pravo na naknadu zarade, čak i ako je drugi uslov u pogledu zdravtsvenog stanja ispunjen. Drugi uslov je ostvaren ako izabrani ginekolog zaposlene ili preduzetnice utvrdi da postoji privremena sprečenost za rad, koja je u direktnoj vezi sa trudnoćom.

Porodiljsko odsustvo

Na početku je potrebno terminološki označiti pojmove kojima ćemo se baviti u nastavku teksta. Po osnovu porođaja i podizanja deteta postoje dve vrste naknada za radno angažovana lica-naknada zarade tokom porodiljskog odsustva, koju ostvaruju zaposlene porodilje i takozvane ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, koju koriste sve ostale kategorija radno angažovanih porodilja.

U svakodnevnoj komunikaciji, odsustvo koje zaposlena žena počinje da koristi neposredno pre porođaja i koje traje ukupno 12 meseci (za treće i svako naredno dete 24 meseca) najčešće se jednim imenom naziva porodiljsko.
Treba podvući da sam Zakon o radu, koji određuje dužinu trajanja porodiljskog odsustva i ko ima pravo da ga koristi, ovo odsustvo deli na dva dela. Prvi deo se naziva porodiljsko odsustvo jer je vezan za sam porođaj i oporavak od istog. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Dakle, drugi deo odsustva vezan je za negu deteta (počinje od momenta kada se navrše tri meseca od porođaja), i s obzirom na ovu činjenicu, može da ga koristi i otac deteta umesto majke.  Napominjem još jednom da se u opisanom slučaju radi o naknadi koju ostvaruje isključivo porodilja u radnom odnosu.

Dok je pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, pravo koje ostvaruju zaposleni kod fizičkih i pravnih lica, ostale kategorije radno angažovanih ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.

Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:

– a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti,
– po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti,                                                   
– kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva,                                                     
– po osnovu ugovora na osnovu kojih se prima naknada-ugovorao obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskog ugovora, kao i ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.
Bitna razlika između zaposlenih kod pravnih i fizičkih lica s jedne strane, i svih ostalih nosilaca prava na naknadu zarade druge strane, sastoji se u tome što porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta kod zaposlenih majki traje 2 godine za treće i svako naredno novorođeno dete, dok za sve majke koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (koje su u prethodnom periodu bile preduzetnice, angažovane po ugovoru o delu i ostale) odsustvo sa rada traje 365 dana kako za prvo i drugo, tako i za svako naredno dete.

Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate zaposlenih lica za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odnosno osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta,  utvrđuje se na osnovu primanja iz poslednjih 18 meseci. Kod zaposlenih-na osnovu zbira mesečnih osnovica na primanja koja imaju karakter zarade na koji su plaćeni doprinosi, a ostvarena su u poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.  Kod ostalih naknada uzimaju se primanja iz poslednjih 18 meseci pre rođenja deteta, na koja su plaćni porezi i doprinosi.

Kada izostaje trudničko bolovanje, a kada porodiljska naknada

Prema svemu navedenom može se napraviti sledeći rezime, kada su u pitanju primanja na koje trudnice i porodilje mogu da računaju po osnovu domaćeg zakonodavstva:

-pravo na trudničko bolovanje ostvaruju samo trudnice koje su u radnom odnosu ili su samostalni delatnici (preduzetnice) pod uslovom da  je stručno-medicinski organ RFZO (za prvih 30 dana izabrani lekar, a nakon toga lekarska komisija) utvrdio da postoji bolest ili komplikacija u vezi sa trudnoćom

-pravo na naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje znatno širi krug portodilja, odnosno sve one buduće mame koje u poslednjih 18 meseci pre prestanka rada zbog trudnoće (zaposlene), odnosno u 18 meseci koji prethode porođaju (sve ostale radno angažovane van radnog odnosa po različtim osnovama) imaju zarade, odnosno ostvarene prihode na koji su plaćeni porezi i doprinosi za socijalno osiguranje.

U pogledu nosioca prava na naknadu tokom porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i ostalih naknada po osnovu rođenja i nege deteta, značajno je širok krug lica koja ostvaruju pravo na naknadu, jer to nisu samo zaposlene i preduzetnice, već praktično sve majke koje su pre rođenja deteta ostvarivale prihode.

Međutim, u periodu pre porođaja trudničko bolovanje rezervisano je samo za zaposlene i preduzetnice. Na žalost, u praksi žene često dugi niz godina obavljaju poslove za poslodavce na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu i slično, iako bi po bitnim karakteristikama tog radnog angažovanja trebalo da se radi o radnom odnosu. Usled navedenog, ostaju bez primanja tokom trudnoće, ako je ista rizična, odnosno ako postoji određena bolest ili komplikacija. Majke radno angažovane van radnog odnosa moraju da sačekaju porođaj da bi počele da ostvaruju naknadu i tada se svi prihodi iz poslednjih 18 meseci  uzimaju u obzir i ostvaruje se pravo koje je do pre nekoliko godina bilo rezervisano samo za majke u radnom odnosu i preduzetnice.

Naročito je značajna činjenica da i žene koje se bave poljoprivredom mogu da ostvare naknadu po osnovu rođenja i nege deteta. S druge strane, za preduzetnice koje imaju troje i više dece dužina trajanja odsustva umesto dotadašnje dve godine svedena je na 365 dana, ali im je ostavljena mogućnost da rade sve vreme dok primaju porodiljsku naknadu, ako im to njihove obaveze oko deteta i zdravstveno stanje dopuštaju.

Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Kako da izračunate OTPREMNINU

Koliko poslodavac može da produžava ugovor na određeno vreme
Prijavi se i postavi komentar

(92) komentari

Jovana Tomic 15. 06. 2022.

Postovani,
Koliko je vremena potrebno biti u radnom odnosu da bi se ostvarilo pravo na placeno trudnicko. Naime danas sam potpisala ugovor o radu a pre dva dana sam saznala da sam trudna, posle koliko meseci bih mogla da otvorim bolovanje a da bude placeno? Hvala

    Milan Predojevic 15. 06. 2022.

    Poštovana Jovana
    Zakonom nije propisano da mora da prođe određeni period vremena u radnom odnosu, da biste počeli da primate naknadu zarade za vreme sprečenosti za rad zbog bolesti (ili u Vašem slučaju komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće). Od momenta kada izabrani lekar (ili u Vašem slučaju izabrani ginekolog) oceni da ste privremeno sprečen za rad, Vi imate pravo na naknadu zarade, bez obzira na to koliko dugo ste u radnom odnosu. Naravno, ako uopšte nemate staža u poslednjih 12 meseci, onda ćete naknadu zarade dobijati u visini minimalne zarade.
    Pozdrav

Vesna Dordevic 10. 05. 2022.

So… Moj poslodavac je upravo uplatio 2/3 mog trudničkog bolovanja izvršiteljima, iako u Zakonu piše da je naknada za trudničko izuzeta od davanja krvopijama.

Da li je i ta stavka podložna svojevoljnom tumačenju u zavisnosti od toga kom Zakonu iz koje godine pripada ili je nebitno kad je izvršni proces pokrenut?

    Milan Predojevic 12. 05. 2022.

    Poštovana Vesna
    Najpre, nije moguće izvršenje u visini od 2/3 zarade, odnosno naknade zarade. Naime, Zakon o izvršenju i obezbeđenju propisuje sledeće:
    -Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate može da se sprovede u visini do jedne polovine zarade, naknade zarade, plate, naknade plate
    -izvršenje je moguće do 1/4 zarade ili naknade zarade, ako ista nije viša od zakonom propisane minimalne zarade.
    -izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate koja ne prelazi iznos prosečne neto zarade prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, može se sprovesti do njihove trećine.
    Dalje, kada je u pitanju prinudno izvršenje na naknadi zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, možemo razlikovati dve situacije:
    – Jedna je kod naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad koja se ostvaruje iz sredstava poslodavca, za prvih 30 dana bolovanja, a u skladu sa odredbama Zakona o radu. Izvršenje se može sprovoditi na ovim naknadama, ali uz gore navedena ograničenja (maksimalno 1/2, nikako 2/3).
    – Druga situacija je kod zarade za vreme privremene sprečenosti za rad koja se ostvaruje u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju i koje se isplaćuju od strane filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. U skladu sa članom 169. ovog zakona naknade ostvarene po ovom osnovu ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja osim za potraživanja izdržavanja koje je utvrđeno sudskom odlukom ili sudskim poravnanjem. Dakle, može, ali samo za obaveze izdržavanja po sudskoj odluci.
    Kada je reč o naknadama koje se, za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, isplaćuju porodici sa decom od strane službe lokalne samouprave u smislu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, iste ne mogu biti predmet obezbeđivanja ili prinudnog izvršenja ni u kom slučaju. Dakle, naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, koju ćete dobijati kada se otvori porodiljsko odsustvo, ne može biti predmet izvršenja ni pod kakvim uslovima.
    Pozdrav

Maša Jovanović 28. 04. 2022.

Postovani,

U trenutku kada mi je otvoreno trudnicko bolovanje, bila sam zaposlena mesec dana,po ugovorukoji je sklopljen na godinu dana. U poslednje 2.5 godine nisam imala ostvaren radni staz u Srbiji. Zanima me kako ce mi se obracunavati naknada za trudnicko bolovanje, a kako za porodiljsko koje ce trajati 2 godine? I ko isplacuje trudnicko a ko porodiljsko bolovanje?
Unapred hvala na odgovoru.
Pozdrav

    Milan Predojevic 30. 04. 2022.

    Poštovana Mašo
    Osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca (prvih 30 dana bolovanja) i iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (od 31. dana plaća filijala RFZO), za osiguranike zaposlene, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ako niste ostvarili zaradu u 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade a za vreme za koje ste ostvarili zaradu, a za mesece za koje niste ostvarili zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece, Ako niste ostvarili zaradu ni u jednom od 12 meseci koji prethode mesecu pre nastupanja privremene sprečenosti za rad, osnov za naknadu zarade čini minimalna zarada utvrđena u skladu sa propisima kojima se uređuje rad, za mesec za koji se isplaćuje naknada zarade. U svakom slučaju, bolovanje ne može da Vam bude niže od minimalne zarade
    Što se pak tiče naknade zarade tokom proodiljskog odsustva (plaća je lokalna samouprava),osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za lica u radnom odnosu, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan početka ostvarivanja prava (to je do navršenja 3 meseca od porođaja). Nakon toga, primenjuje se za sonovicu prosečna zarada koju ste ostvarili u poslednjih 18 meseci, bez obzira na to koliko meseci ste radili, te shodno tome, od 3. meseca nakon porođaja naknada zarade može biti i niža od minimalne zarade.
    Pozdrav

Tanja Krcmarevic 19. 04. 2022.

Postovani,

Da li u porodiljsko bolovanje ulazi bonus ostvaren u 2021 godini?
Naime dobila sam informaciju od firme koja nam radi obracun zarada da Rfzo Novi Beograd ne priznaje bonus kao radni ucinak i ne zeli da isplacuje taj deo naknade, da li je to u redu?

    Milan Predojevic 21. 04. 2022.

    Poštovana Tanja
    Zakonom o radu propisano je šta sve spada u pojam zarade. Između ostalog definisano je da se pod zaradom ne smatra učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Prema tome, ako je reč o učešću u dobiti u poslovnoj 2021. godini, tačno je da se navedeno primanje ne svrstava u pojam zarade, u smislu obračuna naknde zarade za bolovanje. Ako se pak radi o delu zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (gde spadaju nagrade, bonusi i slično, kao neka vrsta „stimulacije“ za dobro obavljen rad), onda bi se takvo primanje moralo uzeti u obzir kod RFZO prilikom računanja osnovice za naknadu zarade.
    Pozdrav
    Pozdrav

Natalija Igić 03. 02. 2022.

Poštovani,

Zaposlena sam kod poslodavca na određeno vreme 6 meseci. Međutim, otvorila sam trudničko bolovanje. Interesuje me koliko će mi biti isplaćeno za trudničko, a koliko za porodiljsko bolovanje s obzirom da mi je radni staž samo 6 meseci. Prosečna plata mi je oko 60000 za mesece koje sam radila.

Hvala Vam unapred.

    Milan Predojevic 07. 02. 2022.

    Poštovana Natalija
    Zakonski osnov za obračun naknade zarade tokom trudničkog bolovanja jeste prosečna zarada ostvarena u poslednjih 12 meseci. Pošto Vi u tih 12 meseci niste radili 6 meseci kod sadašnjeg poslodavca, prilikom isplate naknade zarade od RFZO računa se i eventualna zarada kod prethodnog poslodavca u tom periodu. Ako uopšte niste imali zaradu, računa se onda 6 zarada kod sadašnjeg poslodavca i 6 minimalaca. takos e izračuna prosečna zarada i dobijate 100% od tog iznosa. Primera radi, ako je prosečna zarad u 6 meseci kod poslodavca bila 60 hiljada, a minimalna zarada u 6 meseci bila oko 35 hiljada, za svih 12 meseci prosek Vam je 47.500,00 dinara (grubo rečeno).
    Kada je reč o naknadi zarade tokom porodiljskog odsustva, onda se uzima poslednjih 18 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja, s tom razlikom u odnosu na trduničko bolovanje, da se za mesece u kojima nema zarade ne računa minimalac. U Vašem primeru, 6 zarada bi se sabralo i podelilo sa 18. To bi bila zakonska osnovica od koje dobijate 100%. Korektivna odredba kaže da do isteka 3 meseca nakon porođaja morate dobijati minimalac.
    Pozdrav