Trudnoća, a potom i rano roditeljstvo predstavljaju veoma važan i osetljiv periodu u životu svake žene i njene porodice. Siguran i pravovremen priliv prihoda je u tom smislu veoma važan, te su mnoga pitanja pravne prirode koja stižu sajtu Poslovi.infostud.com vezana za naknade koje se trudnicama i porodiljama isplaćuju, odnosno koji su to prihodi na koje buduće mame mogu računati i pod kojim uslovima.
Najpre treba reći da postoje dve osnovne vrste naknade: jedna koja se ostvaruje tokom trajanja trudnoće i druga koja se ostvaruje nakon porođaja.
U prvom slučaju reč je o naknadi zarade tokom privremene sprečenosti za rad usled bolesti i komplikacija u vezi sa trudnoćom-tzv. trudničko bolovanje, a u drugom slučaju radi se o isplati naknade po osnovu rođenja i nege deteta-tzv. porodiljsko odsustvo. Pod kojim uslovima buduće mame ostvaruju ove naknade i ko ih isplaćuje?
Trudničko bolovanje
Na početku je potrebno precizirati da je trudničko bolovanje, odnosno pravo na naknadu zarade koje se ostvaruje tokom privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili komplikacija u vezi sa trudnoćom, pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ovu naknadu za prvih 30 dana sprečenosti za rad isplaćuje poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Radi se o pravu koje je vezano samo za dve kategorije radno angažovanih trudnica-onih koje su zaposlene, odnosno u radnom odnosu i preduzetnica. Takođe, ovo pravo se ostvaruje samo ukoliko izabrani ginekolog utvrdi da se u konkretnom slučaju radi o tome da dalji rad predstavlja rizik po trudnoću.
Dakle, ne radi se o pravu koje automatski, po samoj činjenici trudnoće, ostvaruju sve preduzetnice i sve zaposlene trudnice. Potrebno je da ginekolog otvori bolovanje, zato što smatra da bi dalji rad predstavljao opasnost po normalan razvoj trudnoće, odnosno da postoji određena bolest ili komplikacija u vezi sa trudnoćom. Lekar u tom slučaju ceni prvih 30 dana sprečenosti za rad, a od 31.dana sprečenost za rad ocenjuje lekarska komisija filijale RFZO.
Naknada zarade plaća se u visini od 100% od zakonske osnovice, koju grubo rečeno čine prihodi ostvareni u 12 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja bolovanja. Puna plata plaća se kako na teret poslodavca, tako i na teret obaveznog zdravtsvenog osiguranja, odnosno budžeta Republike.
Prema tome, uslov za ostvarivanje naknade zarade je dvojak, odnosno tiče se dve ključne stvari: vrste radnog angažovanja trudnice i njenog zdravtsvenog stanja u trudnoći. Oba uslova moraju biti kumulativno ispunjena: Prvi uslov ispunjen je ako je trudnica u radnom odnosu ili ako je preduzetnica. Ostale vrste angažovanja (rad po ugovoru o delu, po privremenim i povremenim poslovima, po autorskom ugovoru) ne obezbeđuju pravo na naknadu zarade, čak i ako je drugi uslov u pogledu zdravtsvenog stanja ispunjen. Drugi uslov je ostvaren ako izabrani ginekolog zaposlene ili preduzetnice utvrdi da postoji privremena sprečenost za rad, koja je u direktnoj vezi sa trudnoćom.
Porodiljsko odsustvo
Na početku je potrebno terminološki označiti pojmove kojima ćemo se baviti u nastavku teksta. Po osnovu porođaja i podizanja deteta postoje dve vrste naknada za radno angažovana lica-naknada zarade tokom porodiljskog odsustva, koju ostvaruju zaposlene porodilje i takozvane ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, koju koriste sve ostale kategorija radno angažovanih porodilja.
U svakodnevnoj komunikaciji, odsustvo koje zaposlena žena počinje da koristi neposredno pre porođaja i koje traje ukupno 12 meseci (za treće i svako naredno dete 24 meseca) najčešće se jednim imenom naziva porodiljsko. Treba podvući da sam Zakon o radu, koji određuje dužinu trajanja porodiljskog odsustva i ko ima pravo da ga koristi, ovo odsustvo deli na dva dela. Prvi deo se naziva porodiljsko odsustvo jer je vezan za sam porođaj i oporavak od istog. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Dakle, drugi deo odsustva vezan je za negu deteta (počinje od momenta kada se navrše tri meseca od porođaja), i s obzirom na ovu činjenicu, može da ga koristi i otac deteta umesto majke. Napominjem još jednom da se u opisanom slučaju radi o naknadi koju ostvaruje isključivo porodilja u radnom odnosu.
Dok je pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, pravo koje ostvaruju zaposleni kod fizičkih i pravnih lica, ostale kategorije radno angažovanih ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.
Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:
– a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, – po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti, – kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, – po osnovu ugovora na osnovu kojih se prima naknada-ugovorao obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskog ugovora, kao i ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa. Bitna razlika između zaposlenih kod pravnih i fizičkih lica s jedne strane, i svih ostalih nosilaca prava na naknadu zarade druge strane, sastoji se u tome što porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta kod zaposlenih majki traje 2 godine za treće i svako naredno novorođeno dete, dok za sve majke koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (koje su u prethodnom periodu bile preduzetnice, angažovane po ugovoru o delu i ostale) odsustvo sa rada traje 365 dana kako za prvo i drugo, tako i za svako naredno dete.
Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate zaposlenih lica za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odnosno osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, utvrđuje se na osnovu primanja iz poslednjih 18 meseci. Kod zaposlenih-na osnovu zbira mesečnih osnovica na primanja koja imaju karakter zarade na koji su plaćeni doprinosi, a ostvarena su u poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Kod ostalih naknada uzimaju se primanja iz poslednjih 18 meseci pre rođenja deteta, na koja su plaćni porezi i doprinosi.
Kada izostaje trudničko bolovanje, a kada porodiljska naknada
Prema svemu navedenom može se napraviti sledeći rezime, kada su u pitanju primanja na koje trudnice i porodilje mogu da računaju po osnovu domaćeg zakonodavstva:
-pravo na trudničko bolovanje ostvaruju samo trudnice koje su u radnom odnosu ili su samostalni delatnici (preduzetnice) pod uslovom da je stručno-medicinski organ RFZO (za prvih 30 dana izabrani lekar, a nakon toga lekarska komisija) utvrdio da postoji bolest ili komplikacija u vezi sa trudnoćom
-pravo na naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje znatno širi krug portodilja, odnosno sve one buduće mame koje u poslednjih 18 meseci pre prestanka rada zbog trudnoće (zaposlene), odnosno u 18 meseci koji prethode porođaju (sve ostale radno angažovane van radnog odnosa po različtim osnovama) imaju zarade, odnosno ostvarene prihode na koji su plaćeni porezi i doprinosi za socijalno osiguranje.
U pogledu nosioca prava na naknadu tokom porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i ostalih naknada po osnovu rođenja i nege deteta, značajno je širok krug lica koja ostvaruju pravo na naknadu, jer to nisu samo zaposlene i preduzetnice, već praktično sve majke koje su pre rođenja deteta ostvarivale prihode.
Međutim, u periodu pre porođaja trudničko bolovanje rezervisano je samo za zaposlene i preduzetnice. Na žalost, u praksi žene često dugi niz godina obavljaju poslove za poslodavce na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu i slično, iako bi po bitnim karakteristikama tog radnog angažovanja trebalo da se radi o radnom odnosu. Usled navedenog, ostaju bez primanja tokom trudnoće, ako je ista rizična, odnosno ako postoji određena bolest ili komplikacija. Majke radno angažovane van radnog odnosa moraju da sačekaju porođaj da bi počele da ostvaruju naknadu i tada se svi prihodi iz poslednjih 18 meseci uzimaju u obzir i ostvaruje se pravo koje je do pre nekoliko godina bilo rezervisano samo za majke u radnom odnosu i preduzetnice.
Naročito je značajna činjenica da i žene koje se bave poljoprivredom mogu da ostvare naknadu po osnovu rođenja i nege deteta. S druge strane, za preduzetnice koje imaju troje i više dece dužina trajanja odsustva umesto dotadašnje dve godine svedena je na 365 dana, ali im je ostavljena mogućnost da rade sve vreme dok primaju porodiljsku naknadu, ako im to njihove obaveze oko deteta i zdravstveno stanje dopuštaju.
Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju
Pozdrav Milane. Imam dilemu, pa te molim da mi razjasnis. Bila sam prijavljena 7 godina bez prekida i dobila odkaz kao tehnoloski visak. Imam pauzu od godinu i po dana gde nisam radila. Sada sam u 4 tom mesecu trudnoce i zaposila sam se u jednoj firmi,morala sam da nadjem posao jer cu biti samnohrana majka. Prva plata ce mi leci kada udjem u 5 mesec, a doktor mi naredio strogo mirovanje jer mi je trudnoca rizicna i predlozio bolovanje, pa me zanima ako otvorim bolovanje, ako bas bude moralo, da li cu uopste imati neka primanja za vreme trudnickoh a kasnije i za vreme porodljiskog, ili cu morati ukratim bolovanje zbog kasnije naknade, i kako ce mi uopste obracunati ta primanja ukoliko odem na bolovanje i ako ne odem. Hvala puno
Milan Predojević
21. 09. 2020.
Pozdrav, Marijana
Neće biti problema kada je u pitanju naknada zarade za vreme trudničkog bolovanja, ako je lekar predložio mirovanje. Plaćaće se 100% od zakonske osnovice, koju čini prosečna zarada ostvarena u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu otvarnja bolovanja. Ako u tih 12 meseci nemaš zarau u svakom mesecu, za mesece u kojima nisi ostvarila platu računa se minimalac. Na taj način postoji zakonska zaštita u tom smislu da naknada zarade ne može tokom trudničkog bolovanja da bude niža od minimalcA. S druge strane, pordiljsko nije regulisano na isti način. Kada se računa naknada zarade tokom porodiljskog odustva, onda se u svrhu računanja osnovice za naknadu zarade sabere zarada iz poslednjih 18 meseci i podeli se sa 18, bez obzira na to da li je bilo svih 18 zarada. Znači za mesece u kojima nemaš zaradu neće se računati mnimalac. Primera radi, ako budeš pre trudničkog bolovanja imala samo dve isplaćene zarade u poslednjih 18 meseci, one će se sabrati i podeliti sa 18. To će biti mesečna osnovica za nkanadu zarade toko prodiljskog dsustva, što je mnogo nepovoljnije nego kod trudničkog bolovanja. Istina, takođe se plaća 100% od osnovice.
Pozdrav
