Kako da daš otkaz, a da nogom ne zatvoriš vrata

Malo šta pruža tako visok osećaj postignuća kao kada daš otkaz na radnom mestu koje odavno želiš da napustiš. Ipak, to ne znači da je samo davanje otkaza prijatno. Štaviše, bez obzira na to da li se raduješ što ideš, ili to ipak radiš sa setom, neprijatnost ostaje. Davanje otkaza je jedna od najvažnijih odluka u karijeri, i neretko mnogi je odlažu, čini se u nedogled. Ne zato što to ne žele, već zato što ne znaju kako to da urade, a da bude bez posledica.

Posledica? Po odnos, po reputaciju, po buduće prilike. Tržište rada u Srbiji, pa čak i na čitavom Balkanu, je malo. Profesionalci u nekoj struci se često odlično poznaju, kompanije sarađuju čak i kada tako ne izgleda, i neko od koga odlaziš ti vrlo lako može postati budući kolega. I zato je pri davanju otkaza zašto manje važno. Kako postaje presudno.

Zašto uopšte ljudi odlaze?

Pre nego što se pozabavimo načinima davanja otkaza, hajde da pogledamo zbog čega do otkaza uopšte dolazi. Za početak, promena posla je svakodnevna misao polovini zaposlenih na našem tržištu, prema istraživanju „Šta to radi zaposlene 2025–2026“. 

Ono što istraživanje takođe pokazuje jeste da većina davanja otkaza prolazi bez ikakve pompe, najave ili drame – bez otvorenog razgovora, bez konflikta, uz odrađen otkazni rok. Razlog zašto su zaposleni postali sve tiši u davanju otkaza leži u sveprisutnoj apatiji – ne postoji vera da će doći do boljitka, i zato dolazi do češćih promena posla – u nadi da će na drugom mestu pronaći bolje uslove. Ukratko, zaposleni više veruju u to da će im na novom radnom mestu biti bolje nego da će se na postojećem stvari promeniti.

I zato se za početak zapitaj – zašto ti odlaziš?

Pre samog razgovora sa menadžerom, čak i bez obzira na to da li imaš spremnu svoju narednu rolu, pokušaj da objektivno sagledaš razloge svog odlaska.

Da li je bio u pitanju neodgovarajuć menadžment?

Da li ti nisu odgovarali radni uslovi?

Da li je došlo do promena sa kojim nisi saglasna?

Onda kada znaš koji su tvoji konkretni razlozi, provežbaj kako da ih predstaviš na način na koji nije optužujuć, ali takođe ne ostavlja mogućnost za pregovore. Naredni korak je da to saopštiš – taj deo i jeste najneprijatniji. I zato se adekvatno pripremi.

Razgovor sa nadređenim – suđenje ili izvinjavanje?

Kada je u pitanju davanje otkaza, uglavnom postoje dva scenarija. 

U jednom odlaziš ogorčen, razočaran, ljut.

Pri takvom odlasku neretke su optužbe, prepirke, ali i pretnje, sa obe strane.

Više liči na suđenje nego na razgovor.

Sa druge strane, kada menjamo posao na kome smo bili zadovoljni, dolazi do izvinjavanja, opravdanja, pa i obećanja da ćemo uraditi mnogo više nego što je u našem opisu posla za vreme tranzicije. Često delimo razloge privatne prirode (treba mi veća plata da dignem kredit za stan), i pričamo daleko više nego što bi trebalo.

U realnosti, oba pristupa su pogrešna.

U prvom zasigurno zatvaraš vrata nogom, i ostavljaš iza sebe nepodoban odnos – sa firmom, sa nadređenim, i sa timom. Ali ne samo to. I ti sam ostaješ sa tim teretom, nezadovoljstvom, i besom. Iako nam deluje da će trenutak u kome napokon saopštimo svoju istinu biti katartičan, i da ćemo se osećati ispunjeno, realnost je daleko od toga. Posle ovakvog razgovora osećamo se ispijeno i isceđeno. Kada mu pristupimo emotivno, i kada u par rečenica pokušamo da sabijemo nezadovoljstvo koje se gomilalo godinama, teret svih tih emocija nosimo mi. 

Naravno, to ne znači da ne treba da kažemo ništa, ali na nama je kako ćemo saopštiti nezadovoljstvo koje osećamo. 

Kada vas pitaju za razlog odlaska recite ga (nepodoban šef, loši radni uslovi, česte promene), ali nemojte toj informaciji da dodajete emotivni kontekst i pretvorite izlaznu anketu u prepucavanje. Cilj ovog razgovora nije da vi pobedite već da dostojanstveno kažete svoju istinu. 

Dostojanstvo o kome priča ogleda se i u objavama na mrežama, evaluaciji firme na raznim sajtovima ali i razgovorima koje ćeš voditi na novom radnom mestu. Kako govoriš o bivšem poslodavcu nakon što više nisi njegov zaposleni više govori o tebi, nego o njemu. 

Sa druge strane, u situacijama kada napuštamo drago radno mesto, i osećamo odgovornost prema šefu, timu i firmi, dajemo mnogo više nego što se od nas očekuje i pristajemo na manje nego što zaslužujemo. Zbog toga je važno u ovaj razgovor ući hladne glave, objektivno sagledati situaciju i brinuti, pre svega, o sebi.

Poslednji utisak koji ostavljaš – tvoj otkazni rok

Onda kad svi znaju i za to da ideš, i zašto ideš i gde, ulaziš u poslednju etapu svog radnog iskustva – u otkazni rok. Iako je on sam po sebi zakonska obaveza, može biti mnogo više od toga. Ukoliko se na to odlučiš, zaključiš da ti više nije stalo i zabušavaš svaki dan svog otkaznog roka, tvoja reputacija će to osetiti, baš kao i tvoj integritet. Sa druge strane, rasterećen time što odlaziš, možeš da iskoristiš otkazni rok da završiš projekte, preneseš neophodno znanje, i ostaviš svoje radno mesto boljim nego što si ga zatekao. 

Jedan od čestih praksi u poslovnom svetu je ponovno zapošljavanje, nešto što je ranije bilo nezamislivo sada je svakodnevnica. Firme sve češće žele da zaposle bivše zaposlene – one koji poznaju firmu, sistem, procese. Da bi to bilo moguće – u otkaznom roku budi kao što si bio u probnom radu – najbolji mogući.

Autor teksta: Danica Ristić