Menu
Kako da se najbolje pokažeš na novom poslu
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Svi tekstovi
Koliko je novi početak uzbudljiv, toliko može da bude i zastrašujuće iskustvo. Ushićenje oko dobijanja novog posla može lako da splasne kada nas pred prvi dan uhvati panika – hoćemo li moći da se uklopimo, da li će oni nama odgovarati, hoćemo li ostaviti dobar prvi utisak, i najvažnije – da li ćemo ispuniti njihova očekivanja?
U ovakvim situacijama, trema je očekivana. Ali ona ne treba da nas onemogući da postignemo ono što smo naumili. Kada krećemo novi posao prva tri meseca zaista su ključna i ona određuju i to kako će nas doživeti novi šef i kolege, ali i to koliko ćemo mi napredovati u sklopu firme ili organizacije.
Kada težimo da ostavimo dobar prvi utisak, često naginjemo ka tome da se predstavimo što bolje, pa, iz neiskustva, straha ili panike, dovedemo sebe do toga da se lažno predstavljamo. A onda kada ostanemo dosledni sebi težimo tome da pokažemo da smo što bolji radnici, pa vrlo često sagorimo pre nego što je prošao probni period.
Nije neophodno ni pretvarati se, a ni ići preko svojih granica, da bismo postigli ono što želimo. Ali, šta jeste potrebno? Pročitaj ispod četiri konkretna saveta za to kako da ostaviš što bolji utisak na svom novom poslu!
Kada nova osoba dođe u kolektiv, ona se prilagođava njemu, a ne kolektiv njoj. Svaki zaposleni ostavi svoj lični pečat, i doprinese određenim promenama, ali kulturu, atmosferu i ponašanje uvek diktira većina. I to nije nužno loša stvar, baš naprotiv. Ukoliko se radi o zdravom kolektivu, onda će tebe kao novog kolegu i zateći atmosfera i okruženje koje će ti prijati. Ali, svaki kolektiv je drugačiji i po nečemu specifičan – na tebi je da u početku otkriješ šta je to, pre nego što pokušaš da nametneš tvoje preference.
Od trivijalnih stvari kao što je klima, raspored stolica i vreme za pauzu, do toga kako se odvija poslovna komunikacija, kako izgledaju sastanci i šta je očekivan učinak, na tebi je da, u početku, samo upijaš. Slušaj sve što ti podele, o tome kako se radi, kakve su kolege, odakle se poručuje ručak, ali i o tome šta je kompaniji važno, koji cilj nisu uspeli da dostignu, i kako izgleda dugoročna strategija. Kakva je dinamika, šta su prioriteti, ko su neformalni autoriteti i od čega se sastoji psihološki ugovor…
Tek onda kada sve to saznaš, i povežeš, moći ćeš da daš konstruktivne predloge i da ostaviš svoj pečat.
Najčešće greške početnika dešavaju se zato što nisu sigurni – šta se od njih očekuje, šta su prioriteti, ko su ključne osobe za donošenje odluka, i slično. Kada se to spoji sa strahom od postavljanja pitanja, jer ne želimo da ostavimo loš utisak, kao rezultat dobijemo zbunjenog zaposlenog i nezadovoljnog poslodavca.
Na početku svakog radnog angažmana postoji prostor u kome je bezbedno postaviti bilo koje pitanje. Zavisno od firme, tima i šefa, taj prostor može biti nekoliko dana ili nekoliko nedelja. Nakon toga već postoji očekivanje samostalnosti u radu, i sposobnosti da nezavisno donosimo odluke i kreiramo rezultat.
Ali, čak i u najstrožijim kolektivima, nije očekivanje da je to moguće prve nedelje, prvog dana, prvog sata. I zato – pitajte! Dok ste u okvirima tog bezbednog prostora, posmatrajte i ono što nije jasno, pitajte. To će sprečiti da se greške, koje su neminovne, iz perioda prilagođavanja, prenesu u period očekivane produktivnosti, kada mogu biti mnogo ozbiljnije.
Takođe, prvih par nedelja je mesto i vreme da se ispune očekivanja novozaposlenih – bez obzira da li pričamo o uslovima rada, opisu posla ili obećanim benefitima.
Kada krenemo nov posao, često znamo da se uokvirimo u ono što nam je svakodnevnica – zadatke koje moramo da obavljamo, svakodnevne pauze i neposredne kolege. Iako je to očekivano, ono što će olakšati naših 90 dana jeste da povremeno zastanemo i pogledamo najširu moguću sliku.
Koja je strategija kompanije za naredni period, gde želi da se širi, koje ciljeve želi da ostvari?
Ko su ljudi u kompanijskom okruženju od kojih mogu da učim, i koji mogu da budu podržavajuće kolege za mene?
Kako mogu da rastem kroz ovu rolu, industriju i kompaniju?
Što smo pre u stanju da se izmestimo iz svakodnevnice i sagledamo perspektivu, to će nam lakše pasti neki sitni konflikti, rasprave oko kafe aparata i klime, kao i strah od greške.
Kako se tvoj probni period od tri, ili šest meseci, približava kraju tako treba da raste tvoje samopouzdanje, i angažovanje u kompaniji. Od osobe koja kao sunđer upija sve što joj je servirano, i ko nije siguran u očekivanja za njegovu rolu, postaješ neko ko razume dinamiku firme i međusobnih odnosa, plan kompanije za na dalje, kao i širu perspektivu. I tada se tvoj onboarding privodi kraju i postaješ visoko produktivan član kolektiva.
Ali, da bi se ovo desilo, neophodno je da budeš u stanju da vodiš neprijatne razgovore – i tu upravo mislimo na davanje i primanje povratne informacije. Kada je neko nov u kolektivu, teško je proceniti šta je teže – slušati kritike o sebi ili ih uputiti drugima. Ipak, što pre ovo prevaziđeš, to ćeš pre moći da zaista rasteš u svojoj roli.
Kreni od toga da se ne libiš da tražiš povratnu informaciju na svoj rad, ponašanje i uklapanje, a onda, smisleno i promišljeno počni i da je nudiš. Kako neko ko je nov imaš svežu perspektivu, i to može da bude korisno menadžmentu. Potrudi se da umesto što ukazuješ na to šta je problem (čega su verovatno svi već svesni), budeš neko ko donosi i rešenja – konkretna, primenljiva, zasnovana na podacima, istraživanju ili praksi.
Pratiš li ove korake, vrlo brzo se niko neće ni sećati koliko si nov, već će samo zapamtiti koliku je razliku napravio tvoj dolazak.
Nov početak jeste nekad zastrašujuć ali je i ogromna prilika da počneš iznova. Ako je na prošlom radnom mestu bilo stvari koje su ti smetale, pa si i ti postao verzija sebe koja ti se ne sviđa, prelaskom u novi kolektiv daješ sebi priliku da kreneš ispočetka. Nije važno da sve radiš perfektno, već da pokažeš trud, zalaganje i radoznalnost. Zapamti, oni koji su te zaposlili žele da uspeš. Stoga, pomozi im u tome i tako svi dobijate.
Autor teksta: Danica Ristić