Kako da se zaštite neprijavljeni radnici?

Često čujemo da poslodavac ima “neprijavljenog” radnika, odnosno da angažuje ljude “na crno”. Šta se pod tim podrazumeva, kakve posledice trpi neprijavljeni radnik i na koji način može od takvog ponašanja poslodavca da se zaštiti?

Obaveze poslodavca kod zasnivanja radnog odnosa

Da bismo pojasnili šta se podrazumeva pod „neprijavljenim radnikom“, moramo definisati obaveze poslodavca oko samog prijavljivanja zaposlenih. Prema Zakonu o radu, pravni odnos između poslodavca i zaposlenog započinje potpisivanjem ugovora o radu.

Ugovor o radu je pisani sporazum poslodavca i zaposlenog kojim se zasniva radni odnos. Ugovor o radu zaključuje se obavezno pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanoj formi, u najmanje tri primerka: jedan se obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac. Poslodavac je dužan da ugovor o radu, ili njegovu kopiju drži u sedištu firme ili mestu gde zaposleni radi.

Premda se radni odnos zasniva ugovorom o radu, tek stupanjem na rad zaposleni ostvaruje sva prava i obaveze iz radnog odnosa, tako da potpisivanje ugovora o radu i stupanje na rad zaposlenog zajedno čine da se u punom smislu uspostavi radni odnos. Prema tome, može se reći da ugovor o radu predstavlja pravni osnov za uspostavljanje radnog odnosa, ali da započinjanje faktičkog rada predstavlja drugi neophodan element za aktiviranje radnog odnosa, sa svim pravima i obavezama koje podrazumeva.

Ukoliko zaposleni ne stupi na rad danom koji je određen ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos (osim ako je zaposleni sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore). Time zakonodavac daje veći značaj stupanju na rad u odnosu na ugovor o radu, odnosno određuje da je prioritetno faktičko obavljanje rada. Ovo za posledicu ima pravnu fikciju zasnivanja radnog odnosa ako se započne sa radom i bez potpisanog ugovora o radu, o čemu ćemo pisati u nastavku.

S obzirom da je zakonodavac momenat stupanja na rad odredio kao presudan za ostvarivanje prava i obaveza iz radnog odnosa, potrebno je odrediti koje su to obaveze poslodavca pre stupanja zaposlenog na rad?

Osim što je dužan da zaposlenog obavesti o svim bitnim pitanjima rada (uslovi rada, akti poslodavca, prava i obaveze itd), pre stupanja zaposlenog na rad poslodavac je dužan i da na osnovu ugovora o radu, podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja- bazu podataka o obveznicima uplate doprinosa za socijalno osiguranje – poslodavcima i osiguranicima (CROSO). Uspostavljanjem CROSO povezane su najbitnije institucije sistema socijalnog osiguranja-Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje, ali i Poreska uprava. S obzirom na opisanu povezanost sve tri ustanove socijalnog osiguranja putem sistema CROSO, jedinstvenom prijavom obuhvaćena su sva tri vida obaveznog socijalnog osiguranja: zdravstveno osiguranje, penzijsko-invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Zaposleni se na obavezno socijalno osiguranje može prijaviti na jedan od dva načina:

• neposredno – elektronskim putem, podnošenjem Jedinstvene prijave putem Centralnog registra;

• posredno – podnošenjem prijave Republičkom fondu na zdravstveno osiguranje (RFZO) ili podnošenjem prijave Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO).

Najraniji momenat prijave jeste momenat potpisivanja ugovora. Pre ovog datuma nije moguća prijava jer i ne postoji ugovor kao pravni osnov radnog angažovanja. Prijava je moguća samo unapred. Poslodavac ne može da podnese prijavu zaposlenog sa ranijim datumom („unazad“), već samo sa budućim datumom početka osiguranja – pre stupanja na rad zaposlenog. Iz ovog proističe da poslodavci moraju da zaključuju sa zaposlenima ugovore dan ili nekoliko dana pre datuma stupanja na rad, a ne prvog dana kada zaposleni počne da radi ili naknadno. U slučaju da poslodavac nije podneo prijavu u propisanom roku – pre stupanja zaposlenog na rad, mora podneti zahtev za utvrđivanje svojstva osiguranika, uz odgovarajuće dokaze. Ukoliko su ispunjeni uslovi za priznavanje svojstva osiguranika Fond PIO će, po donošenju rešenja, podneti prijavu na osiguranje.

Nepoštovanje obavezne prijave na socijalno osiguranje

Pod “neprijavljenim radnikom” podrazumeva se lice koje je u praksi radno angažovano kod nekog fizičkog ili pravnog lica (poslodavca), ali ga to lice kod koga radi nije prijavilo na socijalno osiguranje, a najčešće sa radnikom nije ni potpisalo ugovor o radu. Vrlo često se koristi i sintagma “rad na crno” jer ovde imamo radno angažovanje van legalnih tokova, gde se ne plaćaju javne dažbine državi (porez i doprinosi), niti zaposleni ostvaruje svoja prava iz radnog odnosa i socijalnog osiguranja, koja mu zakon garantuje. Kako bi zaposleni znali da li je njihovo radno angažovanje zakonito, najpre ćemo odrediti obaveze poslodavca u pogledu uvođenja radnog odnosa u legalne okvire, a potom i šta se može preduzeti ako to nije slučaj.

Postoji nekoliko stvari koje daju odgovor na pitanje da li je radnik zaposlen “na crno”. Ukoliko lice koje radi ima potpisan ugovor sa poslodavcem, a poslodavac plaća sva primanja iz radnog i uplaćuje doprinose na pun iznos zarade (čime obezbeđuje obavezno socijalno osiguranje zaposlenom-zdravstveno, penzijsko, invalidsko i osiguranje za slučaj nezaposlenosti) može se reći da je radni odnos „evidentiran“ u skladu sa zakonom.

Sledeće pojave ukazuju na „rad na crno“ u punom smislu- nepostojanje potpisanog ugovora o radu ili izbegavanje prijave na socijalno osiguranje. Radni odnos je van zakonskih okvira i kada se zarada ili deo zarade plaća “na ruke”, bez obračuna i uplate poreza i doprinosa na taj deo zarade; kada se ne isplaćuju svih primanja-uvećane zarade za prekovremeni rad, rad noću, rad tokom praznika i slično.

Šta ako se ne potpiše ugovor, a lice stupi na rad?

Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa Zakonom o radu,  a lice bez ugovora o radu započne sa radom, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

U cilju sprečavanja zloupotreba na tržištu rada i tzv „rada na crno“ zakonodavac je uveo pravilo o fikciji radnog odnosa- kada nema potpisanog ugovora o radu, ako je lice stupilo na rad kod poslodavca, radni odnos je nastao danom stupanja na rad i bez zaključenja ugovora u pisanom obliku. Sama činjenica da je poslodavac primio zaposlenog na rad i da mu plaća zaradu dovoljno govori o njegovoj ugovornoj volji da zasnuje radni odnos, iako ta volja nije izražena onako kako zakon nalaže: u pisanoj formi kroz ugovor o radu. Poslodavac čini prekršaj, ali u svakom slučaju ne može da izbegne posledice koje podrazumeva zasnivanje radnog odnosa. Ova pravna fikcija je uvedena kako ne bi bilo zloupotreba u smislu primanja lica na rad bez ugovora: ako bi takvo lice bilo bez pravne zaštite po kojoj faktički rad podrazumeva ostvarivanje prava po osnovu rada, moguće je da bi se uspostavila masovna praksa rada bez ugovora, što svakako nije prihvatljivo.

Pravna zaštita

Ukoliko poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa Zakonom o radu,  a lice bez ugovora o radu započne sa radom, kome se obratiti u tom slučaju?

Jedan od glavnih mehanizama u borbi protiv sive ekonomije i rada “na crno” je inspekcija rada. Inspеktorat za rad, organ u sastavu Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja, obavlja inspеkcijskе poslovе u oblasti radnih odnosa i bеzbеdnosti i zdravlja na radu. Aktivnosti Inspеktorata za rad usmеrеnе su ka suzbijanju rada „na crno“, smanjеnju broja povrеda na radu i radno-pravnoj zaštiti zaposlеnih. Suzbijanjе rada „na crno“ jedan od strateških ciljeva Inspektorata.  Kao glavna delatnost koju sprovodi inspekcija rada predstavlja izlazak na teren i inspekcijski nadzor po službenoj dužnosti. U postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada ovlašćen je da: vrši uvid u dokumentaciju radi utvrđivanja relevantnih činjenica; utvrđuje identitet lica i uzima izjave od poslodavca, odgovornih lica, zaposlenih; vrši kontrolu da li je izvršena prijava  socijalno osiguranje, na osnovu podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja; pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje i drugo; nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera za koje je ovlašćen u skladu sa zakonom radi sprečavanja povreda zakona.

U slučaju kada su u vršenju inspekcijskog nadzora konstatovane povrede zakona, podzakonskog akta, opšteg akta i ugovora o radu, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede. Rešenjem se određuje način otklanjanja nepravilnosti i rok u kome se ta nepravilnost mora otkloniti. Inspektor određuje rok i on mora da bude primeren datom nalogu, s tim da psolodavac može podneti molbu za njegovo produženje, ako za to postoje opravdani razlozi. Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrđene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja.

Zakon o radu posebno naglašava ovlašćenje inspektora za donošenje rešenja u  situaciji kada poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu pre njegovog stupanja na rad. Pošto se  u navedenom slučaju smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da sa zaposlenim koji je zasnovao radni odnos u navedenom smislu, zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme u pisanom obliku.

Inspektor rada podneće i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac povredom zakona ili drugih propisa kojima se uređuju radni odnosi, izvršio prekršaj. Primera radi, među najteže prekršaje poslodavaca (za koje jezaprećena novčana kazna koja može da ide i do 2 miliona dinara) svrstavaju se slučajevi kada poslodavac nije isplatio zaradu, kada ne postupi po rešenju inspektora rada i tako dalje.

Iz Ministarstva za rad navode da radnici treba da prijave rad “na crno” inspekciji rada dok još uvek rade jer je nakon prekida angažovanja to teže dokazati. Prijava rada “na crno” inspekciji u trenutku kada zaposleni više ne obavlja taj posao znači da inspekcija rada ne može da zatekne zaposlenog na radu i tako utvrdi rad “na crno”. Iako prijava nakon prestanka rada otežava posao inspekciji, ista može da utvrdi da je zaposleni radio “na crno”. Naime, postojanje rada „na crno“ inspektor za rad utvrđuje na tri načina– „neposrednim uvidom inspektora rada i zaticanjem lica na radu, na osnovu materijalnih dokaza koji potvrđuju da je neko lice obavljalo rad za poslodavca ili izjavom odgovornog lica da je neko lice radilo bez zaključenog akta o radnom angažovanju.

Radnici u slučaju da su radili „na crno“ svoja prava na plaćanja dugovanog od strane poslodavca mogu da ostvare isključivo na sudu, a inspektor rada može samo utvrditi prekršajnu odgovornost poslodavca za organizovanje ovakvog rada. Inspektor rada ne može naložiti poslodavcu da isplati radniku zarade zarađene „na crno“ jer se visina te usmeno dogovorene zarade utvrđuje na sudu i samo sud svojom presudom može naložiti poslodavcu isplatu. Ipak, kada inspekcija rada utvrdi da je radnik radio „na crno“, to je dokaz koji može poslužiti u sudskom postupku.

Ukoliko inspekcija kontrolom ne utvrdi da je postojao rad bez ugovora, npr nakon prestanka rada kada je to teže utvrditi, moguće je tužbom sudu zahtevati da se utvrdi postojanje radnog odnosa na neodređeno vreme.

Treba imati u vidu i oštre prekršajne kazne za „rad na crno“, jer prijava inspekciji o postojanju neprijavljenog radnog odnosa može skupo finansijski da košta poslodavca. S obzirom na navedeno, pretnja prijavom inspekciji može biti odlučujući faktor koji će naterati poslodavca da uredno potpiše ugovor o radu i prijavi radnika na socijalno osiguranje. Zakon o radu kaže da su kazne za preduzeće koje ima neprijavljene radnike od 800.000 do dva miliona dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000. Za preduzetnike se kazne kreću od 300.000 do 500.000 dinara.

Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja takođe ima propisane kaznene odredbe ukoliko radnici nisu prijavljeni. Preduzeće će se kazniti od 300.000 do 1.500.000 dinara, a preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.