Kako izgleda posao dispečera međunarodnog drumskog saobraćaja

Njihov zadatak je da svakodnevno ugovaraju ture, usklađuju vozače, zahteve klijenata, utovar i istovar robe, da prate dokumentaciju, carinske procedure i rokove. Oni su dispečeri međunarodnog drumskog saobraćaja, a radno vreme im često traje i kada se kancelarije zatvore. Kamioni su na putu 24 sata, nepredviđeni problemi su svakodnevica, pa od brzine njihove reakcije često zavise troškovi i kvalitet usluge.

Jedan zastoj na granici, kvar ili kašnjenje mogu da poremete čitav plan, pa se upravo zato od dispečera traži odlična organizacija, koncentracija i da brzo donose odluke.

Poslednjih godina ovo zanimanje privlači sve više pažnje, pre svega zbog priča o dobrim zaradama i relativno brzom ulasku u transportnu industriju. Osim u velikom broju domaćih kompanija, dispečeri drumskog saobraćaja, posao mogu da pronađu i u stranim filijalama koje pokrivaju evropsko ili američko tržište.

Sagovornici „Infostuda“ iz prakse, obrazovanja i udruženja, slažu se da je posao  perspektivan i da zarade često premašuju prosek, ali upozoravaju da iza toga stoje velika odgovornost i da se industrija u kojoj dispečeri rade poslednjih godina suočava sa ozbiljnim izazovima – od manjka profesionalnih vozača i zadržavanja na granicama do ograničenja boravka vozača u zemljama Šengena.

Praksa je najbolja škola

Budući saobraćajni inženjer, student Saobraćajnog fakulteta Mihailo Isailović, već tri godine radi kao dispečer u firmi “TransProm„. Počeo je bez ikakvog predznanja, ali je uz pomoć i podršku kolega postepeno učio posao i postao samostalan. Posao je lako pronašao, a veruje da za njegovu trenutnu branšu dolaze još bolja vremena.

– Suština mog posla je da roba što brže i efikasnije stigne od tačke A do tačke B. U mom slučaju, to znači organizaciju transporta na relaciji Italija-Srbija. Ispred mene su mape, rute, različita dokumentacija, telefoni koji stalno zvone i sve to treba držati pod kontrolom. Kompanija raspolaže sa 20 kamiona koji robu iz Srbije trasnportuju u Italiju, Nemačku i Holandiju i nazad, kaže Mihailo i dodaje da je u hodu naučio mnogo dodatnih zadataka kao što su špedicija, finansije i tehničko održavanje.

Radni dan mu formalno traje od osam do 16 časova, ali u praksi posao retko staje kada ode iz kancelarije. Kamioni su na putu 24 sata dnevno, a problemi se ne mogu predvideti – kvarovi, zadržavanje na granici ili komplikacije sa dokumentacijom, krađe robe…Zato dispečer međunarodnog drumskog saobraćaja treba da bude spreman da mu telefon zazvoni i usred noći.

– Posao je vrlo dinamičan. Kancelarija deluje kao Wall Street, svi smo na telefonima, ugovoraju se poslovi, rešavaju situacije. Nikada nije mirno i stalno se nešto dešava, priča naš sagovornik i dodaje da je za njegov posao potrebna snalažljivost i razmišljanje “izvan granica”, kao i poznavanje stranih jezika za komunikaciju sa dobavljačima iz inostranstva, a engleski se podrazumeva.

Kako kaže, za ovaj posao, fakultet je poželjan, ali nije obavezan, ali obrazovanje otvara prostor za brže napredovanje i širi izbor pozicija u logistici i transportu.

– Industrija transporta je u ekspanziji u Srbiji. Već ima dosta stranih firmi koje su otvorile svoja predstavništva, a zarade dispečera zavise od obima posla i broja klijenata i u proseku se kreću od 800 do 1.400 evra.

Posao bih preporučio mladima jer verujem da svako ko provede nekoliko godina u transportnoj firmi, nakon toga svaki posao radiće sa lakoćom. Nakon posla dispečera više ne može ništa da iznenadi niti uplaši, zaključuje kroz smeh Mihailo.

Logistika i transport poslovi budućnosti

Da interesovanje za ovu oblast ne raste samo među mladima koji traže prvi posao, već i među budućim studentima, potvrđuju i podaci Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. U prvu godinu osnovnih studija upiše se 350 studenata, na  master – još oko 150 studenata, a na doktorske 20. Osnovne studije u proseku završi polovina upisanih studenata, a master 100 studenta.

Dekan prof. dr Milorad Kilibarda kaže za „Infostud“ da poslednjih godina posebno raste interesovanje za logistiku.

– To usmerenje pruža širok spektar znanja i mogućnosti zaposlenja u logističkim, špediterskim i transportnim kompanijama, trgovinskim lancima i sistemima, proizvodnji, različitim uslužnim sistemima, ali i kompanijama koje se bave informaciono komunikacionim tehnologijama i softverskim alatima u logistici i lancima snabdevanja.

Na fakultetu postoji i posebno usmerenje Drumski i gradski transport, na kojem se izučavaju različiti predmeti posvećeni organizaciji drumskog transporta robe i poslovima dispečera, za kojim takođe vlada interesovanje, kaže prof. dr Kilibarda.

On dodaje da potreba tržišta za logističkim stručnjacima godišnje raste u proseku 12–15 odsto, a da se od modernih kadrova traži i rad sa softverskim alatima, razumevanje ekonomije, prava i komunikacije, kao i poznavanje stranih jezika.

-Trenutno na našem tržištu nedostaje oko 20 odsto inženjera iz oblasti logistike, transporta i saobraćaja. Naše inženjere čeka siguran posao i svi koji završe studije na Saobraćajnom fakultetu odmah se zaposle. Kroz bogatu saradnju sa privredom razvijamo programe stručne prakse i praktične nastave, a dobar deo naših studenata se zaposli već na završnim godinama studija i pre samog diplomiranja. Logistika i transport su profesije budućnosti, a naši stručnjaci su konkurentni i na domaćem i na svetskom tržištu rada, poručuje prof. dr Kilibarda.

Zadaci, vešine i izazovi posla

Kristina Jezdić Bekčić iz Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“ potvrđuje da je potražnja za ovim kadrom velika.

– Prema podacima Udruženja, 3.251 firma učestvovala je u raspodeli dozvola za međunarodni prevoz 2026. godine, a ukupan broj firmi koje obavljaju domaći i međunarodni prevoz sigurno je veći.

Kako kaže, osim svakodnevnog praćenja vozila i vozača, posao dispečera zahteva i organizaciju rada vozača, praćenje utovara i istovara robe, pripremu dokumentacije i strateško planiranje resursa kako bi transport bio što efikasniji i ekonomičniji.

– Organizacione i komunikacione sposobnosti su obavezne, kao i brzina i preciznost u radu. Često moraju da reaguju na više problema istovremeno – od kašnjenja na granici, preko promena u dokumentaciji, do reorganizacije ture kada vozilo nije dostupno, objašnjava ona i dodaje da su dispečeri koji imaju veliko radno iskustvo ovoj delatnosti, vrlo cenjeni.

Naša sagovornica smatra da su najveći izazovi nedostatak profesionalnih vozača, velika zadržavanja vozila na graničnim prelazima i stalno donošenje novih obaveza po zemljama. Ipak, drumski transport je nezaobilazna privredna grana na koju se oslanja domaća privreda, pa profesiju preporučuje mladima koji vole dinamičan posao.