Kako prevazići strah od gubitka posla

Autor - Tamara Prodanović | Otkaz i promena posla

avg 21

“Nema ničeg strašnijeg od straha“, reče Frensis Bejkon. Sigurna sam da on u 16. veku nije brinuo o stambenim kreditima i uplaćivanju vrtića deci. Strah od gubitka posla je stvaran, prisutan i zaglavljuje nas u jamu zabrinutosti i stagniranja.

Rad i anksioznost su često u kohabitaciji. Od svih stresnih životnih situacija, otkaz je u prvih pet koji kod većine ljudi iziskuje povećane napore za prilagođavanje novonastaloj situaciji. Pored ekonomske i pravne, gubitak posla za sobom nosi i jaku psihološku dimenziju – gubljenje samopouzdanja, integriteta i samovrednovanja. I sama pomisao na otkaz kod mnogih budi klasičan, iracionalan, demotivišući strah.

Ko se boji otkaza još?

Svako od nas je mnogo puta osetio strah, a umerena doza straha predstavlja prirodnu reakciju čoveka na neku realnu ili (češće) zamišljenu situaciju koja ga ugrožava. Šta utiče na pojavu straha? Neizvesnost. Neznanje i neodređenost nas plaše, što je potpuno normalno. Instinkt samoočuvanja nas štiti od „opasnosti“ koja ugrožava ono što nam je vredno.

Ipak, ključna reč u ovoj definiciji jeste umerenost. Anksiozna obuzetost „crnim mislima“ neće nas pomeriti sa mesta. Naprotiv, njome gubimo moć racionalizacije situacije i osmišljavanje narednih koraka. Strah ima samo onu moć koju mu mi dajemo kad mu se predamo.

I dalje si ti…ti.

Razmisli… I u slučaju da si pred otkazom, šta se menja? Ostaješ ista osoba, sa istim IQ-om, istim karakterom, istim prijateljima, zdravljem. Jedina stvar koja se menja je tvoj radni status, i to privremeno.

Umesto da paničiš, iskoristi svoju dragocenu energiju kako bi osmislio/la strategiju za budućnost. Strah i briga su gubljenje vremena, koje zarobljava tvoju moć i snagu.

Otresi sve negativne emocije sa sebe, sagledaj sve svoje kvalitete i razmisli u kom pravcu želiš da se razvija tvoja karijera.

Neuspeh kao lekcija

Od osam ljudi koje sam pitala koja im je prva asocijacija na otkaz, šestoro je u svojoj elaboraciji upotrebilo reč „neuspeh“.

Potom su me mračne odaje Googla odvele do termina „aticifobija“ – strah od neuspeha/poraza. Ovaj strah može biti toliko snažan, da počne da nas sputava u ostvarivanju ciljeva, gratis nas čineći demotivisanim, nesigurnim i apatičnim.

Sa druge strane, poznajem ljude kojima je taj neuspeh bio startna tačka za novu avanturu. Neki od njih su menjali profesiju, neki su uporno tragali za istom pozicijom (pa završili i u drugom gradu), dok je nekolicina pokrenula svoj biznis. Svima njima je zajednička energija da kanališu taj osećaj poraženosti u veliku lekciju, koja je njihove slabosti pretvorila u snage.

Legenda igre pod obručima, Majkl Džordan, opisao je vrednost svojih neuspeha: “Promašio sam više od 9000 šuteva na koš u svojoj karijeri. Izgubio sam skoro 300 utakmica. 26 puta propustio sam šansu da ostvarim odlučujući poen koji bi moj tim odveo ka pobedi. U svom životu iznova i iznova sam doživljavao neuspeh i upravo zbog toga sam uspeo.”

O autoru: Tamara Prodanović

Deo male, ali savršeno postavljene posade broda HelloWorld.rs, koji ambiciozno plovi domaćim IT morem. Ćaskanje sa programerima joj i ponedeljak pretvori u praznik. Život joj je lep. Još lepši uz kofere, planinu, vino i Thievery Corporation.