Kako se utvrđuje i izračunava bolovanje po novom zakonu

Autor: Milan Predojević | Pravnik odgovara

maj 08

UTVRĐIVANJE  I  OBRAČUN  BOLOVANJA  PO  NOVOM  ZAKONU


Dana 11. aprila 2019. godine stupio je na snagu novi Zakon o zdravstvenom osiguranju u okviru kojeg su predviđene brojne novine vezane za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad (takozvano bolovanje) i obračun naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Pokušaćemo ovim tekstom da ukažemo na sve ono što je različito u odnosu na zakon koji je važio do 10. aprila 2019. godine, odnosno da naglasimo najznačajnije promene kada su u pitanju utvrđivanje, obračun i isplata bolovanja.


Bolovanja na koja se novi zakon odnosi

Na početku je potrebno precizirati da se nove zakonske odredbe odnose na bolovanja koja su započela 11. aprila 2019. godine i kasnije. Prema tome, novi Zakon se primenjuje na privremenu sprečenost za rad osiguranika čiji je prvi dan nastao počev od 11. aprila, dok se za svako bolovanje čiji je prvi dan bio pre 11. aprila primenjuju odredbe starog zakona, bez obzira što privremena sprečenost za rad može u tom slučaju da traje i nakon 11. aprila. 


Utvrđivanje privremene sprečenosti za rad zbog bolesti

Pre svega, polazimo od izmena nadležnosti stručno-medicinskih organa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO)-izabranog lekara i lekarskih  komisija, koji utvrđuju nastupanje i trajanje privremene sprečenosti za rad.

Po starom zakonu, izabrani lekar je cenio privremenu sprečenost za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad, a nakon toga, ukoliko je smatrao da sprečenost za rad i dalje traje, predlagao je prvostepenoj lekarskoj komsiji produženje sprečenosti za rad i nakon 30 dana trajanja bolovanja. Novi zakon propisuje da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad (osim u slučajevima bolovanja zbog nege člana uže porodice, o čemu u ovom tekstu detaljnije pišemo) i predlaže prvostepenoj, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad. To praktično znači da je za sva bolovanja koja su započeta 11. aprila ili kasnije prvostepena lekarska komisija nadležna za ocenjivanje privremene sprečenosti za rad od 61. dana privremene sprečenosti za rad.

Kao i do sada, u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Novina se sastoji u tome da je u opisanom slučaju izabrani lekar dužan da osiguranika uputiti na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 60 dana ukupne sprečenosti za rad, što je opet  u skladu sa novim ovlašćenjem lekara da ceni prvih 60 dana bolovanja.

U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade, ali je  izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana.

Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, bez obzira na vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika, dužan je da osiguranika bez odlaganja uputi na invalidsku komisiju ako oceni da zdravstveno stanje osiguranika ukazuje na gubitak radne sposobnosti, odnosno da se ne očekuje poboljšanje zdravstvenog stanja osiguranika koje bi mu omogućilo vraćanje radne sposobnosti.

U slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku svakih šest meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno drugi stručno-medicinski organ, dužan je da osiguranika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti.

Osiguranik je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana upućivanja na invalidsku komisiju, podnese zahtev za pokretanje postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti pred nadležnom organizacijom za penzijsko i invalidsko osiguranje i da o tome pismenim putem obavesti Republički fond za zdravstveno osiguranje u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva. Zahtev i obaveštenje može podneti i član uže porodice ili drugo lice sa kojim osiguranik živi u porodičnom domaćinstvu. Prema novom zakonu, nepostupanje osiguranika po ovim rokovima dovodi do gubitka prava na isplatu naknade zarade, sve dok se ne podnese dokaz da je podnet zahtev invalidskoj komisiji.


Utvrđivanje privremene sprečenosti za rad zbog nege teško obolelog deteta

Novina u zakonu je dužina trajanja nege člana porodice-deteta koje je teško obolelo i visina naknade zarade za vreme trajanja nege člana porodice u navedenom slučaju.

Tako umesto najduže 4 meseca, sada privremena sprečenost za rad zbog nege člana porodice može da traje do izlečenja deteta, a najduže do njegove 18 godine. Kao i do sada, siguraniku pripada naknada zarade zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti, odnosno povrede, najduže do 15 dana, a ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju, najduže do sedam dana (ovaj period ceni izabrani lekar).

Izuzetno od navedenog, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 30 dana za negu deteta mlađeg od sedam godina života ili člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, odnosno do 14 dana za negu člana uže porodice koji je stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju.

Veoma važna novina sastoji se u tome da u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice.

Produženje prava na naknadu zarade ocenjuje drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda na svakih šest meseci, za svaki pojedinačni slučaj, u zavisnosti od zdravstvenog stanja deteta, kao i neophodnog daljeg lečenja deteta, odnosno rehabilitacije ako je potrebna. Ovakvo bolovanje može da traje sve dok dete ne navrši 18 godina života.

Visina naknade zarade za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana porodice-deteta kod kojeg je zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni drugostepene lekarske komisije) iznosi 100% od osnovice za obračun naknade zarade, umesto dosadašnjih 65%.


Utvrđivanje visine naknade zarade i isplata

Novim Zakonom propisano je da se naknada zarade ostvaruje na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja na osnovu zahteva obveznika doprinosa (poslodavca) u kojem treba da bude navedeno da li se zahtev odnosi na isplatu naknade zarade ili refundaciju naknade koju je poslodavac već isplatio iz svojih sredstava. Ovo je važno jer je propisan različit rok za prenos sredstava poslodavcu u navedene dve situacije. Tako je predviđeno da kada filijala RFZO vrši prenos sredstava za naknadu zarade na poseban račun poslodavca radi isplate zaposlenom osiguraniku rok je 30 dana od dana podnošenja zahteva, a kada filijala RFZO vrši refundaciju isplaćenih sredstava za naknadu zarade poslodavcu rok je 15 dana od dana predaje zahteva filijali RFZO.


Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade izmenjen je u odnosu na stari zakon, pa umesto dosadašnjih tri meseca ovaj period obuhvata 12 meseci, odnosnoosnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlena lica čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Zakonska novina je i ta da se u obzir uzima osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Po starom zakonu uzimala se u obzir samo osnovna zarada i uvećanje za minuli rad, a sada se sva uvećanja uračunavaju tako da je osnovica za obračun bolovanja kompletna zarada koja je isplaćena osiguraniku u prethodnih 12 meseci. Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu u svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je otvorio bolovanje, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio, a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada. Ovde se radi o značajnoj izmeni jer se do sada uzimala samo prosečna zarada koju je zaposleni osiguranik ostvario u tri meseca koja prethode mesecu u kojem je otišao na bolovanje, čak i ako je ostvario samo jednu platu, a ukoliko nije ostvario nijednu zaradu uzimala se ona zarada koju bi po ugovoru o radu ostvario da je radio. Sada se za mesece u kojima nije radio računa minimalna zagarantovana zarada.


Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo bolovanje (umesto dosadašnja tri meseca), a ako je bio osiguran kraće od 12 meseci po osnovu obavljanja samostalne delatnosti osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; samo ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnih 12 meseci osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa.


Novim zakonom izmenjen je i način usklađivanja naknade zarade, do čega dolazi kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca. Tako se sada osnov za naknadu zarade usklađuje sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku. Do sada se usklađivanje radilo sa kretanjem prosečne zarade kod poslodavca.


Zaključna razmatranja

Imajući u vidu sve navedeno, može se reći da novi zakon donosi važne promene kada je u pitanju utvrđivanje i obračun naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad.

Ovlašćenja izabranog lekara, kada je u pitanju utvrđivanje privremene sprečenosti za rad su veća, ali je time povećana i njihova odgovornost, a praksa će pokazati (uglavnom kroz broj zahteva za proverom bolovanja koja je utvrdio izabrani lekar, koji će poslodavci izvesno podnositi lekarskom komisijama) da li je proširenje perioda u nadležnosti lekara korak u dobrom smeru.

Za razliku od ove odredbe koju je teško oceniti pre stupanja na snagu, sasvim je izvesno da je veoma pozitivna promena mogućnost produžavanja bolovanja zbog nege deteta sve do 18. rođendana deteta, kao i isplata u visini od 100% od zakonske osnovice. Time se donekle olakšava težak položaj roditelja čija deca zahtevaju neprestanu brigu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, pa se bar do punoletstva mogu tome potpuno posvetiti bez balasta prečestih odlazaka kod lekara ili lekarske komisije i bez ograničenja takvog bolovanja na 4 meseca u godini. Sada je predviđen odlazak na lekarsku komisiju na svakih 6 meseci radi produženja bolovanja, a naknada plate se isplaćuje u punom iznosu, te ni ekonomnski efekat ove novine nije zanemarljiv.

Što se tiče odredbi o obračunavanju naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad, uvećanje perioda koji ulazi u osnovicu sa 3 na 12 meseci i uzimanje minimalne zarade za one mesece u kojima nije ostvarena zarada, mogu negativno da utiču na određene osiguranike koji nemaju svih 12 meseci unazada zaradu, pa će im se umesto onoga što inače zarađuju uzimati minimalna zarada za mesece u kojima nisu ostvarili platu.  Efekat novih zakonskih odredbi na ove osiguranike čini se kolateralnom štetom namere da se obeshrabri potpisivanje ugovora o radu koji su sklapani jedino radi izvesne isplate održavanja trudnoće, a ne zbog potrebe za zapošljavanjem, a čega je bilo u praksi. Bilo je dovoljno da se potpiše ugovor o radu kojem bi bila iskazana veoma visoka zarada i da taj iznos bude jedini koji ulazi u osnovicu za obračun naknade. Nije čak bilo neophodno ni da ta jedna zarada bude isplaćena, ona je kao takva činila prosečnu zaradu i bila osnovica za isplatu naknade zarade. Sada to više neće biti slučaj jer će se za one mesece u kojima plate nije bilo uzimati minimalna zarada.

Pozitivna je promena i činjenica da se kod obračuna osnovice za naknadu zarade uzima cela zarada, odnosno zarada sa svim uvećanjima, a ne samo uvećanje za minuli rad, što je bio slučaj sa prethodnim zakonom. Ovo će omogućiti  da se uzme u obzir sve ono što je osiguranik svojim radom prihodovao i što čini mnogo realniju osnovicu za obračun naknade zarade koja se isplaćuje tokom bolovanja.


Vreme će pokazati koliko su dobra rešenja za koja se zakonodavac opredelio i ostaje nam da verujemo da će se zakon menjati u delu u kojem u praksi proizvodi određena rešenja koja nisu najsrećnija i najpravednija.

(U prilogu je tabelarni prikaz najvažnijih razlika između novog i starog zakona)

Zakon o zdravstvenom osiguranju

STARI ZAKON NOVI ZAKON
Izabrani lekar ceni privremenu
sprečenost za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad
Izabrani lekar utvrđuje privreme- nu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad  
U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti
za rad koji je duži od šest dana od
poslednjeg dana prethodne
sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu
osnova, visine i isplatioca naknade
zarade, ali je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na
prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u
ukupnom trajanju od 30 dana u
periodu od 45 dana.
U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede,
sa prekidom između sprečenosti
za rad koji je duži od šest dana od
poslednjeg dana prethodne
sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu
osnova, visine i isplatioca naknade zarade, ali je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na
prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u
ukupnom trajanju od 60 dana u
periodu od 90 dana.  
Nisu postojale odredbe o gubitku prava na isplatu naknade zarade
ako se ne podnese dokaz o
podnetom zahtevu invalidskoj komisiji.
Osiguranik je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana
upućivanja na invalidsku komisiju, podnese zahtev za pokretanje
postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti pred nadležnom organizacijom za penzijsko i
invalidsko osiguranje i da o tome
pismenim putem obavesti
Republički fond za zdravstveno
osiguranje u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva.
Nepostupanje osiguranika po ovim rokovima dovodi do gubitka prava na isplatu naknade zarade, sve dok se ne podnese dokaz da je podnet
zahtev invalidskoj komisiji
U slučaju teškog oštećenja
zdravstvenog stanja deteta zbog
teškog oštećenja moždanih
struktura, maligne bolesti, ili
drugog teškog pogoršanja
zdravstvenog stanja deteta,
drugostepena lekarska komisija
Republičkog fonda može, na
predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na
tercijarnom nivou zdravstvene
zaštite u kojoj se dete leči, a po
uputu izabranog lekara, produžiti
pravo na naknadu zarade zbog
nege člana uže porodice do 4 meseca
U slučaju teškog oštećenja
zdravstvenog stanja deteta zbog
teškog oštećenja moždanih
struktura, maligne bolesti, ili
drugog teškog pogoršanja
zdravstvenog stanja deteta,
drugostepena lekarska komisija
Republičkog fonda može, na
predlog zdravstvene ustanove
koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po
uputu izabranog lekara, produžiti
pravo na naknadu zarade zbog
nege člana uže porodice sve dok
dete ne navrši 18 godina života  
Visina naknade zarade za vreme
trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana
porodice-deteta kod kojeg je
zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni
drugostepene lekarske komisije)
iznosi 65% od osnovice za obračun naknade zarade
Visina naknade zarade za vreme
trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana
porodice-deteta kod kojeg je
zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni
drugostepene lekarske komisije)
iznosi 100% od osnovice za
obračun naknade zarade
Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade
tokom bolovanja obuhvata 3
meseca, odnosno osnov za
naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za zaposlena lica čini
prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna 3 meseca pre meseca u kojem je nastupila
privremena sprečenost za rad.
Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade
tokom bolovanja obuhvata 12
meseci, odnosno osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za zaposlena lica čini
prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci
pre meseca u kojem je nastupila
privremena sprečenost za rad.  
Kod izračunavanja osnovice za
obračun naknade zarade tokom
bolovanja uzima se u obzir samo
osnovna zarada i uvećanje za
minuli rad
Kod izračunavanja osnovice za
obračun naknade zarade tokom
bolovanja uzima se u obzir
osnovna zarada, deo zarade za
radni učinak i uvećana zarada
(dakle sva uvećanja)  
Ukoliko osiguranik nije ostvario
zaradu u sva 3 meseca koji
prethode mesecu u kojem je
otvorio bolovanje, osnov za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je zaposleni osiguranik ostvario u
tri meseca koja prethode mesecu u kojem je otišao na bolovanje, čak i ako je ostvario samo jednu platu, a ukoliko nije ostvario nijednu
zaradu uzimala se ona zarada koju bi po ugovoru o radu ostvario da je radio.
Ukoliko osiguranik nije ostvario
zaradu u svih 12 meseci koji
prethode mesecu u kojem je
otvorio bolovanje, osnov za
naknadu zarade čini prosečan
iznos zarade za mesece u kojima je radio, a za mesece u kojima nije
ostvario zaradu uzima se
zagarantovana minimalna zarada.
Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna os-novica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osigura-nje u kalendarskom tromesečju ko-je prethodi tromesečju u kojem je nastupilo bolovanje, a ako je u pre-todnom tromesečju bio osiguran kraće po osnovu obavljanja samostalne delatnosti osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnom tromesečju osnov za naknadu zarade či-ni osnovica utvrđena za tekuće kalendarsko tromesečje Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osigura- nje u 12 meseci koji prethode mese-cu u kojem je nastupilo bolovanje (umesto dosadašnja tri meseca), a ako je bio osiguran kraće od 12 meseci po osnovu obavljanja samostal- ne delatnosti osnov za naknadu za-rade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; samo ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnih 12 meseci osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za pla-ćanje doprinosa.  
Kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdrav-stvenog osiguranja duže od dva ka-lendarska meseca osnov za nakna-du zarade usklađuje sa kretanjem
prosečne mesečne zarade po
zaposlenom  kod poslodavca
Kada osiguranik prima naknadu zarad iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja duže od
dva kalendarska meseca osnov za naknadu zarade usklađuje sa
kretanjem prosečne mesečne
zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku
   

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(145) komentari

Milena Minic 19. 05. 2020.

Poštovani,

Ako osoba otvori bolovanje zbog nege punoletnog člana porodice (punoletnog tesko obolelog deteta) na 60 dana, pa odmah posle, bez prekida tj bez razmaka otvori opet bolovanje, samo je sada osnov bolest zaposlenog, da li se ta dva bolovanja povezuju u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade?
Trebalo bi da se povežu, s tim što su ovde osnovi totalno različiti, prvo je bilo za dete a posle je radnik otvorio bolovanje „za sebe“, pa se tu malo bunim..
Hvalaaa!

    Milan Predojević 20. 05. 2020.

    Poštovana Milena
    Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz 7 različitih razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade. Dva od 7 razloga jesu i: privremena sprečenost za rad zbog bolesti ili povrede van rada i drugi: zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice. Zakon dalje određuje da u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad iz jednog od razloga iz ovog zakona, a zatim bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad, dani privremene sprečenosti za rad osiguranika ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Dakle u Vašem slučaju otvara se novo bolovanje koje se ne povezuje sa prethodnim jer se radi o sprečenosti za rad iz dva različita zakonska razloga. Izabrani lekar jedino ima obavezu da vodi računa o upućivanju na lekarsku komsiiju RFZO jer je dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 90 dana ukupne sprečenosti za rad.
    Pozdrav

b005240b41337a5904f2951bf94f2d3c 18. 05. 2020.

Poštovani,

Interesuje me kako se obračunava obično bolovanje preko 30 dana kada je prijava na skraćeno radno vreme (4h) na minimalac. Da li će mi se isplatiti 65% od minimalca ili je u ovom slučaju drugačije? Unapred zahvaljujem na odgovoru.

Pozdrav!

    Milan Predojević 19. 05. 2020.

    Poštovana
    Obračunava se na taj način da se utvrdi Vaša prosečna zarada po satu ostvarena u poslednjih 12 meseci i isplaćuje se 65% od tako utvrđene osnovice za 20 sati. Ova naknada zarade ne može sa bude niža od garantovane minimalne zarade po radnom času.
    Pozdrav

Slobodan Rankovic 16. 05. 2020.

Postovani dobar dan zanima me od kog iznosa se odbija plata kada si na bolovanju, od bruto primanja ili od neto tj od onog iznosa koji primamo hvala

    Milan Predojević 17. 05. 2020.

    Poštovani Slobodane
    Dok ste na bolovanju plaćaju Vam se i doprinosi za socijalno osiguranje. Prema tome, radi se o bruto zaradi.
    Pozdrav

      Slobodan Rankovic 20. 05. 2020.

      Postovani zanima me da li je tacno da kada si na bolovanju poslodavac nesme da uplati platu ispod minimalca?

        Milan Predojević 21. 05. 2020.

        Poštovani
        Po Zakonu o radu zaposleni ima pravo kod poslodavca na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada ( a ako je povreda na radu 100%, takođe ne može manje od minimalne zarade). Na isti način regulisana je i isplata bolovanja po Zakonu o zdravstvenom osiguranju, kako bolovanja koje ide na teret poslodavca, tako i onog na teret RFZO. Prema tome, tačno je da ne sme da Vam plati naknadu zarade nižu od minimalne zarade.
        Pozdrav

Lidija Peric 16. 05. 2020.

Postovani,
Nisam razumela kolika je osnovica za isplatu zarade za prvih 60dana.
100% od proseka poslednjih sest zarada?
To se ne umanjuje ni posle 30dana kada naknadu isolacuje RFZO?

Ako se bolovanje preporuci i ide na komisiju koja to odobri, i posle 60dana,
Koja je osnova za isplatu. 100% od prosecnog dohotka u firmi u kojoj radim ili na pokrajimsdkom/republickom nivou?

Unapred hvala na odgovoru.
Pozdrav
Tanja

    Milan Predojević 17. 05. 2020.

    Poštovana Tanja
    Kod trudničkog bolovanja plaća se 100% osnovice i za prvih 30 dana i za kasnije. Osnovicu za obračun naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad čini Vaša zarada ostvarena u 12 meseci koji prethode mesecu početka bolovanja, a ne republički prosek i ne za poslednjih 6 meseci. Ako je reč o trudničkom bolovanju plaća se 100% od zakonom utvrđene osnovice (kod „običnog“ bolovanja je 65%) Procenat isplate je isti i za prvih 30 dana koje plaća poslodavac i od 31.dana, kada plaća RFZO. Bolovanje prvih 60 dana ocenjuje izabrani lekar, a od 61.dana lekarska komisija RFZO.
    Pozdrav

Maja Carica 06. 05. 2020.

Postovani,imam samo jos jedno krucijalno pitanje.Ako mi lekarska komisija zakljuci bolovanje,a odluka medicine rada je da sam nesposobna na godinu dana,da li mogu da se vratim na posao ,za vreme letnjeg raspusta?

    Milan Predojević 07. 05. 2020.

    Poštovana
    Ukoliko lekarska komisija zaključi bolovanje to će značiti da su se okolnosti vezane za Vaše zdravstveno stanje promenile i morate tražiti od medicine rada da razmotri mogućnost izmene ocene, odnosno povratak na posao. Mišljenja sam da biste tada mogli da se vratite na posao.
    Pozdrav

Maja Carica 04. 05. 2020.

Dana 6.04.2020.Predala sa direktoru doznake za bolovanje,na teretu Rfzo,u pitanju je cetvrti mesec neprekidnog bolovanja,nadoknada za mart.Direktor skole je zahtev predeo tek 24.04.2020.Uz obrazlozenje da prvo zaposleni moraju da prime celokupnu martovsku platu,a ona se prima iz dva dela 6.i 21.u mesecu.Da li je to u zakonskom okviru ili je mogla predati zahtev ranije?Unapred zahvalna Maja Lazovic ,profesor srpskog jezika i knjizevnosti.

    Milan Predojević 05. 05. 2020.

    Poštovana Majo
    Poslodavac je prema zakonu dužan da Vam isplati zaradu ili naknadu zarade do kraj meseca za prethodni mesec. Vi trenutno primate naknadu zarade od RFZO, tačnije iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Poslodavac isplaćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja na taj način da vrši obračun naknade zarade u skladu sa zakonom i dostavlja ga filijali RFZO, uz zahtev za isplatu naknade zarade. Filijala utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obračuna prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca. S obzirom da isplata naknade zarade ide na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, dovoljno je da poslodavac preda zahtev filijali RFZO do kraja meseca za isplatu bolovanja za prethodni mesec i mišljenja sam da je time ispunio zakonski rok za isplatu zarade (naknade zarade). Takođe, poslodavac ne može da preda filijali zahtev za isplatu bolovanja za mart ukoliko za navedeni mesec nije uplatio zarade i doprinose za svoje zaposlene. S druge strane, poslodavac nije dužan da čeka novac od RFZO. Može da Vam isplati bolovanje zajedno sa platom za ostale zaposlene, a da od RFZO čeka nadoknadu tih sredstava. Izbor je na poslodavcu.
    Pozdrav

Maja Carica 04. 05. 2020.

Postovani,zamolila bih Vas da mi odgovorite na komplikovano pitanje jer advokati koje sam kontaktirala to nisu u stanju.Direktor skole poslao me je na periodicni lekarski pregled 8.11.2019.Medicina rada proglasila me je radno nesposobnom za period od jedne godine i predlogom da potom odom na procenu radne sposbnosti.11.12.2019 odstranjena sam sa radnog mesta profesora srpskog jezika i knizevnosti.Od tog momenta sam na neprekidnom bolovanju.Da li mogu izaci na procenu radne sposobnosti posle sest meseci neprekidnog bolovanja?Da li moram da cekam novembar 2020?Zbunjena sam,ne znam kako da postupim.Napominjem da trpim mobing od strane direktora.Radim devetnaest godina i protiv mene nije nikada pokrenut disciplinski postupak.Unapred zahvalna Maja Lazovic iz Kraljeva.Srdacan pozdrav.

    Milan Predojević 05. 05. 2020.

    Pošovana Majo
    zakonom o radu propisano je da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti zavodi za medicinu rada vrše ocenu radne sposobnosti. S obzirom da je prema navedenim zakonskim odredbama služba medicine rada nadležni zdravstveni organ koji ocenjuje radnu sposobnost, te da je isti organ utvrdio da privremeno niste radno sposobni za obavljanje poslova na kojima ste raspoređeni po ugovoru o radu, mišljenja sam da je naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad u Vašem slučaju zakonit način za rešavanje nastale situacije. Ukoliko je nalazom medicine rada predviđeno da obavite kontrolu za godinu dana, a Vi želite da to obavite ranije, mišljenja sam da je neophodno da navedenom zdravstvenom organu dostavite novu medicinsku dokumentaciju koja će govoriti u prilog činjenici da je došlo do poboljšanja zdravstvenog stanja i da zahtevate ponovno ocenjivanje sposobnosti za rad. Napominjem i da je Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano da u slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku svakih šest meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno drugi stručno-medicinski organ, dužan je da osiguranika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti.
    Srdačan pozdrav

Marko Cap 29. 04. 2020.

Dobro vece Milane, kako se racunaju dani na bolovanju, 60 radnih dana ili svi dani provedeni na bolovanju ukljucujuci i vikende?

    Milan Predojević 30. 04. 2020.

    Poštovani Marko
    Računaju se svi dani, dakle i vikend. Izabrani lekar vodi bolovanje 60 dana, a ne 60 radnih dana. Isto tako prvih 30 dana (a ne 30 radnih dana) bolovanje zbog bolesti van rada ide na teret poslodavca, a od 31.dana na teret RFZO.
    Pozdrav

796fddf6b4c1bd432967f6e0420fab64 27. 04. 2020.

Dobro veče Milane,

Nakon isteka porodiljskog odnosno nege i pomoci deteta i odmora hocu da otvorim bolovanje. Kako se u tom slučaju izracunava naknada koji cu primiti dok sam na bolovanju? Hvala unapred na odgovoru Nina

    Milan Predojević 28. 04. 2020.

    Poštovana Nina
    Osnov za naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci. S obzirom da ste u tom periodu dobijali naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva, praktično ta naknada Vam je osnovica za isplatu bolovanja. Kod bolesti van rada plaća se 65% od osnovice, odnosno od prosečne mesečne zarade ostvarene u poslednjih 12 meseci pre meseca u kojem ste otvorili bolovanje.
    Pozdrav

      Tanja Lazarev 20. 05. 2020.

      Postovani Milane, da li imam pravo na otpremninu, ako u firmi nisam bio zaoslen godinu dana? Radio sam 10 meseci, razboleo se, uradio procenu radne sposobnosti. I u firmi nisuimali radno mesto za mene i dali mi otkaz. Bez otpremnine.

        Milan Predojević 21. 05. 2020.

        Poštovani
        Prema Zakonu o radu poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu zbog tehnološkog viška, kao i pri odlasku u penziju. Kod tehnološkogviška isplaćuje se trećina zarade za godinu dana rada kod poslodavca. Pošto nemate godinu dana rada kod poslodavca, a prema opisu razloga zbog kojih Vam je prestao radni odnos (ne ispunjavate više uslove za obavljanje posla) radni odnos Vam nije prestao u postupku smanjenja radne snage zbog tehnološkog viška, mišljenja sam da nemate pravo na otpremninu.
        Pozdrav