Kako se utvrđuje i izračunava bolovanje po novom zakonu

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

maj 08

UTVRĐIVANJE  I  OBRAČUN  BOLOVANJA  PO  NOVOM  ZAKONU


Dana 11. aprila 2019. godine stupio je na snagu novi Zakon o zdravstvenom osiguranju u okviru kojeg su predviđene brojne novine vezane za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad (takozvano bolovanje) i obračun naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Pokušaćemo ovim tekstom da ukažemo na sve ono što je različito u odnosu na zakon koji je važio do 10. aprila 2019. godine, odnosno da naglasimo najznačajnije promene kada su u pitanju utvrđivanje, obračun i isplata bolovanja.


Bolovanja na koja se novi zakon odnosi

Na početku je potrebno precizirati da se nove zakonske odredbe odnose na bolovanja koja su započela 11. aprila 2019. godine i kasnije. Prema tome, novi Zakon se primenjuje na privremenu sprečenost za rad osiguranika čiji je prvi dan nastao počev od 11. aprila, dok se za svako bolovanje čiji je prvi dan bio pre 11. aprila primenjuju odredbe starog zakona, bez obzira što privremena sprečenost za rad može u tom slučaju da traje i nakon 11. aprila. 


Utvrđivanje privremene sprečenosti za rad zbog bolesti

Pre svega, polazimo od izmena nadležnosti stručno-medicinskih organa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO)-izabranog lekara i lekarskih  komisija, koji utvrđuju nastupanje i trajanje privremene sprečenosti za rad.

Po starom zakonu, izabrani lekar je cenio privremenu sprečenost za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad, a nakon toga, ukoliko je smatrao da sprečenost za rad i dalje traje, predlagao je prvostepenoj lekarskoj komsiji produženje sprečenosti za rad i nakon 30 dana trajanja bolovanja. Novi zakon propisuje da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad (osim u slučajevima bolovanja zbog nege člana uže porodice, o čemu u ovom tekstu detaljnije pišemo) i predlaže prvostepenoj, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad. To praktično znači da je za sva bolovanja koja su započeta 11. aprila ili kasnije prvostepena lekarska komisija nadležna za ocenjivanje privremene sprečenosti za rad od 61. dana privremene sprečenosti za rad.

Kao i do sada, u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Novina se sastoji u tome da je u opisanom slučaju izabrani lekar dužan da osiguranika uputiti na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 60 dana ukupne sprečenosti za rad, što je opet  u skladu sa novim ovlašćenjem lekara da ceni prvih 60 dana bolovanja.

U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade, ali je  izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana.

Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, bez obzira na vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika, dužan je da osiguranika bez odlaganja uputi na invalidsku komisiju ako oceni da zdravstveno stanje osiguranika ukazuje na gubitak radne sposobnosti, odnosno da se ne očekuje poboljšanje zdravstvenog stanja osiguranika koje bi mu omogućilo vraćanje radne sposobnosti.

U slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku svakih šest meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno drugi stručno-medicinski organ, dužan je da osiguranika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti.

Osiguranik je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana upućivanja na invalidsku komisiju, podnese zahtev za pokretanje postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti pred nadležnom organizacijom za penzijsko i invalidsko osiguranje i da o tome pismenim putem obavesti Republički fond za zdravstveno osiguranje u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva. Zahtev i obaveštenje može podneti i član uže porodice ili drugo lice sa kojim osiguranik živi u porodičnom domaćinstvu. Prema novom zakonu, nepostupanje osiguranika po ovim rokovima dovodi do gubitka prava na isplatu naknade zarade, sve dok se ne podnese dokaz da je podnet zahtev invalidskoj komisiji.


Utvrđivanje privremene sprečenosti za rad zbog nege teško obolelog deteta

Novina u zakonu je dužina trajanja nege člana porodice-deteta koje je teško obolelo i visina naknade zarade za vreme trajanja nege člana porodice u navedenom slučaju.

Tako umesto najduže 4 meseca, sada privremena sprečenost za rad zbog nege člana porodice može da traje do izlečenja deteta, a najduže do njegove 18 godine. Kao i do sada, siguraniku pripada naknada zarade zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti, odnosno povrede, najduže do 15 dana, a ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju, najduže do sedam dana (ovaj period ceni izabrani lekar).

Izuzetno od navedenog, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 30 dana za negu deteta mlađeg od sedam godina života ili člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, odnosno do 14 dana za negu člana uže porodice koji je stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju.

Veoma važna novina sastoji se u tome da u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice.

Produženje prava na naknadu zarade ocenjuje drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda na svakih šest meseci, za svaki pojedinačni slučaj, u zavisnosti od zdravstvenog stanja deteta, kao i neophodnog daljeg lečenja deteta, odnosno rehabilitacije ako je potrebna. Ovakvo bolovanje može da traje sve dok dete ne navrši 18 godina života.

Visina naknade zarade za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana porodice-deteta kod kojeg je zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni drugostepene lekarske komisije) iznosi 100% od osnovice za obračun naknade zarade, umesto dosadašnjih 65%.


Utvrđivanje visine naknade zarade i isplata

Novim Zakonom propisano je da se naknada zarade ostvaruje na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja na osnovu zahteva obveznika doprinosa (poslodavca) u kojem treba da bude navedeno da li se zahtev odnosi na isplatu naknade zarade ili refundaciju naknade koju je poslodavac već isplatio iz svojih sredstava. Ovo je važno jer je propisan različit rok za prenos sredstava poslodavcu u navedene dve situacije. Tako je predviđeno da kada filijala RFZO vrši prenos sredstava za naknadu zarade na poseban račun poslodavca radi isplate zaposlenom osiguraniku rok je 30 dana od dana podnošenja zahteva, a kada filijala RFZO vrši refundaciju isplaćenih sredstava za naknadu zarade poslodavcu rok je 15 dana od dana predaje zahteva filijali RFZO.


Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade izmenjen je u odnosu na stari zakon, pa umesto dosadašnjih tri meseca ovaj period obuhvata 12 meseci, odnosnoosnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlena lica čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Zakonska novina je i ta da se u obzir uzima osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Po starom zakonu uzimala se u obzir samo osnovna zarada i uvećanje za minuli rad, a sada se sva uvećanja uračunavaju tako da je osnovica za obračun bolovanja kompletna zarada koja je isplaćena osiguraniku u prethodnih 12 meseci. Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu u svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je otvorio bolovanje, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio, a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada. Ovde se radi o značajnoj izmeni jer se do sada uzimala samo prosečna zarada koju je zaposleni osiguranik ostvario u tri meseca koja prethode mesecu u kojem je otišao na bolovanje, čak i ako je ostvario samo jednu platu, a ukoliko nije ostvario nijednu zaradu uzimala se ona zarada koju bi po ugovoru o radu ostvario da je radio. Sada se za mesece u kojima nije radio računa minimalna zagarantovana zarada.


Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo bolovanje (umesto dosadašnja tri meseca), a ako je bio osiguran kraće od 12 meseci po osnovu obavljanja samostalne delatnosti osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; samo ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnih 12 meseci osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa.


Novim zakonom izmenjen je i način usklađivanja naknade zarade, do čega dolazi kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca. Tako se sada osnov za naknadu zarade usklađuje sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku. Do sada se usklađivanje radilo sa kretanjem prosečne zarade kod poslodavca.


Zaključna razmatranja

Imajući u vidu sve navedeno, može se reći da novi zakon donosi važne promene kada je u pitanju utvrđivanje i obračun naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad.

Ovlašćenja izabranog lekara, kada je u pitanju utvrđivanje privremene sprečenosti za rad su veća, ali je time povećana i njihova odgovornost, a praksa će pokazati (uglavnom kroz broj zahteva za proverom bolovanja koja je utvrdio izabrani lekar, koji će poslodavci izvesno podnositi lekarskom komisijama) da li je proširenje perioda u nadležnosti lekara korak u dobrom smeru.

Za razliku od ove odredbe koju je teško oceniti pre stupanja na snagu, sasvim je izvesno da je veoma pozitivna promena mogućnost produžavanja bolovanja zbog nege deteta sve do 18. rođendana deteta, kao i isplata u visini od 100% od zakonske osnovice. Time se donekle olakšava težak položaj roditelja čija deca zahtevaju neprestanu brigu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, pa se bar do punoletstva mogu tome potpuno posvetiti bez balasta prečestih odlazaka kod lekara ili lekarske komisije i bez ograničenja takvog bolovanja na 4 meseca u godini. Sada je predviđen odlazak na lekarsku komisiju na svakih 6 meseci radi produženja bolovanja, a naknada plate se isplaćuje u punom iznosu, te ni ekonomnski efekat ove novine nije zanemarljiv.

Što se tiče odredbi o obračunavanju naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad, uvećanje perioda koji ulazi u osnovicu sa 3 na 12 meseci i uzimanje minimalne zarade za one mesece u kojima nije ostvarena zarada, mogu negativno da utiču na određene osiguranike koji nemaju svih 12 meseci unazada zaradu, pa će im se umesto onoga što inače zarađuju uzimati minimalna zarada za mesece u kojima nisu ostvarili platu.  Efekat novih zakonskih odredbi na ove osiguranike čini se kolateralnom štetom namere da se obeshrabri potpisivanje ugovora o radu koji su sklapani jedino radi izvesne isplate održavanja trudnoće, a ne zbog potrebe za zapošljavanjem, a čega je bilo u praksi. Bilo je dovoljno da se potpiše ugovor o radu kojem bi bila iskazana veoma visoka zarada i da taj iznos bude jedini koji ulazi u osnovicu za obračun naknade. Nije čak bilo neophodno ni da ta jedna zarada bude isplaćena, ona je kao takva činila prosečnu zaradu i bila osnovica za isplatu naknade zarade. Sada to više neće biti slučaj jer će se za one mesece u kojima plate nije bilo uzimati minimalna zarada.

Pozitivna je promena i činjenica da se kod obračuna osnovice za naknadu zarade uzima cela zarada, odnosno zarada sa svim uvećanjima, a ne samo uvećanje za minuli rad, što je bio slučaj sa prethodnim zakonom. Ovo će omogućiti  da se uzme u obzir sve ono što je osiguranik svojim radom prihodovao i što čini mnogo realniju osnovicu za obračun naknade zarade koja se isplaćuje tokom bolovanja.


Vreme će pokazati koliko su dobra rešenja za koja se zakonodavac opredelio i ostaje nam da verujemo da će se zakon menjati u delu u kojem u praksi proizvodi određena rešenja koja nisu najsrećnija i najpravednija.

(U prilogu je tabelarni prikaz najvažnijih razlika između novog i starog zakona)

Zakon o zdravstvenom osiguranju

STARI ZAKON NOVI ZAKON
Izabrani lekar ceni privremenu
sprečenost za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad 		Izabrani lekar utvrđuje privreme- nu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad  
U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti
za rad koji je duži od šest dana od
poslednjeg dana prethodne
sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu
osnova, visine i isplatioca naknade
zarade, ali je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na
prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u
ukupnom trajanju od 30 dana u
periodu od 45 dana. 		U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede,
sa prekidom između sprečenosti
za rad koji je duži od šest dana od
poslednjeg dana prethodne
sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu
osnova, visine i isplatioca naknade zarade, ali je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na
prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u
ukupnom trajanju od 60 dana u
periodu od 90 dana.  
Nisu postojale odredbe o gubitku prava na isplatu naknade zarade
ako se ne podnese dokaz o
podnetom zahtevu invalidskoj komisiji. 		Osiguranik je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana
upućivanja na invalidsku komisiju, podnese zahtev za pokretanje
postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti pred nadležnom organizacijom za penzijsko i
invalidsko osiguranje i da o tome
pismenim putem obavesti
Republički fond za zdravstveno
osiguranje u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva.
Nepostupanje osiguranika po ovim rokovima dovodi do gubitka prava na isplatu naknade zarade, sve dok se ne podnese dokaz da je podnet
zahtev invalidskoj komisiji
U slučaju teškog oštećenja
zdravstvenog stanja deteta zbog
teškog oštećenja moždanih
struktura, maligne bolesti, ili
drugog teškog pogoršanja
zdravstvenog stanja deteta,
drugostepena lekarska komisija
Republičkog fonda može, na
predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na
tercijarnom nivou zdravstvene
zaštite u kojoj se dete leči, a po
uputu izabranog lekara, produžiti
pravo na naknadu zarade zbog
nege člana uže porodice do 4 meseca 		U slučaju teškog oštećenja
zdravstvenog stanja deteta zbog
teškog oštećenja moždanih
struktura, maligne bolesti, ili
drugog teškog pogoršanja
zdravstvenog stanja deteta,
drugostepena lekarska komisija
Republičkog fonda može, na
predlog zdravstvene ustanove
koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po
uputu izabranog lekara, produžiti
pravo na naknadu zarade zbog
nege člana uže porodice sve dok
dete ne navrši 18 godina života  
Visina naknade zarade za vreme
trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana
porodice-deteta kod kojeg je
zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni
drugostepene lekarske komisije)
iznosi 65% od osnovice za obračun naknade zarade 		Visina naknade zarade za vreme
trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana
porodice-deteta kod kojeg je
zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni
drugostepene lekarske komisije)
iznosi 100% od osnovice za
obračun naknade zarade
Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade
tokom bolovanja obuhvata 3
meseca, odnosno osnov za
naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za zaposlena lica čini
prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna 3 meseca pre meseca u kojem je nastupila
privremena sprečenost za rad. 		Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade
tokom bolovanja obuhvata 12
meseci, odnosno osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za zaposlena lica čini
prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci
pre meseca u kojem je nastupila
privremena sprečenost za rad.  
Kod izračunavanja osnovice za
obračun naknade zarade tokom
bolovanja uzima se u obzir samo
osnovna zarada i uvećanje za
minuli rad 		Kod izračunavanja osnovice za
obračun naknade zarade tokom
bolovanja uzima se u obzir
osnovna zarada, deo zarade za
radni učinak i uvećana zarada
(dakle sva uvećanja)  
Ukoliko osiguranik nije ostvario
zaradu u sva 3 meseca koji
prethode mesecu u kojem je
otvorio bolovanje, osnov za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je zaposleni osiguranik ostvario u
tri meseca koja prethode mesecu u kojem je otišao na bolovanje, čak i ako je ostvario samo jednu platu, a ukoliko nije ostvario nijednu
zaradu uzimala se ona zarada koju bi po ugovoru o radu ostvario da je radio. 		Ukoliko osiguranik nije ostvario
zaradu u svih 12 meseci koji
prethode mesecu u kojem je
otvorio bolovanje, osnov za
naknadu zarade čini prosečan
iznos zarade za mesece u kojima je radio, a za mesece u kojima nije
ostvario zaradu uzima se
zagarantovana minimalna zarada.
Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna os-novica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osigura-nje u kalendarskom tromesečju ko-je prethodi tromesečju u kojem je nastupilo bolovanje, a ako je u pre-todnom tromesečju bio osiguran kraće po osnovu obavljanja samostalne delatnosti osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnom tromesečju osnov za naknadu zarade či-ni osnovica utvrđena za tekuće kalendarsko tromesečje Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osigura- nje u 12 meseci koji prethode mese-cu u kojem je nastupilo bolovanje (umesto dosadašnja tri meseca), a ako je bio osiguran kraće od 12 meseci po osnovu obavljanja samostal- ne delatnosti osnov za naknadu za-rade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; samo ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnih 12 meseci osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za pla-ćanje doprinosa.  
Kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdrav-stvenog osiguranja duže od dva ka-lendarska meseca osnov za nakna-du zarade usklađuje sa kretanjem
prosečne mesečne zarade po
zaposlenom  kod poslodavca 		Kada osiguranik prima naknadu zarad iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja duže od
dva kalendarska meseca osnov za naknadu zarade usklađuje sa
kretanjem prosečne mesečne
zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku
   
Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Osnovne razlike između otkaza i sporazumnog prestanka radnog odnosa

Zašto preduzetnici gase radnje i u kojim delatnostima
Prijavi se i postavi komentar

(200) komentari

Milan Milojevic 04. 11. 2019.

Pozdrav svima,
potrebno mi je tumacenje, naime prosle godine u novembru mesecu supruga je bila na bolovanju radi lecenja od steriliteta, nakon toga kada je uspesno utvrdjena trudnoca u decembru mesecu, izabrani ginekolog joj je otvorio trudnicko bolovanje. Poslodavac se ne slaze sa tim jer je po njemu bila dva meseca odsutna na njegov teret. Kakva su nasa prava? Izmedju lecenja od steriliteta i trudnickog bolovanja nema prekida, obzirom da smo radili VTO I trudnicko joj je od starta vodjeno kao visoko rizicno.
Srdacan pozdrav.
Milan

    Milan Predojevic 05. 11. 2019.

    Poštovani Milane
    Radi se o tome da po Zakonu o zdravstvenom osiguranju zaposleno lice može biti privremeno sprečeno za rad iz 7 različitih razloga: bolest ili povreda van rada je jedan, a sprečenost za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće je drugi od sedam mogućih osnova bolovanja. Dok se Vaša supruga lečila od steriliteta bila je sprečena za rad zbog bolesti. Nakon toga, bez prestanka, lekar je otvorio bolovanje zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Kada je zaposleni sprečen za rad zbog jednog od zakonskih razloga (ovde je to konkretno prvo bila bolest van rada) pa nakon toga bude sprečen za rad zbog nekog drugog od sedam mogućih zakonskih razloga (ovde je nakon bolesti vaan rada nastupila bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće), ta bolovanja se ne povezuju u pogledu osnovice i ipslatioca. To konkretno znači da se bolovanje računa ispočetka od momenta kada je otvoreno bolovanje zbog trudnoće. Praktično je to značilo da je prvih 30 dana zbog bolesti bilo na teret poslodavca, pa odnah nakon toga i prvih 30 dana zbog održavanja trudnoće, te to čini ukupno 60 dana. Lekar je dobro postupio kada nije vezao ta dva bolovanja.
    Pozdrav

      Milan Milojevic 05. 11. 2019.

      Milane, hvala puno na odgovoru.

      Svako dobro.

Jovan Dobrosavljević 28. 10. 2019.

Poštovani, interesuje me koliko se čeka na naknadu od strane rfzo za isplatu bolovanja za period preko 30 dana na bolovanju. Hvala

    Milan Predojevic 29. 10. 2019.

    Poštovani Jovane
    Poslodavac isplaćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Poslodavac vrši obračun naknade zarade koju obezbeđuje RFZO i dostavlja ga matičnoj filijali RFZO, uz zahtev za isplatu naknade zarade. Filijala utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obračuna prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca.
    Poslodavac može iz svojih sredstava da isplati naknadu zarade i kada se ta naknada obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, s tim da je filijala dužna da isplaćene iznose naknadi poslodavcu. Tada filijala ima rok od 15 dana od dana predaje zahteva, da uplati refundaciju sredstava na poseban račun poslodavca.
    Podvlačim da se svi navedeni rokovi računaju se od dana dostavljanja kompletne dokumentacije filijali.
    Pozdrav

Marijana Nesovic 21. 10. 2019.

Poštovani,
Na bolovanju sam od 20. septembra 2019.god., dakle duže od mesec dana. Prethodnih 12 meseci sam bila angažovana 100%, a od 3.9. radim sa 40%. Poslodavac kaže da će mi bolovanje preko 30 dana biti isplaćeno u procentu u kome sam trenutno angažovana, a ne u onom u kome sam bila angažovana pre odlaska na bolovanje. Dakle, prosek za 12 meseci umanjen za 60%, a onda to umanjeno za 35%. Meni je to nelogično,pa bih Vas molila da mi odgovorite da li trenutna promena procenta radnog angažovanja može uticati na isplatu mog bolovanja.
Unapred zahvalna,
Marijana

    Milan Predojevic 28. 10. 2019.

    Poštovana Marijana
    Prihod u prethodnom periodu uzima se kao osnov za obračun naknade zarade, tako što će se izračunati koliko ste po radnom satu zarađivali. Međutim, sama naknada ne može da bude za puno radno vreme, ako ste angažovani samo 40% radnog vremena. Radi se o naknadi zarade koju biste ostvarili da niste bili bolesni, a to je 40%, a ne 100% radnog vremena.
    Pozdrav

Predrag Kovačević 02. 10. 2019.

Poštovani Milane,
da li je lekar dužan da izda doznake za deo bolovanja ako je bolovanje započeto krajem meseca, (npr. bolovanje započeto 29.9. – potrebne doznake za 29ti i 30ti) zbog obračunskog perioda kod poslodavca?
Pozdrav, Predrag Kovačević

    Milan Predojevic 08. 10. 2019.

    Poštovani Predraže
    Doznaka se izdaje za svaki mesec posebno, tako da je izabrani lekra dužan da je izda i za jedan dan u mesecu.
    Pozdrav

Marina Petrovic 26. 09. 2019.

Postovani ,
Zaposlena sam u drzavnoj firmi od 03.07.2017 godine. Sa jucerasnjim datumom sam morala otvoriti trudnicko bolovanje zbog rizicne trudnoce. Kako da sracunam iznos naknade za trudnicko a kako za porodiljsko bolovanje?

    Milan Predojevic 26. 09. 2019.

    Pošovana Marina
    Osnovicu za obračun naknade zarade tokom trudničkog bolovanja činiće prosečna zarada koju ste ostvarili u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad,odnosno u periodu septembar 2018-avgust 2019. godine. Što se tiče naknade zarade tokom porodiljskog odsustva, osnovica za obračun utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. To znači da bi se kod Vas računao period mart 2018-avgust 2019. godine. U oba slučaja se plaća 100% od osnovice.
    Pozdrav

Mirjana Stevanović 10. 09. 2019.

Poštovani, zaposlena sam na određeno,četvrti put po mesec dana.Desila mi se povreda, ne na poslu, lekar opšte prakse može da me drži na bolovanju 2 meseca.Naravno, poslednji ugovor mi ističe 17. sep.,a ja sam na bol. od 2. sep.Moje pitanje:da li poslodavac može da mi da otkaz, tj.da ne produži ugovor dok sam na bolovanju (npr. mesec dana)ili mora da me drži u radnom odnosu do zaključenja bolovanja.Hvala unapred, Mirjana

    Milan Predojevic 16. 09. 2019.

    Poštovana Mirjana
    Poslodavac ne mora da potpiše sa Vama novi ugovor o radu. S obzirom da je prethodni ugovor bio na određeno vreme, te da taj rok ističe 17. septembra, nakon tog datuma više niste u radnom odnosu, ukoliko ne popišete novi ugovor o radu (na šta poslodavac ne može biti obavezan). Pravo na bolovanje je pravo iz radnog odnosa i ako prestane radni odnos-prestaje i pravo na isplatu bolovanja (izuzetak je bolovanje zbog trudnoće).
    Pozdrav

e02deea0648fc60ca27664b774031890 25. 08. 2019.

Poštovani,

Na bolovanju sam od 01.06.2019. godine. Bolovanje od 30 dana mi je isplatio poslodavac kod kog sam bio u radnom odnosu do 30.06.2019.
Bolovanje od 01.07.2019. godine treba da mi obračuna drugi poslodavac kod kog sam u radnom odnosu od 01.07.2019. godine. Zanima me da li drugi poslodavac bolovanje za drugih 30 dana ima pravo da refundira kod fonda RFZO i kako da isto obračuna.

Unapred zahvalan,
Bane

    Milan Predojevic 28. 08. 2019.

    Poštovani
    Vaš novi poslodavac nema pravo da kod RFZO refundira bolovanje za drugih 30 dana. Pošto je došlo do promene poslodavca, prvih 30 dana bolovanje ide na teret novog poslodavca, a tek nakon toga na teret RFZO.
    Pozdrav

Petar Ivanovic 22. 08. 2019.

Dodatno, ukoliko koristim bolovanje do 60 dana, ko isplacuje zaradu, poslodavac ili RFZO?
Hvala puno!

    Milan Predojevic 23. 08. 2019.

    Poštovani
    Za bolovanje koje je nastalo zbog nege deteta mlađeg od tri godine isplata naknade zarade ide od prvog dana na teret RFZO. Ako je dete starije od tri godine, prvih 30 dana plaća poslodavac, a nakon toga RFZO.
    Pozdrav

Petar Ivanovic 22. 08. 2019.

Postovani Milane, supruga je na porodiljskom (beba ima 2 meseca) a dete od 2.5 godine je na Institutu i morace da ostane nekoliko nedelja (svakako vise od 30 dana). Da li ja kao otac imam pravo da koristim bolovanje za negu deteta u ovoj situaciji i koliko dana? Da li pedijatar moze da mi izda bolovanje? Za sada sam koristio 15 dana bolovanja na sebe. Pretpostavka je da ce biti potrebno ukupno do 60 dana bolovanja.
Hvala puno unapred!

    Milan Predojevic 23. 08. 2019.

    Poštovani Petre
    Ukoliko se dete nalazi na stacionarnom lečenju, nema osnova da Vam lekar otvori bolovanje zbog nege deteta. Može doći eventualno do privremene sprečenosti za rad zato što ste pratilac detetu tokom stacionarnog lečenja, ali to nije isti zakonski razlog za bolovanje.
    Pozdrav

Jelena Vrekić 19. 08. 2019.

Poštovani,

Posle isteka porodiljskog bolovanja pedijatar mi je otvorio bolovanje na dete 2 x po 15dana, po novom zakonu izabrani lakar opste prakse ima pravo da otvori bolovanje do 60 dana. Procitala sam da se ta dva bolovanja ne sabiraju? Interesuje me da li bolovanje moze da otvori samo lekar opste prakse ili to moze i ginekolog? Obzirom da je i to izabrani lekar. I sta u slucaju kad je lekar opste prakse na odmoru a niko drugi ne zeli da preuzme tu odgovornost na sebe da zakljuci bolovanje? Mozemo li se nekom obratiti? I jel se moraju na 15 dana izdavati doznake i produzavati bolovanje ili kad se otvori moze da se zakljuci posle dva meseca? Hvala unapred na odgovoru

    Milan Predojevic 20. 08. 2019.

    Poštovana Jelena
    1.Ne sabira se bolovanje zbog nege deteta i privremena sprečenost za rad zbog bolesti i povrede. 2.Što se tiče bolovanja zbog nege deteta osiuraniku pripada naknada zarade zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života u svakom pojedinačnom slučaju bolesti, odnosno povrede, najduže do 15 dana, a ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, najduže do sedam dana. Izuzetno od navedenog, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 30 dana za negu deteta mlađeg od sedam godina života, odnosno do 14 dana za negu člana uže porodice koji je stariji od sedam godina života. 3.Bolovanje može da otvori i izabrani ginekolog jer se takođe radi o izabranom lekaru. 4.Što se tiče odsustva izabranog lekara, a neophodan je prijem pacijenta, zdravstvena ustanova mora da nađe zamenskog lekara. 5.Doznake se izdaju na mesečnom nivou, odnosno pojedinačno po bolovanju, ako traje kraće od mesec dana.
    Pozdrav

Vladan Milivojević 07. 08. 2019.

Postovani Milane,ja sam bila na bolovanju dva neseca ukupno ,od 07.05do 05.07,zbog bolova u donjem delu ledja koji se pruza duz leve noge.imam dijagnoze M511,M544 i polineuropatiju jer sam dijabeticar 20 godina.Bila sam i na fizikalnim terapijama 23 dana,nakon cega mi je bilo bolje ali kratko.Tako da sam opet otvorila bolovanje 30.7 i naravno,upucena sam na komisiju.Komisija mi je produzila bol.do 11.8.samim tim doktor mi je do tada produzio i zakljucio bolovanje,jer nam u firmi pocinje godisnji od 12.8..Pa bih vas zamolila za savet,sta dalje da radim.?Opet imam terapije,opravak traje sporo,..da li da sama dam otkaz ili da cekam da mi oni daju,kome dalje da se obratim zbog bolovanja.Unapred HVALA

    Milan Predojevic 16. 08. 2019.

    Poštovani
    Dok god Vam lekar ili lekarska komisija drže otvoreno bolovanje, imate pravo na naknadu zarade za taj period. Ukoliko navedeni stručno-medicinski organi procene da se može raditi o trajnom gubitku radne sposobnosti, poslaće Vas na invalidsku komisiju. Isto su dužni da učine u slučaju 6 meseci neprekidnog bolovanja, odnosno 12 meseci bolovanja u periodu od 18 meseci. Nema razloga da dajete otkaz, niti Vam poslodavac može dati otkaz zato što ste na bolovanju. Pravo na naknadu zarade tokom privremene sprečenosti za rad Vaše je zakonsko pravo.
    Pozdrav

Snezana Vranjes 28. 07. 2019.

Poštovani,
Ukoliko je zaposleni radio kod posladavca tri meseca pre nego što je nastupila privremena sprečenost, da li se u obrascu oz-7 samo unesu podaci za ta tri meseca? Odnosno, ko je nadležan da proveri i ispuni podatke za prethodni period, da li je zaposleni bio angažovan ili ne?
Hvala unapred,
Snežana

    Milan Predojevic 30. 07. 2019.

    Poštovana Snežana
    Pitanje je na mestu, ali ga zakon nije precizno uredio. U interesu je zaposlenog da mu se uračuna i zarada koju je ostvario kod prethidnih poslodavaca, te je na njemu i inicijativa da se ti podaci od prethodnih poslodavaca pribave.
    Pozdrav

Dragana Pelengic 19. 07. 2019.

Dobar dan. Mene zanima sledece. Na porodiljskom sam bila do 27.2.pa mi je komisija produzila do 28.4.posle toga sam uzela na dvoje dece bolovanje pedijatra 30 dana i onda na sebe 58 dana. Po novom posle 90 dana ide komisija? I zanima me koliko moram da se vratim na posao da bi opet mogla bolovanje?

Ivana Avramov 19. 07. 2019.

Postovani,

Ako sam u radnom odnosu 7god kod istog poslodavca, ostala trudna otvorila odrzavanje koje traje do pocetka otvaranja trudnicko u medjuvremenu dok traje to trudnicko, ostanem opet trudna kakva je procedura posle za isplatu,posto bi mi opet otvorili odrzavanje jer se radi o radnom mestu sa isparenjima. Kako se gleda tih 18 meseci i kakva prava imam, primanja!? Hvala Vam unapred

    Milan Predojevic 22. 07. 2019.

    Poštovana Ivana
    Naknada tokom porodiljskog odsustva sa prethodnim detetom, a koja će ući u navedenih 18 meseci koji prethode novom trudničkom, uzima se u obzir i kod obračuna trudničkog i kod obračuna porodiljskog odsustva sa novim detetom.
    Pozdrav

Anđelija Pešić 19. 07. 2019.

Postovani,zanima me sledece:na trudnickom sam bolovanju od 29.04.2019,i dalje.Prvih 30 dana isplatu je izvrsio poslodavac i bilo je kao i prethodnih meseci puna isplata,medjutim od kada je Pio poceo da isplacuje uplaceno mi je 13000 manje,a u zakonu pise da se trudnicko isplacuje 100%,ali cega?Pa me zanima kako je to moguce,ako je plata 38000 da meni Pio isplati oko 24800.Hvala unapred.Inace sam u radnom odnosu na neodredjeno kod istog poslodavca skoro 9god.bez prekida

    Milan Predojevic 22. 07. 2019.

    Poštovana Anđelija
    Zakon o zdravstvenom osiguranju na sledeći način uređuje obračun osnovice za naknadu zarade (bolovanje)“Osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike u radnom odnosu čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad“. Imajući u vidu navedeno, a kako ste u radnom odnosu bez prekida 9 godina, potrebno je da izvršite proveru kod filijale RFZO i utvrdite zbog čega je osnovica toliko niža. Moguće je da je poslodavac plaćao doprinose na sumu nižu od one koju Vam je plaćao kao neto zaradu, ali da ne bismo nagađali, potrebno je da se obratite matičnoj filijali RFZO.
    Pozdrav

Slavica Jestrovic 15. 07. 2019.

Добар дан,

Занима ме информација везано за боловање.
Од данас сам на боловању за дете од 9.година, отворено ми је 7.дана. У понедељак би требало да идем на комисију за даље. Занима ме да ли после овог боловања могу да отворим боловање на себе? Да ли имам право законски?

Хвала унапред,
Славица

    Dragana Pelengic 20. 07. 2019.

    Mozete

    Milan Predojevic 22. 07. 2019.

    Poštovana Slavice
    Ukoliko Vaš izabrani lekar oceni da ste privremeno sprečeni za rad ne postoje zakonske prepreke da vam otvori bolovanje. Činjenica da ste pre toga bili odsutni sa posla zbog nege deteta ne utiče na navedeno pravo.
    Pozdrav

Sonja Škaljak Jovanović 11. 07. 2019.

Poštovani,

Otvorila sam bolovanje kod ginekologa koje će trajati 60 dana, pa me zanima koliko treba da napravim pauzu da bi mi doktor opste prakse otvorio jos 60 dana po drugom osnovu?

    Milan Predojevic 16. 07. 2019.

    Poštovana Sonja
    Zakon na sledeći način uređuje ovo pitanje: Izabrani lekar dužan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 60 dana ukupne sprečenosti za rad. Ako je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se. U ovom slučaju, izabrani lekar može da otvori novo bolovanje nakon što prođe 7 i više dana od dana kada je zaključeno prethodno. Međutim, nakon što otvori novo bolovanje, dužan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana. Prema tome, nakon otvaranja novog bolovanja posle prekida dužeg od 6 dana, lekar mora da vodi računa da u narednih 90 dana nemate ukupno 60 dana bolovanja, jer tada morate na komisiju.
    Pozdrav

Miljana Milenković 10. 07. 2019.

Postovani Milane
Na bolovanju sam vec dva meseca odnosno 60 dana,sada me zanima znam da poslodavac placa samo prvog meseca i da isplacuje 60% prvog meseca,sada me zanima za drugi ko isplacuje i koliko? Da li ti resava poslodavac ili ja moram da odnesem neke papire da bi mi isplatili za drugi mesec? Hvalaa

    Milan Predojevic 12. 07. 2019.

    Poštovana Miljana
    Od 31. dana isplata naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti van rada u nadležnosti je RFZO. Nadležnoj filijali RFZO neophodnu dokumentaciju dužan je da dostavi Vaš poslodavac. Vi poslodavcu jedino dostavljate doznaku koju Vam daje lekar
    Pozdrav

Dragana S. Djordjevic 09. 07. 2019.

Postovani Milane,
razlicita su tumacenja obracuna bolovanja preko 30 dana, tj. koji sati ulaze u obracun 12-mesecnog proseka.
Naime, da bih lakse objasnila, recu cu sledece:
Ako je radnik radio na praznik 8 sati, zarada za tih 8 sati mu se isplacuje kroz 2 sifre:
na primer sifra 01-redovan rad- 8 sati -100%
i na primer sifra 02-uvecanje za rad na praznik -8 sati 110%
U slucaju da je iznos na sat 100 dinara to bi bilo 800 dianra na sifri 01 i 880 dianra preko sifre 02, sto znaci da je radnik placen za 8 sati rada 1680 dinara.
Moje pitanje je: da li u obracun proseka ulazi 8 sati (toliko je radnik radio) i 1680 dinara, ili 16 sati (sabiraju sate sa obe sifre) i iznos 1380 dinara…

Da bi bilo jos jasnije: nocni rad sestre, koji jenjensmenski rad se placa preko sifre 01-100% i dodataj od 10% preko npr. sifre 03. Ako je satnina 100 dinara, to znaci da ce preko sifre 01 primiti za 8 sati 800 din i za 8 sati dodatak preko sifre 03-80 dinara, dakle 880 dinara. Logicno je da u prosek udje 8 sati a 880 dinara iznosa.
Ovo pitam jer mnogi tumace da se trebaju sabirati sati za zaradu i sati sifre koja uvecava zaradu, sto smanjuje satninu visestruko. Logicno je da u sate udje broj sati koje je radnik fizicki proveo na poslu, a ne zbir sati sa kojekakvih sifara koji se dupliraju radi jasnijeg prikazivanja uvecanja i zbog raznih proseka…
Molila bih za odgovor.
Hvala.
Pozdrav,
Dragica

    Milan Predojevic 10. 07. 2019.

    Poštovana Dragice
    U prosek ulazi ono što je zarađeno, odnosno u konkretnim primerima koje ste naveli-1680,00 dinara za rad tokom državnog praznika, odnosno 880,00 dinara kod primera sa noćnim radom.
    Pozdrav

Никола Војновић 06. 07. 2019.

Poštovani.
Supruga mi je sa detetom u bolnici vec tri nedelje. Dete ima dijagnozu ulcerozni kolitis K519 i pankreatitis. Dete boluje vec dve godine od ove bolesti. Da li supruga ima pravo na 100% bolovanje za ovaj tip bolesti?
Hvala.

    Milan Predojevic 10. 07. 2019.

    Poštovani Nikola
    U ovom trenutku Vaša supruga prima naknadu zarade po osnovu toga što boravi kao pratilac bolesnog osiguranog lica u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi. U tom slučaju bolovanje se plaća u visini od 65% od osnovice. Poseban zakonski razlog za bolovanje je nega bolesnog člana uže porodice, do čega će možda doći nakon otpusta iz bolnice. Kod ovog zakonskog razloga (koji je različit u odnosu na pratioca tokom stacionarnog lečenja, gde je bolovanje 65%), u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice, u kom slučaju je bolovanje 100% od osnovice. O tome da li bolest koju ste pomenuli spada u „teška pogoršanja zdravstvenog stanja deteta“ odluku će doneti stručni organ-Drugostepena lekarska komisija filijale RFZO.
    Pozdrav

Dejan Rodić 05. 07. 2019.

Poštovani,
Interesuje me sledeće:
Ako sam na bolovanju duže od 30 dana ko isplaćuje zaradu posle 30 dana(ili u prevodu zaradu drugog meseca na bolovanju) i da li ja moram da nosim papire u RFZO ili je poslodavac dužan da to obavi.
Hvala unapred…

    Milan Predojevic 10. 07. 2019.

    Poštovani Dejane
    Naknadu zarade tokom privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede van rada za prvih 30 dana plaća poslodavac, a od 31. dana RFZO. Dokumentaciju neophodnu za obračun naknade zarade matičnoj filijali RFZO predaje poslodavac.
    Pozdrav

Vesna Stojković 28. 06. 2019.

Postovani,
Interesuje me da li prvi dan bolovanja se odnosi kod poslodavaca ili se odnosi na prvi dan bolovanja kada je zapoleni presao na RFZO.
Hvala.

    Milan Predojevic 29. 06. 2019.

    Poštovana Vesna
    Prvi dan bolovanja je dan od koga je lekar utvrdio da postoji sprečenost za rad, dakle prvi dan koji ide na teret poslodavca.
    Pozdrav

Slavica Jestrovic 23. 06. 2019.

Добар дан,

Занима ме на колико дана може педијатар да отвори боловање?
За бебу од годину дана?

Унапред хвала,
Славица.

    Milan Predojevic 26. 06. 2019.

    Poštovana Slavice
    Izabrani lekar može da utvrdi privremenu sprečenost za rad zbog nege bolesnog deteta mlađeg od sedam godina života za prvih 15 dana, nakon čega mora za dalju procenu osigurano lice da uputi na lekarsku komisiju RFZO. Dakle-15 dana za negu deteta od godinu dana
    Pozdrav

Dragana Pelengic 20. 06. 2019.

Dobar dan. Ako sam na bolovanju za dete imala.30 dana i 30 dana opste prakse na sebe. Da li se ta dva bolovanja sabiraju?

    Milan Predojevic 21. 06. 2019.

    Poštovana Dragana
    Ta dva bolovanja predstavljaju različite zakonske razloge,odnosno osnove za bolovanje, a to su-nega člana porodice i bolest. Različiti zakonski razlozi za sprečenost za rad znači da se ta dva bolovanja ne sabiraju.
    Pozdrav

Emina Sivac 19. 06. 2019.

Postovani,
Nakon isteka porodiljskog odsustva,otvoreno je bolovanje na dete do 3 godine (na teret RFZO).S obzirom da nema efektivnih sati u prethodnih 12 meseci,sta se uzima kao osnov za naknadu zarade po novom Zakonu?
Hvala

    Milan Predojevic 21. 06. 2019.

    Poštovana Emina
    Trebalo po zakonu se uzima 12 poslednjih zarada prilikom izračunavanja osnovice, odnosno u Vašem slučaju 12 meseci u kojima ste primali porodiljsku naknadu. Međutim, nadležna ministarstva još uvek nisu zauzela precizan stav po ovom pitanju. Moje je mišljenje da bi porodiljska naknada morala da se uzme u obzir.
    Pozdrav

Branka Kosanovic 14. 06. 2019.

Postovani,

Imam nedoumicu vezani za isplatu trudnickog bolovanja. Po novom zakonu lekar nas salje na komisiju nakon 60 dana. Ako poslodavac placa prvih 30 dana bolovanja, ko placa preostalih 30 dana? Obzirom da je za isplatu naknada za bolovanje preko 30 dana, koja je isla na teret fonda, trebao izvestaj komisije… Po novom zakonu na komisiju idemo tek nakon 60 dana. Ako poslodavac isplacuje prvih 30 dana, sta se desava sa preostalih 30 dana?

    Milan Predojevic 18. 06. 2019.

    Poštovana Branka
    U tom pogledu se ništa nije promenilo, odnosno isplatu naknade za prvih 30 dana bolovanja vrši poslodavac, a od 31. dana RFZO. To znači da je u pogledu obveznika isplate naknade tokom bolovanja sve ostalo isto (prvih 30 dana poslodavac, a od 31. dana RFZO), a promena se sastoji jedino u tome št Vam je ocena lekarske komisije potrebna tek od 60. dana bolovanja, odnosno RFZO će za period od 31-60 dana bolovanja plaćati naknadu na osnovu ocene izabranog lekara, a tek od 61. dana će biti neophodna ocena lekarske komisije.
    Pozdrav

Mirko Dobrovoljski 13. 06. 2019.

Poštovani Milane,

Dete od 4 godine imalo je naprsnuće leve potkolenice. Roditelj je otvorio bolovanje radi nege deteta. S obzirom da je u pitanju i rana koja sporo prolazi, koliko roditelj ima pravo da bude na bolovanju zbog deteta? Hvala.

    Milan Predojevic 14. 06. 2019.

    Poštovani Mirko
    Kod deteta mlađeg od 7 godina izabrani lekar može da ceni bolovanje zbog nege deteta za prvih 15 dana. Ukoliko smatra da je bolovanje potrebno produžiti, lekar upućuje osigurano lice-roditelja na lekarsku komisiju u filijalu RFZO. Prvostepena lekarska komisija filijale RFZO može potom produžiti bolovanje do 30 dana trajanja. Samo ukoliko je zdravstveno stanje deteta teško pogoršano (što kod Vas srećom nije slučaj) bolovanje zbog nege deteta se može produžavati po oceni Drugostepene lekarske komisije filijale RFZO sve do navršenih 18 godina života deteta.
    Pozdrav

Lucija Mosurovic 05. 06. 2019.

Postovani,
Porodiljsko za treće dete mi je isteklo 07.05.19. Otvorila sam od 08 do 22 bolovanje kod pedijatra 15 dana. Firma mi je dala stari odmor od 23 Maja do 19 Juna. Ko po novom zakonu finansira ovih 15 dana pedijatra,dete ima 2 godine. I da li se to bolovanje isplaćuje pre isplate porodiljskog, s obzirom da sam danas primila za Oktobar 2018 te?
Hvala Lucija

    Milan Predojevic 07. 06. 2019.

    Poštovana Lucija
    Bolovanje zbog nege deteta mlađeg od tri godine finansira RFZO od prvog dana. Porodiljsko se plaća do kraja tekućeg meseca za prethodni, a bolovanje u roku od 30 dana od dana kada je filijala RFZO primila urednu dokumentaciju od strane poslodavca.
    Pozdrav

Ljubica Tumbas 03. 06. 2019.

Poštovani,
da li je ostalo isto da poslodavac plaća prvih 30 dana bolovanja za privremeno sprečenost za rad zbog bolesti?

    Milan Predojevic 03. 06. 2019.

    Poštovana Ljubice
    U tom pogledu je sve ostalo isto, odnosno poslodavac plaća prvih 30 dana bolovanja kod privremene sprečenosti za rad zbog bolesti.
    Pozdrav

Milorad Milinković 20. 05. 2019.

Postovani Milane,

Ne navodi se u tekstu a veoma mi je bitno. Naime bio sam 25 dana na bolovanju zbog jedne bolesti. Nakon 15ak dana otpocelo je novo bolovanje zbog druge bolesti.

Da li se to drugo bolovanje tretira kao novo, tacnije da li se ide na komisiju, i ko ga placa poslodavac ili fond?

Unapred zahvalan

    Milan Predojevic 24. 05. 2019.

    Poštovani Milorade
    Zakon o zdravstvenom osiguranju ovo pitanje uređuje na sledeći način: „U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade“. Potom:
    „U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.“
    Prema citiranim odredbama Zakona, drugo bolovanje u Vašem slučaju je novo jer je prekid između dva bolovanja bio duži od 6 dana (nije važno da li je bolovanje zbog iste ili neke druge bolesti) i plaća ga poslodavac. Postoji još jedna zakonska odredba koja se tiče bolovanja između kojih je prekid duži od 6 dana, a koja kaže da je izabrani lekar u tom slučaju slučaju „dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana“..to u Vašem slučaju znači da ako u periodu od 90 dana skupite 60 dana bolovanja, lekar će Vas uputiti na komisiju bez obzira na to što ste imali prekide između bolovanja koji su trajali duže od 6 dana.
    Pozdrav