Kako se utvrđuje i izračunava bolovanje po novom zakonu

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

maj 08

UTVRĐIVANJE  I  OBRAČUN  BOLOVANJA  PO  NOVOM  ZAKONU


Dana 11. aprila 2019. godine stupio je na snagu novi Zakon o zdravstvenom osiguranju u okviru kojeg su predviđene brojne novine vezane za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad (takozvano bolovanje) i obračun naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Pokušaćemo ovim tekstom da ukažemo na sve ono što je različito u odnosu na zakon koji je važio do 10. aprila 2019. godine, odnosno da naglasimo najznačajnije promene kada su u pitanju utvrđivanje, obračun i isplata bolovanja.


Bolovanja na koja se novi zakon odnosi

Na početku je potrebno precizirati da se nove zakonske odredbe odnose na bolovanja koja su započela 11. aprila 2019. godine i kasnije. Prema tome, novi Zakon se primenjuje na privremenu sprečenost za rad osiguranika čiji je prvi dan nastao počev od 11. aprila, dok se za svako bolovanje čiji je prvi dan bio pre 11. aprila primenjuju odredbe starog zakona, bez obzira što privremena sprečenost za rad može u tom slučaju da traje i nakon 11. aprila. 


Utvrđivanje privremene sprečenosti za rad zbog bolesti

Pre svega, polazimo od izmena nadležnosti stručno-medicinskih organa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO)-izabranog lekara i lekarskih  komisija, koji utvrđuju nastupanje i trajanje privremene sprečenosti za rad.

Po starom zakonu, izabrani lekar je cenio privremenu sprečenost za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad, a nakon toga, ukoliko je smatrao da sprečenost za rad i dalje traje, predlagao je prvostepenoj lekarskoj komsiji produženje sprečenosti za rad i nakon 30 dana trajanja bolovanja. Novi zakon propisuje da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad (osim u slučajevima bolovanja zbog nege člana uže porodice, o čemu u ovom tekstu detaljnije pišemo) i predlaže prvostepenoj, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad. To praktično znači da je za sva bolovanja koja su započeta 11. aprila ili kasnije prvostepena lekarska komisija nadležna za ocenjivanje privremene sprečenosti za rad od 61. dana privremene sprečenosti za rad.

Kao i do sada, u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Novina se sastoji u tome da je u opisanom slučaju izabrani lekar dužan da osiguranika uputiti na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 60 dana ukupne sprečenosti za rad, što je opet  u skladu sa novim ovlašćenjem lekara da ceni prvih 60 dana bolovanja.

U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade, ali je  izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana.

Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, bez obzira na vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika, dužan je da osiguranika bez odlaganja uputi na invalidsku komisiju ako oceni da zdravstveno stanje osiguranika ukazuje na gubitak radne sposobnosti, odnosno da se ne očekuje poboljšanje zdravstvenog stanja osiguranika koje bi mu omogućilo vraćanje radne sposobnosti.

U slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku svakih šest meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno drugi stručno-medicinski organ, dužan je da osiguranika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti.

Osiguranik je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana upućivanja na invalidsku komisiju, podnese zahtev za pokretanje postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti pred nadležnom organizacijom za penzijsko i invalidsko osiguranje i da o tome pismenim putem obavesti Republički fond za zdravstveno osiguranje u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva. Zahtev i obaveštenje može podneti i član uže porodice ili drugo lice sa kojim osiguranik živi u porodičnom domaćinstvu. Prema novom zakonu, nepostupanje osiguranika po ovim rokovima dovodi do gubitka prava na isplatu naknade zarade, sve dok se ne podnese dokaz da je podnet zahtev invalidskoj komisiji.


Utvrđivanje privremene sprečenosti za rad zbog nege teško obolelog deteta

Novina u zakonu je dužina trajanja nege člana porodice-deteta koje je teško obolelo i visina naknade zarade za vreme trajanja nege člana porodice u navedenom slučaju.

Tako umesto najduže 4 meseca, sada privremena sprečenost za rad zbog nege člana porodice može da traje do izlečenja deteta, a najduže do njegove 18 godine. Kao i do sada, siguraniku pripada naknada zarade zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti, odnosno povrede, najduže do 15 dana, a ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju, najduže do sedam dana (ovaj period ceni izabrani lekar).

Izuzetno od navedenog, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 30 dana za negu deteta mlađeg od sedam godina života ili člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, odnosno do 14 dana za negu člana uže porodice koji je stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju.

Veoma važna novina sastoji se u tome da u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice.

Produženje prava na naknadu zarade ocenjuje drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda na svakih šest meseci, za svaki pojedinačni slučaj, u zavisnosti od zdravstvenog stanja deteta, kao i neophodnog daljeg lečenja deteta, odnosno rehabilitacije ako je potrebna. Ovakvo bolovanje može da traje sve dok dete ne navrši 18 godina života.

Visina naknade zarade za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana porodice-deteta kod kojeg je zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni drugostepene lekarske komisije) iznosi 100% od osnovice za obračun naknade zarade, umesto dosadašnjih 65%.


Utvrđivanje visine naknade zarade i isplata

Novim Zakonom propisano je da se naknada zarade ostvaruje na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja na osnovu zahteva obveznika doprinosa (poslodavca) u kojem treba da bude navedeno da li se zahtev odnosi na isplatu naknade zarade ili refundaciju naknade koju je poslodavac već isplatio iz svojih sredstava. Ovo je važno jer je propisan različit rok za prenos sredstava poslodavcu u navedene dve situacije. Tako je predviđeno da kada filijala RFZO vrši prenos sredstava za naknadu zarade na poseban račun poslodavca radi isplate zaposlenom osiguraniku rok je 30 dana od dana podnošenja zahteva, a kada filijala RFZO vrši refundaciju isplaćenih sredstava za naknadu zarade poslodavcu rok je 15 dana od dana predaje zahteva filijali RFZO.


Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade izmenjen je u odnosu na stari zakon, pa umesto dosadašnjih tri meseca ovaj period obuhvata 12 meseci, odnosnoosnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlena lica čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Zakonska novina je i ta da se u obzir uzima osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Po starom zakonu uzimala se u obzir samo osnovna zarada i uvećanje za minuli rad, a sada se sva uvećanja uračunavaju tako da je osnovica za obračun bolovanja kompletna zarada koja je isplaćena osiguraniku u prethodnih 12 meseci. Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu u svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je otvorio bolovanje, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio, a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada. Ovde se radi o značajnoj izmeni jer se do sada uzimala samo prosečna zarada koju je zaposleni osiguranik ostvario u tri meseca koja prethode mesecu u kojem je otišao na bolovanje, čak i ako je ostvario samo jednu platu, a ukoliko nije ostvario nijednu zaradu uzimala se ona zarada koju bi po ugovoru o radu ostvario da je radio. Sada se za mesece u kojima nije radio računa minimalna zagarantovana zarada.


Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo bolovanje (umesto dosadašnja tri meseca), a ako je bio osiguran kraće od 12 meseci po osnovu obavljanja samostalne delatnosti osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; samo ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnih 12 meseci osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa.


Novim zakonom izmenjen je i način usklađivanja naknade zarade, do čega dolazi kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca. Tako se sada osnov za naknadu zarade usklađuje sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku. Do sada se usklađivanje radilo sa kretanjem prosečne zarade kod poslodavca.


Zaključna razmatranja

Imajući u vidu sve navedeno, može se reći da novi zakon donosi važne promene kada je u pitanju utvrđivanje i obračun naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad.

Ovlašćenja izabranog lekara, kada je u pitanju utvrđivanje privremene sprečenosti za rad su veća, ali je time povećana i njihova odgovornost, a praksa će pokazati (uglavnom kroz broj zahteva za proverom bolovanja koja je utvrdio izabrani lekar, koji će poslodavci izvesno podnositi lekarskom komisijama) da li je proširenje perioda u nadležnosti lekara korak u dobrom smeru.

Za razliku od ove odredbe koju je teško oceniti pre stupanja na snagu, sasvim je izvesno da je veoma pozitivna promena mogućnost produžavanja bolovanja zbog nege deteta sve do 18. rođendana deteta, kao i isplata u visini od 100% od zakonske osnovice. Time se donekle olakšava težak položaj roditelja čija deca zahtevaju neprestanu brigu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, pa se bar do punoletstva mogu tome potpuno posvetiti bez balasta prečestih odlazaka kod lekara ili lekarske komisije i bez ograničenja takvog bolovanja na 4 meseca u godini. Sada je predviđen odlazak na lekarsku komisiju na svakih 6 meseci radi produženja bolovanja, a naknada plate se isplaćuje u punom iznosu, te ni ekonomnski efekat ove novine nije zanemarljiv.

Što se tiče odredbi o obračunavanju naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad, uvećanje perioda koji ulazi u osnovicu sa 3 na 12 meseci i uzimanje minimalne zarade za one mesece u kojima nije ostvarena zarada, mogu negativno da utiču na određene osiguranike koji nemaju svih 12 meseci unazada zaradu, pa će im se umesto onoga što inače zarađuju uzimati minimalna zarada za mesece u kojima nisu ostvarili platu.  Efekat novih zakonskih odredbi na ove osiguranike čini se kolateralnom štetom namere da se obeshrabri potpisivanje ugovora o radu koji su sklapani jedino radi izvesne isplate održavanja trudnoće, a ne zbog potrebe za zapošljavanjem, a čega je bilo u praksi. Bilo je dovoljno da se potpiše ugovor o radu kojem bi bila iskazana veoma visoka zarada i da taj iznos bude jedini koji ulazi u osnovicu za obračun naknade. Nije čak bilo neophodno ni da ta jedna zarada bude isplaćena, ona je kao takva činila prosečnu zaradu i bila osnovica za isplatu naknade zarade. Sada to više neće biti slučaj jer će se za one mesece u kojima plate nije bilo uzimati minimalna zarada.

Pozitivna je promena i činjenica da se kod obračuna osnovice za naknadu zarade uzima cela zarada, odnosno zarada sa svim uvećanjima, a ne samo uvećanje za minuli rad, što je bio slučaj sa prethodnim zakonom. Ovo će omogućiti  da se uzme u obzir sve ono što je osiguranik svojim radom prihodovao i što čini mnogo realniju osnovicu za obračun naknade zarade koja se isplaćuje tokom bolovanja.


Vreme će pokazati koliko su dobra rešenja za koja se zakonodavac opredelio i ostaje nam da verujemo da će se zakon menjati u delu u kojem u praksi proizvodi određena rešenja koja nisu najsrećnija i najpravednija.

(U prilogu je tabelarni prikaz najvažnijih razlika između novog i starog zakona)

Zakon o zdravstvenom osiguranju

STARI ZAKON NOVI ZAKON
Izabrani lekar ceni privremenu
sprečenost za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad 		Izabrani lekar utvrđuje privreme- nu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad  
U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti
za rad koji je duži od šest dana od
poslednjeg dana prethodne
sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu
osnova, visine i isplatioca naknade
zarade, ali je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na
prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u
ukupnom trajanju od 30 dana u
periodu od 45 dana. 		U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede,
sa prekidom između sprečenosti
za rad koji je duži od šest dana od
poslednjeg dana prethodne
sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu
osnova, visine i isplatioca naknade zarade, ali je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na
prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u
ukupnom trajanju od 60 dana u
periodu od 90 dana.  
Nisu postojale odredbe o gubitku prava na isplatu naknade zarade
ako se ne podnese dokaz o
podnetom zahtevu invalidskoj komisiji. 		Osiguranik je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana
upućivanja na invalidsku komisiju, podnese zahtev za pokretanje
postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti pred nadležnom organizacijom za penzijsko i
invalidsko osiguranje i da o tome
pismenim putem obavesti
Republički fond za zdravstveno
osiguranje u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva.
Nepostupanje osiguranika po ovim rokovima dovodi do gubitka prava na isplatu naknade zarade, sve dok se ne podnese dokaz da je podnet
zahtev invalidskoj komisiji
U slučaju teškog oštećenja
zdravstvenog stanja deteta zbog
teškog oštećenja moždanih
struktura, maligne bolesti, ili
drugog teškog pogoršanja
zdravstvenog stanja deteta,
drugostepena lekarska komisija
Republičkog fonda može, na
predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na
tercijarnom nivou zdravstvene
zaštite u kojoj se dete leči, a po
uputu izabranog lekara, produžiti
pravo na naknadu zarade zbog
nege člana uže porodice do 4 meseca 		U slučaju teškog oštećenja
zdravstvenog stanja deteta zbog
teškog oštećenja moždanih
struktura, maligne bolesti, ili
drugog teškog pogoršanja
zdravstvenog stanja deteta,
drugostepena lekarska komisija
Republičkog fonda može, na
predlog zdravstvene ustanove
koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po
uputu izabranog lekara, produžiti
pravo na naknadu zarade zbog
nege člana uže porodice sve dok
dete ne navrši 18 godina života  
Visina naknade zarade za vreme
trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana
porodice-deteta kod kojeg je
zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni
drugostepene lekarske komisije)
iznosi 65% od osnovice za obračun naknade zarade 		Visina naknade zarade za vreme
trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana
porodice-deteta kod kojeg je
zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni
drugostepene lekarske komisije)
iznosi 100% od osnovice za
obračun naknade zarade
Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade
tokom bolovanja obuhvata 3
meseca, odnosno osnov za
naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za zaposlena lica čini
prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna 3 meseca pre meseca u kojem je nastupila
privremena sprečenost za rad. 		Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade
tokom bolovanja obuhvata 12
meseci, odnosno osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za zaposlena lica čini
prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci
pre meseca u kojem je nastupila
privremena sprečenost za rad.  
Kod izračunavanja osnovice za
obračun naknade zarade tokom
bolovanja uzima se u obzir samo
osnovna zarada i uvećanje za
minuli rad 		Kod izračunavanja osnovice za
obračun naknade zarade tokom
bolovanja uzima se u obzir
osnovna zarada, deo zarade za
radni učinak i uvećana zarada
(dakle sva uvećanja)  
Ukoliko osiguranik nije ostvario
zaradu u sva 3 meseca koji
prethode mesecu u kojem je
otvorio bolovanje, osnov za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je zaposleni osiguranik ostvario u
tri meseca koja prethode mesecu u kojem je otišao na bolovanje, čak i ako je ostvario samo jednu platu, a ukoliko nije ostvario nijednu
zaradu uzimala se ona zarada koju bi po ugovoru o radu ostvario da je radio. 		Ukoliko osiguranik nije ostvario
zaradu u svih 12 meseci koji
prethode mesecu u kojem je
otvorio bolovanje, osnov za
naknadu zarade čini prosečan
iznos zarade za mesece u kojima je radio, a za mesece u kojima nije
ostvario zaradu uzima se
zagarantovana minimalna zarada.
Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna os-novica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osigura-nje u kalendarskom tromesečju ko-je prethodi tromesečju u kojem je nastupilo bolovanje, a ako je u pre-todnom tromesečju bio osiguran kraće po osnovu obavljanja samostalne delatnosti osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnom tromesečju osnov za naknadu zarade či-ni osnovica utvrđena za tekuće kalendarsko tromesečje Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osigura- nje u 12 meseci koji prethode mese-cu u kojem je nastupilo bolovanje (umesto dosadašnja tri meseca), a ako je bio osiguran kraće od 12 meseci po osnovu obavljanja samostal- ne delatnosti osnov za naknadu za-rade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; samo ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnih 12 meseci osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za pla-ćanje doprinosa.  
Kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdrav-stvenog osiguranja duže od dva ka-lendarska meseca osnov za nakna-du zarade usklađuje sa kretanjem
prosečne mesečne zarade po
zaposlenom  kod poslodavca 		Kada osiguranik prima naknadu zarad iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja duže od
dva kalendarska meseca osnov za naknadu zarade usklađuje sa
kretanjem prosečne mesečne
zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku
   
Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Osnovne razlike između otkaza i sporazumnog prestanka radnog odnosa

Zašto preduzetnici gase radnje i u kojim delatnostima
Prijavi se i postavi komentar

(200) komentari

Milica Roglic 26. 04. 2020.

Zdravo,otvorila sam bolovanje 3.2.2020 zbog problema sa bubregom,Pocetkom marta sam imala operaciju. 1.3 sam normalno dobila platu,krajem marta sam uredno odnela doznake, 1.4. Nisam primila platu,reklii su mi da to treba socijalno da mi isplati,
Još uvek nisam dobila nista za mart a već će plata za april
Možete da mi objasnite u čemu je problem?

    Milan Predojevic 27. 04. 2020.

    Poštovana Milice
    Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad zbog bolesti van rada za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). Poslodavac isplaćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Poslodavac vrši obračun naknade zarade koju plaća RFZO u skladu sa ovim zakonom i dostavlja ga filijali RFZO, uz zahtev za isplatu naknade zarade. Filijala utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obračuna prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca. Sredstva koja ne isplati osiguraniku u roku od 30 dana od dana njihovog prijema poslodavac je dužan da vrati filijali sa kamatom. Prema navedenim zakonskim odredbama, za period od 03.02. do 03.03.2020. godine naknada zarade ide na teret poslodavca. Od 04.03.2020. godine naknada plate je na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja. Vaš poslodavca dostavlja obračun naknade zarade filijali uz prateću dokumentaciju, koja je potom dužna da sredstva prenese poslodavcu u roku od 30 dana. Poslodavac potom iz tih sredstava plaća Vama naknadu zarade, mada nije dužan da čeka ta sredstva. On može da plati Vama naknadu zarade I re nego dbije sredstva od RFZO, pa da od RFZO zahteva refundaciju, na poslodavcu je da se opredeli za jednu od te dve opcije. Dakle proverite da li je poslodavac predao filijali RFZO neophodnu dokumentaciju za obračun bolovanja.
    Pozdrav

49bab1033bff9f7810d7935aaeba2f89 25. 04. 2020.

Postovani Milane,
Od decembra 2019. sam na trudnickom bolovanju. U 12 meseci pre otvaranja bolovanja radila sam svaki mesec 40-60 sati prekovremeno (dezurstva u zdravstvenoj ustanovi) i na taj nacin ostvarivala prihod koji je znacajno veci od osnovne plate. Sada mi naknadu za bolovanje racunaju tako sto prosecnu cenu sata ostvarenu u 12 meseci pre otvaranja bolovanja pomnoze sa ocekivanim brojem radnih sati u mesecu prema osmocasovnom radnom vremenu 5 dana nedeljno sto daje naknadu koja je neznatno veca od osnovne plate. Da li je taj nacin obracuna u skladu sa novim Zakonom (prakticno anulira deo da i naknada za prekovremeni rad ulazi u prosek primanja)? Ako nije kome mogu da se zalim na nacin obracuna naknade?
Hvala unapred!
Tanja Mijovic

    Milan Predojevic 25. 04. 2020.

    Poštovana Tanja
    Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da se kod računanja naknade zarade tokom bolovanja za osnovicu uzima prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci i to:osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Dakle sva uvećanja se uračunavaju, pa i ona za prekovremeni rad, tako da je osnovica za obračun bolovanja kompletna zarada koja je isplaćena osiguraniku u prethodnih 12 meseci. Ako Vaš poslodavac vrši obračun na taj način da prosečnu cenu sata ostvarenu u 12 meseci pre otvaranja bolovanja (i tu uključi i prekovremene sate) pomnoži sa očekivanim brojem radnih sati u mesecu prema osmočasovnom radnom vremenu, smatram da radi ispravno i da je taj način obračuna u skladu sa novim Zakonom. Time se ne anulira deo naknade za prekovremeni rad i to ulazi u prosek primanja. Da pojasnim banalnim primerom: Ako u jednom mesecu imate npr 168 sati redovnog radnog vremena i 40 sati prekovremenog rada, ukupna zarada koju ste ostvarili u tom mesecu (u koju ulazi i uvećanje za 40 sati prekovremenog) podeliće se sa 208 i to je prosečna zarada po satu za taj mesec. Ne možete deliti sa 168 jer ste imali 208 sati, tako da će prosek biti ipak viši od redovne plate..možda Vam se čini da je to neznatno, ali nema drugog načina za obračun.
    Pozdrav

Miloš Stepanović 14. 04. 2020.

Moje poštovanje Milane, zanima me kako se obracunava volovanje za negu deteta kojr ima 4 godine? 10 dana bolovanja za negu deteta koje je primalo penicilin… U firmi mi je obracunato 65% da li je to po zakonu? Hvala i pozdrav

    Milan Predojevic 15. 04. 2020.

    Poštovani Miloše
    Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada zaposlenim osiguranicima, ako je zdravstveno stanje člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz razloga nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice u visini od 65% od zakonom propisane osnovice, bez obzira na starost bolesnog člana porodice. Prema tome, firma je obračunala bolovanje u skladu sa važećim zakonskim odredbama.
    Pozdrav

Stefan Dramlic 13. 03. 2020.

Postovani,
Potrebna mi je pomoc oko bolovanja.Prvo sam nakon porodiljskog bila 30 dana na bolovanju na bebu, pocevsi od 8.1.2020, nakon toga sam 30 dana opste prakse, i sada 20 dana starog odmora, koji istice 3.aprila (petak) ,tako da bi trebalo 6.april da bude prvi radni dan. Interesuje me da li mogu opet da uzmem bolovanje, od ginekologa, i koliko dana, posto znam da je noguce najvise 60 dana os jednog izabranog lekara, ali kakvi su meni uslovi sad. Hvala najlepse
Pozdrav

    Milan Predojevic 16. 03. 2020.

    Poštovana
    Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje sledeće: ako je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se (dakle otvara se novo bolovanje). Ipak, u ovom slučaju izabrani lekar (opšte prakse ili ginekolog-to nije važno)dužan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od poslednjih 90 dana. Konkretno, u Vašem slučaju prekid je duži od šest dana jer Vam je bolovanje okončano 07.marta (30 dana bolovanja po oceni izabranog lekara opšte prakse trajalo je od 07.02. do 07.03.) To znači da Vam izabrani ginekolog može otvoriti novo bolovanje od 06.aprila, ali mora da vodi računa o sledećem:ako treba da budete na bolovanju duže od 05.maja treba da Vas uputi na lekarsku komisiju, jer ćete tada već imati 60 dana bolovanja u ukupnom periodu od 90 dana.
    Pozdrav

Natasa Polovina 06. 03. 2020.

Postovani, 
Poslodavac me je obavestio da mi u prosek mesecnih plata na osnovu kojeg se racuna umanjenje zarade za mesec kada sam bila na bolovanju racuna samo onaj deo zarade iz meseca u kome sam prethodno bila na bolovanju za dane kada sam radila, ali ne i za dane tokom kojih sam bila na bolovanju. Da bih precizirala  ovo, navescu i uproscen primer: nekoliko meseci ranije sam bila na bolovanju 10 dana. U tom mesecu moja plata je iznosila 30.000, od cega je 20.000 bila zarada za 12 dana kada sam radila, a 10.000 je deo plate koji mi je obracunat za 10 dana tokom kojih sam bila na bolovanju. Prema obavestenju poslodavca samo iznos od 20.000 ulazi u prosek na osnovu koga mi se obracunava plata u prethodnom mesecu, u kome sam takodje bila na bolovanju. Da li je to tacno, tj. da li se u obracun proseka uzima ta delimicna zarada (20.000), a ne celokupna zarada za dati mesec ?

    Milan Predojevic 06. 03. 2020.

    Poštovana Nataša
    Navedeno nije tačno. Prilikom računanja osnovice za obračun nakande zarade tokmo privremene sprečenosti za rad zbog bolesti, računa se i bolovanje isplaćeno u obračunskom periodu od 12 mescei.
    Pozdrav

Maja Ivanovic 03. 03. 2020.

Postovani Milane, intersuje me koji je maksimalni broj dana koji mogu biti na bolovanju, tj da li se sabiraju bolovanja od pedijatra, ginekologa, lekara opste prakse ili se gleda pojedinacno? Da li je i dalje maksimalan broj dana uzastopnog bolovanja 60 ili je vraceno na 45dana? Hvala na odgovoru

    Milan Predojevic 04. 03. 2020.

    Poštovana
    Maksimalan broj dana bolovanja koje može da ceni izabrani lekar opšte prakse, odnosno izabrani ginekolog je 60 dana. Izabrani pedijatar Vašeg deteta, zbog nege bolesnog deteta koje je mlađe od 7 godina, može da Vas drži na bolovanju 15 dana, a za negu deteta starijeg od 7 godina-7 dana. Ako dođe do prekida bolovanja po jednom zakonskom osnovu, pa potom se nastavi bolovanje po drugom osnovu (recimo, prvo ste na bolovanju zbog nege deteta, a odmah potom na bolovanju zbog toga što ste Vi lično bolesni) dani sprečenosti za rad se ne povezuju u pogledu osnova i isplatioca, odnosno otvara se novo bolovanje koje opet za prvih 30 dana plaća poslodavac. Međutim, iako se ta bolovanja ne povezuju, postoji jedno ograničenje za izabranog lekara-on je dužan da pazi da nemate više od 60 dana bolovanja po različtim osnovama u poslednjih 90 dana. Ukoliko je to slučaj (u 90 dana skupite 60 dana bolovanja po različitim osnovama), biće dužan da Vas uputi na lekarsku komisiju RFZO, bez obzira na to što se bolovanja ne povezuju.
    Pozdrav

Petar Nikolic 02. 03. 2020.

Hvala mnogo.

Petar Nikolic 01. 03. 2020.

Moje poštovanje imam jedno pitanje za vas,na bolovanju samod 13januara imao sam saobraćajku vratni pršljen, ključna kost, kopče na glavi itd dobio sam 15-februara platu medjutim akontacija sad krajem meseca nike mi uplaćena šta se dešava dalje, kad mogu da očekujem sledeće primanje? Hvala.

    Milan Predojevic 02. 03. 2020.

    Poštovani Petre
    Informacije o isplati zarada možete da dobijete isključivo kod Vašeg poslodavca, čak i za period nakon 12. februara, kada isplatu naknade zarade preuzima na svoj teret RFZO (sem ako nije u pitanju povreda na radu). Razlog za to je jednostavan-poslodavac isplaćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. On predaje dokumentaciju na osnovu koje se radi obračun nakade zarade filijali RFZO, koja potom prenosi sredstva poslodavcu u cilju isplate bolovanja zaposlenima koji su sprečeni za rad duže od 30 dana.
    Pozdrav

Maja Ivanovic 27. 02. 2020.

Postovani Milane,od u prethodne dve godine sam bila na trudnickom i porodiljskom odsustvu. Pocetkom januara ove godine tacnije 06.01. sam otvorila bolovanje na sebe koje mi istice 29.02. u periodu od 01.03 do 31.03 cu koristiti godisnji odmor. Moje pitanje je da li nakon toga od 01.04. mogu otvoriti bolovanje kod pedijatra ili ginekologa?
Hvala na odgovoru

    Milan Predojevic 28. 02. 2020.

    Poštovana
    Od 01.04. izabrani ginekolog Vam može otvoriti bolovanje. Isto može učiniti i izabrani pedijatar (bolovanje zbog nege deteta).
    Pozdrav

Robert Jašarević 27. 02. 2020.

Bio sam na bolovanju 60 dana na medicini rada do kraja nedelje petka .Da li mogu otvoriti bolovanje za bolest deteta od ponedeljka naredne nedelje..
Koliko radnih dana treba da bude prekid od poslednjeg dana bolovanja do novog otvaranja na sebe da bi mogao ponovo otvoriti bolovanje.bez odlaska na komisiju da mi otvori lekar medicine rada

    Milan Predojevic 29. 02. 2020.

    Poštovani Roberte
    Ukoliko izabrani pedijatar smatra da je neophodna nega deteta u kućnim uslovima, on Vam može otvoriti bolovanje iz tog zakonskog razloga (nega bolesnog člana uže porodice) bez obzira na činjenicu da ste pre toga imali sprečenost za rad zbog drugog zakonom predviđenog razloga (bolest). Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad iz jednog od razloga iz ovog zakona, a zatim bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad, dani privremene sprečenosti za rad osiguranika ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Praktično, radi se o novom bolovanju. Međutim, što se tiče nadležnost lekara i lekarske komisije da ocenjuju bolovanje, zakon dalje propisuje da je u opisanom slučaju izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 90 dana ukupne sprečenosti za rad. Kod Vas to konkretno znači da lekar ne mora da vas uputi na komisiju jer nemate ukupno 90 dana sprečenosti za rad, a bolovanje koje otvarate zbog nege deteta ne povezuje se sa prethodnim bolovanjem.
    Pozdrav

Maja Lakusic 18. 02. 2020.

Poštovani Milane, u poslednje 2 godine sam bila na porodiljskom i bolovanju radi nege deteta, pa sam naizmenično koristila odmor koji sam prekidala bolovanjima na decu i na sebe. Trenutno sam na bolovanju kod svog izabranog lekara od 13.1. i bicu do 28.2. U medjuvremenu mi se u firmi promenio ugovor – bila sam zaposlena na odredjeno preko agencije za zaposljavanje, a od 1.3. prelazim na ugovor za neodredjeno direktno za firmu u kojoj radim. U planu mi je da i dalje koristim bolovanje. Zanima me kako mi se racuna bolovanje koje sam do sada koristila u smislu zbira dana bolovanja obzirom da sad menjam ugovor i poslodavca? Da li mogu da otvorim odmah bolovanje na dete, pa posle opet bolovanje na sebe? Ili da koristim odmor? U potpunoj sam nedoumici. Hvala unapred na odgovoru.

    Milan Predojevic 20. 02. 2020.

    Poštovana Majo
    Ukoliko od 01.03. menjate poslodavca, bolovanje Vam se prekida sa 29.02. i od 01.03. počinje novo bolovanje. Dakle 01.03. će se smatrati prvim danom novog bolovanja i prvih 30 dana ide na teret novog poslodavca, od 31. dana na teret RFZO. Po zakonu, u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad iz jednog od razloga iz zakona, a zatim bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad iz zakona, dani privremene sprečenosti za rad osiguranika ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Ova odredba praktično znači da i svaka promena zakonskog osnova bolovanja znači prekid toka i otvaranje novog bolovanja koje se ne povezuje sa prethodnim. Primera radi, bolovanje zbog nege deteta, na koje se nastavlja bolovanje zbog Vaše bolesti, ne sabiraju se. Svako se smatra novim bolovanjem u pogledu osnova, visine i isplatioca.
    Pozdrav

Dusica Isakov 18. 02. 2020.

Postovani, na koji nacin se obracunava bolovanje za obolele od malignih bolesti (65% ili 100%) od 12-mesecnog proseka..?Hvala unapred

    Milan Predojevic 20. 02. 2020.

    Poštovana Dušice
    Obračunava se u visini od 65% od osnovice.
    Pozdrav

Svetlana Ninkov 18. 02. 2020.

Postovani Milane,
Desila mi se povreda prilikom vracanja sa posla 29.januara 2020. god. i utvrdjena mi je povreda levog kolena (ischasenje i istezanje ligamenata ) . Ortoped je nakon skinute longete, dao misljenje o mirovanju jos naredne 2 nedelje, a zatim su neophodne fizikalne terapije, za koje lekar opste prakse ne moze da nadje slobodan termin, kao ni fizijatra u Domu Zdravlja na teritoriji Novo Sada.
Koja su moguca prava za to i resenje trenutne situacije?
Inace radim u skoli, kao nastavnik i pri radu moram da stojim, sto znaci oslanjanje na obe noge. Hvala vam na odgovoru.

S postovanjem, Svetlana

    Milan Predojevic 20. 02. 2020.

    Poštovana Svetlana
    Što se tiče privremene sprečenosti za rad zbog povrede (bolovanje) izabrani lekar može da Vas drži na bolovanju sve do 29. marta, odnosno prvih 60 dana. Ukoliko bude smatrao da ste i dalje privremeno sprečeni za rad zbog opisane povrede uputiće Vas na lekarsku komisiju RFZO koja odlučuje o eventualnom produžetku bolovanja posle 60 dana. Ukoliko se Vaše pitanje odnosi na nemogućnost dobijanja fizikalne terapije, podzakonski akt koji reguliše ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja propisao je da je zdravstvena ustanova dužna da Vam tu vrstu usluge pruži u roku od 30 dana od dana Vašeg javljanja sa uputom lekara. Ukoliko to nisu u mogućnosti, potrebno je da Vam izdaju potvrdu o tome. Nakon što od zdravstvene ustanove dobijete potvrdu da Vam rehabilitaciju ne mogu zakazati u roku koji je određen propisima, ako rehabilitaciju obavite privatno, možete filijali RFZO-a podneti zahtev za refundaciju troškova koje ste tom prilikom imali.
    Pozdrav

Ljiljana Bokan 18. 02. 2020.

Poštovani,
Prilikom isplate bolovanja za decembar trudnici imamo razliku u obracunu od 1000 din u odnosu na PIO fond. PIO fond nam je iplatio 1000 dinara više. Kako postupamo u toj situaciji? S poštovanjem

    Milan Predojevic 20. 02. 2020.

    Poštovana Ljiljana
    Potrebno je da se obratite filijali Fonda radi preračuna naknade zarade za decembar zbog greške u računanju. Nakon što se izvrši neophodna korekcija, vratićete višak novca na račun filijale.
    Pozdrav

Vesna Radojevic 16. 02. 2020.

Postovati. Bila sam na bolovanju od 25.8 do 18.12.2019god. Pokidala sam tetive u ramenu i radjena je operacija. Od firme dobila sam ceo godisnji odmor za poslu godinu. Bila sam na medicini rada i odnela ekspertizu svom upravnik. Pocela sam da radim 3.2 tekuce godine i ponovo povredila ruku 12.2. Jer pretpostavljeni su me stavili na radno mesto koje nije u mom opisu takoreći pokrivam radno mesto jer je jedna koleginica na bolovanju. Dr mi je jedva otvorio bolovanje i ako je video u kakvom je stanju ruka. Molim vas recite vi meni sta ja dalje da radim. Kad se vratim na posao ista ce situacija biti ako ne i gora. Jer se pretpostavljeni naljutila sto sam ponovo na bolovanju, jer nema ko da radi. Mene ruka i dalje boli. Molim vas posavetuje me. Inace radim u drzavnoj firmi

    Milan Predojevic 17. 02. 2020.

    Poštovana Vesna
    Poslodavac ne može da očekuje od Vas da dođete na posao ako ste privremeno sprečeni za rad zbog bolesti ili povrede samo zato što „nema ko da radi“. Prema tome, dok god stručno-medicinski organ određen zakonom (izabrani lekar za prvh 60 dana, a nakon toga lekarska komisija) bude donosio ocene po kojima ste i dalje privremeno sprečeni za rad, Vi imate pravo da ne dolazite na posao. Poslodavac nema zakonske mehanizme da Vas obaveže da dođete na posao. Takođe, na drugo radno mesto možete biti premešteni samo ako je ono u okviru vste i stepena stručne spreme koje je predviđeno za Vaše radno mesto.
    Pozdrav

Ružica Stošić 11. 02. 2020.

Poštovani,
Od 29.01.2020. imam povredu na radu i otvoreno bolovanje do daljnjeg. Koliko dana po zakonu mogu biti na bolovanju?

    Milan Predojevic 12. 02. 2020.

    Poštovana Ružice
    Na bolovanju ćete biti u periodu za koji izabrani lekar, odnosno od 61. dana lekarska komisija RFZO, ocene da ste privremeno sprečeni za rad zbog bolesti ili povrede. Dakle nema zakonskog ograničenja u tom pogledu, izabrani lekar će ocenjivati sprečenost za rad do 60 dana, a nakon toga, ako bude smatrao da je potrebno produženje bolovanja, uputiće Vas na lekarsku komsiju RFZO. Zakon samo kaže da posle 6 meseci neprekidnog bolovanja osiguranik mora podneti zahtev za invalidsku penziju.
    Pozdrav

Nevena Mitrovic 10. 02. 2020.

Postovani, kako se obračunava bolovanje ako sam na istom bio duze od 2 kalendarska meseca,tacnije 68 dana.Da li sa pocetkom 3 meseca imam pravo na naknadu u visini republičkog proseka. Hvala

    Milan Predojevic 10. 02. 2020.

    Poštovana Nevena
    Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca, ima pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade. To znači da kod Vas konkretno neće doći do usklađivanja jer niste primali naknadu zarade na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca (prvih 30 dana ide na teret polslodavca, a nakon toga Vi nemate dva kalendarska meseca naknade zarade od RFZO, već ukupno 38 dana).
    Pozdrav

Marijana Radojevic 31. 01. 2020.

Postovani, kako se obračunava bolovanje na dete do 3 godine i ko ga isplaćuje ?
Srdačan pozdrav

    Milan Predojevic 01. 02. 2020.

    Poštovana Marijana
    Bolovanje za negu deteta do tri godine od prvog dana plaća RFZO i to u visini od 65% od osnovice, koju čini prosečna zarada ostvarena u psoslednjih 12 meseci.
    Pozdrav

Suzana Milcic 31. 01. 2020.

Poštovani, suprug mi je slepo lice planiramo da idemo o svom trošku i u privatnom smeštaju u banju. Interesuje me da li ja mogu da otvorim bolovanje kao pratilac slepom licu i koja mi dokumentacija treba da prilozim u firmi i koliko dana imam pravo za to. Mi planiramo 10 dana da idemo. Radim u Yuru. Leskovac.

    Milan Predojevic 03. 02. 2020.

    Poštovana Suzana
    Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima ako je zdravstveno stanje člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad zbog toga što boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa propisom kojim se uređuje način i uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Imajući u vidu ovakvu odredbu zakona, mišljenja sam da lekar nažalost ne može da Vam otvori bolovanje po osnovu toga što ste pratilac članu porodice tokom boravka u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, jer ne boravite kao pratilac „u skladu sa propisom kojim se uređuje način i uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja“ (kako zakon to definiše), već po ličnoj odluci.
    Pozdrav

Marijana Radojevic 21. 01. 2020.

Postovani, bila sam na bolovanju zbog povrede ledja 56 dana, od 06.11 do 31.12.2018.
Da li sada mogu da uzmem bolovanje, dete mi se razbolelo ili mora suprug da otvori bolovanje?
Srdačan pozdrav
Marijana

    Milan Predojevic 23. 01. 2020.

    Poštovana Marijana
    Možete da otvorite bolovanje po drugom zakonskom osnovu-nega bolesnog člana porodice. Nema nikakvih prepreka za to i ne mora to da bude suprug samo zato što ste Vi u prethodnom periodu bili privremeno sprečeni za rad zbog bolesti.
    Pozdrav

f35173d543278de6a886249df76880c8 30. 12. 2019.

Poštovani, radim kao radnik obezbeđenja na večitom minimalcu. Broj ostvarenih sati u mesecu puta minimalna cena rada.
Na bolovanju ću biti 60 dana jer sam operisan.
Da li i dalje važi da „Naknada zarade za vreme bolovanja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom“
Ako važi, da li to vredi i za poslodavca u prvih 30 dana i za RFZO u narednih 30 dana?

    Milan Predojevic 30. 12. 2019.

    Poštovani
    Naknada zarade za vreme bolovanja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. To vredi i za poslodavca u prvih 30 dana i za RFZO u narednih 30 dana bolovanja.
    Pozdrav

Ivana Arsic 23. 12. 2019.

Poštovani,
potrebna mi je pomoć oko bolovanja zbog održavanja trudnoće.Naime,ja sam otvorila bolovanje od 23.decembra i prvih 30 dana mi se završava u januaru.Da li ja mogu nakom navršenih prvih 30 dana da uzmem godišnji odmor u trajanju od 6 dana,pa onda opet bolovanje radi održavanja trudnoće od 30 dana,i tako do porodiljskog.Ideja mi je da ne idem na komisiju kako mi ne bi kasnila zarada zbog kredita.Recite mi da li je to moguće raditi i da li to izabranom ginekologu pravi problem?Hvala unapred

    Milan Predojevic 24. 12. 2019.

    Poštovana Jelena
    Možete da prekinete bolovanje godišnjim odmorom, ako poslodavac pristane da Vam odobri korišćenje godišnjeg odmora baš u tom periodu. Dakle, nema prepreka da prekinete bolovanje, to možete uvek da uradite, ali o vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučuje poslodavac uzimajući u obzir Vaš zahtev. Što se tiče izlaska na lekarsku komisiju, zakon se tu menjao u aprilu ove godine tako da sada izabrani lekar ocenjuje privremenu sprečenost za rad za prvih 60 dana, a ne kao do sada 30 dana. Međutim, ne možete na opisani način da izbegnete dolazak na lekarsku komisiju nakon 60 dana bolovanja, čak i ako biste otvorili godišnji odmor u trajanju od 6 dana. Ovo zbog odredbe zakona koja predviđa da i u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana, izabrani lekar dužan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana od dana koji prethodi privremenoj sprečenosti za rad. Dakle, s obzirom da biste Vi na opisani način imali 60 dana bolovanja u poslednjih 90 dana (60 dana bolovanja + 6 dana godišnjeg), lekar bi opet morao da Vas uputi na komisiju.
    Pozdrav.

      Ivana Arsic 24. 12. 2019.

      Hvala puno na odgovoru.Imam samo jos dva pitanja,u slucaju kada bih prekidala bolovanje sa po 15 radnih dana pretpostavljam da bi i u tom slucaju morala na komisiju u nekom trenutku?I da li nakon prvostepene komisije platu primam preko Fonda ili je i dalje poslodavac uplacuje,za prvih 30 dana.Inace poslodavac ne pravi problem oko prekidanja bolovanja i uzimanja godisnjeg odmora.
      Jos jednom hvala.

        Milan Predojevic 25. 12. 2019.

        Poštovana Jelena
        Na komisiju morate u slučaju da imate 60 dana neprekidne sprečenosti za rad, ili sa prekidima koji su kraći od 6 dana. Kao što sam naveo u prethodnom odgovoru, čak i ako je prekid duži od 6 dana, lekar mora da vodi računa o tome da kad ste se javili ponovo da otvorite bolovanje, u poslednjih 90 dana ne smete da imate ukupno 60 dana sprečenosti za rad. U tom slučaju mora da Vas uputi na komisiju. Što se tiče naknade zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond za zdravstveno oisguranje. U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. To praktično znači da nakon svakog prekida dužeg od šest dana bolovanje se računa iz početka i opet prvih 30 dana ide na teret poslodavca.
        Pozdrav

Maja Stojanovic 30. 11. 2019.

Poštovani, otvoreno mi je bolovanje zbog održavanja trudnoće na 60 dana, nakon čega treba da idem na komisiju, početkom januara.
U međuvremenu sam se preselila u drugi grad, treba da promenim adresu, ali ne znam da li komisija može da mi ne odobri bolovanje zbog promene mesta prebivališta kao i kome da se obratim po tom pitanju, da li socijalnoj službi u gradu u kojem sam otvorila bolovanje ili službi u gradu u koji sam se doselila.

Hvala unapred na odgovoru.

    Milan Predojevic 02. 12. 2019.

    Poštovana Majo
    Promena mesta prebivališta ne može da bude razlog za prestanak bolovanja. U zakonu stoji da ne smete da napuštate mesto prebivališa tokom bolovanja bez dozvole lekara, odnosno lekarske komisije. To međutim ne znači da ne možete da menjate prebivalište dok traje sprečenost za rad.
    Pozdrav

d4eed24363ff224d163fe5f89faeaa63 25. 11. 2019.

Poštovani, ako je izabrani lekar u Beogradu, a Filijala u drugom gradu (npr Valjevu), da li izabrani lekar u Beogradu može da otvori i vodi bolovanje?
Hvala.

    Milan Predojevic 26. 11. 2019.

    Poštovani
    Bolovanje može da otvori samo izabrani lekar (ili njegova zamena dok je privremeno odsutan), a izabranog lekara možete da birate samo u zdravstvenj ustanovi na području matične filijale, to jest filijale u kojoj imate prijavljeno prebivalište. Zaposleni osiguranik Filijale Valjevo ne može da ima izabranog lekara u Beogradu. Jedino zaposleni MUP-a i BIA mogu da biraju izabranog lekara van matične filijale, u mesto u kome privremeno borave zbog posla.
    Pozdrav

      d4eed24363ff224d163fe5f89faeaa63 26. 11. 2019.

      Hvala Vam.

Igor Jereb 25. 11. 2019.

Poštovani Milane,

Ako je bolovanje zbog malignog obolenja , dali se onda isplaćuje 65% ili 100% od plate.
Hvala.

    Milan Predojevic 25. 11. 2019.

    PoštovaniIgore
    Zakon ne pravi razliku u pogledu bolesti zbog koje je neko sprečen za rad. U svakom slučaju bolesti isplaćuje se 65% od osnovice, osim kod one koja je nastala kao posledica povrede na radu i bolesti vezane za trudnoću.
    Pozdrav

Dragana Lazarević Džebić 25. 11. 2019.

Postovani, zanima me kako se obracunava bolovanje za negu deteta do 7 godina. Naime sin mi ima pune 3 godine, tako da je za par meseci presao kategoriju do 3. Da li u tom slucaju ide 65% ili 100%?
Hvala!

    Milan Predojevic 25. 11. 2019.

    Poštovana Dragana
    Bolovanje za negu deteta se u svakom slučaju obračunava u visini od 65% od osnovice, bilo da dete ima manje od tri godine, bilo da je starije. Jedina razlika je u tome što kod bolovanja zbog nege deteta do tri godine isplata od prvog dana ide na teret RFZO, a ako je dete starije od tog uzrasta prvih 30 dana ide na teret poslodavca, a tek od 31. dana na teret RFZO. Naravno, izuzetak je bolovanje zbog nege teško obolelog deteta, koje ide 100% sve vreme, i to na teret RFZO.
    Pozdrav

aa5aa52d31e073e8776204a5ae8776c8 22. 11. 2019.

PostovaniMilane,zbog hitnosti i odlaska na lek.komisiju u poned, molim Vas da mi sto pte, ukoliko ste umogucnosti, odgovorite na prethodno postavljeno pitanje tj.ko placa bolovanje nakon odlaska na lek.komisiju posle 2×30 dana bolovanja koje je placao poslodavac u roku od 90 dana?!Moje pitanje jos uvek ceka na moderaciju, i izvinjavam se sto vas ubrzavam, ali ‘slucaj’ je vrlo hitan obzirom na kratak rok. Unapred hvala i veliki pozdrav

    Milan Predojevic 23. 11. 2019.

    Poštovana
    Upravo sam Vam odgovorio 🙂
    Pozdrav

aa5aa52d31e073e8776204a5ae8776c8 20. 11. 2019.

Poštovani Milane,
molim Vas za konsultaciju. Naime, zbog 3 hernijacije diska na kicmenim prsljenovima i raznih fizikalnih i medicinskih terapija kojima sam podvrgnuta, na bolovanju sam duze vreme. Prvih 30 dana bolovanja sam bila na teret poslodavca, narednih 10 radnih dana iliti 14 dana ukupno, sam uzela godisnji odmor a trenutno sam na bolovanju do 30 dana, na teret poslodavca koji uskoro ističu. U dogovoru sa kolegama iz kadrovskog, nakon isteka ovih 30 dana, uzela bih ponovo dane od neiskoriscenog GO, tacnije 4 radna dana iliti ukupno 6 dana, kako bih zadrzala isplatu bolovanja na teret poslodavca jer isplata preko Fonda ( za bolovanja duza od 31 dan ) kasni od 30 do 50 dana, sto mi nikako ne odgovara.. Poslodavac ne pravi problem vezan za ovaj prekid bolovanja sa GO, jer i po Pravilniku moram iskoristiti min 15 dana do kraja godine, a imam iskoriscenih samo pomenutih 10, ali ni kolege iz kadrovskog ni DR opšte prakse ne znaju da potvrde, da li ce odlazak na lekarsku komisiju usloviti da isplata mora da ide preko Fonda ili ne ?! Po novom Zakonu kao što znate, bez obzira na ove prekide, moram se javiti na lekarsku komisiju, odmah po isteku 60 dana bolovanja u prethodnih 90 dana, sto cu ja imati nakon sto iskoristim ovo II bolovanje od 30 dana i 6 dana prekida ( 4 GO + vikend ) – da li to onda nesto menja ?!? Tacnije, da li ce narednih 30 dana bolovanja po nalogu Lekarske komisije moci da mi i dalje placa Poslodavac ili se u tom slucaju mora preci na isplate preko Fonda ?! Molim Vas za pomoc i savet, jer u situaciji u kojoj svakako dobijam umanjenu zaradu od 65% i od iste ogromna sredstva izdvajam privatnom zdravstvu za terapije koje ne postoje u drzavnom, nikako ne odgovara da predjem na isplatu preko Fonda zbog znacajnih kasnjenja. Unapred se zahvaljujem, uz srdačan pozdrav

    Milan Predojevic 23. 11. 2019.

    Poštovana
    Zakonska odredba koja uređuje ovo pitanje glasi: „U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade“. Zakon dalje kaže da je u ovakvim slučajevima izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana od dana koji prethodi privremenoj sprečenosti za rad nastaloj posle prekida privremene sprečenosti za rad. Imajući u vidu navedene odredbe, u Vašem slučaju izlazak na lekarsku komisiju neće usloviti isplatu plate na teret Fonda ako je prekid između sprečenosti za rad duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad. Izlazak na komisiju samo znači promenu organa koji je nadležan za ocenu bolovanja (nije više lekar nego komisija), ali ne dolazi do povezivanja u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade, s obzirom na dužinu prekida između dva bolovanja.
    Pozdrav

a4429fc5b49585efbcf0ef6997c0aaf8 14. 11. 2019.

Poštovani,

28.08.2019. dali ste odgovor na pitanje u vezi bolovanja sledeće sadržine:

„Poštovani
Vaš novi poslodavac nema pravo da kod RFZO refundira bolovanje za drugih 30 dana. Pošto je došlo do promene poslodavca, prvih 30 dana bolovanje ide na teret novog poslodavca, a tek nakon toga na teret RFZO.
Pozdrav“

Da li možete da navedete po kom članu zakona je ovo regulisano?

S poštovanjem,
Nikola

    Milan Predojevic 15. 11. 2019.

    Poštovani Nikola
    Po osnovu člana 115. Zakona o radu zaposleni ima pravo iz radnog odnosa (dakle na teret poslodavca) na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana. Ako tokom trajanja bolovanja dođe do promene poslodavca ne može se smatrati da je novi poslodavac platio prvih 30 dana bolovanja jer je ono išlo na teret prethodnog poslodavca. Navedeno zakonsko pravo na isplatu prvih 30 dana bolovanja na teret poslodavca se posmatra u odnosu na svakog poslodavca zasebno. Takođe, članom 101. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju predviđeno je da naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond. Pošto imamo novog poslodavca, prvih 30 dana ide na njegov teret.
    Pozdrav

Žarko Zemen 09. 11. 2019.

Poštovani,
zanima me za bolovanje zbog održavanja trudnoće,poslodavac je isplatio sve plate pre refundacije od RFZO-a,po proseku zarade ostvare u toj firmi i po visini iz ugovora o radu.Ali pošto zaposlena nije imala staž u toj firmi u proteklih 12 meseci,vec je imala i u drugim firmama prosek zarade ispao je viši nego što je poslodavac uplatio.Zanima me kako to treba da se reguliše,da li poslodavac treba opet da radi obračune zarada za prethodne mesece i da isplati razliku ili postoji neki drugi način.

Unapred Hvala

    Milan Predojevic 11. 11. 2019.

    Poštovani Žarko
    Poslodavac mora da uradi novi obračun, odnosno isplati razliku između sume koju je on uplatio i iznosa koji je dobio od RFZO na ime naknade zarade.
    Pozdrav