Kroz mnoge naše tekstove bavili smo se pitanjem naknade zarade radno angažovanih trudnica i porodilja. Utvrdili smo da trudnica preduzetnica, kao i ona koja je u radnom odnosu, ima pravo na isplatu bolovanja tokom održavanja trudnoće.
Ostale trudnice, one koje nisu preduzetnice i nisu u radnom odnosu, ali su radno angažovane van radnog odnosa (ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima…) nemaju pravo na trudničko bolovanje.
Što se tiče isplata naknada nakon porođaja, na ovo imaju pravo sve radno aktivne porodilje. One koje su u radnom odnosu dobijaju naknadu zarade, dok sve ostale – preduzetnice i angažovane van radnog odnosa, imaju pravo na tzv. ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.
Međutim, šta je sa trudnicama i porodiljama koje nisu imale radno angažovanje u momentu porođaja? Da li i one ipak ostvaruju određena primanja? Ovo je važno pitanje s obzirom da u našoj zemlji bezmalo trećina porodilja nema radno agažovanje u momentu porođaja.
I Finansijska pomoć nezaposlenoj ženi tokom trudnoće
Jasno je da za nezaposlene trudnice ne može biti naknade kakva je naknada zarade, koju primaju zaposlene i preduzetnice. Međutim, postoje određena primanja na koja mogu računati nezaposlene trudnice. Neka od njih plaća država i uslovi su isti za sve na nacionalnom nivou, dok postoje i određena plaćanja od lokalne samouprave, što se razlikuje od opštine do opštine. Koji su to uslovi koje porodilja mora da zadovolji da bi mogla da ostvari pravo na finansijsku pomoć i na koji način na koji se to pravo ostvaruje?
Finansijska pomoć koju plaća Republika Srbija zapravo predstavlja roditeljski dodatak, o kojem ćemo detaljnije pisati u nastavku teksta. Radi se o finansijskoj pomoći koja se isplaćuje ženama za rađanje svakog od prva četiri deteta i ona je dostupna svima koji zadovoljavaju zakonom postavljene uslove, bez obzira na to u kojoj opštini u Srbiji žive i bez obzira na njihov radnopravni ili materijalni status.
S druge strane, fnansijska pomoć koja se dodeljuje od strane pojedinih opština i gradova zavisi od uslova koje propiše određena lokalna samouprava. Ti uslovi I visina davanja od strane lokalne samouprave razlikuju se od mesta do mesta. Zato je neophodno da se trudnica obrati nadležnoj službi lokalne samouprave (obično je to društvena briga o deci) i raspita se o finansijskoj pomoći koja se dodeljuje na lokalnom nivou, o uslovima za isplatu iste i dokumentaciji koju je neophodno predati.
Postoje isplate koje se daju pre porođaja i zato je već tokom trudnoće neophodno se informisati se u službi lokalne samouprave zaduženoj za dodeljivanje pomoći trudnicama i porodiljama.
Primera radi, u Beogradu, nezaposlene porodilje imaju pravo na novčanu naknadu u iznosu od 25.000 dinara ako mesečna primanja u porodici po članu domaćinstva (roditelji i deca, uključujući i novorođenče) ne prelaze 10.000 dinara po članu porodice. Osim toga, svaka porodilja u Beogradu dobija 10.000 dinara mesečno bez obzira na radni status, tako da ona koja je nezaposlena, a primanja u porodici su mala, može da dobije ukupno 35.000 dinara…
Mnoge druge lokalne samouprave u Srbiji imaju različite programe novčane podrške nezaposlenim trudnicama, pa je najbolje o ovome se raspitati u opštini ili gradu prebivališta trudnice. Inače, za ostvarivanje prava kod opštine ili grada, od dokumenata uvek se zahtevaju: lična karta sa obaveznim prebivalištem na teritoriji lokalne samouprave gde trudnica, odnosno porodilja konkuriše za pomoć i dokaz da je trudnica nezaposlena. Ostala dokumentacija zavisi od postavljenih uslova.
II Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta
Kada je reč o primanjima nezaposlenih porodilja nakon porođaja, zakon propisuje da ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode, a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti.
Prema tome, dva su uslova za isplatu navedene naknade nezaposlenim porodiljama: 1: da je u 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode i 2: da nije ostvarila pravo na novčanu naknadu za nezaposlena lica kod Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode danu rođenja deteta. Zbir prhoda se deli sa 18, pa se dobijeni rezultat deli sa koeficijentom 1,5. Tako utvrđen iznos jeste iznos mesečne naknade. Realno se radi o maloj visini naknade jer najverovatnije je reč o najviše 9 meseci primanja u tom relevantnom period od 18 meseci. Zbog čega je to tako?
Zapravo, mali je broj porodilja koje ostvaruju ovu vrstu naknade u praksi, i to iz dva razloga. Prvi razlog je vezan za zabranu otkaza zaposlenoj tudnici, a drugi za to da i kada ostanu nezaposlene, često trudnice ostvare novčanu naknadu za nezaposlena lica od NSZ, čime sebe isključuju od ostvarivanja prava na ostale naknade.
Prvo, Zakon o radu propisuje da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. To praktično znači da 9 meseci pre porođaja radni odnos ne može da prestane. Čak i da se o činjenici trudnoće sazna u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, rešenje o otkazu bi bilo oglašeno ništavim. Pri tom, zaposlenom kome ističe rad na određeno vreme, rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Ukoliko pak radni odnos prestane pre trudnoće i ne dođe do poništavanja rešenja o otkazu, onda je opet velika šansa da se ostvari pravo na novčanu naknadu za nezaposlena lica kod NSZ. Dovoljno je da je trudnica imala bar 12 meseci neprekidnog staža pre prestanka radnog odnosa, ili pak 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci. U slučaju da je trudnica ostala bez posla neposredno pred porođaj (što je zbog zabrane otkaza moguće jedino usled zatvaranja firme), isplata naknade za nezaposlena lica se produžava za vreme trajanja porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.
Prema tome, nema mnogo situacija u praksi kada bi nezaposlena porodilja mogla da ostvari ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.
Ovom prlikom podsećamo, da je ovde reč o naknadi kojom smo se već bavili ranije, jer isto primanje imaju sve porodilje koje su radno angažovane mimo radnog odnosa. Dakle, ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta ostvaruju i majke koje su u 18 meseci pre porođaja ostvarivale prihode po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti; kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinst va; po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; po osnovu ugovora o delu;po osnovu autorskog ugovora i po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.
III Pravo na roditeljski dodatak
Ostvarivanje prava na roditeljski dodatak nije vezano, odnosno uslovljeno radnopravnim statusom porodilje. Naime, roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete, pod uslovom da je državljanin Republike Srbije i da ima prebivalište u Republici Srbiji. Pravo može ostvariti i majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca pod uslovom da je dete rođeno na teritoriji Republike Srbije. Dakle, ostvarivanje ovog prava, niti visina naknade, nisu uslovljeni radnopravnim, niti materijalnim statusom poordilje. Pravo se ostvaruje pre svega s obzirom na red rođenja deteta, i to za za domaće državljane ili strance sa stalnim boravkom u Srbiju, ako je dete ovde rođeno.
Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosi majka, odnosno otac deteta odmah nakon rođenja u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je dete rođeno, ili direktno nadležnom organu najkasnije do navršenih godinu dana života deteta.
- Roditeljski dodatak za prvo dete rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 300.000,00 dinara i isplaćuje se jednokratno.
- Roditeljski dodatak za drugo dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 240.000,00 dinara i isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate po 10.000,00 dinara.
- Roditeljski dodatak za treće dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 1.440.000,00 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 12.000,00 dinara.
- Roditeljski dodatak za četvrto dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 2.160.000,00 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 18.000,00 dinara.
Kad se obustavlja isplata
Isplata roditeljskog dodatka se obustavlja ukoliko u toku isplate prava na roditeljski dodatak, koja se vrši u mesečnim ratama, nastupi jedna od sledećih činejnica:
- korisnik prava napusti dete ili umre
- dođe do razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice
- utvrdi da deca nisu vakcinisana u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite Republike Srbije
- utvrdi da dete ne živi na teritoriji Republike Srbije
- utvrdi da deca predškolskog uzrasta ne pohađaju pripremni predškolski program u okviru sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja na teritoriji Republike Srbije
- utvrdi, da se deca osnovnoškolskog uzrasta ne školuju u okviru sistema osnovnoškolskog obrazovanja Republike Srbije i redovno ne pohađaju nastavu na teritoriji Republike Srbije
Ministarstvo nadležno za finansijsku podršku porodici sa decom odluku o daljoj isplati prava u navedenim slučajevima obustavljanja isplate, donosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja predmeta.
Iz navedenog možemo zaključiti da država nije opredelila značajne mere finansijske podrške spram stratusa nezaposlenosti. Plaćanja od strane Republike Srbije uglavnom su uslovljena redom rođenja deteta i identična su za sve, bez obzira na materijalni i socijalni status porodilje, što nije dobro rešenje. Imajući u vidu veoma nizak natalitet u našoj zemlji, potrebno je učiniti dodatne napore kako bi se i nezaposlene žene opredelile za rađanje, a bez prevelike bojazni za pitanja materijalne i socijalne sigurnost za vreme trudnoće i neposredno nakon rođenja deteta.
Ovako, uglavnom je sve ostalo na lokalnim samoupravama, koja svaka spram svojih mogućnosti, ali i prema odlukama nadležnih organa, donosi mere pomoći koje su teritorijalno ograničene na područje lokalne samouprave. S obzirom na važnost teme, bilo bi poželjno ovo pitanje regulisati na nacionalnom nivou i pored sredstava koja se plaćaju
Ovako, uglavnom je sve ostalo na lokalnim samoupravama, koja svaka spram svojih mogućnosti, ali i prema odlukama nadležnih organa, donosi mere pomoći koje su teritorijalno ograničene na područje lokalne samoupave. S obzirom na važnost teme, bilo bi poželjno ovo pitanje regulisati na nacionalnom nivou i pored sredstava koja se plaćaju svakoj majci za rođenje prva četiri deteta, obezbediti određena posebna davanja za trudnice koje su nezaposlene, odnosno koje žive u porodicama čija su primanja ispod prihvatljive granice.
