Koje su prednosti rada sa mlađim, a koje sa starijim kolegom?

Biti član IT industrije znači biti deo dinamičnog poslovanja sa čestim fluktuacijama u broju zaposlenih. Tako je i Infostud grupa u proteklim godinama znala da duplira broj zaposlenih na godišnjem nivou da bi danas dostigla brojku od oko 230 zaposlenih.

Takođe, biti član ovakvog tima znači da radite u okruženju koje vam daje šansu da u relativno kratkom periodu upoznate veliki broj ljudi različitih afiniteta i karaktera. Kako nas poslovanje upućuje na svakodnevnu komunikaciju sa većim brojem kolega, omogućeno nam je da se bliže upoznamo i „osetimo” jedni druge u različitim situacijama koje poslovanje sa sobom donosi.

Praksa kao prečica do posla

Kanali za prijem novozaposlenih kod nas su različiti i najveći broj svršenih studenata ili mladih kolega bez iskustva došao je putem prakse. Deo kolega, koji su obično imali više radnog iskustva, do posla su došli putem konkursa i njima je dat već konkretniji set ciljeva i odgovornosti jer su bili već spremni i obučeni za rad.

Posmatrajući one kojima je infostud prvo radno iskustvo i one koji su već imali višedecenijsko radnoiskustvo, pa potom došli u naše “jato”, primetio sam da svetovi iz kojih dolaze i navike koje nose sa sobom umeju biti dijametralno suprotne a opet korisne za poslovno okruženje u kojem zajedno koračamo.

Prednost brzina i nove ideje

Kod mlađih kolega, neke od prvih karakteristike koje su se ispoljile su spremnost na učenje kao i brzina kojom su uspevali da usvoje nove stvari kao i da daju nove ideje. Već u prvim nedeljama, mlađe kolege su znale postaviti pitanje: “Zašto to tako radite tako, kada može ovako”… i onda mi preko noći uvedemo neke izmene u svakodnevni rad i ubrzamo neki proces zahvaljujući upravo drugačijem pogledu na stvari oko nas.

Takođe, kao česti korisnici društvenih mreža, pojasnili su nam snagu i logiku ovih kanala komunikacije i njihovo naslanjanje na savremeni svet poslovanja. Iako su primarno osmišljene kao kanal za razmenu poruka, mišljenja i fotografija, koristeći ih na pravi način uspeli smo da se obratimo široj publici koja na mrežama boravi svakodnevno.

Uz pomoć saveta mlade generacije, putem društvenih mreža plasirali smo sadržaje koji su njima primamljiviji i na taj način ih privukli da potraže prvo zaposlenje, ali i da se neki po prvi put upoznaju sa našim sajtom.

Daju elan celom timu

Mlađe kolege znaju često da donesu sa sobom elen i poletnost koja se u ustaljenom načinu poslovanja vremenom gubi. Upravo uz njih počeli smo više da pričamo o neobaveznim stvarima na pauzama za ručak, i tako uspevali da se još bolje upoznamo i povežemo.

Crtanje po praznoj tabli vam daje mogućnost da sliku napravite od nule i da bude onakva kakvu želite, pa je tako i sa kolegama bez radnog iskustva. Uvek su lakše usvajali naše vrednosti i viziju poslovanja pa smo na kraju obuke dobijali jake članove tima koji samouvereno komuniciraju sa spoljnim svetom i nadovezuju se na naše do sada izgrađene odnose kako sa posetiocima sajta tako i sa poslodavcima. Set vrednosti koje su usvajali na novom radnom mestu puno nam je značilo u formiranju slike o nama u široj društvenoj zajednici.

Niska tolerancija na stres

Sa druge strane, kod nekih mlađih kolega brzo se pojavila niska tolerancija na stres. Savremeno poslovanje u skoro svim industrijama nosi sa sobom brze promene koje opet traže brzo prilagođavanje i upravo ti momenti su bili presudni da oblikuju nekog radnika. Kod mlađe generacije je prag tolerancije na ovakve uslove poslovanja vrlo nizak. Povećanje obima posla, davanje poslovnog telefona na korišćenje ili preispitivanje dosadašnjeg učinka i ukazivanje na greške, za mlađe kolege predstavlja pravi emotivni izazov. Nažalost, često i prepreka ka daljem poslovnom ali i ličnom razvoju.

Pored niske tolerancije na stres ono što je primetno je da ne gaje preterane simpatije ka kompanijama ili ka brendovima generalno ili je to mnogo manje nego kod starijih generacija. Spremni su da napuste kompaniju bez velikih preispitivanja da bi na drugom radnom mestu dobili tek nešto bolje uslove za rad.

Radno iskustvo kao ključni adut

Starije kolege koje su došle u naš tim su za razliku od mladjih donele potpuno drugi set veština i razmišljanja.

Radno iskustvo, koje je njihov najjači adut, ubrzalo je tok obuke i već posle par nedelja, ovakvi zaposleni postajali su jaka karika u poslovanju. Prednost rada sa starijim kolegama leži i u tome što oni brzo ispostavljaju kvalitetne rezultate.

Često se u oglasima koji se nalaze kod nas na sajtu radno iskustvo stavlja na prvo mesto. I, svaka godina, čak i samo jedna, omogućiće kandidatu da lakše prođe kod poslodavca na razgovoru za posao. Zaista se ispostavilo kod starijih kolega da smo mogli da završimo procese obuke bar za trećinu a ponekad i upola manje vremena nego što je to bio slučaj kod onih koji dolaze u naš tim bez radnog iskustva.

Znaju da odrede prioritete

Dobre prakse koje su doneli sa prethodnih radnih mesta su podelili sa nama i na taj način poboljšali procese rada. Radne navike koje su sticali decenijama su se osetile već u prvim radnim danima.

Tako su, na primer, uvek na poslu na vreme, završavaju zadatke prioritetom koji diktira ostatak tima i svoje dodatne aktivnosti završavaju u roku koji je dogovoren. Dodatno izveštavanje ili prisustvo sastancima za njih predstavlja sastavni deo posla koji se podrazumeva.

Ponekad su i sami inicirali da se sastanemo ako osete da postoje uska grla u poslovanju i da je potrebno da porazgovaramo i uspostavimo neke bolje prakse koje će nam pomoći da prevaziđemo određenu situaciju.

Zanimljivo je da su starije kolege često veštije komunicirale i da su u stanju da informacije prenesu kratko i jasno, opet naslanjajući se na decenijsko iskustvo koje ih je naučilo da se svaki minut na radnom mestu broji i da treba uvek rečnik prilagoditi osobi kojoj se obraćamo. Često smo ovo znanje primenjivali i mi i tim putem nastavili dobre prakse.

Ne prijaju im česte promene

Ono što starijim kolegama ne prija su česte i brze promene. Dešava se da upravo kod njih to stvara stres. Set veština koje su doneli sa sobom jeste bio bogat ali je bio na neki način zaokružen i sve novo što smo uvodili u poslovanje je prvo kod njih nailazilo na pitanje: A do kada to moramo da savladamo?

Biti deo IT industrije znači poznavati engleski jezik na zavidnom nivou, a ovo je kod starijih generacija koje nisu imali engleski kao obavezan jezik u osnovnom obrazovanju, predstavljalo kamen spoticanja. Učiti novi jezik u zrelim godinama zna da bude pravi izazov, pa su tako neki lakše a neki vrlo slabo uspeli da dostignu željeni nivo.

Kada se podvuče crta i sumiraju utisci, dolazi se do zaključka da dobrom kombinacijom mladosti i stvaralaštva kao i zrelosti i iskustva mogu da se ostvare zavidni timski a tako i kompanijski rezultati. Barem se tako pokazalo u našem slučaju.

Kakvo je vaše iskustvo i kakvo radno okruženje vi više volite – prija li vam više rad sa mlađim ili starijim kolegama?