Mame preduzetnice konstantno ”između dve vatre”

Svakodnevno balansiraju između poslovnih ambicija i porodičnih obaveza. Konstantno su suočene sa izazovima koje istovremeno donose vođenje biznisa i majčinstvo.

Njihov rad doprinosi ne samo porodičnom budžetu, već i širem ekonomskom okruženju, a uglavnom nemaju podršku lokalne zajednice i države. To su mame preduzetnice. Za samostalno poslovanje, upravo ih ohrabruje majčinstvo. Njih 66% pokreće biznis nakon što postanu mame, uglavnom jer su dobile otkaz posle porodiljskog, ili uopšte nisu bile zaposlene, a najčešće da bi mogle više da se posvete deci.  

Većina mama vlasnica malih biznisa visoko su obrazovane, snažno su motivisane, a uprkos svim problemima, kako poručuju za Infostud,  napred ih “guraju” njihova deca, želja da im se više posvete i same skroje radni dan po meri svoje porodice. 

Prema podacima Centra za mame, osim što često rade i do 40 sati nedeljno, mnoge mame preduzetnice muči nedostatak kapitala, kao i skromna sredstva za početna ulaganja. Gotovo 90 procenata nije imalo nikakvu pomoć grada ili opštine u kojoj posluju. Više od polovine njih veruje da bi im smanjenje poreza, administrativne olakašice omogućile lakši rast, a iako mnoge ostvaruju značajan doprinos kućnom budžetu, društvo im često ne pruža odgovarajuće pogodnosti koje bi se podrazumevale za zaposlene žene. 

Ili posao ili porodiljsko 

Trudnoća i odlazak na porodiljsko odsustvo za mnoge mame preduzetnice nije kao kod ostalih žena. Ako je u svojoj preduzetničkoj radnji jedina zaposlena, pred njom su dva izbora – ili da imenuje poslovođu koji mora biti u radnom odnosu i uplaćiuje mu doprinose za obavezno socijalno osiguranje, ili može da privremeno zatvori svoju radnju, odjavi delatnost u APR-u, a u tom slučaju, ima prekid u osiguranju i prima samo neto zaradu. 

– I dalje nije rešen veliki problem porodiljskog odsustva preduzetnica, pa ako žele da koriste pomoć države moraju privremeno da zaključaju svoje firme, ili da nastave da rade i ostanu bez tih primanja. Većina preduzetnica, bilo da se bave uslugama, ili proizvodnjom, uglavnom su “one man show”, nemaju zaposlenih, pa ako one ne rade, neće ni firma. A prekid rada na godinu dana je suviše dug za svako poslovanje”, kaže Jovana Ružičić iz Centra za mame, udruženja koje je i osnovano kao podrška u borbi za bolje zakonodavstvo, lakše plasiranje i promociju proizvoda i usluga mama preduzetnica. 

Kako dodaje, prema nedavnom istraživanju, više od trećine mama preduzetnica nije koristilo porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, najveći deo njih zato što nije moglo finansijski da priušti da bude odsutno, a čak 96% ih ne otvara bolovanje, bilo zbog sebe ili bolesnog deteta. 

– Potreban je nov, moderan zakon koji razume kako stvari funkcionišu na terenu. Koji je pravedniji, a koji će položaj porodilja koje samostalno obavljaju delatnost učiniti boljim, odnosno ravnopravnim sa ženama koje su zaposlene na ugovoru o radu. Takođe, previsoki su porezi, da čak mnoge preduzetnice ne mogu da zarade dovoljno svakog mesec”, kaže Jovana. 

Podređen položaj tokom porodiljskog odustva u odnosu na žene koje rade u firmama 

Statistika pokazuje da svaka treća mama u Srbiji zarađuje manje otkako se porodila. To se dogodilo i Ani Baranjin, koja se otisnula u preduzetničke vode nakon što se godinama bavila dizajnom u domaćim i stranim korporacijama. Firmu je otvorila pre nego što je postala mama, ali je majčinstvo uticalo na poslovanje. 

– Posle šest godina provedenih u inostranstvu gde sam radila između ostalog i za veliku korporaciju, shvatila sam kakav život i način rada želim. Bila sam među sto grafičkih dizajnera u ogromnom hangaru bez prozora, a korporacija je tražila i deset posto preko maksimuma, pa sam se vratila u Srbiju i otvorila svoju firmu. Nekoliko godina kasnije postala sam mama, a tokom porodiljskog nisam mogla da se uzdam u platu. Kao preduzetnica, zdravstveno osiguranje sam morala sama da uplaćujem, a staž mi nije išao. Bila sam u podređenom položaju u odnosu na koleginice koje rade u firmama, priseća se Ana kako se obrela u preduzetničkim vodama i sa kakvim se izazovima susrela: 

– Neiskusno sam uzela samo jedan mesec porodiljskog. Sećam se da sam pokušavala da dojim, radim i uspavljujem bebu u isto vreme. Bila sam sve premorenija. Morala sam da smanjim obim posla i nakon tri meseca balansiranja ovog novog nepodnošljivog rasporeda, a sve to u sred pandemije i nestabilnog tržišta, odlučila sam da se fokusiram na novu i najvažniju životnu ulogu.  

Kada je došlo drugo dete, Ana je počela i da dizajnira i pravi juvelirski nakit kao drugi, odnosno treći posao. 

-Biti mama je celodnevan posao, koji mnogi podrazumevaju. Nisam imala vremena da se više angažujem oko firme, zbog svih nepredviđenih okolnosti, dečije bolesti, pa sam imala taman vremena da mi juvelirstvo bude predah i odmor posle celog dana. Nisam sigurna, međutim, koliko bi mi bilo lako da izbalansiram porodično i poslovno bez podrške muža, ali i “baka i deka servisa”, priznaje Ana koliko je za mame preduzetnice važna pomoć i podrška porodice. 

Same kroje radni dan prema potrebama svoje porodice 

Ana je postala preduzetnica pre nego što se ostvarila kao mama, a to se prema njenom mišljenju ispostavilo kao najbolji potez za njenu porodicu. 

– Najlepše je što mogu da krojim svoj život i vreme kako želim. Koliko ću projekata prihvatiti, kada ću otići na odmor, koliko sati dnevno i kada ću raditi, sve je u mojim rukama. Ono što je druga strana svega toga je neizvesnost plate jer koliko radiš, toliko zaradiš. Deca su krenula u vrtić sa 2-2.5 godine i drago mi je bilo da sam mogla da ih pazim i radim u isto vreme. Najteže i najvažnije je izbalanasirati sve obaveze i biti prisutan poručuje Ana i dodaje koji bili najveći strahovi: 

– Često sam se uveče pitala da li sam dovoljno bila tu za svoju decu, da li sam dobra mama što radim dva posla, što sam nekad bila preumorna da se igram. To je krivica koju mnoge osećamo bez obzira čime se bavimo, pa verujem da je to tema koju treba normalizovati da bi i druge mame shvatile da nisu same i da rade najbolje što mogu i znaju za svoju decu, kaže naša sagovornica. 

Prema rečima Sonje Dakić kroz čije je mentorske programe namenjen budućim preduzetnicima prošlo mnogo mama, najčešće pokreću svoj biznis samostalno ili u paru sa prijateljicom, a mnogo puta baš majčinstvo bude motiv. Na taj korak se, kako kaže, odlučuju posebno sa drugim ili trećim detetom kada uklapanje punog radnog odnosa i porodice postaje prezahtevno. Sonja je i sama započela posao nakon što je rodila ćerku, a svoje preduzetničko iskustvo iskoristila za novi koučing posao. Do danas je kroz njene radionice prošlo na stotine dama, ohrabrenih da započnu sopstvene biznise. 

-„Neke od njih ideju za preduzetništvo pronađu upravo u svojoj deci, u proizvodu ili usluzi koja je njima trebala”, kaže naša sagovornica i dodaje: ”Pokretanjem svog biznisa žene imaju priliku da bolje organizuju i prilagode svoje radno vreme, budu tu kada su deca bolesna, kada imaju predstavu, kreću u školu ili vrtić. Od žena se i dalje očekuje da većinski vode brigu o deci i porodici zbog čega često preduzetništvo predstavlja jedini model kako mogu imati i porodicu i posao koji će raditi i ostvariti finansijsku nezavisnost. 

Prema podacima APR-a, u proseku trećina registrovanih preduzetnika su žene.  

– Poslednjih godina sve veći broj programa namenjen je upravo podršci ženama preduzetnicama u prvim godinama poslovanja. Zvanična statistika pokazuje da je 99% ženskih preduzeća u Srbiji mikro veličine (zapošljava do 10 ljudi) i da je pri tom usmereno skoro isključivo na lokalno tržište. Žene najčešće biraju profesije u uslužnom sektoru, gde su manja inicijalna ulaganja kao i fleksibilnije radno vreme. Na svetskom nivou žene upravljaju sa oko 30% finansijskog kapitala, očekuje se da će u narednih 5 godina ovaj procenat biti 50%, zaključuje Sonja.