Međunarodni dan žena: Gde smo bili pre 50 godina, a gde smo sada

Na Osmi mart, pravimo poređenje između sadašnjeg položaja žena na tržištu rada u odnosu na period od pre 50 godina. Od 4,3 miliona zaposlenih koliko zvanična statistika beleži za period od tačno pre pola veka u nekadašnjoj SFRJ, tek 1,4 miliona bile su žene. Sadašnji podaci ipak pokazuju drugačiju sliku – od 2,89 miliona ukupno zaposlenih, 1,3 miliona su pripadnice lepšeg pola ( oko 45%).

Uoči obeležavanja Osmog marta, sagovornice portala Poslovi Infostud – Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, predsednica sindikata ASNS Ranka Savić i preduzetnica Vesna Lapčić, saglasne su da postoji pomak u ostvarivanju radnih prava žena u proteklih 50 godina, ali da potrebe i prostora za dalje unapređenje – i te kako još ima.

– Može se reći da on postoji i da se pre svega ogleda u vidljivom prodoru žena u tradicionalno „muška“ zanimanja, većem broju žena na pozicijama odlučivanja, boljoj legislativi i brojnijim mehanizmima zaštite, većim pravima trudnica i porodilja, dužem porodiljskom odsustvu, uvođenju različitih vidova finansijske pomoći porodicama sa decom,…

Ipak, možda je najveći pomak u svesti da smo ravnopravne sa muškarcima i da imamo jednaka prava”, kaže za Poslove Infostud Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Nekad je bila veća sigurnost zaposlenja, ali i izloženost mobingu

Ona podseća da su sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka žene imale veću sigurnost zaposlenja, fiksno radno vreme, a neke stvari kao što su plaćeno odsustvo radi nege deteta, besplatan vrtić, boravak u školi i dostupnija zdravstvena zaštita su se podrazumevale.

– Isto tako se podrazumevalo da žena vodi brigu o deci i domaćinstvu, o bolesnim i starim članovima porodice, ali i da trpi neprimerene seksualne aluzije i mobing od strane muških kolega. Vremenom se način života „zakomplikovao“, došla je privatizacija, a zatim i tržišna konkurencija, koja je istisnula sigurnost radnog mesta i postavila pred žene nove izazove oko usklađivanja karijere i privatnog života, ukazuje Janković.

S druge strane, dodaje, danas imamo mnogo bolju zakonsku zaštitu od mobinga i seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, pa situacije koje su nekada bile neprijatne, ali su se trpele, danas nailaze na zasluženu osudu i sankcije.

Žene najbrojnije u sektoru usluga

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) podseća da smo sedamdestih godina prošlog veka živeli u samoupravnom socijalizmu.

– Teoretski, žene i muškarci su bili potpuno ravnopravni. U praksi to se oslikavalo veličanjem žene kao majke i muškarca na čelu svih odgovornih funkcija.

Danas je na čelu Vlade žena, veliki je broj ministarki, u parlamentu je 30% žena. I sve izgleda odlično, ali u suštini nije tako, jer sve ove žene nemaju suštinsku političku moć, ocenjuje Ranka Savić. Položaj žena u današnjoj Srbiji, kako ocenjuje – nije preterano dobar.

– U prilog tome govore statistički podaci: najviše žena radi u sektoru usluga – 68,6%, znatno manje ih radi u industriji i građevinarstvu – 19,9%, u poljoprivredi – 11,5%. Unutar sektora usluga najviše žena je zaposleno je u trgovini – 212.000, obrazovanju – 134.700. U zdravstvu i socijalnoj zaštiti radi 119.000 žena i one čine 75% od ukupnog broja zaposlenih u ovom sektoru. Žene čine i većinu u zanimanjima nižeg statusa – 61% za koje su karakteristični loši uslovi rada i niske zarade, navodi Savić.

Ona podseća i da su žene u Srbiji manje zaposlene u odnosu na muškarce – odnos je 39,1% prema 54% u korist muškaraca.

– Žene u Srbiji su u malom procentu preduzetnice, vlasnice nekretnina i automobila. U sferi radnih odnosa, često im se krše radna prava, naročito po povratku sa porodiljskog bolovanja. Po pravilu žena se tada raspoređuje na niže radno mesto, koje je po pravilu manje plaćeno, a nisu retki ni slučajevi da odmah po povratku na posao dobije i otkaz ugovora o radu, ističe Ranka Savić.

Zakoni postoje, ali se ne poštuju u dovoljnoj meri

Kada je reč o ostvarivanju radnih prava u našoj zemlji danas, problem što se zakoni ne poštuju u dovoljnoj meri, što pokazuje i praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koja potvrđuje da je diskriminacija žena posebno izražena na tržištu rada, u ekonomskoj sferi, obrazovanju i u učešću u odlučivanju, kaže Janković.

– Najveći broj pritužbi i drugih obraćanja građana u oblasti rada i zapošljavanja odnosi se na položaj žena na tržištu rada, mogućnost ostvarivanja prava tokom i nakon povratka sa trudničkog i porodiljskog bolovanja ili nege deteta. Starije žene su takođe diskriminisane i najčešće se posmatraju kao kadar koji je „odslužio svoje“ zbog čega se neretko nalaze na spiskovima za otpuštanje, uz male šanse da nađu novo zaposlenje. Značajno je pomenuti da prema podacima iz 2020. žene čine čak 96,3% populacije koja ne traži posao zbog brige o deci ili odraslim nesposobnim licima, ukazuje Janković.

Brankica Janković ističe da podaci iz Indeksa rodne ravnopravnosti u Srbiji već godinama pokazuju naglašen rodni jaz u oblasti rada i zarade.

Ranka Savić ističe da je potreban angažman celog društva da bi se postojeći položaj žene menjao.

– Žena se mora osloboditi niza poslova kroz veći rad i ulaganja države. Mora se pojačati rad socijalnih službi, pre svega u vezi brige i nege bolesnih članova domaćinstva, što je sada uglavnom posao žene. Rad vrtića i obdaništa mora biti prilagođen potrebama zaposlenih žena. Država mora obezbediti veća sredstva za unapređenje ženskog preduzetništva. Žena mora da se bori za svoje mesto u društvu i porodici menjajući shvatanje da su deca “samo njena” i da deo odgovornosti i obaveza prihvati i otac, smatra Ranka Savić.

Preduzetnice pokazale da uspeh ne zavisi od pola

– Nisam primetila da mi je to što sam žena na bilo koji način otežalo preduzetnički život, sklapanje poslova ili realizaciju ideja i planova, kaže za Poslove Infostud preduzetnica Vesna Lapčić, vlasnica konsultantske agencije „Sve o novcu“.

Možda je to, dodaje, i zbog toga što u oblasti kojom se bavi – mediji, izdavaštvo, odnosi s javnošću i organizacija događaja –  već radi veliki broj žena koje su se izborile za ravnopravni položaj. 

– Verujem da još uvek postoje „muške“ industrije i da je u takvima ženama poslovanje donekle teže odnosno da im treba nešto više napora da bi se dokazale. Ipak, ne verujem da u 21. veku više postoje nepremostive prepreke za preduzetnice te mislim da je polne diskriminacije u tom smislu sve manje. Tome su sigurno doprineli i promocija ženskog preduzetništva, ali sve veći broj preduzetnica koje su pokazale da poslovni uspeh apsolutno ne zavisi ni od pola niti od starosnog doba već isključivo od sposobnosti i preduzetničke spretnosti, kao i istrajnosti, kaže Vesna Lapčić.