Menu
Studiraš i godinama uporno gledaš u šeme, formule i strujna kola kako bi postao inženjer. A onda postaneš inženjer po obrazovanju, ali „završiš’’ kao poznati kopirajter, preduzetnik i stručnjak za digitalni marketing!
Kako se to desi? Šta tačno rade takvi ljudi, šta čitaju, koga slušaju, na koje sajtove klikću? Kako se iz Niša, sa kompjuterom u krilu, radi posao preko interneta i pritom stiču klijenti širom sveta, pričamo sa Mladenom Stojanovićem, kopirajterom i osnivačem agencije Multiplied Salesmanship.
– U mom slučaju sve se to desilo slučajno. Ako se dobro sećam, bila je to jedna od onih gluposti gde klikćeš na reklame da zaradiš neku siću. Naravno, ništa nisam zaradio, ali me je to dovoljno zainteresovalo da saznam nešto više o tome. Hteo sam da vidim da li postoje i neki drugi načini da se radi i zaradi preko tog interneta. Tako sam počeo da učim o raznim onlajn biznis modelima, pa odatle o digitalnom marketingu, kopirajtingu, a onda i o marketingu u celini. Stvarno je sve počelo samo kao obična znatiželja.
Šta si morao sve da učiš i potom savladaš? Koje su obuke, kursevi, predavanja i literatura neophodni za one koji tek ulaze u tu „priču’’?
– Nažalost, ili na sreću, moje učenje ove veštine nije bilo linearno. Pošto nisam baš znao šta radim, učio sam od svega po malo – i od marketinga, kopirajtinga, analitike, po malo i od psihologije, a ponešto i od naprednih stvari koje još nisu bile za mene u tom trenutku. Vremenom, kroz dalje učenje, rad sa mentorima i klijentima, sve je počelo da dolazi na svoje mesto i da ima sve više smisla.
Onima koji bi tek da uđu u ovu priču ne bih savetovao takav put. Ja ga svakako ne bih ponovio. Umesto toga, krenuo bih sistematski – od osnova. U kopirajtingu to znači znati osnove ljudskog ponašanja, prodaje, komunikacije… Na to se nadograđuju sve ostale tehnike, taktike, alati, itd. Što se tiče edukacije, knjige su za početak i više nego dovoljne, a preporučio bih:
Bob Bly -The Copywriter’s Handbook, Peter Bowerman – The Well-fed Writer, Joseph Sugarman -The Advertising Secrets of the Written Word by, kao i David Ogilvy – Ogilvy on Advertising…
Da li u Srbiji ima kurseva, školica, obuka koje bi preporučio budućim kopirajterima i „digitalcima’’?
– Što se kopirajtinga tiče znam da postoje kursevi, ali nisam prošao ni jedan od njih, pa ne bih smeo da preporučim ovako “na slepo.” Mogu da preporučim blog Stefana Gajića, kao sjajan izvor na temu kopirajtinga kod nas. I, ako smem da samopromovišem Facebook grupa Balkan Copywriters u kojoj delimo korisne linkove i treninge. A što se tiče kurseva za digitalce, sigurno nećete pogrešiti ako odslušate kurs koji drže Ivan Bildi i Istok Pavlović.
Koliko je vremena bilo potrebno da dobiješ prve klijente i na koji način se stiže do njih, a kako se kasnije zadržavaju i dobijaju novi?
– Prve klijente sam dobio relativno brzo. Tačnije, čim sam prelomio u svojoj glavi i shvatio da klijente nije briga to što nisam iz Amerike, Kanade, Engleske… što moj engleski nije perfektan i što mogu da plate jeftinije u Indiji ili na Filipinima. Njih zanima rezultat: da ste prijatni za saradnju, da poštujete dogovoreno. I možda i najvažnije od svega, da poštujete dogovorene rokove. Za ozbiljne klijente, reč je svetinja. Ako hoćete da uspete u ovom poslu, pa i u svakom drugom poslu, mora da bude i vama. Tako se inače i zadržavaju klijenti. Niko neće da “otkači” onoga ko mu donosi vrednost. A tako se dobijaju i novi klijenti, jer svaki novi klijent želi da vidi da ima još neko ko vas je angažovao više od jednog puta. To im govori da ste zadovoljili neke standarde.
Inače, za mene lično, najbolji izvor novih klijenata su postojeći kljenti i njihove preporuke.
Kako izbliza izgleda rad od kuće za inostrane klijente?
– Dinamično. Dobra strana je to što ste vremenski fleksibilni. Možeš da završiš neke privatne obaveze kad god ti treba, da odmoriš kad želiš, da radiš kad želiš. Ali ima i jedna loša strana, vremenom počneš da gubiš iz vida granicu između privatnog i poslovnog prostora. U isto vreme si i stalno kod kuće i stalno na poslu. Tako da je tu potrebno malo više samodiscipline i samoorganizacije, a to je nešto što ja još nisam usavršio.
Prema tvom mišljenju, da li je danas bolje biti frilenser ili raditi u agenciji takve poslove?
– Frilenser. Definitivno. Mnogo manje “natezanja” sa velikim brojem ljudi. Sa druge strane, mnogo više posla, pošto si u isto vreme i izvršilac posla i projekt menadžer i sekretarica i sve ostalo. Ali to je ništa spram slobode u radu koju imaš.
Iz kojih biznisa su mahom tvoji klijenti?
– Moji klijenti dolaze iz različitih sfera. Imam klijente koji prodaju info-proizvode – mahom kurseve, nutritivne suplemente, softverske proizvode, usluge, lokalne biznise… Radio sam i sa marketinškim agencijama, kao i za druge kopirajtere. Verovatno bih bolje prošao da sam se od starta specijalizovao za određenu industriju i tip klijenata. Ali mi je ovako nekako zanimljivije, jer uvek radim na nečemu drugačijem.
Da li je danas neophodno znati engleski savršeno, naročito u kopirajtingu i digitalnom marketingu i kako si se ti usavršavao po tom pitanju?
– Ne mora savršeno, ali jako dobro, da. Ono što je glavno je tvoja veština. Ako znaš da napraviš odličan tekst koji prodaje, onda je najmanji problem da angažuješ nekog ko perfektno zna engleski da ti to sredi i prevede. Klijenti mnogo više cene konkretnu veštinu, nego perfektno znanje jezika. Naravno da ne može da škodi da znaš odlično jezik. I, ne mora samo engleski da bude u pitanju. Velika je potreba za dobrim kopirajterima i digitalcima i na španskom, nemačkom, francuskom, italijanskom, i ostalim govornim pordučjima. Koji god jezik da znate, krenite da radite sa klijentima koji posluju na tom tržištu.
Da li u Srbiji može da se živi udobno i komforno od kopirajtinga i onlajn marketinga? Nećemo se naljutiti ukoliko nam otkriješ prosečnu zaradu dobrog kopirajtera ili „digitalca’’ frilensera?
– Da, može. I to mnogo više od udobnog i komfornog. Koliko? Zavisi od osobe do osobe. Od nivoa veština. I, naravno, od toga koliko dobro uspe da se proda klijentu. Pa tako imate ljude koji zarađuju 500 evra mesečno. Ali i one koji zarađuju 5.000, 10.000 ili 15.000 evra mesečno, radeći istu stvar. Sve zavisi kako se prodate klijentu. Čak i da radite puno radno vreme samo za jednog klijenta, siguran sam da ćete zaraditi više nego radeći za domaće klijente.
Negde si izjavio da ukoliko su ljudi dobri u nečemu, to ne mora da znači da su dobri predavači u toj oblasti, pa si za sebe rekao da si dobar kopirajter, a ne baš sjajan predavač na tu temu. U kojoj meri danas imamo dobre kopirajtere, a loše predavače?
– Ima i jednog i drugog. Što nije nužno nešto loše. Neko je možda loš kopirajter, ali ume dobro da prenese znanje. Recimo, Murinjo nikad nije bio neki vrhunski fudbaler, ali je uspešan kao trener. Ali, to što je Mesi najbolji fudbaler ne znači i da će jednog dana biti sjajan trener. Veoma je važno da osoba bude svesna svojih trenutnih ograničenja i da radi na tome da ih otkloni. Sve može da se nauči i savlada, pa i to kako da prenesete znanje nekom drugom. Zato su preporuke i iskustva drugih klijenata ključna. Uvek možete da kontaktirate bilo koga od njih i raspitate se o kopirajteru ili predavaču.
Pojasni nam malo svoje uverenje da uspeh zavisi samo od nas samih i da nimalo ne veruješ da na naše živote utiču neke nevidljive sile i apstraktne stvari?
– Postoje, naravno, stvari nad kojima nemamo uticaj. Na primer, da li će tržište dobro odreagovati na ono što smo kreirali. Ali do nas je da se pripremimo što je najbolje moguće. Da damo sve od sebe. Da, kada recimo pustimo novu prodajnu stranicu ili video, znamo da je to najbolje što umemo i možemo. I to je 90% uspeha. A uglavnom je to dovoljno za uspeh.
S tim u vezi koliko je sreća, dobra preporuka ili jaka veza presudna da bi se dobio posao?
– Potrebna je mala doza sreće. Ali fora je što “sreća” dolazi sa pripremom i radom. Neko je rekao: “Primetio sam da što više radim i dajem više od sebe, imam i više sreće.” Jaka veza? Ne baš. Bar ne sa ozbiljnim klijentima. Kao što sam rekao, oni cene rezultat. Više cene šta znate i ko vas preporučuje, nego koga vi znate. A dobra preporuka u ovom poslu je sve. Jer, niko neće dati preporuku ako nije zadovoljan vašim radom. I to ima težinu kod potencijalnih klijenata.