Nova pismenost na tržištu rada: Zašto su brzo učenje i prilagodljivost važniji nego ikad

Čitanje, pisanje i računanje nekada su bili dovoljni da se neko smatra pismenim. Danas to više nije slučaj. Neophodne veštine, alati, tržišne potrebe, menjaju se brže nego obrazovni program i svake godine postavljaju novi zahtevi. Kako stručnjaci kažu, za opstanak na berzi rada, u svetu koji se ubrzano menja, presudna je sposobnost prilagođavanja. Digitalna pismenost recimo, više nije samo prednost, već minimum, a na vrhu liste “nove pismenosti” su sposobnost brzog učenja, radoznalost i analitičko razmišljanje.

Prema rečima HR konsultantkinje i psihološkinje Nikoline Novaković, pre samo nekoliko godina, prema izveštajima poput World Economic Forum – Future of Jobs, među tri najvažnije veštine bile su analitičko razmišljanje, kreativnost i digitalna pismenost.

– Danas se taj redosled ponovo menja. Bez digitalne pismenosti više nije moguće funkcionisati, a analitičko razmišljanje ostaje u vrhu liste, jer u vremenu preplavljenosti informacijama, presudna je sposobnost da ih tumačimo, povezujemo i donosimo kvalitetne odluke. Dodatno se izdvaja spremnost da usvajamo nove sisteme, radimo sa novim alatima i menjamo način rada bez otpora, kaže Novaković i dodaje da se u savremenim organizacijama znanje ne posmatra kao statično, a ključne veštine revidiraju se gotovo svake godine.

Digitalna pismenost je postala minimum

Šta “nova pismenost” znači u svakodnevnoj praksi, objašnjava psiholog Aleksandar Veljković koji radi u kompaniji BeeHR, outsourcing kompaniji koja pruža usluge iz oblasti ljudskih resursa.

– To podrazumeva snalaženje u alatima kao što su Google Workspace i Microsoft Office, korišćenje platformi za online komunikaciju poput Teams-a, Zoom-a ili Slack-a, kao i rad u alatima za organizaciju zadataka kao što su ClickUp, Monday, Trello, Asana ili Jira. Poslodavci ne očekuju ekspertski nivo znanja, već želju i spremnost da se novi sistemi brzo savladaju, objašnjava Veljković.

Prema njegovim rečima, razliku prave oni koji postavljaju pitanja i aktivno traže nova znanja.  

– Digitalne veštine nisu samo tehničko znanje, već pre svega način razmišljanja, otvorenost prema tehnologiji i njena primena u svakodnevnom radu.”.

Novaković dodaje da je pogrešno uverenje da su digitalne i komunikacione veštine važne samo za IT, marketing ili administraciju.

– Digitalizacija je ušla u proizvodnju, logistiku, zdravstvo, trgovinu, zanate…Onaj ko se brže prilagođava tim alatima ima prednost.

Ne traže se “gotove“ veštine, već potencijal

Konkurentnost na tržištu rada, prema rečima sagovornika, ne znači samo imati iskustvo i poznavanje konkretnih veština već imati kapacitet za rast.

– Tehničke veštine se mogu naučiti, ali su mnogo ređe i vrednije motivacija, radoznalost, odgovornost i sposobnost da osoba raste zajedno sa organizacijom. Poslodavci se često odlučuju za kandidate sa manje iskustva, ali sa većom željom za učenjem, proaktivnošću, kaže Nikolina Novaković.

Veljković podvlači da se u praksi pažnja usmerava na brzinu učenja, inicijativu i način na koji kandidat reaguje na pozitivnu ili negativnu kritiku.

– Znanje otvara vrata, ali potencijal i stav prema radu određuju koliko će ta vrata ostati otvorena i u kom pravcu će se karijera dalje razvijati.

Komunikacija kao deo nove pismenosti

Sagovornici ističu da kandidati često zanemaruju veštine koje poslodavci posebno cene – način komunikacije, odnos prema obavezama i stav prema greškama.

– Komunikacije se ne uči kroz jedan kurs, već dolazi kroz iskustvo, greške, rad sa ljudima i kroz suočavanje sa neprijatnim situacijama, kaže Novakovićeva i dodaje da bez obzira da li radite u kancelariji, na terenu ili u proizvodnji, sposobnost da jasno prenesete informaciju, rešite konflikt ili sarađujete sa kolegama direktno utiče na to da li ćete dobiti veću odgovornost.

Veljković dodaje da ova veština postaje ključna u hibridnom radu.

– Veliki deo komunikacije odvija pisanim putem, a poruke se lakše pogrešno tumače, kada nema neverbalnih signala. Hibridno okruženje zahteva veću samoregulaciju, empatiju i odgovornost, jer nesporazumi nastaju lakše kada nema neverbalnih signala. Kolega koji komunicira jasno, smireno i pravovremeno, zapravo puno olakšava saradnju i gradi poverenje u timu, kaže Aleksandar.

Volonterska iskustva, rad na projektima i hobiji, iako se često potcenjuju, upravo su mesta gde se razvijaju organizovanost, timski rad i disciplina.

Kako poslodavci procenjuju prilagodljivost

Na spisak novih veština naši sagovornici dodaju prilagodljivost, učenje u hodu i otpornost na promene.

– Ove kompetencije se ne procenjuju kroz teorijska pitanja, već kroz situacije iz realnog života. To ne moraju nužno biti poslovne situacije. Na primer, ako je kandidat više puta pao ispit-kako je reagovao? Da li je odustao ili promenio pristup učenju? Koje korake je preduzeo? Kako se nosio sa frustracijom? Upravo se tu vidi otpornost na stres i odnos prema neuspehu”, objašnjava Novaković.

Slično je i sa prilagodljivošću. Veljković ističe da su kandidati koji pokazuju samorefleksiju i otvoreno govore o greškama često oni sa najvećim potencijalom.

– Zaposleni koji pokazuju spremnost da uče i prilagode se, prirodno postaju prvi izbor za unapređenja i nove projekte. Kao i u svakom zanatu, napredovanje ne zavisi samo od talenta, već od spremnosti da se stalno usavršavamo i prilagođavamo vremenu u kom radimo. I majstor ostaje majstor samo dok je spreman da uči, kaže naš sagovornik.

Od čega početi

Kada je reč o sticanju konkretnih tržišno relevantnih veština, Veljković savetuje da se krene od dostupnih i primenjivih edukacija, poput platformi Udemy-ja ili Krojačeve škole.

– Najveći efekat daje učenje kroz praktično iskustvo – volontiranje, rad na projektima i mentorksa podrška. Programi poput Mentor The Young, mladima pružaju priliku da kroz razgovor sa iskusnijima donesu prave profesionalne odluke.

Novaković, međutim, upozorava da sa kursevima ne treba preterivati.

Univerzalne veštine poput poslovne komunikacije, rada u Excelu, funkcionalnog znanja engleskog jezika najdostupnije su i relativno brzo se unapređuju. Konkurentnost ne počinje velikim potezima, već doslednim malim ulaganjima u sebe.