(6) komentari
Potpuna devalorizacija nas sa diplomom, bez ili sa vrlo malo iskustva u radu. Pa i mi moramo negde poceti!!! Kad kazem “negde”, ne mislim na to da nas traze poslodavci za koje je diploma vanserijski pojam. Jako, jako je otezavajuca okolnost u takvom slucaju naci posao, ma ni svesni niste koliko. Mladi, ambiciozni ljudi, obrazovani, zeljni rada, a prilike nigde!!!
U potpunosti razumem kako se osećaš Jelena. Pre svega nekoliko godina sam bio u toj situaciji.
Ono što je moje iskustvo jeste da je najbolje da se skoncentrišeš i radiš na onome što je do tebe.
Da unapređuješ svoje znanje i iskustvo kroz koje god kanale imaš na raspolaganju (studiranje, radionice, prakse, razmene studenata, studentske organizacije, volontiranje, kurseve pa čak i redovan rad ako možeš…).
Da pažljivo sastavljaš svoj CV i propratno pismo i da ih prilagođavaš radnoj poziciji i poslodavcu kod kog konkurišeš.
Ali pre svega, da ostaneš pozitivna i ne gubiš nadu, volju i strpljenje.
Zna put do dobrog zaposlenja da potraje… Ali znaj da dobar zaposleni uvek nađe dobrog poslodavca i dobro radno mesto ukoliko je uporan. Budi vredna, radna i uporna. Ono što zaslužuješ ti ne može pobeći ako se boriš za to. A veruj mi, vredi se boriti za to!
Ono što ja ovde vidim, a što mi je moje obrazovanje obezbedilo, jeste da se ovde, prema autoru, potencira jedna maksima da znanje samo po sebi nema nikakvu vrednost, već da njena vrednost proističe samo iz njene mogućnosti da se unovči, i tu dolazimo do glavnog problema – monetarizacije ljudskih, duhovnih i intelektualnih kapaciteta, odnosno tretiranje znanja kao robe koje bi trebalo da služi isključivo tome da se mladi po završetku škole uključe na turbulentno, često dehumanizujuće i neizvesno tržište rada. Ovim je znanje izgubilo svoju vaspitnu funkciju, odnosno kreiranje društveno odgovornih građana.
Drugo, diskurs preuzimanja lične odgovornosti za sve i svašta, što se ponavlja u svakom pasusu Vašeg teksta samo služi tome da se prikriju degradijući uslovi rada i strukturni činioci koji do toga dovode. Uvek je lakše reći – pa, problem je u pojedincu koji nema iskustva, nije problem u nama, što bismo se mi prilagođavali radnicima, oni bi trebalo nama, mi njih nećemo da obučavamo, nemamo mi strpljenja za to, neka oni sami se obučavaju kroz volontiranje (naravno, neplaćeno).
Treće, studiranje, čak ni kada je budžetsko, nije jeftino nimalo i često čak i budžetski studenti moraju da rade sa strane da bi mogli sve platiti. A kolike su im plate? Jedva nešto više od minimalca.
Četvrto, srozavanjem vrednosti neinstrumentalizovanog znanja, reprodukujete stav da znanje radi kritičkog promišljanja o svetu (a ne samo o sebi) ne donosi nikakvu korist. Zaista, kako je moguće unovčiti svest o dehumanizujućim karakteristikama slobodnog tržišta, povlačenja države iz pružanja osnovnih potreba svojim građanima? Ali ne. To se danas ne ceni, već se ceni samo novčana zarada za upravnike i direktore bez obzira na uslove rada i stanja na tržištu rada, a upravo to pokušavate da ubedite svoje čitaoce. Vaša objava i tekst su u potpunoj saglasnosti sa logikom tržišta i neoliberalih reformi, što je čini političkim angažmanom, a ne savetničkom ili terapijskom.
Poštovani Bogdane,
Hvala vam mnogo na vašem komentaru. Slažem se u potpunosti sa vama da nije stavljen naglasak na važnost znanja koje se može steći na fakultetu. Ono može da igra veliku ulogu i u daljem životu i u karijeri svakog pojedinca i stoga nebi bila greška da je veći osvrt stavljen na njega.
Što se tiče ostatka vašeg komentara, želeo bih da kažem da je cilj mog članka, i generalno pisanja za blog, da dam svoje viđenje pojedinih tema koje obrađujem i da svoje iskustvo kao Prodajnog savetnika na sajtu Poslovi.infostud prenesem našim čitaocima. Sve to sa željom da im pomognem ili olakšam da danas, sutra ili bilo kada u budućnosti imaju veće šanse da pronađu, zadrže ili promene posao u neki koji im više odgovara i na kome će biti zadovoljni.
Tako sam se i u ovom tekstu fokusirao na ono što naši čitaoci mogu da urade kako bi postali što poželjniji za poslodavce i time sebi dali veće mogućnosti da se profesionalno ostvare.
Naš blog vidim kao mesto gde ljudi dolaze kako bi pročitali nešto korisno i zanimljivo na temu zapošljavanja i rada.
Ukoliko biste želeli da razmenimo mišljenje o ostalim temama koje ste naveli u vašem komentaru, budite slobodni da mi napišete mail na milos.zvekic@infostud.com i ja ću vam sa zadovoljstvom odgovoriti.
Pozdrav svima,
Pročitao sam Vaše komentare na dati tekst, koji su mi puno značili i želeo bih da sa vama podelim neka iskustva…
Prošle godine na odmoru, sam bio u jednom malom zaseoku i posetili smo obližnju crkvu. Primio nas je sveštenik i njegova supruga, a u blizini se igralo njihovo dete. Taj njihov mir i harmonija su me oduševili…
Stoga sam zaključio, na žalost, posle brojnih životnih grešaka, da je najbitnije da spoznaš sebe i da shvatiš šta te zaista ispunjava, ko si ti i u stvari, i šta te zaista čini sretnim.
To se odnosi i na poziv za koji se opredilimo da se bavimo, pravnik, zanatlija i tome slično…Na poslu provodimo najveći deo dana, i ako nešto radimo možda za mnogo novca a nismo ispunjeni na tom poslu, mislim da su bez svhre ti novci jer smo najveći deo dana proveli nezadovoljni, neispunjeni, što se smatram neminovno prenosi u životu…
Fakultet ili neko drugo obrazovanje nije samo sebi cilj,nipošto…ono služi da bude upotrebljeno, da nekome pomogne da reši neku njegovu potrebu…navedeno važi kada je u pitanju posao…u odnosu sa prijateljima, familijom u porodici važe neka druga pravila…naravno, rad nije roba, kao i ostale vrsta roba koje se pojavljuju na tržištu…da ne ulazim u široke teorijske rasprave na ovu temu…ali se ono mora „prodavati“ na tržištu…naravno, postoje i insttitucije koje nisu tržišno orjentisano, na pr. muzeji….jer svako od nas može misliti da je najbolji ali ako to ne može da „unovči“ bez svrhe je sve to znanje…bez svrhe je doktorat, ako je sam sebi cilj, samo da bi neko imao „titulu“…
za uspešno obavljanje posla, pored stručnog znanja,potrebne su i mnoge druge „životne“ sposobnosti kao što je na pr. emocionalna ili socijalna inteligencija….koje su presudne za uspeh u svakom smislu te reči…U poslu se mora stalno usavršiti jer postoji konkurencija…kako poštena tako i „nepoštena“…that is the life…
Niko ne sprečava nikoga da u slobodno vreme, ne podlegne opštoj potrošačkom mentaletu, tabloidizaciji, pojedincima koji su uspšeni u materijalnom smislu…svako može da izabare svoje uzore kakve god želi…da bira partiju koju želi, da čita knjige koje želi…da ako želi da menja društvo, da učestvuje u slobodno vreme u različitim društvenim pokretima koji se bore za promenu društvenog sistema…
Hvala ti puno na komentaru Aleksandre. Sviđa mi se tvoj stav i slažem se potpuno da je biti zadovoljan sobom izuzetno važno. Čitao sam negde da su Džona Lenona, kad je bio mlad, pitali šta želi da bude u životu kad poraste. On im je odgovorio: „Želim da budem srećan.“. Rekli su mu da ne razume pitanje, a majstor Lenon će na to: „Razumem ja pitanje, nego vi ne razumete život.“.