Menu
Moj prijatelj Marko je tridesetdevetogodišnjag, suprug i otac triju ćerkica, po zanimanju diplomirani ekonomista i već 12 godina veoma uspešan bankar. Na prvi pogled neko za koga biste rekli da je potpuno ostvaren u svojoj karijeri i da će na poslu koji radi dočekati i penziju.
Pa ipak, pre otprilike godinu dana Marko je sve češće počeo da nam priča da ozbiljno razmišlja da se totalno prekvalifikuje, da oseća da se nalazi na prekretnici i da je sad ili nikad vreme za promenu iz korena.
„Lepo zarađujem, ali osećam konstantno nezadovoljstvo, guši me rutina, osećam da već godinama tapkam u mestu i ne mogu da zamislim da još 15, 20 godina radim ovaj isti posao. U naponu sam snage, želim i dalje da učim i preskačem neke nove izazove i da sa zadovoljstvom svakog jutra odlazim na posao“.
Posle nekog vremena znali smo da misli ozbiljno. Danas put koji je prešao izgleda prirodan i logičan, ali tada smo i on i mi znali da mu predstoji težak period vezan za nove odluke. Morao je da postavi svoj cilj i napravi ozbiljan plan i strategiju.
Oduvek je uživao u rešavanju zadataka iz matematike i fizike, što ga je kasnije opredelilo da upiše i završi smer informacione tehnologije na Ekonomskom fakultetu. Baš kada je kao jedan od najboljih studenata generacije diplomirao, u Srbiji je bankarstvo ušlo na velika vrata i doživelo ekspanziju te je logičan sled okolnosti bio da se zaposli baš u ovom sektoru.
„Hoću da probam u IT-u, te stvari su me oduvek zanimale, a posao omogućava da radim i od kuće, pa i fleksibilno radno vremene. Znam da ovo nimalo neće biti lako“.
Gledali smo kako se iz dana u dan veoma ozbiljno i studiozno posvetio istraživanju IT tržišta, najtraženijih programskih jezika i trendova u čak poslednjih 10 godina. Bio je svestan svojih polaznih tačaka i svih svojih nedostataka na ovom polju, i pokušavao je da osmisli kako da to što efikasnije prebrodi.
Marko je želeo da bude siguran da će izabrati oblast koja će mu pružiti znanje sa kojim će biti konkurentan na tržištu rada i da proceni koliko vremena mu je potrebno za to. Na netu je našao razne ponude koje obećavaju znanje, posao i novac preko noći, ali je znao da to baš nije tako lako jer: https://www.helloworld.rs/blog/Da-je-IT-jevac-biti-lako-to-bi-mogao-biti-svako/9480.
Stoga, trebala mu je „pomoć prijatelja“, te je kontaktirao nekoliko kolega sa fakulteta koji su se bavili programiranjem i tražio od njih savete i preporuke za obuku, kurseve i predavače. Kada je bio siguran da je došao do pravih informacija, odlučio je da upiše online obuku za početnike u trajanju od godinu dana i njegova avantura je počela.
S obzirom na to da je svoju sadašnju karijeru gradio godinama i od pozicije na kojoj se nalazio obezbeđivao prijatan život svojoj porodici, odluka o promeni posla bila je veoma teška i morala je da podrazumeva njihovu bezrezervnu podršku . U tom trenutku je odluka o otkazu bila gotovo nemoguća, jer je od njegovog posla zavisila i njihova egzistencija.To ga je navelo na razmišljanje šta je ono što može da uradi, da li postoji neka situacija koju može da iskoristi?! Danima je razmišljao kako da pomiri svakodnevne obaveze na poslu i izazovan kurs koji se održavao gotovo svakog radnog dana.
Rešenje se našlo u životnoj situaciji koju je trebalo iskoristiti odmah. Naime, njegova supruga je bila na porodiljskom odsustvu za treće dete i nakon godinu dana i sama je želela da se vrati na posao i izmesti deo svog dana dalje od rutinskih kućnih poslova.
Marko je u ovome video priliku da postigne sve ono što je mesecima planirao. Bio je jedan od 328 očeva u Srbiji u 2019. koji su koristili pravo porodiljskog odsustva.
Pitate se kako je učio uz bebu?! Ujutru je koristio svaki minut za duže spavanje, jer je noću kada svi zaspu učio i radio zadatke i testove. Danju, sa slušalicama u ušima sedeo je na klupi obližnjeg igrališta u jednom parku između zgrada i dok bi beba spavala u kolicima slušao je teorijski deo obuke. Naravno, svi prisutni roditelji su priskakali u pomoć ako bebu treba ljuljati ili kad se treba sa njom poigrati. Kad se samo setim tog zahvalnog pogleda dok mu pokazujemo da ne brine, da smo mi tu sa decom, jer smo znali da uči. U pauzama, kada bi mu komšije skuvale kafu (pošto je to bilo normalno u ovom delu parka), pored smeha i zezanja, iskreno bi nam pričao da je jako umoran i da se odrekao „piva petkom i subotom“ sa drugarima, malog fudbala sredom, ali da je svestan da je ovo kratkoročan napor za dugoročnu promenu, ali da nema šanse da odustane.
U svom planu razradio je i deo nakon što prođe obuku, stekne znanje i dobije sertifikat. Usledila je možda i najveća prepreka – zaista naći novi posao pre nego što istekne porodiljsko odsustvo koje je koristio. U obzir je uzeo sve bitne kriterijume: ozbiljnost kompanije, mogućnost da mu pruže prostor i mogućnost za učenjem i usavršavanjem, da ostane u svom gradu i da primanja zadovoljavaju potrebe njegove porodice. Ponovo je koristio „pomoć prijatelja“ kako bi saznao što više o kompanijama i njihovim vrednostima. Dok je na netu uz pomoć „IT Insajdera“ https://www.helloworld.rs/kompanije mogao da dođe do ocene poslodavaca iz iskustava zaposlenih.
Napravio je listu kompanija koje mu odgovaraju po njegovim kriterijumima i poslao svoj CV i propratno pismo. I počelo je slanje prijava i prijava. Kada se već činilo da gubi elan i da se pita da li je ovo bila avantura bez srećnog kraja, iz jedne od IT kompanija stigao je poziv na razgovor uz komentar: „Uvek tražimo, na vama je da se dokažete“. Pred njim je bio postavljen zadatak koji ga je delio od početka karijere u željenoj oblasti.
Upotrebio je sve do sada naučeno, začinjeno sa sopstvenom logikom i sposobnošću i nakon nekoliko dana nas je obavestio: „Zadatak je bio rešen i bolje nego što su očekivali. Pred sobom gledate četrdesetogodišnjeg pripravnika u IT firmi“.
Sledećeg popodneva, dok su se deca igrala, Marko je na dobro poznatoj klupi (ne školskoj) slavio sa svim komšijama koje su priskakale u pomoć dok je učio. Prepričavao je svoj put, sada iz druge perspektive i uz smeh ponavljao: „Znao sam da će biti pakleno teško, a bogami i bilo je“.
Verujem da se dobar deo nas, barem jednom našao u ulozi sa početka priče. Danas često spominjemo Marka kad se nađemo oči u oči sa novim odlukama i izazovima, a zasigurno znam da je motiv onima koji potajno žele da urade isto što i on, ali se boje prepreka, neizvesnog ishoda, a da budemo iskreni većina i prvog koraka. Stvari su sigurno mnogo komplikovanije kad imamo porodice koje zavise od nas.
Ipak, meni je pred očima način na koji je moj prijatelj tragao za onim što ga stvarno zanima, a što može da obezbedi pristojan život njegovoj porodici. Prosto mi je neverovatan put kojim je on istraživao, upoređivao svoje opcije i donosio odluke koje su mu promenile život. „Stalno sam pravio neke grid analize i razmišljao šta i kako.
Možda vas ova priča podseti na naslov legendarnog domaćeg filma „Otac na određeno vreme“, ali moj prijatelj Marko je sjajan otac na neodređeno vreme i zadovoljni programer koji se polako ali sigurno penje ka svojim sledećim ciljevima. Često se setim njegovih reči: „Da me ovo zaista nije zanimalo, odustao bih bar jedno 100 puta do sada. Ipak sam izdržao, zato je sada pobeda još slađa“.