Ovo su vaša prava kada je u pitanju GODIŠNJI ODMOR

Poštovani
Članom 76. Zakona o radu određeno je da izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora. Jasno mi je da kada ispoštujete zahtev zaposlenog njemu nije bitno kada ste uručili rešenje, kao i da ste predmetno rešenje doneli kao računovdstvenu ispravu za obračun zarade i naknade zarade. Međutim, strogo usko posmatrajući ovde jeste učinjen prekrsaj jer se zaposlenom izdaje resenje uvek pre korišćenja odmora-u roku kracem od 15 dana može ako je na njegov zahtev, ali ipak pre, a Vi ste ga izdali posle. Međutim, ne vidim ko bi podneo prekršajnu prijavu, a i da to bude slučaj verovatno biste bili osloboženi sankcije (prema članu 44. Zakona o prekršajima sud može osloboditi od kazne i učinioca prekršaja za koji je propisana novčana kazna ako posle izvršenog prekršaja, a pre nego što je saznao da je okrivljen, otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu prekršajem-ovde nema ni posledice ni štete).
Možete uvesti praksu da na resenje o godinjem na zahtev zaposlenog isti nema pravo na žalbu, kao i da ukoliko u roku od 3 dana ne odgovorite na zahtev da se smatra da nije ni odobren, ali zaposleni uvek može povodom rešenja poslodavca da se obrati sudu, ako smatra da mu je neko zakonsko pravo povređeno.
Inače, članom 275. stav 1. tačka 3) Zakona o radu propisano je da će se novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako postupi suprotno odredbama ovog zakona koje uređuju godišnji odmor. Ponavljam, ovde smatram da ne bi bilo sankcije zbog gore pomenutih razloga.
Pozdrav

Poštovani Marko
Prema članu 116. Zakona o radu zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Pema tome, ako dođe do prekida rada bez krivice zaposlenog, što kod Vas jeste bio slučaj, zaposleni dobija naknadu zarade, a ne skida mu se sa godišnjeg odmora. Poslodavac da bi Vas poslao na godišnji odmor mora da Vam dostavi rešenje o godišnjem odmoru najmanje 15 dana pre dana koji je u rešenju odredio kao prvi dan odmora.
Pozdrav

Poštovani Dragoljube
Prema Zakonu o radu užina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Prema tome, odgovor na Vaše pitanje zavisi od toga kako je kod Vašeg novog poslodavca opštim aktom ili ugovorom o radu definisan kriterijum uvećanja broja dana godišnjeg odmora-da li je navedeno da se dodaju dva dana za rad kod trenutnog poslodavca ili za radno iskustvo uopšte. Dakle, po samom Zakonu o radu nemate pravo na automatsko uvećanje broja dana g.o. zato što imate ukupno preko 10 godina radnog staža.
Pozdrav

Poštovani Nemanja
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu punog godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Pošto ste Vi zasnovali radni odnos u 2024. godini i nećete imati svih celih 12 meseci rada u 2024-oj čak i ako ostanete u radnom odnosu do kraja godine, imate pravo na 1/12 punog odmora za svaki pun mesec rada. Primera radi, ako ostanete da radite do kraja 2024. godine, imaćete pravo na 11/12 punog godišnjeg odmora. U svakom slučaju, do sada već imate 6 punih meseci rada i već sada definitivno imate pravo na polovinu godišnjeg odmor. Kada ćete ga koristiti, zavisi od rešenja poslodavca, ali mora bar deset radnih dana do kraja godine.
Pozdav

Poštovani Stefane
Zakonom o radu propisano je da ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora. Prema tome, nakon završenog bolovanja imate pravo da nastavite korišćenje preostalih 5 dana godišnjeg odmora.
Pozdrav

Poštovana Jelena
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan godišnjeg odmora.
S obzirom da se zakonska odredba poziva na opšti akt i ugovor o radu, mišljenja sam da je jasna namera zakonodavca da se to odnosi na primanja kod sadašnjeg poslodavca.
Prema tome, stava sam da se uzima u obzir prosečna zarada iz poslednjih 12 meseci ostarena kod poslodavca koji Vam odobrava godišnji odmor. Za mesece u kojima ste radili kod drugog posldoavca neće se uzimati prihod od 0,00 dinara, već će se prosek izračunati srazmerno broju meseci za koje je ostarena zarada kod sadašnjeg poslodavca u poslednjih godinu dana.
Pozdrav

Poštovana Slađana
Mišljenja sam da nema nepravilnosti jer poslodavac želi da obezbedi da iskoristite sav preostali godišnji odmor.
Pozdrav

Poštovani
Zakon o radu ne propisuje ograničenje da prvi deo odmora mora da traje samo deset radnih dana. Naprotiv, može se i sve odjednom iskoristiti, a ako se koristi u delovima zakon definiše da prvi deo mora da bude najmanje deste radnih dana (a ne najviše deset radnih dana, takvih ograničenja nema).
Pozdrav

Poštovana Dragana
Zanimljivo pitanje, koje nije decidno regulisano zakonom. Ipak. ako tumačimo zakonsku odredbu, mišljenja sam da ipak možemo da zauzmeno stav-naime, Zakon o radu kaže sledeće: „praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora“. Ako zaposleni rad obavlja u inostranstvu, zakon te države određuje koji dani se praznuju neradno u toj državi. Prema tome, može se reći da se u slučaju rada u inostranstvu „neradni dani u skladu sa zakonom“ utvrđuju zakonom te zemlje. Deluje i pravednije i prirodnije rešenje da u dane godišnjeg odmora ne računate one dane koje u stranoj zemlji zaposleni ne radi zbog prazničnih dana u toj zemlji. Naravno, ovde su moguća i drugačija mišljenja.
Srdačan pozdrav

Poštovana Jelena
Strogo zakonski gledano poslodavac to nije smeo da uradi i po Vašoj prijavi Inspekciji za rad, protiv njega bi verovatno bila podneta prekršajna prijava zbog kršenja odredbi Zakona o radu vezanih za godišnji odmor,zakoju se plaća novčana kazna, a Vi biste svoja prava mogli ostvarivati kroz postupak nakande štete po opštim pravilima o odgovornosti az štetu. S druge strane, ako prihvatite i odete na stari odmor nakon 30. juna, a niko to ne prijavljuje, možete tako nešto sprovesti u praksi.
Pozdrav

Poštovana Katarina
Srazmerni deo godišnjeg odmora pripada za kalendarsku godnu u kojoj zasnivate i u kojoj prekidate radni odnos. Ako od prošle godine imate 5 dana neiskorišćenog odmora, to Vam se mora obezbediti najkasnije do 30. juna ove godine. Za ovu godinu imate srazmeran odmor samo ako prekidate radni odnos. Ako ste i dalje zaposleni, onda Vam pripada pun odmor za 2024. godinu, a ne 1,6 dana za svaki do sada protekli mesec.
Pozdrav

Poštovana Bojana
Poslodavac nema zakonsko pravo da postupa na način koji ste opisali. Prema zakonu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Ovo nije pravo koje se umanjuje srazmerno umanjenju radnog vremena u odnosu na puno radno vreme. Godišnji odmor se računa prema dužini radnog staža, to jest pripada po jednoj kalendarskoj godini u visini koju sam naveo, bez obzira da li radite puno ili nepuno radno vreme. Jedino ako zaposleni nije radio celu kalendarsku godinu, jer je reč o godini zasnivanja ili godini prestanka radnog odnosa, onda mu pripada 1/12 ogodišnjeg odmor za svakih mesec dana rada. To je jedino umanjenje koje zakon predviđa, ali ne prema nepunom radnom vremenu, već u slučaju da radni odnos nije trajao celu kalendarsku godinu.
Pozdrav

Poštovani Igore
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj mu prestaje radni odnos. Zakonom je takođe određeno da u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Shodno navedenom, ukoliko imate neiskorišćen odmor za 2024. godinu, imate pravo na 4/12 punog odmora za 4 cela meseca rada (period januar-april). Ukoliko nijedan dan niste iskoristili, onda imate pravo za isplatu naknade za neiskorišćeni odmor. Takođe, imaste pravo i na isplatu nakande za evenmtualni neiskorišćeni drugi deo odmora za 2023. godinu.
Pozdrav

Poštovani
Možete na taj način da povežete stari i novi godišnji odmor, nema nikakvih zakonskih prepreka za to. Naravno, rešenje o tome mora da donese poslodavac.
Pozdrav

Poštovani Nikola
Zakonom o radu propisano je da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Zakon dalje kaže da se pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa kao pet radnih dana. Kada je pak reč o zaposlenima koji su radni odnos zasnovali tokom kalendarske godine (nisu u radnom odnosu celu godinu) zakon je utvrdio da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos.
Imajući u vidu gore naveene zakonske odredbe, Vama za 2023. godinu pripada sedam dvanestina (7/12) od punog godišnjeg odmora za sedam celih meseci rada (maj niste radili ceo mesec). Proverite koliko Vam traje godišnji odmor za celu godinu. Ukoliko je npr zakonski minimum od 20 radnih dana, onda Vam za 2023. godinu pripada 12 radnih dana. Vikendi se ne računaju.
Pozdrav

Poštovani
Za navedene zaposlene takođe važi pravilo da godišnji odmor za jednu kalendarsku godinu moraju da iskoriste najkasnije do 30. juna naredne godine.
Pozdrav

Poštovana Katarina
Mišljenja sam da je svaka vrsta odmora zakonom propisana-pauza u toku rada, odmor između dva radna dana, nedeljni i najzad godišnji odmor, nadovezuju jedan na drugi, to jest da nema preklapanja. Nezavisno se računaju, tako da mislim da u opisanoj situaciji ponedeljak je dan odišnjeg odmora i ne mpože biti uračunat kao dan nedeljnog odmora.
Pozdrav

Poštovani Slobodane
Mišljenja sam da nemate pravo na godišnji odmor za 2021. i 2022. godinu jer niste radom stekli ovo pravo. Činjenica jeste da rada nije bilo jer je postojao nezakonit otkaz, ali mišljenja sam da prava iz radnog odnosa, mešu kojima je i pravo na godišnji odmor, stičete radom. Vi ostvarujete pravo na naknadu štete u vidu izgubljenih zarada, ali ne i prava koja se stiču radom, među kojima je i godišnji odmor.
Pozdrav

Poštovai Igore
Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos. Pošto ste u 2023. godini zasnovali radni odnos, pripada Vam jedna dvanestina punog odmora za svakih mesec dana rada u toj godini (to znači ceo mesec). Kako u oktobru niste radili ceo mesec, oktobar se ne računa.
Pozdrav

Poštovani Roberte
Sve najbolje i Vama u Novoj godini.
Što se tiče Vašeg pitanja, imate pravo na polovinu punog godišnjeg odmora za celih 6 meseci rada. Primera radi, ukoliko Vam za celu kalendarsku godinu pripada 24 radna dana godišnjeg odmora, a po zakonu za svakih mesec dana rada imate pravo na jednu dvanestinu od punog godišnjeg odmora, imali biste 12 radnih dana ukupno (6/12, odnosno pola od punog godišnjeg odmora).
Po zakonu Vi ste taj godišnji odmor trebali da iskoristite u prošloj godini, pa ako niste jer Vam je istekao ugovor na određeno vreme, treba da dobijete isplatu naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor. Poslodavac je svakak odgovoran što Vam nije obezbedio korišćenje godišnjeg odmora u zakonskom roku, što je bio 31.decembar prethodne godine, jer je bilo izvesno da ste u radnom odnosu na određeno vreme i ne može biti reči o nekom iznenadnom otkazu i slično.
Strogo zakonski gledajući Vi imate pravo na naknadu štete za neiksorišćei godišnji odmor, ali pošto još uvek radite u istoj firmi, možete se dogovoriti sa poslodavcem i da iskoristite taj odmor, premda su zakonski rokovi za to prošli. U narednu godinu poslodavac može da prenese korišćenje samo drugog dela godišnjeg odmora, a ne celokupan odmor, kao što je to kod Vas slučaj.
Srdačan pozdrav

Poštovani Miljane
Tokom neplaćenog odsustva zaposlenom miruju sva prava i obaveze iz radnog odnosa, pa tako i pravo na godišnji odmor.
Pošto ste se na posao vratili tek 15.decembra, to znači da nemate niti jedan mesec rada u tekućoj godini, a što bi Vam dalo pravo na srazmeran godišnji odmor. Zakonom je propisano da u godini zasnivanja radnog odnsoa (ova godina je za Vas godina u kojoj ponovo aktivirate prava iz radnog odnosa, ali tek od 16.decembra) imate pravo samo na srazmeran godišnji odmor. To znači jedna dvanestina punog godišnjeg odmroa za svakih mesec dana rada. Vi, međutim, nećete imati ni tih mesec dana rada u 2023. godini, pa zato u ovoj godini nemate pravo na godišnji odmor.
Podrav

Poštovana Aleksandra
Zakon o radu propisuje da se prvi deo godišnjeg odmora mora iskoristiti u godini za koju taj odmor pripada, i to najmanje u trajanju od deset radnih dana. Pošto Vi imate srazmeran godišnji odmor u trajanju kraćem od deset radnih dana, mišljenja sam da ceo odmor treba da iskoristite u tekućoj godini. Naravno, ako poslodavac ne donese rešenje za ovu godinu, već Vam ceo odmor prenese u narednu godinu (što po meni ne bi trebao) onda ne može poslodavac da se pozove na to da Vam je odmor propao. To bi bila njegova odgovornost, jer mora da vodi računa i da donese rešenje tako da se godišnji odmor iskoristi u zakonskim rokovima.
Pozdrav

Poštovana Aleksandra
Zakon o radu propisuje sledeće: „Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.“ Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, mišljenja sam da za svaki godišnji odmor,makar trajao i nekoliko dana, mora da se donese rešenje, jer po osnovu rešenje se pravda odsustvo zaposlenog sa rada.
Pozdrav