Menu
Pijaca na kućnom pragu: Kako su dva studenta iz Beograda spojila IT i selo u biznis koji sve više osvaja tržište
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Svi tekstovi
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Svi tekstovi
Krompir iz ivanjičkog kraja, šumadijski sočni paradajz, leskovačka paprika, ariljske maline, ili blitva kao iz bakine bašte – sve ove domaće, sveže namirnice sada mogu zajedno da se nađu na vratima porodica zahvaljujući digitalnoj platformi Farmit. U Pitanju je neobičan biznis koji ljudima iz grada omogućava da iznajme baštu na selu i da im voće i povrće direktno sa njive stiže na trpezu.
Sava Pavlović i Lazar Jovanović, prijatelji i kolege sa Fakulteta organizacionih nauka, pokrenuli su ovaj startup koji povezuje potrošače sa farmerima koji seju i sade za njih. Farmit funkcioniše kao moderna pijaca, bez guranja među tezgama, na kojoj se korisnici pretplaćuju na sezonske korpe svežeg voća i povrća, koje im potom stižu direktno sa lokalnih povrtnjaka i voćnjaka.
Kako kažu za Infostud, u vremenu kada sve više ljudi traži alternativu industrijskoj hrani i “plastici” iz supermarketa, ponudili rešenje da korpa domaćih namirnica bez posrednika, bez skladištenja i bez suvišne ambalaže stigne do svakog:
– Kupac sa svog elektronskog uređaja izabere kulture, količinu, kao i mesečnu, višemesečnu ili godišnju pretplatu i svake subote paket ga čeka na vratima. A što je najvažnije, ima sve informacije o kvalitetu, načinu gajenja.
Ideja koja je pre nekoliko godina krenula iz studentske klupe, počela kao eksperiment, danas povezuje desetine malih proizvođača sa stotinama zadovoljnih kupaca i stalnih mušterija Farmita. Da je ideja bila dobra i da su na pravom putu, pokazuju i priznanja iz zemlje i inostranstva, kao i sve veći broj malih proizvođača koji žele da sarađuju s njima.
– Naš cilj je bio jednostavan – da farmeri imaju siguran plasman, a ljudi zdravu i proverenu hranu, kažu osnivači.
Farmit je zvanično krenuo početkom 2023, kada su prve kutije svežeg povrća dostavljene korisnicima u Beogradu. Ipak, put do toga nije bio kratak. Ideja se rodila još krajem 2021. godine, dok su osnivači bili studenti FON-a, na smeru Informacioni sistemi i tehnologije.
– „Želeli smo da pomognemo poljoprivredi u Srbiji, jer smo videli koliko je teško malim proizvođačima da pronađu siguran plasman i opstanu na tržištu. U isto vreme, da ljudima približimo ideju života na selu i domaće hrane na zanimljiv način – pa nam je palo na pamet da sve to povežemo kroz koncept koji podseća na igru FarmVille”, kažu Sava i Lazar. Kako dodaju, u početku nisu znali mnogo o poljoprivredi, ali su učili direktno na terenu – sejali, brali i pakovali kako bi razumeli svaki deo procesa.
– Mentorski program na fakultetu nam je tada mnogo pomogao da napravimo prve korake pri izlasku na tržište – iznajmili smo zemljište i sami krenuli u proces proizvodnje. Najveći izazov bio je steći poverenje i farmera i ljudi u gradu, kažu naši sagovornici i dodaju da je sa prvim korpama i preporukama sve krenulo da se razvija. Potvrda je stigla i iz inostranstva.
Farmit je osvojio nagradu u Dubaiju za inovaciju u oblasti održive poljoprivrede, što je, kako kažu, bio ključni trenutak za dalji razvoj.
– Tad smo još sumnjali u to što radimo, a onda nas neko s druge strane sveta prepozna kao rešenje za budućnost. To nas je stvarno poguralo napred, kažu ovi mladići koji su osim toga nagrađeni za najbolje predstavljanje ideje na Katapult Demo Day-u, gde su osvojili priznanje za najbolji mali biznis godine na Mokroj Gori, kao i nagrade na takmičenjima u Hrvatskoj i Nemačkoj.
Danas Farmit ima tim od sedam ljudi: agronom vodi odnose sa proizvođačima, programeri razvijaju i održavaju platformu, a projektna menadžerka i korisnička podrška brinu da sve funkcioniše glatko.
Trenutno je u mrežu uključeno više od 30 domaćih proizvođača iz različitih krajeva Srbije – od Ivanjice i Arilja, preko Stare Pazove i Šumadije, do Banata i Vojvodine.
– Ne radimo sa svima. Biramo male proizvođače, one koji uzgajaju sezonski i tradicionalno. Često dolazimo preko preporuka, obilazimo domaćinstva, proveravamo zemljište, vodu, načine obrade, objašnjavaju Sava i Lazar i dodaju:
– Naš agronom lično obilazi farme, proverava metode gajenja i edukuje proizvođače kako da se uklope u naš sistem. Zatim svi proizvodi prolaze laboratorijsku proveru, pakuju se bez plastike i stižu direktno na prag korisnika, objašnjavaju osnivači.
Na platformi korisnici biraju tip i veličinu paketa – mali, srednji ili veliki – kao i učestalost isporuke. Svake subote, sveže voće i povrće stižu na adresu, bez dodatnog pakovanja, bez skladištenja i bez posrednika. Proizvodi se beru neposredno pred isporuku, a sistem pretplate omogućava proizvođačima da bolje planiraju setvu i berbu.
– Trudimo se da korpe budu raznovrsne i da menjamo sadržaj u skladu sa sezonom. U jednoj nedelji imate spanać i rotkvice, u drugoj paradajz, blitvu i tikvice. Sve zavisi od toga šta priroda u tom trenutku daje, kažu.
Najviše korisnika dolazi iz Beograda, a uskoro planiraju širenje i na druge veće gradove, osim Novog Sada i Kragujevca gde su još dostupni. Iako su mnogi prvi put došli preko reklame, većinu novih mušterija danas donose – preporuke.
– Korisnici nam često kažu da sada jedu više povrća, jer im je ukusnije. Jedan je napisao da imamo „3D paradajz“, objasnivši da je ponovo kao u detinjstvu okusio paradjaz koji ima sve tri dimenzije – boju, miris i ukus, prisećaju se komentara.
Trenutno, fokus im je na domaćinstvima, ali planiraju da u budućnosti prošire ponudu i na restorane, hotele, kao i da nude druge proizvode – jaja, med, sokove. Plan je i da se šire na druge gradove u Srbiji. Zasad, kažu, žele da ostanu verni principima kvaliteta i lokalne proizvodnje.
– Naučili smo da ne postoji savršen trenutak. Ideja mora da izađe na tržište da bi se razvijala. A kad je korisnici prepoznaju i podrže, znate da ste na pravom putu, poručuju Sava i Lazar onima koji imaju ideju ali se ne usuđuju da krenu.