Plata i kašnjenje isplate

Zarada je osnovni motiv radnog angažovanja zaposlenih, a pravo na odgovarajuću zaradu najznačajnije pravo iz radnog odnosa. Upravo zbog te činjenice, Zakonom o radu detaljno je uređeno iz čega se sve zarada sastoji, na koja primanja zaposleni ima pravo, a poslodavac obavezu da ih isplati i u kom roku.

Zakon takođe propisuje: kada se plaća minimalna zarada, ko utvrđuje iznos minimalca, koje sve troškove poslodavac mora da nadoknadi zaposlenom i u u kom iznosu se plaća naknada zarade, kada zaposleni odsustvuje sa posla iz opravdanih razloga.

Ovim tekstom, pokušaćemo da detaljno opišemo pravo na zaradu, rokove za plaćanje zarade i ostalih primanja, te koje pravne mogućnosti ima zaposleni na raspolaganju ako mu se primanja iz radnog odnosa ne isplate na vreme.

I Pravo na zaradu prema Zakonu o radu i iz čega se zarada sastoji?

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) i ugovorom o radu. Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost. Prema tome, ako su postavljeni isti uslovi za obavljanje posla u pogledu završene škole i drugih kvalifikacija, ne sme biti razlike u zaradi. Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa navedenim pravilom – ništavi su. 

Zarada je obavezan element ugovora o radu. Svaki ugovor o radu mora da sadrži novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu. Iznos zarade kao obavezan elemenat ugovora o radu izražava se kao novčani bruto iznos (neto zarada sa porezom i doprinosima) jer je zakon odredio da u pojam zarade ulaze i porez i doprinosi koji se plaćaju iz zarade, to jest na teret zaposlenog.

Ugovor o radu  mora da sadrži i elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog, kao i rokove za isplatu svih primanja na koja zaposleni ima pravo. Ako ugovor o radu ne sadrži navedene elemente za utvrđivanje zarade i ostalih primanja, ni rokove za isplatu, usled toga što su oni utvrđeni zakonom, ili aktom poslodavca, u tom slučaju u ugovoru o radu mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.

Zarada na koju zaposleni ima pravo sastoji se od:

1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koju čine: osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada;

2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.)

3) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. 

II Neto i bruto zarada

Kao što je napred navedeno, obavezni elementi ugovora o radu, kada je u pitanju preciziranje zarade, odnose se na takozvanu bruto zaradu. Da bismo pojasnili šta se pod ovim podrazumeva, moramo definisai razliku između sledećih pojmova: neto zarada, bruto 1 zarada i bruto 2 zarada.

-Neto zarada je zarada bez poreza i doprinosa koji se uz zaradu moraju platiti. Jednostavnije rečeno, neto zarada je zarada koja legne na račun (ili na ruke) zaposlenom, odnosno koja se isplati kao njegov čist prihod, nakon što se plate sve dažbine državi.

-Bruto 1 zaradu čine neto zarada + porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade zaposlenog; Zakon o radu ističe da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose, koji se plaćaju iz zarade. Možemo reći da zarada u zakonskom smislu jeste bruto 1 zarada. Ona podrazumeva neto zaradu koju poslodavac isplaćuje zaposlenom za obavljeni rad uvećanu za porez i pripadajuće doprinose koji se isplaćuju na teret zaposlenog. Ugovor o radu, mora da sadrži iznos bruto 1 zarade, odnosno iznos neto zarade zaposlenog uvećan za porez i pripadajuće doprinose koji se plaćaju iz zarade, odnosno na teret zaposlenog.

-Bruto 2 zaradu čine: neto zarada + porez i doprinosi koji se plaćaju IZ zarade (na teret zaposlenog) + porezi i doprinosi koji se plaćaju NA zaradu zaposlenog (na teret poslodavca). Jasno je da iz ugla poslodavca bruto 2 zarada zapravo predstavlja njegov ukupni trošak po zaposlenom.

III Rokovi za isplatu zarade

Kao što je napred navedeno, obavezni elementi ugovora o radu, kada je u pitanju preciziranje zarade, jeste i utvrđivanje rokova za isplatu primanja zaposlenog. Prema Zakonu o radu zarada se isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, ali pri tom poslodavac mora da poštuje određena pravila, to jest ograničenja.

Prvo, zarada se isplaćuje najmanje jedanput mesečno. Dakle može se odrediti da se plaća i na pola meseca, to jest iz dva puta, pa čak i jednom nedeljno, ali ne može ređe od jednom mesečno. Primera radi, ne može se odrediti da se plata isplaćuje na svaka dva meseca – to nije dozvoljeno.

Drugo ograničenje u utvrđivanju rokova:  jeste to da se zarada mora isplatiti najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Primera radi, zarada za april mesec, mora da se plati najkasnije do 31. maja. Nakon tog datuma, smatra se da poslodavac kasni sa isplatom, to jest da je u docnji.

IV Koliko poslodavac sme da kasni sa platom i šta se može uraditi ako kasni?

Poslodavac nema zakonsku mogućnost da kasni sa isplatom zarade. Zarada se isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Zakon je čak propisao da ako poslodavac kasni sa isplatom zarade, dužan je da izda obračun zarade za prethodni mesec do kraja tekućeg meseca. Zbog čega je ovo važno? Zbog toga što obračun zarade predstavlja izvršnu ispravu, to jest dokument na osnovu koga može da se pokrene postupak prinudne naplate. To olakšava poziciju zaposlenog jer ne mora tužbom kod suda da dokazuje koliko poslodavac duguje, već na osnvu platnog listića može neposredno da pokrene postupak pinudne naplate.

Ukoliko poslodavac ne ispoštuje čak ni ovo pravilo-dakle ne isplati zaradu do kraja meeseca za prethodni mesec, niti izda u tom roku obračun neisplaćene zarade, zaposleni ima mogućnost da se obrati Inspekciji za rad.

V Na koji način se može podneti prijava Inspekciji za rad i šta Inspekcija može učiniti?

Prijava Inspekciji za rad može se podneti usmeno na zapisnik kod ovog državnog organa, ali i u pisanoj formi. Pisana prijava se može potpisati imenom i prezimenom, ali može da bude i anonimna. Inspekcija i u tom slučaju mora da utvrdi stanje po prijavi i preduzme mere iz svoje nadležnosti, ali kod anonimne prijave ne može da obavesti podnosioca o utvrđenom stanju i preduzetim merama, jer nema pdoatke o tome ko je podneo prijavu.

Inspekcija će rešenjem obavezati poslodavca da izda obračun za neisplaćene zarade i podneće prekršajnu prijavu protiv poslodavca. Treba napomenuti da Inspekccija nema zakonsko ovlašćenje da sama prinudno naplati od poslodavca neisplaćenu zaradu, ali može da ga obaveže na izdvanje pomenutog obračuna zrade, to jest platnog listića, kojim se pokreće postupak prinudne naplate preko javnog izvršitelja.

VI U kom roku se može pinudno naplatiti neisplaćena zarada i može li se naplatiti kamata?

Rok za naplatu neisplaćenih primanja jeste tri godine od dana dospelosti. Primera radi, to znači sledeće: za zaradu za jul mesec 2025. godine rok za isplatu, je 31. avgust 2025. godine.  Tada je dospelo za naplatu. Rok zastarelosti naplate ove zarade jeste 31. avgust 2028. godine.

U slučaju prinudne naplate zaposleni ima pravo na zakonsku zateznu kamatu od dana kada je poslodavac pao u docnju, to jest od prvog dana kašnjenja sa plaćanjem, pa sve do dana isplate.

VII Da li poslodavac sme da isplati deo plate „na ruke“?

Prema našim propsima, nije obavezno da poslodavac isplaćuje platu na tekući račun. Zarada može da se isplaćuje i u gotovom novcu, ali i na tu zaradu isplaćenu u “kešu”moraju da se isplate porezi i doprinosi. Sve suprotno ovom praviliu značilo bi izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa, što je protivzakonito.