Porodiljsko odsustvo po novom zakonu

Autor - Milan Predojević | Pravnik odgovara

oct 01

Pojam porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta

Na početku je potrebno terminološki označiti pojmove kojima ćemo se baviti u nastavku teksta. U svakodnevnoj komunikaciji, odsustvo koje zaposlena žena počinje da koristi neposredno pre porođaja i koje traje ukupno 12 meseci (za treće i svako naredno dete 24 meseca) najčešće se jednim imenom naziva porodiljsko.

Treba podvući da sam Zakon (Zakon o radu određuje dužinu trajanja ovog odsustva i ko ima pravo da ga koristi) ovo odsustvo deli na dva dela. Prvi deo se naziva porodiljsko odsustvo jer je vezan za sam porođaj i oporavak od istog. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Dakle, drugi deo odsustva vezan je za negu deteta (počinje od momenta kada se navrše tri meseca od porođaja), i s obzirom na ovu činjenicu, može da ga koristi i otac deteta umesto majke.

Otac deteta može da koristi i pravo na porodiljsko odsustvo, i to u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete traje ukupno dve godine.

Dok je pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, pravo koje ostvaruju zaposleni kod fizičkih i pravnih lica, ostale kategorije radno angažovanih ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.

Roditelj, odnosno usvojilac, hranitelj ili staratelj deteta mlađeg od 5 godina, kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti u razvoju, ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta koristi i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.

Nosioci prava na naknadu zarade

Pre svega, polazimo od toga koja lica po novom zakonu imaju pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odustva sa rada radi nege deteta. Pre stupanja na snagu novog zakona pravo na naknadu zarade su imale samo zaposlene porodilje i porodilje koje su obavljale samostalnu delatnost (preduzetnice). Sada je ovaj krug lica proširen, novi zakonom su predviđene dve kategorije.

Prva kategorija ostvaruje pravo na naknadu zarade/plate i odnosi se na zaposlene kod poslodavca. Drugu kategoriju čini pravo na ostale naknade koje ostvaruje majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:

– a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti,- po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti,- kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva,- po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskog ugovora, kao i ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.

Bitna razlika između zaposlenih kod pravnih i fizičkih lica s jedne strane, i svih ostalih nosilaca prava na naknadu zarade druge strane, sastoji se u tome što porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta kod zaposlenih majki traje 2 godine za treće i svako naredno novorođeno dete, dok za sve majke koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (koje su u prethodnom periodu bile preduzetnice, angažovane po ugovoru o delu i ostale) odsustvo sa rada traje 365 dana kako za prvo i drugo, tako i za svako naredno dete.

U pogledu nosioca prava na naknadu tokom porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, napravljen je pozitivan pomak u smislu značajnog proširivanja kruga lica koja ostvaruju pravo na naknadu, jer to više nisu samo zaposlene i preduzetnice, već praktično sve majke koje su pre rođenja deteta ostvarivale prihode. Na žalost, u praksi žene često dugi niz godina obavljaju poslove za poslodavce na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu i slično, iako bi po bitnim karakteristikama tog radnog angažovanja trebalo da se radi o radnom odnosu. Sada se za majke radno angažovane van radnog odnosa, svi ti prihodi uzimaju u obzir i ostvaruje se pravo koje je do sada bilo rezervisano samo za majke u radnom odnosu i preduzetnice. Ovde je naročito značajna činjenica da, po novom zakonu, i žene koje se bave poljoprivredom mogu da ostvare naknadu po osnovu rođenja i nege deteta. S druge strane, za preduzetnice koje imaju troje i više dece učinjen je korak unazad, jer je dužina trajanja odsustva umesto dosadašnje dve godine svedena na 365 dana.

Istovremeno korišćenje prava od strane oba roditelja

Prema novom zakonu oba roditelja mogu istovremeno da koriste određena prava iz ovog zakona za decu različitog reda rođenja, što prema odredbama starog zakona nije bilo moguće. Ovo konkretno znači da ukoliko se desi da majka ispuni uslove za započinjanje korišćenja porodiljskog odustva sa novim detetom, a još uvek nije do kraja iskoristila pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege prethodnog deteta (najdalje do pete godine života deteta), otac deteta može da preuzme pravo na korišćenje posebne nege deteta (pravo vezano za prethodno dete), dok majka istovremeno može da ode na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta sa sledećim detetom. Ovde je načinjen napredak u jer se po prethodnom zakonu majci sa otpočinjanjem porodiljskog odsustva sa sledećim detetom automatski prekidalo ranije odsustvo.

Utvrđivanje visine naknade zarade

Najveće promene su nastupile u pogledu utvrđivanja visine naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

Prema starom zakonu naknada zarade za zaposlena lica utvrđivala se u visini prosečne osnovne zarade zaposlenog, uvećane za minuli rad, za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje porodiljskog odsustva, a za preduzetnice u visini prosečne mesečne osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u istom periodu, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.

Za lica koja su bila u radnom odnosu manje od 12 meseci, odnosno koja su samostalno obavljala delatnost manje od 12 meseci, za mesece koji nedostaju uzimalo ce 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike. Ovako utvrđen pun iznos naknade zarade  pripadao je zaposlenim licima i preduzetnicama pod uslovom da su neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu, odnosno samostalno obavljala delatnost, više od šest meseci neprekidno. Ukoliko su porodilje radile tri do šest meseci neprekidno pre početka porodiljskog odsustva, pripadalo im je 60%, a za manje od tri meseca 30% od proseka unazad 12 meseci pre porodiljskog odsustva. Za lica koja su neposredno pre ostvarivanja prava na porodiljsko odsustvo bila u radnom odnosu više od šest meseci neprekidno, mesečni iznos naknade zarade nije mogao biti manji od minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se vrši isplata.

Novi zakon uvodi radikalne promene. Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica  utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Dakle, umesto osnovne zarade uvećane za minuli rad uzimaju se u obzir sva primanja koja imaju karakter zarade kao što su topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci, što je pozitivna promena.

Umesto 12 meseci pre otpočinjanja porodiljskog odsustva, sada se kao period za utvrđivanje osnovice naknade zarade uzima period od 18 meseci pre prestanka rada zbog trudnoće. Ovo zakonsko rešenje praktično znači da isplata naknade plate tokom trudničkog bolovanja ne ulazi u osnovicu, samo prihodi ostvareni u 18 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja. Konkretno, ukoliko zaposlena započne sa bolovanjem zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće npr. u četvrtom mesecu trudnoće, za utvrđivanje osnovice uzimaju se prihodi ostvareni pre tog meseca, a naknada zarade koju će uplaćivati poslodavac, odnosno Fond za zdravstvo, od četvrtog meseca pa do kraja trudnoće, neće ulaziti u osnovicu. Ova promena je pozitivna za porodilju koja je imala primanja svih 18 meseci koje prethode mesecu u kome je prestala da radi,  jer je u tom periodu mogla da ostvari topli obrok, stimulaciju, bonuse, što su primanja koja ne može da ostvari tokom trudničkog bolovanja.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija se deljenjem zbira osnovica sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva. Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate predstavlja, kao što je navedeno, bruto obračunsku vrednost (računaju se i minuli rad, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci). Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva (dakle ne i za vreme odsutva sa rada radi nege deteta), ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Prema navedenom, umesto da se za mesece u kojima nema zarade uzima 50% prosečne mesečne zarade, sada se za te mesece uzima podatak od 0 dinara. Ovo konkretno znači da iako trudnica pre prestanka rada zbog trudnoće nije u svih 18 meseci koji prethode mesecu prestanka rada ostvarila primanja, zbir svih primanja se u svakom slučaju deli sa 18 i tako se dobija mesečni iznos naknade (npr imala je devet plata, one se saberu i podele sa 18 i tako se dobije mesečni iznos naknade). Ova promena je izrazito negativna za trudnicu koja je zasnovala radni odnos neposredno pre ili nakon saznanja za trudnoću, jer se zbir svih primanja deli na 18, iako nema 18 zarada, odnosno plata, a trudničko bolovanje, kao što smo naveli, ne ulazi u osnovicu. Takođe, maksimalna mesečna osnovica više nije pet, već tri prosečne zarade. Pun iznos zarade je do sada bio garantovan tokom čitavog trajanja porodiljskog odustva i odsutva sa rada radi nege deteta svima koji su pre započinjanja porodiljskog odsustva imali 6 meseci radnog odnosa, odnosno samostalne delatnosti (dakle računalo se i trudničko bolovanje), dok je sada minimalna zarada zagarantovana samo tokom porodiljskog odsustva (koje traje dok dete ne navrši tri meseca života) licima za koja je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade u periodu pre prestanka rada zbog trudničkog bolovanja, ili porodiljskog, ako nije bilo trudničkog bolovanja (npr porodilja je imala devet plata, one se saberu i podele sa 18-tako se dobije mesečni iznos naknade, s tim što do navršetka tri meseca od dana porođaja ima garantovanu minimalnu zaradu, dok za negu deteta iznos može biti manji od minimalne zarade).

Ovde je jasna namera zakonodavca da eliminiše pojavu radnih odnosa koji se zasnivaju isključivo i jedino u svrhu obezbeđivanja isplate porodiljskog odsustva. Kako je do sada i trudničko bolovanje ulazilo u osnovicu, i bilo je potrebno 6 meseci uplate doprinosa, računajući i trudničko bolovanje, da se obezbedi minimalna zarada, mogući su bili primeri u praksi u kojima trudnica nije provela nijedan dan na radu, a imala je minimalnu zaradu (npr zasnuje radni odnos prvog aprila, istog dana otvori trudničko bolovanje koje traje  6 ili više meseci, sve do otvaranja porodiljskog, i time obezbedi bar minimalnu zaradu). Sada se praktično zahteva da postoji 18 meseci rada za koje su plaćeni doprinosi. Ukoliko je taj broj meseci manji, manja će biti i naknada. Ovo će, s jedne strane sprečiti pojavu „fiktivnih” radnih odnosa, ali će nažalost pogoditi i trudnice koje su provele u radnom angažovanju manji broj meseci od predviđenih 18.

Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa.

Postupak ostvarivanja prava na naknadu zarade, odnosno plate

Po prethodnom zakonu obračun i isplatu naknade zarade vršio je poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatom zarada ostalim zaposlenima. Poslodavac podnosi zahtev za refundaciju sredstava, zajedno sa dokazima da je isplatio naknadu zarade zaposlenoj porodilji.

Po sadašnjem zakonu, utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava. Ovo značajno olakšava postupak i porodiljama i poslodavcima, jer više nije neophodno da se prikuplja obimna dokumentacija kojom se dokazivala visina zarade u prethodnom periodu koji je ulazio u osnovicu. Na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, obračunava se iznos naknade zarade, odnosno naknade plate koji je umanjen za pripadajuće poreze i doprinose, odnosno neto iznos. Prilikom isplate neto iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, ne vrši se umanjuje se po osnovu novčanih obustava, rate kredita i slično, već je primalac naknade zarade, odnosno naknade plate, dužan da te obaveze izmiri lično ili preko poslodavca.

Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a centralizovana isplata mesečne naknade zarade, odnosno naknade plate, vrši se kad poreska uprava prihvati poresku prijavu.

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, vrši isplatu mesečnih iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, bez poreza i doprinosa na tekući račun korisnika, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na račun objedinjene naplate.

Značajna novina je i to što porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo samo  na neto naknadu, bez poreza i doprinosa, kao i sve porodilje koje se svrstavaju u grupu koja prima ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.

Zaključna razmatranja

Imajući u vidu sve navedeno, može se reći da novi zakon donosi i pozitivne i negativne promene. Osnovna mu je namera da se zaposlenim porodiljama koje su bile u radnom odnosu u celokupnom periodu koji ulazi u osnovicu, obezbedi pun iznos naknade, odnosno 100% od svih primanja koja imaju karakter zarade (minuli rad,  topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci), što je korak u dobrom pravcu, a da se porodiljama koje nemaju 18 meseci zarade, odnosno plate naknada tokom odsustva sa rada srazmerno umanji. Ovo jeste učinjeno pre svega da se spreči pojava zasnivanja radnih odnosa do kojih dolazi samo zbog isplate porodiljskog, ali u praksi to znači da  porodilje koje su zaista bile radno angažovane u nekom periodu koji je kraći od 18 mesec bivaju uskraćene za svoju realnu zaradu, čak im ni minimalna primanja nisu zagarontavana tokom odsustva sa rada radi nege deteta, što teško može da se nazove dobrim rešenjem.

Isto tako, dobro je da je postupak ostvarivanja prava maksimalno uprošćen jer je dokumentacija koju je potrebno dostaviti opštinskoj/gradskoj upravi zaista  svedena samo na neophodnu. Korak u pravom smeru je i činjenica da naknadu zarade više ne čini samo osnovna zarada zaposlenog i minuli rad, već i sva druga primanja koja imaju karakter zarade, ali s druge strane  imamo korak unazad priznavanjem samo neto naknade za porodilje koje primaju ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (preduzetnice, angažovani po ugovoru…).

Vreme će pokazati koliko su dobra rešenja za koja se zakonodavac opredelio i ostaje nam da verujemo da će se zakon menjati u delu u kojem u praksi proizvodi određena rešenja koja nisu najsrećnija i najpravednija.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom

 

STARI ZAKON

NOVI ZAKON

Obračun osnovice vrši se na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za poslednjih 12 meseci koji prethode porodiljskom odsustvu. Obračun osnovice vrši se na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.
U prosek plate ulazi samo osnovna zarada, ugovorena ugovorom o radu, uvećana minulim radom bez bilo kakvih dodataka. U prosek plate ulazi osnovica na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate (minuli rad, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci).
Mesečna osnovica naknade zarade dobija se deljenjem zbira osnovica sa 12. Ukoliko ne postoji 12 evidentiranih osnovica, za mesece koji nedostaju uzima se 50% od prosečne zarade u RS objavljene u mesecu koji prethodi mesecu odlaska na porodiljsko odsustvo. Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate dobija se deljenjem zbira osnovica sa 18, bez obzira da li postoje evidentirane osnovice za svih 18 meseci.
Utvrđeni iznos ne može biti veći od pet prosečnih zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Utvrđeni iznos ne može biti veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Utvrđeni iznos ne može biti manji od minimalne zarade ukoliko porodilja ima više od šest meseci radnog staža pre odlaska na porodiljsko odsustvo. Utvrđeni iznos ne može biti manji od minimalne zarade, u periodu od otpočinjanja porodiljskog odsustva do navršena tri meseca života deteta (porodiljsko odsustvo), ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Ukoliko nije evidentirano najmanje šest najnižih osnovica, iznos može biti manji od minimalne zarade i u toku porodiljskog odsustva. Takođe, za vreme nege deteta iznos može biti manji od minimalne zarade.
Zahtev se podnosi nakon rođenja deteta i donosi se konačno rešenje. Po podnetom zahtevu odlučuje se najpre  privremenim rešenjem, a zatim se po rođenju deteta donosi konačno rešenje.
Obračun i isplatu naknade zarade, kao i podnošenje poreske prijave, vrši sam poslodavac, koji nakon toga podnosi zahtev za refundaciju sredstava. Obračun i isplatu naknade zarade do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na tekući račun podnosioca zahteva. Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo.
Pravo na naknadu imaju porodilje zaposlene na osnovu ugovora o radu kod pravnog lica i porodilje koje samostalno obavljaju delatnost. Pravo na naknadu zarade imaju  porodilje zaposlene na osnovu ugovora o radu kod pravnog lica.

Pravo na ostale naknade po rođenju deteta imaju majke koje su pre rođenja deteta ostvarile prihode po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti, kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskih ugovora, po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa, i koje su a u momentu rođenja deteta nezaposlene a imale su u prethodnih 18 meseci prihode.

Porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo na neto naknadu i plaćene poreze i doprinose. Porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo samo na neto naknadu, bez poreza i doprinosa, kao i sve ostale porodilje koje spadaju u grupu ostalih naknada.
Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, za sve porodilje, traje do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta traje do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva za zaposlene kod pravnog lica.Za majke koje primaju ostale naknade odsustvo sa rada traje 365 dana za prvo i svako naredno dete, od dana rođenja deteta.
Otpočinjanjem porodiljskog odsustva sa sledećim detetom, automatski se prekida naknada zarade za ranije stečeno pravo (negu deteta ili posebnu negu deteta sa prethodnim detetom). Naknadu zarade, odnosno naknadu plate, za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i naknadu zarade, odnosno plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.
[tcb-script src=“https://infostud.activehosted.com/f/embed.php?id=10″ type=“text/javascript“ charset=“utf-8″][/tcb-script]

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(274) komentari

Branka Žugić Nedić 17. 09. 2020.

Postovani, potreban mi je savet. Naime bila sam angazovana na radu po osnovu ugovora o privremeno povremenim poslovima 17 meseci,nakon cega sledi prekid rada od juna. U medjuvremenu sam ostala u drugom stanju i sada pistoji mogucnost da se opet zapislim, sto znaci da bih radila jos tri meseca pre otvaranja porodiljskog, tj. pre devetog meseca trudnoce. Da li onda postoji mogucnost da ostvarim pravo na naknadu? U pitanju je treca trudnoca. Pozdav.

    Milan Predojević 17. 09. 2020.

    Poštovana Branka
    Svaka trudnica koja je u radnom odnosu, bez obzira na to koliko dugo je u radnom odnosu, ima pravo na naknadu zarade tokom privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa trudnoćom, a nakon otvaranja porodiljskog odsustva ima pravo na nakandu zarade tokom prodiljskog odsustva. U Vašem slučaju, ako ne zasnujete radni odnos pre otvaranja porodiljskog odsustva, imali biste u svakom slučaju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta jer imate naknadu po ugovora o privremenim i povremenim poslovima u poslednjih 18 meseci pre poorođaja. Ukoliko zasnujete radni odnos, imaćete nakon porođaja delom naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva, a delom ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.
    Pozdrav

Marijana Markovic Ex Perak 16. 09. 2020.

Ispravite me ako gresim, navodim svoj primer. 15.12.2021 istice mi odsustvo za negu deteta (onaj nastavak porodiljskog), ja uzmem 10 radnih dana odmora koji nisam koristila to leto 2021. 30.12.2021 zakljucim odmor, 31.12.2021 krece raspust do 10.01.2022.Od 11.01.2022 uzmem ostatak odmora do 31.01.2022, zakljucim odmor i od 1.02.2022 ide drugi deo raspusta.Od 22.02.2022 krecem da radim normalno. Jesam upravu sa ovom kalkulacijom i da li bih onda svo vreme imala 100%?
22.02.2022 krećem normalno sa radom i onda mogu da uzmem klasicno bolovanje kada je plata 65%.Jel ovo sve zakonski uredu?

    Milan Predojević 17. 09. 2020.

    Poštovana Marijana
    Vaša kalkulacija je zakonski moguća. Dakle ako do 15.12.2021. godine niste iskoristili niti jedan dan godišnjeg odmora za 2021. godinu, možete da uzmete prvi deo, koji mora biti bar 10 radnih dana, u periodu od 15.12.2021. godine. Potom u 2022. godini možete uzeti drugi deo odmora za 2021. godinu, pa nakon toga početi sa radom. Sve vreme primate naknadu pune zarade. Ukoliko nakon svega toga otvorite klasično bolovanje, imate naknadu zarade u visini 65% od proseka primanja koja ste imali u poslednjih 12 meseci. Podsećam jedino na zakonsku odredbu po kojoj zaposleni u školi, po pravilu, koristi godišnji odmor za vreme školskog raspusta. Morate imati u vidu i ovu kalkulaciju, jer će škola gledati da što više dana odmora uvrsti u raspust i to jeste u skladu sa zakonom.
    Pozdrav

Marijana Markovic Ex Perak 11. 09. 2020.

Radim u prosveti i cula sam da vise ne postoji mogucnost da se posle porodiljskog iskoristi odmor koji je ostao dok je trajalo porodiljsko. Da li je to tacno?
Drugo pitanje: Posto moram da prekinem porodiljsko i zapocnem skolsku godinu da bih dopunila normu, a beba ce tada imati 7meseci,koje su mi mogucnosti, prava i sl. Napominjem da se porodiljsko MORA prekinuti

    Milan Predojević 14. 09. 2020.

    Poštovana Marijana
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Prema tome, tačno je da godišnji odmor za 2019. godinu, koji niste iskoristili zbog porodiljskog odsustva, ne možete više da koristite, odnosno imali ste tu mogućnost samo do 30. juna. Niko ne može da Vas obaveže da prekinete poroiljsko odsustvo, to može biti samo Vaša lična olduka. Morate voditi računa da jednom kada prekinete porodiljsko, ne možete podneti ponovo zahtev da iskoristite preostali deo odsustva. Što se tiče ponovne mogućnosti odsustva sa posla nakon prekida porodiljskog, ona bi bila moguća samo u slučaju nege deteta kada se ono razboli, ali naknada plate u tom slučaju nije 100%, već 65% od zakonske osnovice.
    Pozdrav

Jovana Stepanovic 19. 08. 2020.

Postovani,

Ukoliko ostanem trudna, a jos uvek sam na porodiljskom, da li poslodavac mora da mi produzi ugovor i da li krecem opet da se vodim na trudnicko bolovanje, ukoliko isti taj ugovor imam do kraja porodiljskog, nakon cega bih dobila otkaz?

Unapred zahvalna na odgovoru.

    Milan Predojević 21. 08. 2020.

    Poštovana Jovana
    Prema zakonu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom se rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo. Sve i da se donese rešenje o otkazu ugovora o radu isto bi bilo ništavo ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti trudnoće. Prema tome zakon je jasan-poslodavac mora da produži ugovor i ako je trudnoća rizična po oceni izabanog lekara, opet se otvara bolovanje koje se nadovezuje na prethodno porodiljsko.
    Pozdrav

Vera Lazarević 18. 08. 2020.

Poštovani,
Od januara 2017. do maja 2019. sam radila po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Od maja 2019. radim kod istog poslodavca na neodređeno. Sada sam trudna. Ako bih sada otvorila trudničko bolovanje da li će se kod obračuna primanja za vreme porodiljskog bolovanja računati ukupni staž ili samo staž po ugovoru na neodređeno?

    Milan Predojević 19. 08. 2020.

    Poštovana
    Zakon propisuje da osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca, a posle 30 dana bolovanja iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. U konkretnom slučaju, ako biste prestali da radite tokom tekućeg meseca, obračunski period za bolovanje zbog održavanja trudnoće bi bio avgust 2019-jul 2020. godine. Kada se radi o isplati naknade zarade tokom porodiljskog odsustva, period koji bi se uzeo za obračun osnovice bi bio februar 2019-jul 2020. godine (18 meseci, a ne 12 kao kod bolovanja zbog održavanja trudnoće). U Vašem primeru, imali biste po osnovu porođaja i nege deteta dve naknade- po osnovu radnog odnosa primali biste naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva, a po osnovu naknade za ugovor o privremenim i povremenim poslovima imali biste takozvane ostale naknade po osnovu po osnovu rođenja i nege deteta. Praktično to znači da se računa i zarada, ali i naknada koju ste ostvarili po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova.
    Pozdrav

Kristina Pantelić 18. 08. 2020.

Poštovani,
Porodiljsko bolovanje mi istice 18.10.2020. godine?
Sta mi je od dokumentacije potrebno za produzetak i kada treba najkasnije da predam svu dokumentaciju?
Hvala

    Milan Predojević 19. 08. 2020.

    Poštovana Kristina
    Zbog deteta kome je neophodna posebna nega ako ima psihičku ili fizičku ometenost, jedan od roditelja ima pravo da, po isteku porodiljskog bolovanja i bolovanja radi nege deteta, odsustvuje sa rada-to je posebna nega deteta, koja se nadovezuje na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi obične nege deteta. O stepenu psiho-fizičke ometenosti u razvoju deteta odlučuje nadležni organ za ocenu – lekarska komisija. U Pravilniku koji preciznije reguliše samu proceduru oko podnošenja zahteva za naknade po osnovu rođenja i nege deteta, propisano je da se zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, podnosi najranije danom otpočinjanja porodiljskog odsustva, a najkasnije do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava. Prema tome svakako da morate da predate zahtev pre nego što Vam istekne porodiljsko bolovanje. Mišljenja sam da je dovoljno da to učinite 30 dana pre isteka porodiljskog bolovanja, jer je to zakonski rok za donošenje odluke po zahtevu u upravnom postupku, ali preporučujem da pozovete nadležnu službu u lokalnoj samoupravi kojoj zahtev predajete i raspitate se. Izabrani pedijatar Vašeg deteta, treba da Vas uputi na lekarsku komisiju sa preporukom i mišljenjem zbog čega bi Vam trebalo odobriti bolovanje radi posebne nege deteta i da to potkrepi odgovarajućom medicinskom dokumentacijom. Sve to predajete službi lokalne samouprave koja odlučuje o produženju porodiljskog bolovanja, a na osnovu mišljenja lekarske komisije o tome da postoji potreba za posebniom negom.
    Pozdrav