Porodiljsko odsustvo po novom zakonu

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

oct 01

Pojam porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta

Na početku je potrebno terminološki označiti pojmove kojima ćemo se baviti u nastavku teksta. U svakodnevnoj komunikaciji, odsustvo koje zaposlena žena počinje da koristi neposredno pre porođaja i koje traje ukupno 12 meseci (za treće i svako naredno dete 24 meseca) najčešće se jednim imenom naziva porodiljsko.

Treba podvući da sam Zakon (Zakon o radu određuje dužinu trajanja ovog odsustva i ko ima pravo da ga koristi) ovo odsustvo deli na dva dela. Prvi deo se naziva porodiljsko odsustvo jer je vezan za sam porođaj i oporavak od istog. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Dakle, drugi deo odsustva vezan je za negu deteta (počinje od momenta kada se navrše tri meseca od porođaja), i s obzirom na ovu činjenicu, može da ga koristi i otac deteta umesto majke.

Otac deteta može da koristi i pravo na porodiljsko odsustvo, i to u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete traje ukupno dve godine.

Dok je pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, pravo koje ostvaruju zaposleni kod fizičkih i pravnih lica, ostale kategorije radno angažovanih ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.

Roditelj, odnosno usvojilac, hranitelj ili staratelj deteta mlađeg od 5 godina, kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti u razvoju, ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta koristi i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.

Nosioci prava na naknadu zarade

Pre svega, polazimo od toga koja lica po novom zakonu imaju pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Pre stupanja na snagu novog zakona pravo na naknadu zarade su imale samo zaposlene porodilje i porodilje koje su obavljale samostalnu delatnost (preduzetnice). Sada je ovaj krug lica proširen, novi zakonom su predviđene dve kategorije.

Prva kategorija ostvaruje pravo na naknadu zarade/plate i odnosi se na zaposlene kod poslodavca. Drugu kategoriju čini pravo na ostale naknade koje ostvaruje majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:

– a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti,- po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti,- kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva,- po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskog ugovora, kao i ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.

Bitna razlika između zaposlenih kod pravnih i fizičkih lica s jedne strane, i svih ostalih nosilaca prava na naknadu zarade druge strane, sastoji se u tome što porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta kod zaposlenih majki traje 2 godine za treće i svako naredno novorođeno dete, dok za sve majke koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (koje su u prethodnom periodu bile preduzetnice, angažovane po ugovoru o delu i ostale) odsustvo sa rada traje 365 dana kako za prvo i drugo, tako i za svako naredno dete.

U pogledu nosioca prava na naknadu tokom porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, napravljen je pozitivan pomak u smislu značajnog proširivanja kruga lica koja ostvaruju pravo na naknadu, jer to više nisu samo zaposlene i preduzetnice, već praktično sve majke koje su pre rođenja deteta ostvarivale prihode. Na žalost, u praksi žene često dugi niz godina obavljaju poslove za poslodavce na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu i slično, iako bi po bitnim karakteristikama tog radnog angažovanja trebalo da se radi o radnom odnosu. Sada se za majke radno angažovane van radnog odnosa, svi ti prihodi uzimaju u obzir i ostvaruje se pravo koje je do sada bilo rezervisano samo za majke u radnom odnosu i preduzetnice. Ovde je naročito značajna činjenica da, po novom zakonu, i žene koje se bave poljoprivredom mogu da ostvare naknadu po osnovu rođenja i nege deteta. S druge strane, za preduzetnice koje imaju troje i više dece učinjen je korak unazad, jer je dužina trajanja odsustva umesto dosadašnje dve godine svedena na 365 dana.

Istovremeno korišćenje prava od strane oba roditelja

Prema novom zakonu oba roditelja mogu istovremeno da koriste određena prava iz ovog zakona za decu različitog reda rođenja, što prema odredbama starog zakona nije bilo moguće. Ovo konkretno znači da ukoliko se desi da majka ispuni uslove za započinjanje korišćenja porodiljskog odustva sa novim detetom, a još uvek nije do kraja iskoristila pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege prethodnog deteta (najdalje do pete godine života deteta), otac deteta može da preuzme pravo na korišćenje posebne nege deteta (pravo vezano za prethodno dete), dok majka istovremeno može da ode na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta sa sledećim detetom. Ovde je načinjen napredak u jer se po prethodnom zakonu majci sa otpočinjanjem porodiljskog odsustva sa sledećim detetom automatski prekidalo ranije odsustvo.

Utvrđivanje visine naknade zarade

Najveće promene su nastupile u pogledu utvrđivanja visine naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

Prema starom zakonu naknada zarade za zaposlena lica utvrđivala se u visini prosečne osnovne zarade zaposlenog, uvećane za minuli rad, za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje porodiljskog odsustva, a za preduzetnice u visini prosečne mesečne osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u istom periodu, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.

Za lica koja su bila u radnom odnosu manje od 12 meseci, odnosno koja su samostalno obavljala delatnost manje od 12 meseci, za mesece koji nedostaju uzimalo ce 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike. Ovako utvrđen pun iznos naknade zarade  pripadao je zaposlenim licima i preduzetnicama pod uslovom da su neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu, odnosno samostalno obavljala delatnost, više od šest meseci neprekidno. Ukoliko su porodilje radile tri do šest meseci neprekidno pre početka porodiljskog odsustva, pripadalo im je 60%, a za manje od tri meseca 30% od proseka unazad 12 meseci pre porodiljskog odsustva. Za lica koja su neposredno pre ostvarivanja prava na porodiljsko odsustvo bila u radnom odnosu više od šest meseci neprekidno, mesečni iznos naknade zarade nije mogao biti manji od minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se vrši isplata.

Novi zakon uvodi radikalne promene. Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica  utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Dakle, umesto osnovne zarade uvećane za minuli rad uzimaju se u obzir sva primanja koja imaju karakter zarade kao što su topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci, što je pozitivna promena.

Umesto 12 meseci pre otpočinjanja porodiljskog odsustva, sada se kao period za utvrđivanje osnovice naknade zarade uzima period od 18 meseci pre prestanka rada zbog trudnoće. Ovo zakonsko rešenje praktično znači da isplata naknade plate tokom trudničkog bolovanja ne ulazi u osnovicu, samo prihodi ostvareni u 18 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja. Konkretno, ukoliko zaposlena započne sa bolovanjem zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće npr. u četvrtom mesecu trudnoće, za utvrđivanje osnovice uzimaju se prihodi ostvareni pre tog meseca, a naknada zarade koju će uplaćivati poslodavac, odnosno Fond za zdravstvo, od četvrtog meseca pa do kraja trudnoće, neće ulaziti u osnovicu. Ova promena je pozitivna za porodilju koja je imala primanja svih 18 meseci koje prethode mesecu u kome je prestala da radi,  jer je u tom periodu mogla da ostvari topli obrok, stimulaciju, bonuse, što su primanja koja ne može da ostvari tokom trudničkog bolovanja.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija se deljenjem zbira osnovica sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva. Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate predstavlja, kao što je navedeno, bruto obračunsku vrednost (računaju se i minuli rad, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci). Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva (dakle ne i za vreme odsutva sa rada radi nege deteta), ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Prema navedenom, umesto da se za mesece u kojima nema zarade uzima 50% prosečne mesečne zarade, sada se za te mesece uzima podatak od 0 dinara. Ovo konkretno znači da iako trudnica pre prestanka rada zbog trudnoće nije u svih 18 meseci koji prethode mesecu prestanka rada ostvarila primanja, zbir svih primanja se u svakom slučaju deli sa 18 i tako se dobija mesečni iznos naknade (npr imala je devet plata, one se saberu i podele sa 18 i tako se dobije mesečni iznos naknade). Ova promena je izrazito negativna za trudnicu koja je zasnovala radni odnos neposredno pre ili nakon saznanja za trudnoću, jer se zbir svih primanja deli na 18, iako nema 18 zarada, odnosno plata, a trudničko bolovanje, kao što smo naveli, ne ulazi u osnovicu. Takođe, maksimalna mesečna osnovica više nije pet, već tri prosečne zarade. Pun iznos zarade je do sada bio garantovan tokom čitavog trajanja porodiljskog odustva i odsutva sa rada radi nege deteta svima koji su pre započinjanja porodiljskog odsustva imali 6 meseci radnog odnosa, odnosno samostalne delatnosti (dakle računalo se i trudničko bolovanje), dok je sada minimalna zarada zagarantovana samo tokom porodiljskog odsustva (koje traje dok dete ne navrši tri meseca života) licima za koja je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade u periodu pre prestanka rada zbog trudničkog bolovanja, ili porodiljskog, ako nije bilo trudničkog bolovanja (npr porodilja je imala devet plata, one se saberu i podele sa 18-tako se dobije mesečni iznos naknade, s tim što do navršetka tri meseca od dana porođaja ima garantovanu minimalnu zaradu, dok za negu deteta iznos može biti manji od minimalne zarade).

Ovde je jasna namera zakonodavca da eliminiše pojavu radnih odnosa koji se zasnivaju isključivo i jedino u svrhu obezbeđivanja isplate porodiljskog odsustva. Kako je do sada i trudničko bolovanje ulazilo u osnovicu, i bilo je potrebno 6 meseci uplate doprinosa, računajući i trudničko bolovanje, da se obezbedi minimalna zarada, mogući su bili primeri u praksi u kojima trudnica nije provela nijedan dan na radu, a imala je minimalnu zaradu (npr zasnuje radni odnos prvog aprila, istog dana otvori trudničko bolovanje koje traje  6 ili više meseci, sve do otvaranja porodiljskog, i time obezbedi bar minimalnu zaradu). Sada se praktično zahteva da postoji 18 meseci rada za koje su plaćeni doprinosi. Ukoliko je taj broj meseci manji, manja će biti i naknada. Ovo će, s jedne strane sprečiti pojavu „fiktivnih” radnih odnosa, ali će nažalost pogoditi i trudnice koje su provele u radnom angažovanju manji broj meseci od predviđenih 18.

Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa.

Postupak ostvarivanja prava na naknadu zarade, odnosno plate

Po prethodnom zakonu obračun i isplatu naknade zarade vršio je poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatom zarada ostalim zaposlenima. Poslodavac podnosi zahtev za refundaciju sredstava, zajedno sa dokazima da je isplatio naknadu zarade zaposlenoj porodilji.

Po sadašnjem zakonu, utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava. Ovo značajno olakšava postupak i porodiljama i poslodavcima, jer više nije neophodno da se prikuplja obimna dokumentacija kojom se dokazivala visina zarade u prethodnom periodu koji je ulazio u osnovicu. Na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, obračunava se iznos naknade zarade, odnosno naknade plate koji je umanjen za pripadajuće poreze i doprinose, odnosno neto iznos. Prilikom isplate neto iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, ne vrši se umanjuje se po osnovu novčanih obustava, rate kredita i slično, već je primalac naknade zarade, odnosno naknade plate, dužan da te obaveze izmiri lično ili preko poslodavca.

Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a centralizovana isplata mesečne naknade zarade, odnosno naknade plate, vrši se kad poreska uprava prihvati poresku prijavu.

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, vrši isplatu mesečnih iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, bez poreza i doprinosa na tekući račun korisnika, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na račun objedinjene naplate.

Značajna novina je i to što porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo samo  na neto naknadu, bez poreza i doprinosa, kao i sve porodilje koje se svrstavaju u grupu koja prima ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.

Zaključna razmatranja

Imajući u vidu sve navedeno, može se reći da novi zakon donosi i pozitivne i negativne promene. Osnovna mu je namera da se zaposlenim porodiljama koje su bile u radnom odnosu u celokupnom periodu koji ulazi u osnovicu, obezbedi pun iznos naknade, odnosno 100% od svih primanja koja imaju karakter zarade (minuli rad, putni trošak, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci), što je korak u dobrom pravcu, a da se porodiljama koje nemaju 18 meseci zarade, odnosno plate naknada tokom odsustva sa rada srazmerno umanji. Ovo jeste učinjeno pre svega da se spreči pojava zasnivanja radnih odnosa do kojih dolazi samo zbog isplate porodiljskog, ali u praksi to znači da  porodilje koje su zaista bile radno angažovane u nekom periodu koji je kraći od 18 mesec bivaju uskraćene za svoju realnu zaradu, čak im ni minimalna primanja nisu zagarontavana tokom odsustva sa rada radi nege deteta, što teško može da se nazove dobrim rešenjem.

Isto tako, dobro je da je postupak ostvarivanja prava maksimalno uprošćen jer je dokumentacija koju je potrebno dostaviti opštinskoj/gradskoj upravi zaista  svedena samo na neophodnu. Korak u pravom smeru je i činjenica da naknadu zarade više ne čini samo osnovna zarada zaposlenog i minuli rad, već i sva druga primanja koja imaju karakter zarade, ali s druge strane  imamo korak unazad priznavanjem samo neto naknade za porodilje koje primaju ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (preduzetnice, angažovani po ugovoru…).

Vreme će pokazati koliko su dobra rešenja za koja se zakonodavac opredelio i ostaje nam da verujemo da će se zakon menjati u delu u kojem u praksi proizvodi određena rešenja koja nisu najsrećnija i najpravednija.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom

STARI ZAKON

NOVI ZAKON

Obračun osnovice vrši se na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za poslednjih 12 meseci koji prethode porodiljskom odsustvu.

Obračun osnovice vrši se na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.

U prosek plate ulazi samo osnovna zarada, ugovorena ugovorom o radu, uvećana minulim radom bez bilo kakvih dodataka.

U prosek plate ulazi osnovica na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate (minuli rad, putni trošak, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci).

Mesečna osnovica naknade zarade dobija se deljenjem zbira osnovica sa 12. Ukoliko ne postoji 12 evidentiranih osnovica, za mesece koji nedostaju uzima se 50% od prosečne zarade u RS objavljene u mesecu koji prethodi mesecu odlaska na porodiljsko odsustvo.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate dobija se deljenjem zbira osnovica sa 18, bez obzira da li postoje evidentirane osnovice za svih 18 meseci.

Utvrđeni iznos ne može biti veći od pet prosečnih zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Utvrđeni iznos ne može biti veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Utvrđeni iznos ne može biti manji od minimalne zarade ukoliko porodilja ima više od šest meseci radnog staža pre odlaska na porodiljsko odsustvo.

Utvrđeni iznos ne može biti manji od minimalne zarade, u periodu od otpočinjanja porodiljskog odsustva do navršena tri meseca života deteta (porodiljsko odsustvo), ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Ukoliko nije evidentirano najmanje šest najnižih osnovica, iznos može biti manji od minimalne zarade i u toku porodiljskog odsustva. Takođe, za vreme nege deteta iznos može biti manji od minimalne zarade.

Zahtev se podnosi nakon rođenja deteta i donosi se konačno rešenje.

Po podnetom zahtevu odlučuje se najpre  privremenim rešenjem, a zatim se po rođenju deteta donosi konačno rešenje.

Obračun i isplatu naknade zarade, kao i podnošenje poreske prijave, vrši sam poslodavac, koji nakon toga podnosi zahtev za refundaciju sredstava.

Obračun i isplatu naknade zarade do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na tekući račun podnosioca zahteva. Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo.

Pravo na naknadu imaju porodilje zaposlene na osnovu ugovora o radu kod pravnog lica i porodilje koje samostalno obavljaju delatnost.

Pravo na naknadu zarade imaju  porodilje zaposlene na osnovu ugovora o radu kod pravnog lica.

Pravo na ostale naknade po rođenju deteta imaju majke koje su pre rođenja deteta ostvarile prihode po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti, kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskih ugovora, po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa, i koje su a u momentu rođenja deteta nezaposlene a imale su u prethodnih 18 meseci prihode.

Porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo na neto naknadu i plaćene poreze i doprinose.

Porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo samo na neto naknadu, bez poreza i doprinosa, kao i sve ostale porodilje koje spadaju u grupu ostalih naknada.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, za sve porodilje, traje do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta traje do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva za zaposlene kod pravnog lica.Za majke koje primaju ostale naknade odsustvo sa rada traje 365 dana za prvo i svako naredno dete, od dana rođenja deteta.

Otpočinjanjem porodiljskog odsustva sa sledećim detetom, automatski se prekida naknada zarade za ranije stečeno pravo (negu deteta ili posebnu negu deteta sa prethodnim detetom).

Naknadu zarade, odnosno naknadu plate, za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i naknadu zarade, odnosno plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Trudničko bolovanje za preduzetnice

Prava osoba sa invaliditetom u oblasti radnih odnosa
Prijavi se i postavi komentar

(470) komentari

Biljana Stojanovic 19. 05. 2020.

Postovani, ja sam otvorila trudnicko bolovanje u Oktobru mesecu, poslodavac je papire predao tek od Novembra meseca tacnije od dela kada bi trebalo da placanje krene od drzave, pa me zanima dali to utice na visinu porodiljskog?

    Milan Predojevic 20. 05. 2020.

    Poštovana Biljana
    Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Pošto ste po vašim rečima imali odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, uzeće se poslednjih 18 meseci pre meseca u kojem ste prvi put otvorili bolovanje zbog trudnoće. Ukoliko je to bio oktobar, računa se od septembra pa unazad 18 meseci. Kad je poslodavac predao dokumentaciju nije važno za navedeno.
    Pozdrav

Dragana Misic 12. 05. 2020.

Postovani,
Zanima me da li imam pravo na bolovanje od 24 meseca za trece dete posto mi je starije dete punoletno i da li imam 100% bolovanje ima 23 godine radnog staza a 11g kod trenutnog poslodavca.Hvala

    Milan Predojevic 13. 05. 2020.

    Poštovana Dragana
    Zakonom o radu propisano je da zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine. Prema tome, nije važno koliko godina imaju prethodna dva deteta, za treće dete imate pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine. Isplata naknade zaradae za vreme porodiljskog odsustva vrši se u visini od 100% od osnovice, koju čini zarada ostvarena u prethodnih 18 meseci. Dakle, imate pravo na naknadu zarade od 100%.
    Pozdrav

778468270639b0ba971d4f3a881a764a 29. 04. 2020.

Postovani,

Da li u obracun proseka ulaze regres i 13. plata?

Ukoliko u toku trudnoce postoji vise otvaranja i zatvaranja trudnickog bolovanja da li se prosek iskljucivo racuna 18 meseci pre otvaranja prvog trudnickog bolovanja ili bi obuhvatio i mesece kada je trudnica radila (zapravo u prosek ne bi usli samo meseci kada je na trudnickom bolovanju).
Trudnica je zaposlena preko 10 godina u kontinuitetu.

Zahvaljujem unapred,

    Milan Predojevic 29. 04. 2020.

    Poštovani
    Zakon o radu u zaradu svrstava i regres i primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi, premije), gde se svrstava 13.plata. Prema tome, i regres i 13.plata kao vrsta stimulacije, odnosno uvećanja zarade, ulaze u obračun proseka.
    Što se tiče drugog pitanja, zakon je jasan: osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Prema tome, u obračun ulaze samo primanja u 18 meseci pre prvog meseca prestanka rada. Kasniji prestanci rada zbog trudnoće nisu relevantni u navedenom smislu.
    Pozdrav

Jovana Marković 02. 04. 2020.

Poštovani,

Na porodiljsko odsustvo otišla sam 8 februara ove godine. Dobila sam privremeno rešenje o naknadi plate za vreme porodiljskog odsustva i platu za februar krajem marta meseca.
Danas sam saznala da će se firma u kojoj radim zatvoriti u toku ovog meseca i da ću kao i ostali zaposleni biti proglašena tehnološkim viškom.
Moje pitanje je da li imam pravo da primam naknadu plate svih 365 dana, odnosno do isteka bolovanja radi nege deteta, ili u novonastaloj situaciji imam pravo da primim novac samo za 3 meseca porodiljskog bolovanja a nakon toga ću primati novac sa biroa ?

Hvala Vam,

    Milan Predojevic 03. 04. 2020.

    Poštovana Jovana
    Naknada zarade moguća je samo dok traje radni odnos. Od momenta kada Vaš poslodavac prestane sa radom i Vi postanete nezaposleno lice svoja prava dalje ostvarujete kod Nacionalne službe za zapošljavanje.
    Pozdrav

Kristina Cukic 26. 03. 2020.

Poštovani,
Imam skoro 3 godine iza sebe radnog staža, prekid do 7.5 meseci, i 21 januara ove godine sam dobila ugovor o radu na godinu dana, sada trenutno ne radim zbog vanrednog stanja, a saznala sam da sam u drugom stanju, prvo nam je dete. Zanima me da li imam pravo na primanja tokom trudnickog i porodiljskog bolovanja, i da li poslodavac može da ti da otkaz. Hvala unapred
Kristina

    Milan Predojevic 27. 03. 2020.

    Poštovana Kristina
    Svaka trudnica koja je u radnom odnosu i kojoj ginekolog otvori bolovanje zbog održavanja trudnoće ima pravo na trudničko bolovanje, a kasnije i na naknadu tokom porodiljskog odsustva. Što se tiče radnog odnosa, poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu trudnici. Takođe, ako u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa priložite dokaz o trudnoći, poslodavac mora da Vas vrati na posao. Ukoliko nije prošlo više od 30 dana od kako Vam je prestao radni odnos, odnosno istekao ugovor na određeno vreme, i bivšem poslodavcu odnesete potvrdu o trudnoći, biće u obavezi da sa Vama potpiše novi ugovor o radu koji će trajati najmanje do isteka porodiljskog odsustva. Prema tome, u tom slučaju imali biste pravo i na trudničko bolovanje i na porodiljsko odsustvo.
    Pozdrav

Ana Milovanović 25. 03. 2020.

Poštovani,
Zamolila bih Vas da mi pomognete i odgovorite na pitanje. Imam neprekidnog staža zadnjih 7 godina, redovno su mi plaćani doprinosi, promenila sam posao ovog meseca međutim poslodavac me nije prijavio. Usled vanrednog stanja verovatno ću biti prijavljena tek od 05.2020. ukoliko naravno bude sve kako treba. Planiram trudnoću i interesuje me da li će prekid značiti samo 0 din. u računanju proseka zarade ili ću morati da imam spojenih 18 meseci bez dana prekida od datuma prijave na novo radno mesto? Takođe bih volela da znam da li mogu sama sebi da uplatim doprinose za mart i april koji bi se računali kasnije za prosek za trudničko ili porodiljsko bolovanje.

Hvala unapred,
Pozdrav
Ana

    Milan Predojevic 27. 03. 2020.

    Poštovana Ana
    Za izračunavanje osnovice za naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva uzima se prihod koji ste ostvarili u poslednjih 18 meseci pre meseca u kojem ste zbog trudnoće prestali da radite. Svi prihodi ostvareni u tih 18 meseci se saberu i podele sa 18 (uvek se deli sa 18 bez obzira na to koliko prihoda imate) i tako dobijate mesečnu osnovicu koja se plaća 100%. Nije dakle važno da li su prihodi ostvareni kod sadašnjeg poslodavca, jer se računaju i zarade ostvarene u tom periodu od 18 meseci i kod prethodnih poslodavaca. Ono što je važno jeste da u 18 meseci pre meseca prekida rada zbog trudnoće imate što više prihoda na koji su plaćeni doprinosi za socijalno osiguranje. To automatski znači da se Vaš sadašnji prihod neće računati jer Vam poslodavac ne plaća doprinose. Insistirajte da Vas, u skladu sa zakonom, poslodavac prijavi na socijalno osiguranje.
    Pozdrav

SLADJANA FILIPOVIĆ 23. 03. 2020.

Dobro veče…. INTERESUJE JE ME, DA LI IMAM PRAVO NA PUN IZNOS ZA PORODILJSKO.. AKO SAM RADILAA OD 14.4.2016 DO 7.4.2019 I IMALA PREKID DO 21.5. 2019 GDE SAM POCELA DA RADIM OD 21.5…SVE DOK NISAM OTVORILA TRUDNICKO BOLOVANJE 2.9.2019 GODINE.. HVALAAA

    Milan Predojevic 24. 03. 2020.

    Poštovana Slađana

    Imate pravo na 100% od osnovice. Osnovica se dobija tako što se sabere sva zarada ostvarena u periodu od 18 meseci unazad, počev od avgusta 2019. godine, i taj zbir se podeli sa 18. Dakle Vi imate 16 punih zarada, dok zarade za april i maj 2019. godine nisu za ceo mesec. Samo u tom smislu će naknada biti nešto manja nego da ste i u aprilu i maju 2019. godine ostvarili platu za ceo mesec.

    Pozdrav.

Dragana Paćuk 17. 03. 2020.

Poštovani,
Samostalni sam preduzetnik od 2012 godine.
Po instrukcijama poreske uprave za ovu trudnocu (druga, pri prvoj su mi istu instrukciju dali) danom otvaranja porodiljskod bolovanja sam privremeno prekinula delatnost u APR. Druga opcija je bila da zapošljavam poslovodju i da se nastavlja delatnost sto u realnosti nemam osnova niti ekonomskih mogućnosti finansiranja, jer sam ja jedina aktivna u svojoj agenciji, i necu moci da radim u narednom periodu, time ni ostvarivati prihode za finansiranje troskova.
Ono sto sam saznala u Gradskoj upravi kad sam otisla da vidim sta mi treba od dokumentacije za ostvarivanje naknade , da shodno ovom sto ste i u tekstu naveli, da po novom zakonu nama preduzetnicama drzava vise ne placa porez i doprinose, kao sto to radi zaposlenima, I ono sto je mene najvise šokiralo je da time gubimo zdravstveno osiguranje. Za odgovor na pitanje koje opcije u tom slucaju imam za zdravstveno osiguranje su me uputili da se raspitam u RFZO. Kad sam njih kontaktirala i objasnila sve, rekli su mi samo pa morate placati doprinos da bi bili zdravstveno osigurani, bez daljih objasnjenja kako formalno pravno to da uradim. Jer poreska uprava, s druge strane privremenim prekidom delatnosti prekida i da obracunava i zaduzuje dopirnose, i time ni nemate osnovu da placate doprinos za zdravstveno osiguranje. Koju god da sam insiticuju kontaktirala, prebacuje me na drugu, i niko mi ne daje odgovor kako ja u mom statusu mogu da imam zdrastveno osiguranje koje mi je neohodho, kako su ovim izmenama predvideli za preduzetnice koje odu u mirovanje da mogu da ostvare to OSNOVNO PRAVO. Ono sto bih za Vasu informaciju istakla kao dodatni nazadni momenat kojim su preduzetnice dodatno diskriminisane, da napomenem da nas drzava primorava da otovorimo bolovanje najkansije 28 dana pre termna porodjaja, a sa druge strane su mi u Gradskoj upravi potvrdili da obracun naknade tece OD DANA RODJENJA DETETA, BEZ OBZIRA KAD JE OTVORENO BOLOVANJE.
Zamolila bih vas za pomoc vezano za ostvarivanje ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA shodno navedenom, jer nisam ni od jedne instititucije (Poreska uprava, RFZO, Gradksa uprava) dobila uput kako to pravo mogu da ostavarim konkretno u ovim promenjenim uslovima.
Hvala puno unpred,
S poštovanjem,
Dragana Pavlović

    Milan Predojevic 18. 03. 2020.

    Poštovana Dragana
    Član 13. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisuje da preduzetniku prestaje svojstvo osiguranika po tom osnovu za vreme privremene odjave obavljanja delatnosti, ako za to vreme ne plaća doprinos. Član 17. stav 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju između ostalog određuje da preduzetnik kome je prestalo svojstvo osiguranika po osnovu člana 13. ovog zakona, može da se uključi u obavezno zdravstveno osiguranje radi obezbeđivanja za sebe i članove svoje uže porodice prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod uslovima i na način propisan ovim zakonom i odgovarajućim podzakonskim aktima. Zakon dalje kaže da se svojstvo osiguranika koji se uključuje u obavezno zdravstveno osiguranje stiče, odnosno prestaje danom podnošenja zahteva, te da navedena lica plaćaju doprinos iz svojih sredstava u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe mišljenja sam da imate dve mogućnosti: prva je da, iako ste privremeno odjavili obavljanje preduzetničke delatnosti, ostanete zdravstveno osigurani kao preduzetnik. Kao što je navedeno, preduzetniku prestaje svojstvo osiguranika po osnovu preduzetništva za vreme privremene odjave obavljanja delatnosti samo ako za to vreme ne plaća doprinos. To znači da možete da se opredelite da i dalje plaćate doprinose, ali iz svojih sredstava. U tom slučaju morali biste o tome da obavestite nadležnu filijalu Poreske uprave da želite i dalje da plaćate doprinose za socijalno osiguranje kao preduzetnik, ali iz svojih sredstava (jer ih država ne plaća). Tada biste plaćali i penzione i zdravstvene doprinose, a u RFZO biste kao dokaz za overu knjižice odneli uverenje iz Poreske uprave da ste uplatili dospele doprinose za socijalno osiguranje kao preduzetnik. Ukoliko ne želite da plaćate i doprinose za penzijsko osiguranje, onda filijali RFZO treba da odnesete rešenje APR o privremenoj odjavi obavljanja delatnosti. Na osnovu tog rešenja i Vaše lične karte oni će Vam doneti rešenje o uključivanj u obavezno osiguranje, a u skladu sa citiranim članom 17. Zakona. Plaćali biste doprinose samo za zdravstveno osiguranje u skladu sa rešenjem i uplatnice bi bile dovoljan dokaz za overu knjižice na svakih 6 meseci.
    Pozdrav

Petar Jovanovic 06. 03. 2020.

Postovani,

Zena mi je radila na privrevenom povremenom ugovoru 26 meseci, u devetom mesecu trudnoce istekao joj ugovor i ne radi vise. Da li ima pravo na neku nadoknadu za porodiljsko i ako ima gde treba da se javi? Molim za odgovor. Pozdrav

    Milan Predojevic 06. 03. 2020.

    Poštovani Petre
    Vaša supruga ima pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta. Potrebno ja da se odgovarajućim zahtevom obrati organu lokalne samouprave (služba za isplatu porodiljskog u opštini ili gradu) na čijoj teritoriji ima prebivalište.
    Pozdrav

Marija Tijanić 02. 03. 2020.

Postovani. U avgustu 2019 imam ispunjenih 19 meseci rada, ostala sam u drugom stanju u septemrbu nisam jos uvek zatvorila bolovanje, da li je moguce da zatvorim bolovanje unazad od novembra? hvala

    Milan Predojevic 04. 03. 2020.

    Poštovana Marija
    Zaposleni može da prekine bolovanje. Međutim, ukoliko biste želeli da to učinite na način na koji ste opisali, ne bi bilo moguće opravdati toliko odsustvo sa posla. Zbog toga, mišljenja sam da nije moguće da zatvorite bolovanje sa datumom u novembru.
    Pozdrav

Jelena Raskovic 27. 02. 2020.

Postovani,

Osnovala sam radni odnos 19.09.2019., pre toga sam do aprila bila na porodiljskom nakon kog sam iskoristila godisnji odmor (posle isteka godisnjeg me je sacekao otkaz zbog isteka ugovora). Dakle, jun, jul i avgust nisam primala nista. Termin mi je 2.april, nisam koristila trudnicko bolovanje, pa me zanima da li cu imati pravo na 100% primanja ili bar na drzavni minimalac s’ obzirom na to da sam za septembar primila manje od minimalca jer nisam bila u radnom odnosu ceo mesec vec tih 11 dana od 19.09.? Takodje me zanima da li bi onda bilo bolje da sacekam sa otvaranjem porodiljskog (ukoliko je to moguce i ne moram da ga otvorim 28 dana pre predvidjenog termina porodjaja) da bih primila pun iznos za mart, samim tim bih imala povezanih 6 meseci uplacivanja punog iznosa plate i doprinosa? Ili to po novom zakonu nije bitno?

Srdacan pozdrav
Jelena

    Milan Predojevic 28. 02. 2020.

    Poštovana Jelena
    Zakon kaže da se osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva (traje do tri meseca nakon porođaja) i odsustva sa rada radi nege deteta (nastavlja se na prorodiljsko tako da sve ukupno traje 365 dana), utvrđuje na osnovu zbira meseĉnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpoĉinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. S obzirom da Vi niste koristili odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, sabraće se Vaše zarade koje ste imali pre otvaranja porodiljskog, a koje su ostvarene u poslednjih 18 meseci. Meseĉna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija se deljenjem tako dobijenog zbira osnovica sa 18, bez obzira što Vi nećete imati 18 zarada, već 15 (period jun-avgust 2019. godine nemate zaradu). Dobijaćete 100% od tako izračunate mesečne osnovice. S obzrom da ćete imati 6 zarada, tokom porodiljskog odsustva (koje traje do 3 meseca nakon porođaja), ne možete dobiti naknadu manju od minimalne zarade. Što se tiče otvaranja porodiljskog odsustva, lekar to mora da učini minimum 28 dana pre dana koji je procenjen kao termin poroođaja.
    Pozdrav

Marina Vidojevic 10. 02. 2020.

Postovani,
Zanima me da li postoji ugovor po kojem bih ja mogla u isto vrema da primam porodiljsko ali i da radim i primam platu preko blagajne u firmi(zbog egzistencije), trenutno sam u stalnom radnom odnosu, ali bih do isteka porodiljskog(jos 8 meseci za trece dete) to promenila u neki drugi ugovor ukoliko je to moguce?!

    Milan Predojevic 10. 02. 2020.

    Poštovana Marina
    Nije zabranjeno da tokom porodiljskog odsustva budete angažovani van radnog odnosa. Dakle ne možete da radite po ugovoru o radu, ali ako ispunjavate uslove za neki drugi oblik angažovanja (recimo ugovor o delu)-to je dozvoljeno, s tim da kao zaposleno lice ne možete biti angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.
    Pozdrav

Milena Milović 22. 01. 2020.

Poštovani,
Unapred se izvinjavam sto cu biti opsirnija, ali situacija je vrlo specifična.
Kod poslodavca sam zaposlena od 2012.godine
2017.sam otišla na održavanje trudnoće zbog komplikacija I do tada već jedne izgubljene trudnoće. S obzirom na to da radim u proizvodnji u 3 smene moja plata sa svim dodacima(prekovremenim I noćnim radom) u tom trenutku je bila znatno veća od ugovorene zarade, ali po starom zakonu, ja sam tada primala samo tu osnovicu +minuli rad. To je trajalo i tokom porodiljskog bolovanja i nege deteta. U međuvremenu dešavala su se neka sitna povećanja osnovnih zarada za koje mi je rečeno da se ne odnose na mene dok sam na bolovanju. Nakon isteka tih godinu dana, koristila sam posebnu negu deteta, 2x po 3 meseca. Zarada je takodje ostala ista. Po isteku posebne nege deteta, koristila sam godišnji odmor u trajanju od 10 dana, posle čega je trebalo da se vratim na posao. Tada sam saznala da sam ponovo trudna, ovoga puta blizanacka trudnoca koja je takođe od početka rizična i ja sam ponovo otišla na održavanje trudnoće. Pre dva meseca sam dobila poziv iz kadrovske službe da potpišem aneks ugovora zbog povećanja zarade. Prošlu platu koja je sada sa novom osnovom, ja sam dobila neznatno uvećan stari iznos.
Kako je moguće da primam manji iznos od minimalne ugovorene zarade i da li možete da mi objasnite kako će mi se onda obračunavati porodiljsko bolovanje. Unapred hvala!
Srdačan pozdrav, Milena

    Milan Predojevic 23. 01. 2020.

    Poštovana Milena
    Ne možete da primate zaradu u manjem iznosu od ugovorene. Što se tiče naknade zarade tokom bolovanja, ona je regulisana zakonskim odredbama, a ne ugovorom o radu. Njena visina zavisi od primanja koja ste imali u prethodnih 12 meseci, a ne može da bude manja od zakonom zagarantovane minimalne zarade. Kad je reč o obračunu porodiljskog bolovanja, zakon na sledeći način uređuje izračunavanje osnovice za naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva: „Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.“ Pošto je Vaša trudnoća rizična i otvorili ste bolovanje zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, sabraće se mesečne osnovice na koje su Vam plaćeni doprinosi za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu u kojem ste otvorili bolovanje zbog blizanačke trudnoće. Tu će se računati i naknada tokom porodiljskog odsustva sa prethodnim detetom. Zbir se deli sa 18 i to je osnovica za mesečnu naknadu koja se isplaćuje u visini od 100% od osnovice.
    Pozdrav

bd9d1809973d6e9adefff9c7efb8cb9d 11. 01. 2020.

Poštovani,
Jasno mi je da ne mogu da koristim posebne naknade kad je u pitanju slučaj da je majka preduzetnica, a otac zaposleni kod pravnog lica.
Interesuje me sledeće: Ako moja supruga ne podnese zahtev za posebnu naknadu (obzirom da je preduzetnica), da li ja kao otac deteta imam pravo na odsustvo radi nege deteta ako se majka po isteku tri meseca od rodjenja deteta zaposli kod poslodavca.
Jer zakon prepoznaje i korišćenje odsustva radi nege deteta i ako se radni odnos zasnuje nakon rodjenja detata. U ovom slučaju,majka bi zasnovala radni odnos, a mene kao ocu prepustila negu deteta i ja bih koristio to odsustvo.
U tom slučaju, ako imam pravo na to, a shodno zakonu mislim da imam, kakav je postupak da ja ostvarim to pravo?

    Milan Predojevic 13. 01. 2020.

    Poštovani
    Mišljenja sam da Vaša supruga može da ostvari jedino pravo na posebnu naknadu. Tačno je da zakon prepoznaje i korišćenje odsustva radi nege deteta i ako se radni odnos zasnuje nakon rodjenja detata, u kom slučaju bi majka mogla ocu da prepusti negu deteta. Ovo se ipak odnosi na situacije u kojima je majka u 18 meseci koji prethode porođaju ostvariala zarade, odnosno plate, te bi imala i pravo na naknadu istih zasnivanjem radnog odnosa (koje može dalje da prepusti ocu). U Vašem konkretnom slučaju ako majka zasnuje radni odnos, pa podnese zahtev za naknadu zarade, rešenje bi bilo takvo da joj pripada posebna naknada jer u 18 meseci koji prethode porođaju nema platu, već jedino prihod kao preduzetnica. Prema tome, može ostvariti isključivo posebnu naknadu, ali ne i naknadu zarade. S druge strane, Vaša supruga može da zasnuje radni odnos i da nastavi da prima posebnu naknadu, jer se isplata ne prekida kod porodilja koje naknadu ostvaruju po osnovu preduzetništva.
    Pozdrav

bd9d1809973d6e9adefff9c7efb8cb9d 08. 01. 2020.

Poštovani gospodine Predojeviću,
Interesuje me kako otac moze da osvari pravo na naknadu zarade radi nege deteta.
Naime, supruga mi je bila preduzetnica i pre porodjaja je privremeno odjavila delatnost, po zakonu ima pravo na posebnu naknadu koja traje godinu dana bez obzira sto je u pitanju treće dete.
Jasno mi je da ona tu vrstu naknade ne moze da prenese na mene kao oca, ali me interesuje sledeće:
Kakav je postupak mog korišćenja odsustva radi nege deteta ako moja supruga zasnuje radni odnos kod poslodavca nakon isteka tri meseca od rodjenja deteta. Ja imam stalni posao i interesuje me da li imam pravo na to obzirom na Član 94.i 94.a Zakona o radu, člana 12. stava 1 i 2 Zakona o finansijskoj podrsci porodii sa decom i Člana 79.Zakona o zdravstvenom osiguranju?
S poštovanjem,

    Milan Predojevic 10. 01. 2020.

    Poštovani
    Kao što ste i sami konstatovali, pravo na ostale ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (što ostvaruje Vaša supruga s obzirom da je u prethodnom periodu bila preduzetnica) ne može biti preneto na oca u Vašem slučaju, jer Zakon to dopušta jedino ako majka nije živa, ako je napustila dete, ili ako je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu. Mišljenja sam da čak i ako ona nakon tri meseca od rođenja deteta zasnuje radni odnos Vi i dalje nemate pravo na navedenu naknadu, jer će nosilac tog prava i dalje biti majka deteta (u ukupnom trajanju od 12 meseci). Član 94.i 94.a Zakona o radu i član 79.Zakona o zdravstvenom osiguranju regulišu neka druga prava i ne primenjuju se na Vaš slučaj (član 94.i 94a Zakona o radu govore o naknadi zarade kod lica u radnom odnosu tokom porodiljskog dsustva, dok član 79. Zakona o zdravstvenom osiguranju govori o naknadi zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege povređenog ili bolesnog člana uže porodice).
    Pozdrav

Jelena Vuksanovic 24. 12. 2019.

Postovani. Ja sam zaposlena a takodje imam i preduzetnicku radnju, koja mi se vodi kao dopunska delatnost. Da li ce mi gi doprinosi koje placam za radnju uticati na primanja tokom trudnickog i porodiljskog bolovanja, tj da li ulaze u obracun primanja za vreme bolovanja? Unapred hvala

    Milan Predojevic 25. 12. 2019.

    Poštovana jelena
    I zaposlena lica i preduzetnici su kategorije obavezno socijalno osiguranih lica. Poslodavci su dužni da na obavezno socijalno osiguranje prijave svoje zaposlene, a preduzetnici se prijavljuju na obavezno socijalno osiguranje samostalno. Lica koja ispunjavaju uslove za osiguranje po više osnova (kao što su lica koja su preduzetnici i istovremeno zaposleni kod drugih poslodavaca) biće osigurana po osnovu prioritetnog osnova osiguranja (radni odnos ima prednost u odnosu na samostalno obavljanje delatnosti). U ovakvim slučajevima doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje u slučaju nezaposlenosti plaća se samo po jednom, prioritetnom osnovu, dok se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje plaća po svim osnovama. S obzirom na odredbu Zakona po kojoj lice koje istovremeno ostvaruje pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, ostvaruje i pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (koje dobijaju preduzetnice)u trajanju od godinu dana od dana otpočinjanja prava na porodiljsko odsustvo, imate pravo i na naknadu plate i na ostale naknade jer po dva osnova plaćate doprinose za PiO.
    Pozdrav

Ana Stančev 23. 12. 2019.

Otišla sam na trudničko bolovanje 14. 05.
U rešenju mi se ne pominje 5 mesec – maj već samo zaključno sa 4 mesecom. Znači tih 14 dana kao da ne ulaze u rešenje.

Takođe, radila sam 5 mesec i vidim da ni za vreme porofiljskog nemam minimalni iznos već isti kao za negu deteta. Jel to ispravno?

    Milan Predojevic 24. 12. 2019.

    Poštovana Ana
    Po zakonu zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Ukoliko postoji greška u rešenje potrebno je da uložite žalbu u zakonskom roku jer ne može da traje kraće od navedenog. Što se tiče visine naknade tokom porodiljskog odsustva, nažalost nije Vam zagarantovana minimalna zarada. Visina nakande zavisi od toga kolika Vam je plata bila u poslednjih 18 meseci koji prethode prestanku rada zbog trudnoće. Ukoliko nemate svih 18 zarada u tom periodu, moguće je da Vam naknada tokom porodiljskg bude i manja od zakonom zagarantovane minimalne zarade. Ako pak imate 18 zarada, naknada ne može biti manja od minimalne zarade.
    Pozdrav

      Ana Momcilovic 27. 06. 2020.

      Postovani Milane,

      Zahvaljujem Vam se na odgovoru
      Srdacan pozdrav,

      Ana

Milijana Prica 21. 12. 2019.

Poštovani,

Zanima me izračunavanje visine nadoknade za porodiljsko odsustvo, pošto u tekstu iznad navodite da je razlika u tome što se konkretno putni troškovi računaju, kao i stimulacije i bonusi. Međutim, na ovaj karakter zarade se ne uplaćuju doprinosi. Da li to znači da se ipak u obzir uzima samo osnovna zarada? Tj. da nema razlike u tom smislu u odnosu da prethodni zakon.

Pozdrav,
Milijana

    Milan Predojevic 23. 12. 2019.

    Poštovana Milijana
    Ne uzima se u obzir samo osnovna zarada. Zakon kaže sledeće: Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Dakle sva primanja koja imaju karakter zarade, a ne samo osnovna zarada. Koja primanja imaju karakter zarade određuje Zakon o radu, a po zakonu tu spadaju i stimulacije i bonusi. Od onog što ste naveli jedino isplata putnog troška nema karakter zarade i to je greška koja je u tekstu ispravljena. Hvala na ukazanom.
    Pozdrav

Marija Pešić 21. 12. 2019.

Poštovani Milane,
Koliko je potrebno dana da se donese rešenje za porodiljsko bolovanje i da li mogu negde da proverim stanje, iz Beograda sam, a zahtev sam podnela u 27.marta?

U napred zahvalna.

    Milan Predojevic 23. 12. 2019.

    Poštovana Marija
    Kada nije potrebno da se sprovodi poseban ispitni postupak i u slučajevima kada nema razloga za odlaganje, rok za izdavanje rešenja iznosi 30 dana od dana predaje zahteva za isplatu naknade zarade tokom porodiljskog odsustva. U svim ostalim slučajevima rok za izdavanje rešenja iznosi 60 dana. Možete proveriti stanje Vašeg predmeta u odgovarajućoj službi lokalne samouprave koja se bavi isplatom poroodiljskih naknada.
    Pozdrav

Jovana Živković 20. 12. 2019.

Poštovani,

Šta se dešava u slučaja kada poslodavac zakasni sa predajom dokumentacije za otvaranje porodiljskog zaposlenog? Naime, predala sam doznake, koje sam dobila od ginekologa, sredinom novembra kako bi mi porodiljsko otpočelo od 28.11.2019, kako i na doznakama stoji (termin porođaja je 25.12.) da bi mi danas knjigovođa saopštila da ona to još nije predala. I pomenula mi nešto u vezi da mi primamo platu za mesec iza tj u decembru za novembar i da zbog toga nije predala.

Sada ja moram u ponedeljak što pre to da rešim ali me zanima kako sada ide procedura?

Hvala unapred.
Srdačan pozdrav.
Jovana

    Milan Predojevic 23. 12. 2019.

    Poštovana Jovana
    Prema važećim propisima zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva podnosi se najranije danom otpočinjanja porodiljskog odsustva, a najkasnije do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja. Pošto je zakonom utvrđena dužina trajanja porodiljskog odsustva bar 12 meseci, niste zakasnili sa predajom dokumentacije.
    Pozdrav

Jelena Dubovi 19. 12. 2019.

Poštovani,

ukoliko je došlo samo do kratkotrajnog prekida rada usled održavanja trudnoće (u trajanju od dve nedelje), nakon čega se rad nastavio regularno, da li će se od momenta tog kratkotrajnog prekida računati poslednjih 18 mesečnih zarada ili pak od trenutka kada će ponovo doći do prekida rada koji će trajati sve do početka porodiljskog odsustva?

Hvala unapred.

    Milan Predojevic 23. 12. 2019.

    Poštovana Jelena
    Zakonska formulacija je sledeća: „Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za lica iz člana 12. ovog zakona, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće“. S obzirom da je precizno navedeno da se radi o 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odustva, od momenta tog kratkotrajnog prekida će se računati poslednjih 18 mesečnih zarada, jer je to prvi mesec u kojem imate odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.
    Pozdrav

Vesna Jankovic 18. 12. 2019.

Zanima me šta se dešava kada porodilja bude odbijena za novčanu nadoknadu za porodiljako odsustvo sa obrazloženjem da nije imala prethodni radni staž? Ko pokriva njene doprinose obzirom da je i dalje u radnom odnosu a kod poslodavca zaduženje ne postoji?

    Milan Predojevic 21. 12. 2019.

    Poštvana Vesna
    Kada porodilja bude odbijena za novčanu nadoknadu za porodiljsko odsustvo sa obrazloženjem da nije imala prethodni radni staž, niko ne pokriva njene doprinose, iako je i dalje u radnom odnosu. Dakle, ona ima pravo na odustvo sa rada, ali nažalost nema pravo na novčanu naknadu tokom tog odsustva, niti na uplatu doprinosa za socijalno osiguranje.
    Pozdrav

Sasa Huremovic 16. 12. 2019.

Postovani,

Supruga je preduzetnik (pausalno oporezovana), trudna je i otvorice porodiljsko bolovanje sledece godine.

Da li ce i koliko morati da uplacuje svoje doprinose (pio, zdrav, paus porez, nezap)?

Da li ce dobijati novcanu nadoknadu (i ako nije uplacivala platu na svoj privatni racun)?

Da li bih ja mogao da budem trenutni poslovodja i ako sam zaposlen u drugoj ustanovi? Trebao bih kao clan porodice da budem oslobodjen poreza (Ko ustvari placa onih 38 posto doprinosa?)

Cela poenta price je, ona ima frizerski salon, zaposlice radnicu, ali nije sigurna da li ce moci radnica da zaradi njene doprinose, platu, i svoje doprinose.

Hvala u napred,
Srdacan pozdrav

    Milan Predojevic 18. 12. 2019.

    Poštovani
    S obzirom da pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta(gde spada i naknada za preduzetnicu) podrazumeva naknadu na koju se ne plaćaju porezi i doprinosi, Vaša supruga će morati sama da ih uplati. Plaćaće ih u visini koja se određuje prema samoj naknadi po osnovu rođenja i nege deteta, koja je praktično osnovica za uplatu poreza i doprinosa. Supruga može da Vas imenuje za poslovođu, ali biste morali da budete prijavljeni na socijalno osiguranje po tom osnovu. U svakom slučaju preduzetnica ne mora da odjavljuje radnju tokom trajanja prava na naknadu po osnovu rođenja i nege deteta upravo zato što joj se ne plaćaju porezi i doprinosi. Ostaje pitanje da li je Vaša supruga u mogućnosti da sama radi, ili će nekog angažovati za tu priliku (Vas ili nekog drugog). Angažovano lice mora da bude prijavljeno na socijalno osiguranje.
    Pozdrav

Ivana Kricak 14. 12. 2019.

Postovani, otvorila sam porodiljsko bolovanje 19. 04.2019. I zanima me ako bi nakon isteka opet ostala trudna kako se obracunava dalne porodiljsko po novom zakonu? S tim sto bi iskoristila stari godisnji odmor, pa nadovezala trudnicko. Hvala

    Milan Predojevic 21. 12. 2019.

    Poštovana Ivana
    Ako nakon isteka porodiljskog bolovanja opet ostanete trudni, u osnovicu za obračun naknade zarade tokom novog porodiljskog odsustva ući će i naknada tokom porodiljskog bolovanja sa prethodnim detetom, ali i naknada zarade tokom trudničkog bolovanja sa prethodnim detetom (u osnovicu ne ulazi samo naknada tokom aktuelnog trudničkog bolovanja). Dakle sve ono što ste imali u 18 meseci koji prethode mesecu prestanka rada zbog nove trudnoće ući će u obračun osnovice.
    Pozdrav

Aleksandar Dudak 07. 12. 2019.

Poštovani,

Imam jedno pitanje. Supruga je otvorila porodiljsko bolovanje 28.10.2019. i porodila se 20.11.2019.
Finansijska služba firme u kojoj radi je poslala zahtev i papire opštini 29.10.2019.
Još uvek nismo dobili nikakvo rešenje od opštine, ni slično.
Takodje u novembru nije dobila punu platu(oktobarsku), 32 sata joj nisu plaćena. To sam proverio u finansijama, pošto radimo u istoj firmi. U finansijama mi kažu da tih 32 sata treba da plati opština/država.
Sada u decebru, ja sam dobio redovno platu, a ona nije ništa. Rečeno nam je opet da će dobiti kasnije.
Da li treba da se obratimo opštini pošto nismo dobili nikako rešenje i slično? Da li treba mi posebno da odemo u opštinu da podnesemo neku prijavu/zahtev, mimo ovog što su uradile finansije ili šta?
Sedimo skrštenih ruku u ne znamo šta da radimo, a para nigde 🙂

Hvala unapred.
Srdačan pozdrav.

    Milan Predojevic 08. 12. 2019.

    Poštovani Aleksandre
    Pošto je pravilnikom koji bližu uređuje način ostvarivanja prava na porodiljsko odsustvo propisano da zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate organu uprave prema prebivalištu podnosioca zahteva podnose zakonom određena lica koja mogu ostvariti konkretno pravo: majka, otac, usvojilac, staratelj ili hranitelj deteta, potrbno je da se javite u opštinu i raspitate da li je poslodavac poslao Vaš uredno popunjen zahtev, kao što Vam je u firmi rečeno. Na taj način ćete se uveriti da je zahtev podnet u skladu sa propisanom procedurom, i istovremeno se možete raspitati o donošenju rešenja. Tačan je podatak koji ste od poslodavca dobili da za poslednja 4 dana u oktobru, kada je već otvoreno porodiljsko, naknadu zarade plaća lokalna samouprava.
    Pozdrav

Milica Tomašević 03. 12. 2019.

Postovani,
Mozete li mi pojasniti, da li u zbir od 18 primanja ulazi neto ili bruto iznos plate iz ugovora o radu? Takodje, zanima me sta se desava sa slobodnim danima koji su mi ostali, a treba da otvorim trudnicko bolovanje, da li treba da ih potrosim ili?

Hvala unapred na odgovoru.
Pozdrav.

    Milan Predojevic 04. 12. 2019.

    Poštovana Milice
    Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi. Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, vrši isplatu mesečnih iznosa naknade zarade odnosno naknade plate bez poreza i doprinosa na tekući račun korisnika, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na zakonom propisan način. Prema tome, pripada Vam i neto iznos i uplata doprinosa za socijalno osiguranje.
    Pozdrav

      Milica Tomašević 04. 12. 2019.

      Postovani, sta se desava sa slobodnim danima koji su ostali zaposlenoj pre nego sto otvori trudnicko bolovanje?

        Milan Predojevic 04. 12. 2019.

        Poštovana Milice
        Neiskorišćene dane godišnjeg odmora za ovu godinu možete koristiti najkasnije do 30. juna iduće godine. Ukoliko zbog trajanja trudničkog bolovanja i porodiljskog odsustva ne iskoristite godišnji odmor do navedenog datuma, slobodni dani ostaće neiskorišćeni.
        Pozdrav

Dejan Trbic 26. 11. 2019.

Mene zanima, pitam za moju zenu, ona je pre nego sto je zatrudnela je uzela neplaceno 6 meseci, mada u toj firmi radi skoro 12 god, mislim mozda i vise. Kada se vratila na posao, iskoristila je stari godisnji i otisla na trudnicko, posto je pre toga zatrudnela i bila vec u trecem mesecu u 2018 god…a u 2019-toj se porodila, radi za minimalac, pa sada posle tri meseca od kada se porodila, pre toga je dobijala pun iznos plate, sada za cetvrti mesec je dobila umanjenje, pa zar je moguce da za minimalac skidaju? dobila je jedva 13 hiljada 🙂
Hvala unapred.

    Milan Predojevic 26. 11. 2019.

    Pošovani Dejane
    Za nakandu tokom porodiljskog odsustva osnovica se računa tako što se saberu svi prihodi ostvareni u 18 meseci koji prethode mesecu započinjanja odsustva zbog trudnoće. Tako dobijen zbir se deli sa 18 i dobija se osnovica od koje se plaća 100%. Uvek se zbir svih prihoda deli sa 18, čak i ako, kao što je kod Vaše supruge slučaj, nema 18 prihoda u tih 18 meseci. S obzirom da ona ima prekid od 6 meseci, sigurno da je to uticalo na visinu naknade.
    Pozdrav

      Dejan Trbic 28. 11. 2019.

      da, onda nahnada od 28 hiljada padne na 13-14 hiljada sto je smesno, sta sa time moze da plati ? nista.

3837685b02a9bdbc85399818a43d5f14 20. 11. 2019.

Postovani, obracam Vam se za savet u vezi naknade na porodiljskom odsustvu. Od 24. jula ove godine sam na odsustvu zbog odrzavanja trudnoce. Nakon pristiglog resenja za naknadu na porodiljakom odsustvu, videla sam da je poslednji mesec koji mi je usao u obracun jun. Obzirom da sam radila veci deo jula, postoji li osnov po kom mogu da ulozim zalbu na resenje, kako bi mi i jul usao u prosek poslednjih 18 meseci. Razlika je znatna pa mi je od velike vaznosti. Unapred hvala.

    Milan Predojevic 20. 11. 2019.

    Poštovana
    Kada je reč o porodiljskom odsustvu, osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. S obzirom na ovakvu zakonsku formulaciju, u Vašem slučaju jul mesec ne može da uđe u prosek jer je to prvi mesec otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a uzima se poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva (januar 2018-jun 2019).
    Pozdrav

Sanja Anastasija 11. 11. 2019.

Pitanje znaci ako sam sada trenutno dva meseca na porodiljsko i desi se da ostanem trudna… Ne idem na trudnicko opet? Nego mi prekidaju ugovor? Hvala na odgovor unapred

    Milan Predojevic 11. 11. 2019.

    Poštovana Sanja
    Ako se desi da tokom porodiljskog odsustva ponovo ostanete trudni, Vi ćete do kraja iskoristiti porodiljsko odsustvo, a nakon toga će Vaš lekar odlučiti da li je potrebno da Vas pošalje na trudničko bolovanje dok se ne steknu zakonski uslovi za otvaranje porodiljskog odsustva po osnovu nove trudnoće (što može biti najranije 45 dana pre termina porođaja, a najkasnije 28 dana pre termina). U svakom slučaju ne možete da dobijete otkaz, čak i ako Vam ističe ugovor o radu na određeno vreme, jer poslodavac ima zakonsku obavezu da sa Vama potpiše novi ugovor o radu koji će trajati do isteka novog porodiljskog odsustva.
    Pozdrav

Natasa Cosovic 16. 10. 2019.

Ukoliko sam prijavljena kao preduzetnik sa isplatom licne zarade da li za trece dete imam 1 ili 2 godine porodiljskog odusustva?
Hvala

    Milan Predojevic 16. 10. 2019.

    Poštovana Nataša
    Prema zakonu koji reguliše isplatu porodiljske naknade ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti. Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana rođenja deteta, bez obzira na red rođenja. Prema navedenom, imate pravo na jednu godinu porodiljskog odsustva.
    Pozdrav