Porodiljsko odsustvo po novom zakonu

Autor - Milan Predojević | Pravnik odgovara

oct 01

Pojam porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta

Na početku je potrebno terminološki označiti pojmove kojima ćemo se baviti u nastavku teksta. U svakodnevnoj komunikaciji, odsustvo koje zaposlena žena počinje da koristi neposredno pre porođaja i koje traje ukupno 12 meseci (za treće i svako naredno dete 24 meseca) najčešće se jednim imenom naziva porodiljsko.

Treba podvući da sam Zakon (Zakon o radu određuje dužinu trajanja ovog odsustva i ko ima pravo da ga koristi) ovo odsustvo deli na dva dela. Prvi deo se naziva porodiljsko odsustvo jer je vezan za sam porođaj i oporavak od istog. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Dakle, drugi deo odsustva vezan je za negu deteta (počinje od momenta kada se navrše tri meseca od porođaja), i s obzirom na ovu činjenicu, može da ga koristi i otac deteta umesto majke.

Otac deteta može da koristi i pravo na porodiljsko odsustvo, i to u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete traje ukupno dve godine.

Dok je pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, pravo koje ostvaruju zaposleni kod fizičkih i pravnih lica, ostale kategorije radno angažovanih ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.

Roditelj, odnosno usvojilac, hranitelj ili staratelj deteta mlađeg od 5 godina, kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti u razvoju, ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta koristi i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.

Nosioci prava na naknadu zarade

Pre svega, polazimo od toga koja lica po novom zakonu imaju pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odustva sa rada radi nege deteta. Pre stupanja na snagu novog zakona pravo na naknadu zarade su imale samo zaposlene porodilje i porodilje koje su obavljale samostalnu delatnost (preduzetnice). Sada je ovaj krug lica proširen, novi zakonom su predviđene dve kategorije.

Prva kategorija ostvaruje pravo na naknadu zarade/plate i odnosi se na zaposlene kod poslodavca. Drugu kategoriju čini pravo na ostale naknade koje ostvaruje majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:

– a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti,- po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti,- kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva,- po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskog ugovora, kao i ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.

Bitna razlika između zaposlenih kod pravnih i fizičkih lica s jedne strane, i svih ostalih nosilaca prava na naknadu zarade druge strane, sastoji se u tome što porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta kod zaposlenih majki traje 2 godine za treće i svako naredno novorođeno dete, dok za sve majke koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (koje su u prethodnom periodu bile preduzetnice, angažovane po ugovoru o delu i ostale) odsustvo sa rada traje 365 dana kako za prvo i drugo, tako i za svako naredno dete.

U pogledu nosioca prava na naknadu tokom porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, napravljen je pozitivan pomak u smislu značajnog proširivanja kruga lica koja ostvaruju pravo na naknadu, jer to više nisu samo zaposlene i preduzetnice, već praktično sve majke koje su pre rođenja deteta ostvarivale prihode. Na žalost, u praksi žene često dugi niz godina obavljaju poslove za poslodavce na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu i slično, iako bi po bitnim karakteristikama tog radnog angažovanja trebalo da se radi o radnom odnosu. Sada se za majke radno angažovane van radnog odnosa, svi ti prihodi uzimaju u obzir i ostvaruje se pravo koje je do sada bilo rezervisano samo za majke u radnom odnosu i preduzetnice. Ovde je naročito značajna činjenica da, po novom zakonu, i žene koje se bave poljoprivredom mogu da ostvare naknadu po osnovu rođenja i nege deteta. S druge strane, za preduzetnice koje imaju troje i više dece učinjen je korak unazad, jer je dužina trajanja odsustva umesto dosadašnje dve godine svedena na 365 dana.

Istovremeno korišćenje prava od strane oba roditelja

Prema novom zakonu oba roditelja mogu istovremeno da koriste određena prava iz ovog zakona za decu različitog reda rođenja, što prema odredbama starog zakona nije bilo moguće. Ovo konkretno znači da ukoliko se desi da majka ispuni uslove za započinjanje korišćenja porodiljskog odustva sa novim detetom, a još uvek nije do kraja iskoristila pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege prethodnog deteta (najdalje do pete godine života deteta), otac deteta može da preuzme pravo na korišćenje posebne nege deteta (pravo vezano za prethodno dete), dok majka istovremeno može da ode na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta sa sledećim detetom. Ovde je načinjen napredak u jer se po prethodnom zakonu majci sa otpočinjanjem porodiljskog odsustva sa sledećim detetom automatski prekidalo ranije odsustvo.

Utvrđivanje visine naknade zarade

Najveće promene su nastupile u pogledu utvrđivanja visine naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

Prema starom zakonu naknada zarade za zaposlena lica utvrđivala se u visini prosečne osnovne zarade zaposlenog, uvećane za minuli rad, za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje porodiljskog odsustva, a za preduzetnice u visini prosečne mesečne osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u istom periodu, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.

Za lica koja su bila u radnom odnosu manje od 12 meseci, odnosno koja su samostalno obavljala delatnost manje od 12 meseci, za mesece koji nedostaju uzimalo ce 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike. Ovako utvrđen pun iznos naknade zarade  pripadao je zaposlenim licima i preduzetnicama pod uslovom da su neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu, odnosno samostalno obavljala delatnost, više od šest meseci neprekidno. Ukoliko su porodilje radile tri do šest meseci neprekidno pre početka porodiljskog odsustva, pripadalo im je 60%, a za manje od tri meseca 30% od proseka unazad 12 meseci pre porodiljskog odsustva. Za lica koja su neposredno pre ostvarivanja prava na porodiljsko odsustvo bila u radnom odnosu više od šest meseci neprekidno, mesečni iznos naknade zarade nije mogao biti manji od minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se vrši isplata.

Novi zakon uvodi radikalne promene. Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica  utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Dakle, umesto osnovne zarade uvećane za minuli rad uzimaju se u obzir sva primanja koja imaju karakter zarade kao što su topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci, što je pozitivna promena.

Umesto 12 meseci pre otpočinjanja porodiljskog odsustva, sada se kao period za utvrđivanje osnovice naknade zarade uzima period od 18 meseci pre prestanka rada zbog trudnoće. Ovo zakonsko rešenje praktično znači da isplata naknade plate tokom trudničkog bolovanja ne ulazi u osnovicu, samo prihodi ostvareni u 18 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja. Konkretno, ukoliko zaposlena započne sa bolovanjem zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće npr. u četvrtom mesecu trudnoće, za utvrđivanje osnovice uzimaju se prihodi ostvareni pre tog meseca, a naknada zarade koju će uplaćivati poslodavac, odnosno Fond za zdravstvo, od četvrtog meseca pa do kraja trudnoće, neće ulaziti u osnovicu. Ova promena je pozitivna za porodilju koja je imala primanja svih 18 meseci koje prethode mesecu u kome je prestala da radi,  jer je u tom periodu mogla da ostvari topli obrok, stimulaciju, bonuse, što su primanja koja ne može da ostvari tokom trudničkog bolovanja.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija se deljenjem zbira osnovica sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva. Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate predstavlja, kao što je navedeno, bruto obračunsku vrednost (računaju se i minuli rad, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci). Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva (dakle ne i za vreme odsutva sa rada radi nege deteta), ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Prema navedenom, umesto da se za mesece u kojima nema zarade uzima 50% prosečne mesečne zarade, sada se za te mesece uzima podatak od 0 dinara. Ovo konkretno znači da iako trudnica pre prestanka rada zbog trudnoće nije u svih 18 meseci koji prethode mesecu prestanka rada ostvarila primanja, zbir svih primanja se u svakom slučaju deli sa 18 i tako se dobija mesečni iznos naknade (npr imala je devet plata, one se saberu i podele sa 18 i tako se dobije mesečni iznos naknade). Ova promena je izrazito negativna za trudnicu koja je zasnovala radni odnos neposredno pre ili nakon saznanja za trudnoću, jer se zbir svih primanja deli na 18, iako nema 18 zarada, odnosno plata, a trudničko bolovanje, kao što smo naveli, ne ulazi u osnovicu. Takođe, maksimalna mesečna osnovica više nije pet, već tri prosečne zarade. Pun iznos zarade je do sada bio garantovan tokom čitavog trajanja porodiljskog odustva i odsutva sa rada radi nege deteta svima koji su pre započinjanja porodiljskog odsustva imali 6 meseci radnog odnosa, odnosno samostalne delatnosti (dakle računalo se i trudničko bolovanje), dok je sada minimalna zarada zagarantovana samo tokom porodiljskog odsustva (koje traje dok dete ne navrši tri meseca života) licima za koja je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade u periodu pre prestanka rada zbog trudničkog bolovanja, ili porodiljskog, ako nije bilo trudničkog bolovanja (npr porodilja je imala devet plata, one se saberu i podele sa 18-tako se dobije mesečni iznos naknade, s tim što do navršetka tri meseca od dana porođaja ima garantovanu minimalnu zaradu, dok za negu deteta iznos može biti manji od minimalne zarade).

Ovde je jasna namera zakonodavca da eliminiše pojavu radnih odnosa koji se zasnivaju isključivo i jedino u svrhu obezbeđivanja isplate porodiljskog odsustva. Kako je do sada i trudničko bolovanje ulazilo u osnovicu, i bilo je potrebno 6 meseci uplate doprinosa, računajući i trudničko bolovanje, da se obezbedi minimalna zarada, mogući su bili primeri u praksi u kojima trudnica nije provela nijedan dan na radu, a imala je minimalnu zaradu (npr zasnuje radni odnos prvog aprila, istog dana otvori trudničko bolovanje koje traje  6 ili više meseci, sve do otvaranja porodiljskog, i time obezbedi bar minimalnu zaradu). Sada se praktično zahteva da postoji 18 meseci rada za koje su plaćeni doprinosi. Ukoliko je taj broj meseci manji, manja će biti i naknada. Ovo će, s jedne strane sprečiti pojavu „fiktivnih” radnih odnosa, ali će nažalost pogoditi i trudnice koje su provele u radnom angažovanju manji broj meseci od predviđenih 18.

Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa.

Postupak ostvarivanja prava na naknadu zarade, odnosno plate

Po prethodnom zakonu obračun i isplatu naknade zarade vršio je poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatom zarada ostalim zaposlenima. Poslodavac podnosi zahtev za refundaciju sredstava, zajedno sa dokazima da je isplatio naknadu zarade zaposlenoj porodilji.

Po sadašnjem zakonu, utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava. Ovo značajno olakšava postupak i porodiljama i poslodavcima, jer više nije neophodno da se prikuplja obimna dokumentacija kojom se dokazivala visina zarade u prethodnom periodu koji je ulazio u osnovicu. Na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, obračunava se iznos naknade zarade, odnosno naknade plate koji je umanjen za pripadajuće poreze i doprinose, odnosno neto iznos. Prilikom isplate neto iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, ne vrši se umanjuje se po osnovu novčanih obustava, rate kredita i slično, već je primalac naknade zarade, odnosno naknade plate, dužan da te obaveze izmiri lično ili preko poslodavca.

Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a centralizovana isplata mesečne naknade zarade, odnosno naknade plate, vrši se kad poreska uprava prihvati poresku prijavu.

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, vrši isplatu mesečnih iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, bez poreza i doprinosa na tekući račun korisnika, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na račun objedinjene naplate.

Značajna novina je i to što porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo samo  na neto naknadu, bez poreza i doprinosa, kao i sve porodilje koje se svrstavaju u grupu koja prima ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.

Zaključna razmatranja

Imajući u vidu sve navedeno, može se reći da novi zakon donosi i pozitivne i negativne promene. Osnovna mu je namera da se zaposlenim porodiljama koje su bile u radnom odnosu u celokupnom periodu koji ulazi u osnovicu, obezbedi pun iznos naknade, odnosno 100% od svih primanja koja imaju karakter zarade (minuli rad,  topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci), što je korak u dobrom pravcu, a da se porodiljama koje nemaju 18 meseci zarade, odnosno plate naknada tokom odsustva sa rada srazmerno umanji. Ovo jeste učinjeno pre svega da se spreči pojava zasnivanja radnih odnosa do kojih dolazi samo zbog isplate porodiljskog, ali u praksi to znači da  porodilje koje su zaista bile radno angažovane u nekom periodu koji je kraći od 18 mesec bivaju uskraćene za svoju realnu zaradu, čak im ni minimalna primanja nisu zagarontavana tokom odsustva sa rada radi nege deteta, što teško može da se nazove dobrim rešenjem.

Isto tako, dobro je da je postupak ostvarivanja prava maksimalno uprošćen jer je dokumentacija koju je potrebno dostaviti opštinskoj/gradskoj upravi zaista  svedena samo na neophodnu. Korak u pravom smeru je i činjenica da naknadu zarade više ne čini samo osnovna zarada zaposlenog i minuli rad, već i sva druga primanja koja imaju karakter zarade, ali s druge strane  imamo korak unazad priznavanjem samo neto naknade za porodilje koje primaju ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (preduzetnice, angažovani po ugovoru…).

Vreme će pokazati koliko su dobra rešenja za koja se zakonodavac opredelio i ostaje nam da verujemo da će se zakon menjati u delu u kojem u praksi proizvodi određena rešenja koja nisu najsrećnija i najpravednija.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom

 

STARI ZAKON

NOVI ZAKON

Obračun osnovice vrši se na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za poslednjih 12 meseci koji prethode porodiljskom odsustvu. Obračun osnovice vrši se na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.
U prosek plate ulazi samo osnovna zarada, ugovorena ugovorom o radu, uvećana minulim radom bez bilo kakvih dodataka. U prosek plate ulazi osnovica na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate (minuli rad, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci).
Mesečna osnovica naknade zarade dobija se deljenjem zbira osnovica sa 12. Ukoliko ne postoji 12 evidentiranih osnovica, za mesece koji nedostaju uzima se 50% od prosečne zarade u RS objavljene u mesecu koji prethodi mesecu odlaska na porodiljsko odsustvo. Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate dobija se deljenjem zbira osnovica sa 18, bez obzira da li postoje evidentirane osnovice za svih 18 meseci.
Utvrđeni iznos ne može biti veći od pet prosečnih zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Utvrđeni iznos ne može biti veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Utvrđeni iznos ne može biti manji od minimalne zarade ukoliko porodilja ima više od šest meseci radnog staža pre odlaska na porodiljsko odsustvo. Utvrđeni iznos ne može biti manji od minimalne zarade, u periodu od otpočinjanja porodiljskog odsustva do navršena tri meseca života deteta (porodiljsko odsustvo), ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Ukoliko nije evidentirano najmanje šest najnižih osnovica, iznos može biti manji od minimalne zarade i u toku porodiljskog odsustva. Takođe, za vreme nege deteta iznos može biti manji od minimalne zarade.
Zahtev se podnosi nakon rođenja deteta i donosi se konačno rešenje. Po podnetom zahtevu odlučuje se najpre  privremenim rešenjem, a zatim se po rođenju deteta donosi konačno rešenje.
Obračun i isplatu naknade zarade, kao i podnošenje poreske prijave, vrši sam poslodavac, koji nakon toga podnosi zahtev za refundaciju sredstava. Obračun i isplatu naknade zarade do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na tekući račun podnosioca zahteva. Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo.
Pravo na naknadu imaju porodilje zaposlene na osnovu ugovora o radu kod pravnog lica i porodilje koje samostalno obavljaju delatnost. Pravo na naknadu zarade imaju  porodilje zaposlene na osnovu ugovora o radu kod pravnog lica.

Pravo na ostale naknade po rođenju deteta imaju majke koje su pre rođenja deteta ostvarile prihode po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti, kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskih ugovora, po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa, i koje su a u momentu rođenja deteta nezaposlene a imale su u prethodnih 18 meseci prihode.

Porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo na neto naknadu i plaćene poreze i doprinose. Porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo samo na neto naknadu, bez poreza i doprinosa, kao i sve ostale porodilje koje spadaju u grupu ostalih naknada.
Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, za sve porodilje, traje do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta traje do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva za zaposlene kod pravnog lica.Za majke koje primaju ostale naknade odsustvo sa rada traje 365 dana za prvo i svako naredno dete, od dana rođenja deteta.
Otpočinjanjem porodiljskog odsustva sa sledećim detetom, automatski se prekida naknada zarade za ranije stečeno pravo (negu deteta ili posebnu negu deteta sa prethodnim detetom). Naknadu zarade, odnosno naknadu plate, za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i naknadu zarade, odnosno plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.
[tcb-script src=“https://infostud.activehosted.com/f/embed.php?id=10″ type=“text/javascript“ charset=“utf-8″][/tcb-script]

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(224) komentari

Tanja Misic 21. 11. 2020.

Postovani,imam pitanje vezano za prekid porodiljskog bolovanja,odnosno sta I kako treba uraditi. Htela bih da prekinem porodiljsko bolovanje I predjem na novo radno mesto kod drugog poslodavca,recite mi kako I sta treba odraditi

    Milan Predojević 23. 11. 2020.

    Poštovana Tanja
    U Vašem slučaju radi se o klasičnom primeru otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog. Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu i može to učiniti bez navođenja razloga. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (to je takozvani otkazni rok). Opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok ali ne duži od 30 dana. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, potrebno je da sastavite pisanu izjavu o otkazu ugovora o radu u kojoj ćete da navedete koji je tačan datum poslednjeg dana u radnom odnosu, potpišete je svojeručno i da tu izjavu (poštujući otkazni rok) predate ovlašćenom licu poslodavca. Od narednog dana možete početi sa radom na drugom radnom mestu ili nastaviti porodiljsko odsustvo kroz radni odnos kod novog poslodavca.
    Pozdrav

Milan Predojević 19. 08. 2020.

Poštovana Kristina
Zbog deteta kome je neophodna posebna nega ako ima psihičku ili fizičku ometenost, jedan od roditelja ima pravo da, po isteku porodiljskog bolovanja i bolovanja radi nege deteta, odsustvuje sa rada-to je posebna nega deteta, koja se nadovezuje na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi obične nege deteta. O stepenu psiho-fizičke ometenosti u razvoju deteta odlučuje nadležni organ za ocenu – lekarska komisija. U Pravilniku koji preciznije reguliše samu proceduru oko podnošenja zahteva za naknade po osnovu rođenja i nege deteta, propisano je da se zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, podnosi najranije danom otpočinjanja porodiljskog odsustva, a najkasnije do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava. Prema tome svakako da morate da predate zahtev pre nego što Vam istekne porodiljsko bolovanje. Mišljenja sam da je dovoljno da to učinite 30 dana pre isteka porodiljskog bolovanja, jer je to zakonski rok za donošenje odluke po zahtevu u upravnom postupku, ali preporučujem da pozovete nadležnu službu u lokalnoj samoupravi kojoj zahtev predajete i raspitate se. Izabrani pedijatar Vašeg deteta, treba da Vas uputi na lekarsku komisiju sa preporukom i mišljenjem zbog čega bi Vam trebalo odobriti bolovanje radi posebne nege deteta i da to potkrepi odgovarajućom medicinskom dokumentacijom. Sve to predajete službi lokalne samouprave koja odlučuje o produženju porodiljskog bolovanja, a na osnovu mišljenja lekarske komisije o tome da postoji potreba za posebniom negom.
Pozdrav

Milan Predojević 19. 08. 2020.

Poštovani Nemanja
Zakon određuje dve vrste naknada za porodilje-naknadu zarade, koju ostvaruju zaposlena lica i ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, koja se dobija po osnovu primanja ostvarenih van radnog odnosa, na koja su plaćeni porezi i doprinosi u poslednjih 18 meseci. S obzirom na navedeno, mišljenja sam da će u opisanom slučaju Vaša supruga primiti naknadu zarade, pošto je u radnom odnosu i da će se u tom slučaju za osnovicu uzeti zarada u poslednjih 18 meseci. Konkretno 6 zarada za koje se računa da će ih ostvariti će se sabrati, podeliti sa 18 i dobijaće pun iznos tako izračunate mesečne osnovice. Takođe dobiće naknadu i po osnovu 12 meseci preduzetništva, koje će imati u poslednjih 18 meseci pre nego što je prestala sa radom zbog trudnoće. Nekoliko dana prekida između preduzetništva i radnog odnosa neće negativno uticati na samo pravo na naknde. Što se tiče osnovice za naknadu po osnovu samostalne delatnosti, ona se utvrđuje srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade(za to smo konstatovali da ide naknada zarade) za poslednjih 18 meseci. Mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta dobija se deljenjem navedenog zbira osnovica sa 18 (u Vašem slučaju 12 mesečnih osnovica, od kojih je jedna nešto manja jer nije bio ceo mesec preduzetništva, se saberu i deli sa 18).Tako dobijena mesečna osnovica deli se sa koeficijentom 1,5 i tako se određuje pun mesečni iznos ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta za samostalnu delatnost.
Pozdrav

Vera Lazarević 18. 08. 2020.

Poštovani,
Od januara 2017. do maja 2019. sam radila po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Od maja 2019. radim kod istog poslodavca na neodređeno. Sada sam trudna. Ako bih sada otvorila trudničko bolovanje da li će se kod obračuna primanja za vreme porodiljskog bolovanja računati ukupni staž ili samo staž po ugovoru na neodređeno?

    Milan Predojević 19. 08. 2020.

    Poštovana
    Zakon propisuje da osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca, a posle 30 dana bolovanja iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. U konkretnom slučaju, ako biste prestali da radite tokom tekućeg meseca, obračunski period za bolovanje zbog održavanja trudnoće bi bio avgust 2019-jul 2020. godine. Kada se radi o isplati naknade zarade tokom porodiljskog odsustva, period koji bi se uzeo za obračun osnovice bi bio februar 2019-jul 2020. godine (18 meseci, a ne 12 kao kod bolovanja zbog održavanja trudnoće). U Vašem primeru, imali biste po osnovu porođaja i nege deteta dve naknade- po osnovu radnog odnosa primali biste naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva, a po osnovu naknade za ugovor o privremenim i povremenim poslovima imali biste takozvane ostale naknade po osnovu po osnovu rođenja i nege deteta. Praktično to znači da se računa i zarada, ali i naknada koju ste ostvarili po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova.
    Pozdrav

033573a880c9f759c77feab8b5cddd19 16. 08. 2020.

Poštovani,

interesuje me da li gubim mogućnost za nadoknadu zarade povodom odsustva sa rada radi nege deteta, ukoliko supruga ostane bez posla? Po rođenju blizanaca, supruga je iskoristila prvih godinu dana odsustvo, a potom sam ja preuzeo narednih godinu dana, pošto su bebe treće i četvrto dete u porodici. Znači trenutno ja primam nadoknadu i na odsustvu sam, dok supruga radi, međutim postoji naznaka da će ostati bez posla, zbog smanjenog obima rada usled cele globalne situacije.

Hvala unapred na odgovoru.

Srdačan pozdrav

    Milan Predojević 19. 08. 2020.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, te da otac deteta može da koristi ovo pravo. Zakonom nije propisan poseban uslov što se tiče oca deteta, kao što je to slučaj sa prva tri meseca nakon porođaja, kada samo u izuzetnim situacijama otac koristi to pravo. Imajući u vidu navedeno, mišljenja sam da nema zakonskog osnova da Vi kao otac deteta izgubite mogućnost za nadoknadu zarade zbog odsustva sa rada radi nege deteta zato što je majka u međuvremenu ostala bez posla.
    Pozdrav

7afee300cf111e2260e7db62193b67f3 15. 08. 2020.

Dragi Milane,

radim u istoj kompaniji 9 godina, od toga prvih pet godina u kancelariji u Beogradu, dok poslednje 4 godine radim u filijali u inostranstvu. Planirala sam da se vratim da radim u kancelariji u Beogradu u okrobru ove godine. U medjuvremenu sam ostala trudna pa me interesuje kakva prava imam u Republici Srbiji za vreme trudnickog I porodiljskog odsustva. Napominjem da sve vreme radim u istoj firmi, ali u razlicitim zemljama, tako da su mi porezi i doprinosi uplacivani u zemlji u kojoj sam radila. Planiram da radim 5 meseci u Srbiji pre odlaska na porodiljsko bolovanje. Ako mozete da mi pokazete racunicu na primeru plate od 100.000 din u tih 5 meseci mnogo biste mi pomogli
Unapred zahvalna,
Tanja

    Milan Predojević 17. 08. 2020.

    Draga Tanja
    Najpre da konstatujem da ukoliko su porezi i doprinosi uplaćivani u inostranstvu, oni se neće uzet i u obzir prilikom izračunavanja osnovice za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja i porodiljskog odsustva u Republici Srbiji. Kada je reč o bolovanju zbog održavanja trudnoće, osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja čini prosečna zarada koju je trudnica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ako zaposlena nije ostvarila zaradu u 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za vreme za koje je ostvarila zaradu, a za mesece za koje nije ostvarila zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece. To konkretno znači sledeće: ako budete sprečeni za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa trudnoćom, imate zaradu od 100.000 dinara, a radili ste 5 meseci pre meseca u kojem je otvoreno trudničko bolovanje zbog rizične trudnoće, osnov za 7 meseci bi bila minimalna zarada (grubo rečeno oko 30.000 dinara), a za 5 meseci osnov je 100.000 dinara. To bi značilo da je ukupna prosečna zarada za 12 meseci oko 60.000 dinara, što bi otprilike bila i Vaša mesecčna naknada. Prilično je drugačije kod naknade tokom porodiljskog odsustva jer se tu računa 18 meseci pre meseca prekida rada zbog trudnoće. Međutim, ako u svih 18 meseci nemate uplaćene doprinose u Republiici Srbiji, za 13 meseci u kojima nemate zaradu ne bi se uračunavala minimalna zarada, već se radi dobijanja mesečne osnovice ukupna zarada iz 18 meseci deli sa 18, iako nemate 18 meseci plaćenih doprinosa. Konkretno, ukupna zarada za 5 meseci je 500.000 dinara i to se deli sa 18. Mesečna osnovica je tada oko 27.000 dinara. Moram ipak da istaknem da je nezahvalno davati računicu bez raspolaganja tačnim brojkama, pa uzmite ovo sa rezervom, odnosno kao veoma grubu procenu.
    Srdačan pozdrav

Nataša Dostić 14. 08. 2020.

Postovanje,
imam pitanje vezano za refundaciju naknade za trudnicko bolovanje. Naime, zaposlena je u radnom odnosu od 01.05.2020 a trudnicko bolovanje je otvoreno 20.07.2020 godine. Da li kompanija ima pravo da trazi refundaciju naknade za trudnicko bolovanje s obzirom da zaposlena radi u kompaniji manje od sest meseci.

Unapred se zahvaljujem.

Lep pozdrav

    Milan Predojević 14. 08. 2020.

    Poštovana Nataša
    Kod privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa trudnoćom pravo na naknadu zarade za prvih 30 dana sprečenosti ostvaruje se na teret poslodavca, a od 31. dana na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, bez obzira na to koliko je dugo osiguranica u radnom odnosu. U skladu sa navedenim, u konkretnom primeru od 18. avgusta naknada zarade ostvaruje se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Pošto potraživanje naknade zarade dospeva istekom meseca na koji se bolovanje odnosi, nadležnoj filijali RFZO možete počev od 01. septembra da podnesete zahtev za refundaciju naknade zarade za trudničko bolovanje za period 18.08.-31.08. (ako prethodno sami uplatite bolovanje Vašoj zaposlenoj) ili da podnesete zahtev na osnovu koga će Vam se preneti sredstva koja ste potom dužni da uplatite zaposlenoj (ako ne platite bolovanje prethodno, zajedno sa platom za ostale zaposlene, već čekate uplatu sredstava od RFZO).
    Pozdrav

Milica Batinić 09. 08. 2020.

Postovani, bila Sam zaposlena of decembra do kraja juna u jednoj firmi, nakon cega nisam radila Niti bila prijavljena negde CEO jul I sve do 5.avgusta. Ukoliko bih ostala u drugom stanju da li bi mi se za iznos trudnickog I porodiljskog racunao I period of decembra, ili samo od avgusta?
Hvala

    Milan Predojević 10. 08. 2020.

    Poštovana Milice
    Za trudničko bolovanje bi se računao period od 12 meseci koji prethode mesecu kada ste otvorili bolovanje, a za trudničko bi se računalo poslednjih 18 meseci. Ako u tih 12, odnosno 18 meseci, ulazi i taj period deembar-jun, naravno da bi se raačunala i ta zarada, a ne samo prihod ostvaren od 05. avgusta.
    Pozdrav

      Milica Batinić 10. 08. 2020.

      Postovani, da li to znaci da iako imam prekid u radu I prijavi duze od mesec dana ipak ce mi racunati I ranija primanja? Bez obzira sto nisam u kontinuitetu prijavljena?

        Milan Predojević 10. 08. 2020.

        Poštovana Milice
        Računaju se sva primanja ostvarena u poslednjih 12 meseci(kod bolovanja), odnosno poslednjih 18 meseci (kod porodiljskog odsustva), bez obzira na to da li su ostvarena samo kod jednog ili kod više poslodavaca i bez obzira na to da li imate prekide u radu u tom periodu. Dakle i ako imate prekid u radu i prijavi duži od mesec dana, ipak će se računati i ranija primanja, ako spadaju u zakonski period (12/18 meseci).
        Pozdrav

          Milica Batinić 10. 08. 2020.

          Hvala vam puno

Ana Djokic 06. 08. 2020.

Da li se za iznos porodiljskog računa prosek 18 meseci iz dve različite firme (3 godine u jednoj firmi, pa sada 8 meseci u drugoj firmi)? Znači, zbir 10 x plata iz prve firme + 8 x plata iz druge firme i podelimo sa 18? Hvala!

    Milan Predojević 06. 08. 2020.

    Poštovana Ana
    Tako je. Računa se prihod u poslednjih 18 meseci pre prestanka rada zbog trudnoće i nije važno u kojoj firmi su ti prihodi ostvareni. Iz Vašeg primera sabira se 10 plata iz prethodne firme i 8 zarada iz nove firme, deli se sa 18 i tako se dobija osnovica.
    Pozdrav

Tamara Kostadinovic 03. 08. 2020.

Postovani,
29.07.2020. mi je isteklo porodilljko odsustvo, opet sam trudna, medjutim poslodavac kod koga sam bila prijavljena je zatvorio poslovanje, da li cu imati prava na porodiljsko s obzirom da necu biti u radnom odnosu? Hvala, pozdrav

    Milan Predojević 05. 08. 2020.

    Poštovana Tamara
    Zakonom koji reguliše isplatu porodiljske naknade propisano je da ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode, a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenost. S druge strane Zakonom o zapošljavanju je predviđeno da se isplata novčane naknade nastavlja za vreme: porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, prema propisima iz oblasti rada ili drugim propisima kojima se reguliše odsustvo sa rada. Dakle ako ispunjavate uslove za novčanu naknadu kod NSZ ona će se isplaćivati sve dok se ne okonča porodiljsko odsustvo. S druge strane, ako ne ostvarite pravo na novčanu naknadu možete se obratiti lokalnoj samoupravi zahtevom za ostale naknade, s obzirom da one pripadaju i nezaposlenoj majci, ako je imala prihode u poslednjih 18 meseci pre rođenja deteta. Prema tome, potrebno je da se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa javite filijali NSZ radi ostvarivanja prava na novčanu naknadu, gde će se utvrditi da li postoji zakonski osnov za isplatu. Ukoliko ne ostvarite ovo pravo, javite se službu opštine ili grada, koja vrši isplatu naknada po osnovu rođenja i nege deteta.
    Pozdrav

c5e3ff3b20c401f947ab18780da1d214 16. 07. 2020.

Postovani,

Da li u toku porodiljskog bolovanja moze da se promeni poslodavac? I na koj nacin, da li prvo treba da se prekine bolovanje i da otkaz pa onda potpisati novi ugovor sa drugim poslodavcem, a da pri tom nema pauze u radnom odnosu.

Hvala, pozdrav

    Milan Predojević 17. 07. 2020.

    Poštovani
    Mišljenja sam da nije moguće zabraniti promenu poslodavca tokom trajanja porodiljskog odsustva. Nakon što prestane radni odnos kod jednog poslodavca, novi poslodavac takođe mora da donese rešenje o prodiljskom odsustvu i sa tim rešenjem se treba javiti u službu lokalne samouprave koja je donela rešenje o naknadi zarade tokom porodiljskog odsustva. S obzirom dsa se radni odnos nastavlja, a da je razlika samo u tom što se više ne radi o istom poslodavcu, i dalje ide naknada zarade tokom porodiljskog dosustva.
    Pozdrav

      c5e3ff3b20c401f947ab18780da1d214 20. 07. 2020.

      Nismo se najbolje razumeli. Nameravam da prekinem bolovanje radi nege deteta da bi krenula sa radom ali kod drugog poslodavca. Pitanje je dal prvo prekidam bolovanje i kakav je postupak pa onda dajem otkaz starom poslodavcu i potpisujem ugovor sa novim poslodavcem. Nije mi jasan postupak kojim se ide. Hvala

        Milan Predojević 21. 07. 2020.

        Poštovana
        Vi u svakom trenutku možete da prekinete bolovanje svojom odlukom, kao što uvek možete i da otkažete ugovor o radu poslodavcu bez posebnog objašnjenja. Potrebno je da poslodavcu predate pisanu i svojeručno potpisanu izjavu o otkazu ugovora o radu uz poštovanje otkaznog roka. U otkazni rok ulazi i eventualno bolovanje ili godišnji odmor. Primera radi, ako je otkazni rok 15 dana (zakonski minimum) i predate izjavu 22. jula, najraniji dan prestanka radnog odnosa koji možete navesti u svojoj izjavi o otkazu je 06. avgust. Do 06. avgusta Vi miožete sve vreme biti na bolovanju, ako je takva ocena izabranog lekara ili lekarske komisije. Nakon toga potpisujete ugovor o radu sa novim poslodavcem i već od 07. avgusta možete da počnete da radite kod njega.
        Pozdrav

Milena Miletić 16. 07. 2020.

Poštovani,

Molim za odgovor na sledeće pitanje. Kod trenutnog poslodavca trudnica radi od 13. avgusta 2019. godine po osnovu ugovora o radu na neodredjeno, a trudničko je otvoreno od početka juna 2020. godine. Pre zasnivanja gore navedenog radnog odnosa, trudnica je kod prethodnog poslodavca u decembru 2018. imala ugovor o privremeno povremenim poslovima, a od januara 2019. do početka jula 2019, ugovor o radu na odredjeno i tada je došlo do prekida u radu. Dakle, od 3. jula 2019. do 13. avgusta 2019. trudnica je primila jednu naknadu preko Nacionalne službe za zapošljavanje, da bi od tog 13. avgusta 2019. stupila u radni odnos na neodredjeno kod sadašnjeg poslodavca.

Pitanje je da li isplata koja je bila preko biroa za zapošljavanje takodje ulazi u obračun naknade za porodiljsko ili se to tretira kao prekid u radu? Takodje, obzirom da je u decembru 2018. bio ugovor o PP poslovima, da li će i taj mesec biti uračunat?

Hvala Vam najljubaznije na odgovoru.

Srdačan pozdrav,

Milena

    Milan Predojević 17. 07. 2020.

    Poštovana Milena
    Isplata koja je bila preko biroa za zapošljavanje neće ući u obračun naknade kada bude otvoreno porodiljsko odsustvo i to se tretira kao prekid u radu. Što se tiče ugovor o PP poslovima u decembru 2018. godine, taj mesec biti će biti uračunat jer period od 18 meseci koji prethode mesecu (jun 2020. godine)u kojem je došlo do prestanka rada usled trudnoće uzima se kod računanja osnovice za obračun naknade zarade tokom porodiljskog odsustva. Taj period je u konkretnom slučaju decembar 2018. godine-maj 2020. godine.
    Pozdrav

Tamara Mitrović 24. 06. 2020.

Poštovani,

ja sam na porodiljskom odsustvu do septembra ove godine, zaposlena sam na određeno. 2 godine od zasnivanja radnog odnosa mi ističe u avgustu ove godine. Da li je posladavac dužan da mi da ugovor za stalno ili ne?

Unapred hvala.

    Milan Predojević 26. 06. 2020.

    Poštovana Tamara
    Ne, nije dužan da sa Vama zasnuje radni odnos na neodređeno vreme iz navedenog razloga, jer je on po sili zakona dužan da Vas ostavi u radnom odnosu dok god ne istekne porodiljsko odsustvo. Prema tome, ne može se konstatovati da se radi o produženju radnog odnosa na određeno vreme duže od 24 meseca mimo zakonskog osnova. Ovo produženje je zbog zakonske obaveze poslodavca da produži radni odnos na određeno vreme sve do isteka porodiljskog odsustva.
    Pozdrav

Ana Momcilovic 21. 06. 2020.

Postovani Milane

Moja cerka je zasnovala radni odnos na neodredjeno vreme u drugoj polovini aprila 2020. Termin za porodjaj je sredina decembra 2020. Kako ce se obracunavati njena plata od trenutka otvaranja porodiljskog bolovanja? Ko je nadlezan za isplatu njene plate za predporodiljski period (28 dana pre termina) – poslodavac ili drzava?.
Zahvaljujem Vam se na odgovoru.
Srdacan pozdrav,
Ana Momcilovic

    Milan Predojević 22. 06. 2020.

    Poštovana Ana
    Od momenta otvaranja porodiljskog odsustva naknadu zarade isplaćuje nadležna stručna služba lokalne samouprave direktno na račun porodilje, na osnovu zahteva koji ona sama podnosi. Dakle kada je u pitanju naknada tokom porodiljskog odsustva, zahtev kod lokalne samouprave ne podnosi poslodavac, već sama porodilja, a naknada zarade se ne uplaćuje poslodavcu, nego direktno na račun porodilje. Lokalna samouprava je nadležna za isplatu naknade zarade sve vreme dok traje porodiljsko odsustvo, pa prema tome i u predporođajnom periodu. Osnovica za naknadu zarade će se dobiti na taj način da će se sabrati ukupna zarada koju je ostvarila u 18 meseci pre meseca u kojem je prestala da radi zbog trudnoće i podeliće se sa 18. Tako dobijena mesečna osnovica isplaćuje se u visini od 100%.
    Pozdrav

Nikola Dragisic 12. 06. 2020.

Poštovani,
da li možete da mi okvirno kažete koliku bi mesečnu naknadu porodilja dobijala tokom porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, ako je od februara 2020 dobila ugovor na određeno i do otvaranja porodiljskog odsustva imala neto zaradu 100.000 dinara. Porodiljsko odsustvo će otvoriti od 01.avgusta. Pre nego što je dobila ugovor o radu na određeno, porodilja je bila angažovana na ugovoru o privremeno povremenim poslovima gde je u kontinuitetu radila preko 2 godina i imala mesečnu naknadu od 50.000 dinara.

    Milan Predojević 13. 06. 2020.

    Poštovani Nikola
    Ne bih se upuštao u preciznu matematiku, pošto stručna služba lokalne samouprave izračunava naknadu zarade i to čini nakon uvida u službene podatke o osnovici za obračun poreza i doprinosa i plaćenim doprinosima.Mogu jedino sa izvesnošću da kažem kako glase propisi, a to je sledeće: porodilja iz Vašeg pitanja imala bi dve naknade-naknadu zarade, odnosno naknadu plate jer je u radnom odnosu, ali i takozvane istale naknade po osnovu rođenja i nege deteta. Zakon kaže da se mesečna osnovica naknade zarade, odnosno plate, dobija tako što se saberu mesečne osnovica (iz poslednjih 18 meseci) na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade i taj zbir se podeli sa 18. Iz Vašeg primera to je sabiranje svih zarada u periodu od februara 2020. (kada je počeo radni odnos) do kraja jula (ako se od 01. avgusta prekine sa radom zbog trudnoće). Zbir se deli sa 18 i to je mesečna osnovica za naknadu zarade, koja se isplaćuje u visini od 100% od osnovice. Osim naknade plate, porodilja bi u opisanom slučaju imala i pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, jer u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ima ostvarivanje prihoda po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Tu se radi dobijanja osnovice za naknadu sabiraju sve mesečne osnovice na koje su plaćeni doprinosi u 18 meseci. Naravni, ne računaju se zarade iz tih 18 meseci jer su one ušle u obračun naknade zarade, a ovde se računaju ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta. Mesečna osnovica dobija se deljenjem zbira svih osnovica na koje su plaćeni doprinosi sa 18. Tako dobijen iznos deli se sa koeficijentom 1.5 i to je pun iznos mesečne ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.
    Pozdrav

Milan Predojević 25. 05. 2020.

Poštovana
S obzirom da osnovicu za obračun naknade zarade tokom porodiljskog odsustva čini zarada ostvarena u 18 meseci koji prethode prvom mesecu prekida rada zbog trudnoće, te da se osnovica ne menja, naknada bi trebalo da je ista. S obzirom da smatrate da je problem oko isplate poslednje naknade zarade, vrlo je moguće da je obračun ispravan jer Vam je porodiljsko isteklo pre kraja meseca i shodno tome ne možete dobiti naknadu za ceo mesec, odnosno logično je da je ona manja nego u prethodnom periodu. U svakom slučaju možete proveriti u nadležnoj službi Vaše lokalne samouprave da li je reč o nekoj grešci.
Pozdrav

    xxxxx 25. 05. 2020.

    Hvala Vam na odgovoru