Kako se utvrđuje i izračunava bolovanje po novom zakonu

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

maj 08

UTVRĐIVANJE  I  OBRAČUN  BOLOVANJA  PO  NOVOM  ZAKONU


Dana 11. aprila 2019. godine stupio je na snagu novi Zakon o zdravstvenom osiguranju u okviru kojeg su predviđene brojne novine vezane za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad (takozvano bolovanje) i obračun naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Pokušaćemo ovim tekstom da ukažemo na sve ono što je različito u odnosu na zakon koji je važio do 10. aprila 2019. godine, odnosno da naglasimo najznačajnije promene kada su u pitanju utvrđivanje, obračun i isplata bolovanja.


Bolovanja na koja se novi zakon odnosi

Na početku je potrebno precizirati da se nove zakonske odredbe odnose na bolovanja koja su započela 11. aprila 2019. godine i kasnije. Prema tome, novi Zakon se primenjuje na privremenu sprečenost za rad osiguranika čiji je prvi dan nastao počev od 11. aprila, dok se za svako bolovanje čiji je prvi dan bio pre 11. aprila primenjuju odredbe starog zakona, bez obzira što privremena sprečenost za rad može u tom slučaju da traje i nakon 11. aprila. 


Utvrđivanje privremene sprečenosti za rad zbog bolesti

Pre svega, polazimo od izmena nadležnosti stručno-medicinskih organa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO)-izabranog lekara i lekarskih  komisija, koji utvrđuju nastupanje i trajanje privremene sprečenosti za rad.

Po starom zakonu, izabrani lekar je cenio privremenu sprečenost za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad, a nakon toga, ukoliko je smatrao da sprečenost za rad i dalje traje, predlagao je prvostepenoj lekarskoj komsiji produženje sprečenosti za rad i nakon 30 dana trajanja bolovanja. Novi zakon propisuje da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad (osim u slučajevima bolovanja zbog nege člana uže porodice, o čemu u ovom tekstu detaljnije pišemo) i predlaže prvostepenoj, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad. To praktično znači da je za sva bolovanja koja su započeta 11. aprila ili kasnije prvostepena lekarska komisija nadležna za ocenjivanje privremene sprečenosti za rad od 61. dana privremene sprečenosti za rad.

Kao i do sada, u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Novina se sastoji u tome da je u opisanom slučaju izabrani lekar dužan da osiguranika uputiti na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 60 dana ukupne sprečenosti za rad, što je opet  u skladu sa novim ovlašćenjem lekara da ceni prvih 60 dana bolovanja.

U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade, ali je  izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana.

Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, bez obzira na vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika, dužan je da osiguranika bez odlaganja uputi na invalidsku komisiju ako oceni da zdravstveno stanje osiguranika ukazuje na gubitak radne sposobnosti, odnosno da se ne očekuje poboljšanje zdravstvenog stanja osiguranika koje bi mu omogućilo vraćanje radne sposobnosti.

U slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku svakih šest meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno drugi stručno-medicinski organ, dužan je da osiguranika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti.

Osiguranik je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana upućivanja na invalidsku komisiju, podnese zahtev za pokretanje postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti pred nadležnom organizacijom za penzijsko i invalidsko osiguranje i da o tome pismenim putem obavesti Republički fond za zdravstveno osiguranje u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva. Zahtev i obaveštenje može podneti i član uže porodice ili drugo lice sa kojim osiguranik živi u porodičnom domaćinstvu. Prema novom zakonu, nepostupanje osiguranika po ovim rokovima dovodi do gubitka prava na isplatu naknade zarade, sve dok se ne podnese dokaz da je podnet zahtev invalidskoj komisiji.


Utvrđivanje privremene sprečenosti za rad zbog nege teško obolelog deteta

Novina u zakonu je dužina trajanja nege člana porodice-deteta koje je teško obolelo i visina naknade zarade za vreme trajanja nege člana porodice u navedenom slučaju.

Tako umesto najduže 4 meseca, sada privremena sprečenost za rad zbog nege člana porodice može da traje do izlečenja deteta, a najduže do njegove 18 godine. Kao i do sada, siguraniku pripada naknada zarade zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti, odnosno povrede, najduže do 15 dana, a ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju, najduže do sedam dana (ovaj period ceni izabrani lekar).

Izuzetno od navedenog, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 30 dana za negu deteta mlađeg od sedam godina života ili člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, odnosno do 14 dana za negu člana uže porodice koji je stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju.

Veoma važna novina sastoji se u tome da u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice.

Produženje prava na naknadu zarade ocenjuje drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda na svakih šest meseci, za svaki pojedinačni slučaj, u zavisnosti od zdravstvenog stanja deteta, kao i neophodnog daljeg lečenja deteta, odnosno rehabilitacije ako je potrebna. Ovakvo bolovanje može da traje sve dok dete ne navrši 18 godina života.

Visina naknade zarade za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana porodice-deteta kod kojeg je zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni drugostepene lekarske komisije) iznosi 100% od osnovice za obračun naknade zarade, umesto dosadašnjih 65%.


Utvrđivanje visine naknade zarade i isplata

Novim Zakonom propisano je da se naknada zarade ostvaruje na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja na osnovu zahteva obveznika doprinosa (poslodavca) u kojem treba da bude navedeno da li se zahtev odnosi na isplatu naknade zarade ili refundaciju naknade koju je poslodavac već isplatio iz svojih sredstava. Ovo je važno jer je propisan različit rok za prenos sredstava poslodavcu u navedene dve situacije. Tako je predviđeno da kada filijala RFZO vrši prenos sredstava za naknadu zarade na poseban račun poslodavca radi isplate zaposlenom osiguraniku rok je 30 dana od dana podnošenja zahteva, a kada filijala RFZO vrši refundaciju isplaćenih sredstava za naknadu zarade poslodavcu rok je 15 dana od dana predaje zahteva filijali RFZO.


Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade izmenjen je u odnosu na stari zakon, pa umesto dosadašnjih tri meseca ovaj period obuhvata 12 meseci, odnosnoosnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlena lica čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Zakonska novina je i ta da se u obzir uzima osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Po starom zakonu uzimala se u obzir samo osnovna zarada i uvećanje za minuli rad, a sada se sva uvećanja uračunavaju tako da je osnovica za obračun bolovanja kompletna zarada koja je isplaćena osiguraniku u prethodnih 12 meseci. Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu u svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je otvorio bolovanje, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio, a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada. Ovde se radi o značajnoj izmeni jer se do sada uzimala samo prosečna zarada koju je zaposleni osiguranik ostvario u tri meseca koja prethode mesecu u kojem je otišao na bolovanje, čak i ako je ostvario samo jednu platu, a ukoliko nije ostvario nijednu zaradu uzimala se ona zarada koju bi po ugovoru o radu ostvario da je radio. Sada se za mesece u kojima nije radio računa minimalna zagarantovana zarada.


Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo bolovanje (umesto dosadašnja tri meseca), a ako je bio osiguran kraće od 12 meseci po osnovu obavljanja samostalne delatnosti osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; samo ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnih 12 meseci osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa.


Novim zakonom izmenjen je i način usklađivanja naknade zarade, do čega dolazi kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca. Tako se sada osnov za naknadu zarade usklađuje sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku. Do sada se usklađivanje radilo sa kretanjem prosečne zarade kod poslodavca.


Zaključna razmatranja

Imajući u vidu sve navedeno, može se reći da novi zakon donosi važne promene kada je u pitanju utvrđivanje i obračun naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad.

Ovlašćenja izabranog lekara, kada je u pitanju utvrđivanje privremene sprečenosti za rad su veća, ali je time povećana i njihova odgovornost, a praksa će pokazati (uglavnom kroz broj zahteva za proverom bolovanja koja je utvrdio izabrani lekar, koji će poslodavci izvesno podnositi lekarskom komisijama) da li je proširenje perioda u nadležnosti lekara korak u dobrom smeru.

Za razliku od ove odredbe koju je teško oceniti pre stupanja na snagu, sasvim je izvesno da je veoma pozitivna promena mogućnost produžavanja bolovanja zbog nege deteta sve do 18. rođendana deteta, kao i isplata u visini od 100% od zakonske osnovice. Time se donekle olakšava težak položaj roditelja čija deca zahtevaju neprestanu brigu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, pa se bar do punoletstva mogu tome potpuno posvetiti bez balasta prečestih odlazaka kod lekara ili lekarske komisije i bez ograničenja takvog bolovanja na 4 meseca u godini. Sada je predviđen odlazak na lekarsku komisiju na svakih 6 meseci radi produženja bolovanja, a naknada plate se isplaćuje u punom iznosu, te ni ekonomnski efekat ove novine nije zanemarljiv.

Što se tiče odredbi o obračunavanju naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad, uvećanje perioda koji ulazi u osnovicu sa 3 na 12 meseci i uzimanje minimalne zarade za one mesece u kojima nije ostvarena zarada, mogu negativno da utiču na određene osiguranike koji nemaju svih 12 meseci unazada zaradu, pa će im se umesto onoga što inače zarađuju uzimati minimalna zarada za mesece u kojima nisu ostvarili platu.  Efekat novih zakonskih odredbi na ove osiguranike čini se kolateralnom štetom namere da se obeshrabri potpisivanje ugovora o radu koji su sklapani jedino radi izvesne isplate održavanja trudnoće, a ne zbog potrebe za zapošljavanjem, a čega je bilo u praksi. Bilo je dovoljno da se potpiše ugovor o radu kojem bi bila iskazana veoma visoka zarada i da taj iznos bude jedini koji ulazi u osnovicu za obračun naknade. Nije čak bilo neophodno ni da ta jedna zarada bude isplaćena, ona je kao takva činila prosečnu zaradu i bila osnovica za isplatu naknade zarade. Sada to više neće biti slučaj jer će se za one mesece u kojima plate nije bilo uzimati minimalna zarada.

Pozitivna je promena i činjenica da se kod obračuna osnovice za naknadu zarade uzima cela zarada, odnosno zarada sa svim uvećanjima, a ne samo uvećanje za minuli rad, što je bio slučaj sa prethodnim zakonom. Ovo će omogućiti  da se uzme u obzir sve ono što je osiguranik svojim radom prihodovao i što čini mnogo realniju osnovicu za obračun naknade zarade koja se isplaćuje tokom bolovanja.


Vreme će pokazati koliko su dobra rešenja za koja se zakonodavac opredelio i ostaje nam da verujemo da će se zakon menjati u delu u kojem u praksi proizvodi određena rešenja koja nisu najsrećnija i najpravednija.

(U prilogu je tabelarni prikaz najvažnijih razlika između novog i starog zakona)

Zakon o zdravstvenom osiguranju

STARI ZAKON NOVI ZAKON
Izabrani lekar ceni privremenu
sprečenost za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad 		Izabrani lekar utvrđuje privreme- nu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad  
U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti
za rad koji je duži od šest dana od
poslednjeg dana prethodne
sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu
osnova, visine i isplatioca naknade
zarade, ali je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na
prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u
ukupnom trajanju od 30 dana u
periodu od 45 dana. 		U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede,
sa prekidom između sprečenosti
za rad koji je duži od šest dana od
poslednjeg dana prethodne
sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu
osnova, visine i isplatioca naknade zarade, ali je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na
prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u
ukupnom trajanju od 60 dana u
periodu od 90 dana.  
Nisu postojale odredbe o gubitku prava na isplatu naknade zarade
ako se ne podnese dokaz o
podnetom zahtevu invalidskoj komisiji. 		Osiguranik je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana
upućivanja na invalidsku komisiju, podnese zahtev za pokretanje
postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti pred nadležnom organizacijom za penzijsko i
invalidsko osiguranje i da o tome
pismenim putem obavesti
Republički fond za zdravstveno
osiguranje u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva.
Nepostupanje osiguranika po ovim rokovima dovodi do gubitka prava na isplatu naknade zarade, sve dok se ne podnese dokaz da je podnet
zahtev invalidskoj komisiji
U slučaju teškog oštećenja
zdravstvenog stanja deteta zbog
teškog oštećenja moždanih
struktura, maligne bolesti, ili
drugog teškog pogoršanja
zdravstvenog stanja deteta,
drugostepena lekarska komisija
Republičkog fonda može, na
predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na
tercijarnom nivou zdravstvene
zaštite u kojoj se dete leči, a po
uputu izabranog lekara, produžiti
pravo na naknadu zarade zbog
nege člana uže porodice do 4 meseca 		U slučaju teškog oštećenja
zdravstvenog stanja deteta zbog
teškog oštećenja moždanih
struktura, maligne bolesti, ili
drugog teškog pogoršanja
zdravstvenog stanja deteta,
drugostepena lekarska komisija
Republičkog fonda može, na
predlog zdravstvene ustanove
koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po
uputu izabranog lekara, produžiti
pravo na naknadu zarade zbog
nege člana uže porodice sve dok
dete ne navrši 18 godina života  
Visina naknade zarade za vreme
trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana
porodice-deteta kod kojeg je
zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni
drugostepene lekarske komisije)
iznosi 65% od osnovice za obračun naknade zarade 		Visina naknade zarade za vreme
trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana
porodice-deteta kod kojeg je
zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni
drugostepene lekarske komisije)
iznosi 100% od osnovice za
obračun naknade zarade
Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade
tokom bolovanja obuhvata 3
meseca, odnosno osnov za
naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za zaposlena lica čini
prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna 3 meseca pre meseca u kojem je nastupila
privremena sprečenost za rad. 		Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade
tokom bolovanja obuhvata 12
meseci, odnosno osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za zaposlena lica čini
prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci
pre meseca u kojem je nastupila
privremena sprečenost za rad.  
Kod izračunavanja osnovice za
obračun naknade zarade tokom
bolovanja uzima se u obzir samo
osnovna zarada i uvećanje za
minuli rad 		Kod izračunavanja osnovice za
obračun naknade zarade tokom
bolovanja uzima se u obzir
osnovna zarada, deo zarade za
radni učinak i uvećana zarada
(dakle sva uvećanja)  
Ukoliko osiguranik nije ostvario
zaradu u sva 3 meseca koji
prethode mesecu u kojem je
otvorio bolovanje, osnov za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je zaposleni osiguranik ostvario u
tri meseca koja prethode mesecu u kojem je otišao na bolovanje, čak i ako je ostvario samo jednu platu, a ukoliko nije ostvario nijednu
zaradu uzimala se ona zarada koju bi po ugovoru o radu ostvario da je radio. 		Ukoliko osiguranik nije ostvario
zaradu u svih 12 meseci koji
prethode mesecu u kojem je
otvorio bolovanje, osnov za
naknadu zarade čini prosečan
iznos zarade za mesece u kojima je radio, a za mesece u kojima nije
ostvario zaradu uzima se
zagarantovana minimalna zarada.
Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna os-novica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osigura-nje u kalendarskom tromesečju ko-je prethodi tromesečju u kojem je nastupilo bolovanje, a ako je u pre-todnom tromesečju bio osiguran kraće po osnovu obavljanja samostalne delatnosti osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnom tromesečju osnov za naknadu zarade či-ni osnovica utvrđena za tekuće kalendarsko tromesečje Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osigura- nje u 12 meseci koji prethode mese-cu u kojem je nastupilo bolovanje (umesto dosadašnja tri meseca), a ako je bio osiguran kraće od 12 meseci po osnovu obavljanja samostal- ne delatnosti osnov za naknadu za-rade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; samo ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnih 12 meseci osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za pla-ćanje doprinosa.  
Kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdrav-stvenog osiguranja duže od dva ka-lendarska meseca osnov za nakna-du zarade usklađuje sa kretanjem
prosečne mesečne zarade po
zaposlenom  kod poslodavca 		Kada osiguranik prima naknadu zarad iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja duže od
dva kalendarska meseca osnov za naknadu zarade usklađuje sa
kretanjem prosečne mesečne
zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku
   
Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Osnovne razlike između otkaza i sporazumnog prestanka radnog odnosa

Zašto preduzetnici gase radnje i u kojim delatnostima
Prijavi se i postavi komentar

(200) komentari

Jelena Karanfilovski 15. 04. 2024.

Postovani,suprug je bio na bolovanju za dete do 3 godine 14 dana,a ja sam donela potvrdu od firme,da sam u tom periodu radila,zanima me kako se isplaviju 65% ili 100% ,i ko je duzan za isplatu dal poslodavac ili rfzo? Hvala i pozdrav

    Milan Predojevic 15. 04. 2024.

    Poštovana Jelena
    U slučaju sprečenosti za rad zbog nege deteta do 3 godine starosti naknadu zarade od prvog dana plaća RFZO i to u visini od 65% od zakonske osnovice, koju čini prosečna zarada koju je Vaš suprug ostvraio u poslednjih 12 meseci pre meseca otvaranja bolovanja.
    Pozdrav

Mirjana Sandić 06. 12. 2022.

Deca su mi se razbolela i otvorioa sam bolovanje,imma 6 radnih dana u novembru i 5 radnih dana u decembru. Mi primamo platu iz dva dela racun i keš na ruke koji je oko 8 hiljada. Mn zanima d ali poslodavac im apravo da skida bolovanje od tog iznosa ili to ide preko plate koj aleze na racun. Hvala puno na odgovoru znaciće mi. Meni su sad skinuli od tih 8 hiljada pola. Odbijeno mi je 4000. Hvala puno na odgovoru znacio bi

    Milan Predojevic 06. 12. 2022.

    Poštovani
    Kod bolovanja zbog nege bolesnog člana uže porodice naknada zarade plaća se u visini 65% od prosečne zarade koju ste stvarili u poslednjih 12 meseci, s tim da ta naknada ne može biti niža od minimalne zarade. Nije bitno da li se plata isplaćuje na ruke ili preko računa, važno je da se na ceo plaćeni iznos obračunaju i plate doprinosi za socijalno osiguranje. Nezakonito je da poslodavac plaća deo zarade na ruke da bi izbegao plaćanje poreza i doprinosa na taj deo zarade. Ako je to slučaj kod Vas, onda je nažalost ta zarada na ruke u „sivoj zoni“, odnosn nije u legalnim tokovima. Ako poslodavac i na taj deo zarade plaća doprinose (u šta iskreno rečeno ne verujem) onda se i od tog uzima 65%. Prema tome, ni po jednoj raunici nije mguće skidanje 4 hiljade od 8 hiljada. Ako je mojapretpostavka tačna, da poslodavac deo zarade plaća na ruke da bi izbegao plaćanje doprinosa, onda je to nezakonito samo po sebi.
    Pozdrav

Marija Kokanovic 27. 09. 2022.

Postovani, zanima me sledece. U junu sam otvorila trudnicko bolovanje u novoj firmi, u kojoj sam u tom trenutku radila nepuna 2 meseca. Pre zasnivanja tog radog odnosa radila sam u prethodnoj firmi, gde nisam imala prestanak radnog odnosa. Samim dolaskom u ovu firmu iz te firme imala sam prestanak radnog odnosa 2 dana. Zanima me sledece, iznos primanja mi se ne poklapa sa onim iznosom koji bi trebao da se sracuna, 12 meseci. Kome da se obratim, da li je moguce da trenutna firma nije sracunala moje prethodne zarade, da li treba da im se to dostavi, neki odkument i slicno? Hvala puno na odgovoru

    Milan Predojevic 28. 09. 2022.

    Poštovana Marija
    Zakon o radu reguliše isplatu naknade zarade za prvih 30 dana, to jest one zarade koja se plaća iz sredstava poslodavca. Zakon u tom pogledu definiše da osnovicu za obračun naknade zarade zaposlenog za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, čini prosečna zarada u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade. Pod ovim se podrazumeva samo zarada kod sadašnjeg poslodavca, pa će se izračunati prosek za onoliko koliko ste radili kod sadašnjeg poslodavca (prosečna zarada u meseca). Tek kada isplata naknade zarade pređe na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno kada počne da je isplaćuje RFZO, kod računanja sonovice uzeće se u obzir svi prihoodi iz poslednjih 12 meseci pre otvaranja bolovanja, ostvareni kako kod sadašnjeg, tako i kod prethodnog poslodavca.
    Pozdrav