Porodiljsko odsustvo po novom zakonu

Autor: Milan Predojević | Pravnik odgovara

oct 01


Pojam porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta

Na početku je potrebno terminološki označiti pojmove kojima ćemo se baviti u nastavku teksta. U svakodnevnoj komunikaciji, odsustvo koje zaposlena žena počinje da koristi neposredno pre porođaja i koje traje ukupno 12 meseci (za treće i svako naredno dete 24 meseca) najčešće se jednim imenom naziva porodiljsko.

Treba podvući da sam Zakon (Zakon o radu određuje dužinu trajanja ovog odsustva i ko ima pravo da ga koristi) ovo odsustvo deli na dva dela. Prvi deo se naziva porodiljsko odsustvo jer je vezan za sam porođaj i oporavak od istog. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Dakle, drugi deo odsustva vezan je za negu deteta (počinje od momenta kada se navrše tri meseca od porođaja), i s obzirom na ovu činjenicu, može da ga koristi i otac deteta umesto majke.

Otac deteta može da koristi i pravo na porodiljsko odsustvo, i to u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete traje ukupno dve godine.

Dok je pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, pravo koje ostvaruju zaposleni kod fizičkih i pravnih lica, ostale kategorije radno angažovanih ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.

Roditelj, odnosno usvojilac, hranitelj ili staratelj deteta mlađeg od 5 godina, kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti u razvoju, ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta koristi i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.

 Nosioci prava na naknadu zarade

Pre svega, polazimo od toga koja lica po novom zakonu imaju pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odustva sa rada radi nege deteta. Pre stupanja na snagu novog zakona pravo na naknadu zarade su imale samo zaposlene porodilje i porodilje koje su obavljale samostalnu delatnost (preduzetnice). Sada je ovaj krug lica proširen, novi zakonom su predviđene dve kategorije.

Prva kategorija ostvaruje pravo na naknadu zarade/plate i odnosi se na zaposlene kod poslodavca. Drugu kategoriju čini pravo na ostale naknade koje ostvaruje majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:

– a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti,
– po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti,
– kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva,
– po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskog ugovora, kao i ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.

Bitna razlika između zaposlenih kod pravnih i fizičkih lica s jedne strane, i svih ostalih nosilaca prava na naknadu zarade druge strane, sastoji se u tome što porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta kod zaposlenih majki traje 2 godine za treće i svako naredno novorođeno dete, dok za sve majke koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (koje su u prethodnom periodu bile preduzetnice, angažovane po ugovoru o delu i ostale) odsustvo sa rada traje 365 dana kako za prvo i drugo, tako i za svako naredno dete.

U pogledu nosioca prava na naknadu tokom porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, napravljen je pozitivan pomak u smislu značajnog proširivanja kruga lica koja ostvaruju pravo na naknadu, jer to više nisu samo zaposlene i preduzetnice, već praktično sve majke koje su pre rođenja deteta ostvarivale prihode. Na žalost, u praksi žene često dugi niz godina obavljaju poslove za poslodavce na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu i slično, iako bi po bitnim karakteristikama tog radnog angažovanja trebalo da se radi o radnom odnosu. Sada se za majke radno angažovane van radnog odnosa, svi ti prihodi uzimaju u obzir i ostvaruje se pravo koje je do sada bilo rezervisano samo za majke u radnom odnosu i preduzetnice. Ovde je naročito značajna činjenica da, po novom zakonu, i žene koje se bave poljoprivredom mogu da ostvare naknadu po osnovu rođenja i nege deteta. S druge strane, za preduzetnice koje imaju troje i više dece učinjen je korak unazad, jer je dužina trajanja odsustva umesto dosadašnje dve godine svedena na 365 dana.

Istovremeno korišćenje prava od strane oba roditelja

Prema novom zakonu oba roditelja mogu istovremeno da koriste određena prava iz ovog zakona za decu različitog reda rođenja, što prema odredbama starog zakona nije bilo moguće. Ovo konkretno znači da ukoliko se desi da majka ispuni uslove za započinjanje korišćenja porodiljskog odustva sa novim detetom, a još uvek nije do kraja iskoristila pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege prethodnog deteta (najdalje do pete godine života deteta), otac deteta može da preuzme pravo na korišćenje posebne nege deteta (pravo vezano za prethodno dete), dok majka istovremeno može da ode na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta sa sledećim detetom. Ovde je načinjen napredak u jer se po prethodnom zakonu majci sa otpočinjanjem porodiljskog odsustva sa sledećim detetom automatski prekidalo ranije odsustvo.

Utvrđivanje visine naknade zarade

Najveće promene su nastupile u pogledu utvrđivanja visine naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

Prema starom zakonu naknada zarade za zaposlena lica utvrđivala se u visini prosečne osnovne zarade zaposlenog, uvećane za minuli rad, za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje porodiljskog odsustva, a za preduzetnice u visini prosečne mesečne osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u istom periodu, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.

Za lica koja su bila u radnom odnosu manje od 12 meseci, odnosno koja su samostalno obavljala delatnost manje od 12 meseci, za mesece koji nedostaju uzimalo ce 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike. Ovako utvrđen pun iznos naknade zarade  pripadao je zaposlenim licima i preduzetnicama pod uslovom da su neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu, odnosno samostalno obavljala delatnost, više od šest meseci neprekidno. Ukoliko su porodilje radile tri do šest meseci neprekidno pre početka porodiljskog odsustva, pripadalo im je 60%, a za manje od tri meseca 30% od proseka unazad 12 meseci pre porodiljskog odsustva. Za lica koja su neposredno pre ostvarivanja prava na porodiljsko odsustvo bila u radnom odnosu više od šest meseci neprekidno, mesečni iznos naknade zarade nije mogao biti manji od minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se vrši isplata.

Novi zakon uvodi radikalne promene. Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica  utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Dakle, umesto osnovne zarade uvećane za minuli rad uzimaju se u obzir sva primanja koja imaju karakter zarade kao što su putni trošak, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci, što je pozitivna promena.

Umesto 12 meseci pre otpočinjanja porodiljskog odsustva, sada se kao period za utvrđivanje osnovice naknade zarade uzima period od 18 meseci pre prestanka rada zbog trudnoće. Ovo zakonsko rešenje praktično znači da isplata naknade plate tokom trudničkog bolovanja ne ulazi u osnovicu, samo prihodi ostvareni u 18 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja. Konkretno, ukoliko zaposlena započne sa bolovanjem zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće npr. u četvrtom mesecu trudnoće, za utvrđivanje osnovice uzimaju se prihodi ostvareni pre tog meseca, a naknada zarade koju će uplaćivati poslodavac, odnosno Fond za zdravstvo, od četvrtog meseca pa do kraja trudnoće, neće ulaziti u osnovicu. Ova promena je pozitivna za porodilju koja je imala primanja svih 18 meseci koje prethode mesecu u kome je prestala da radi,  jer je u tom periodu mogla da ostvari topli obrok, stimulaciju, bonuse, što su primanja koja ne može da ostvari tokom trudničkog bolovanja.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija se deljenjem zbira osnovica sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva. Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate predstavlja, kao što je navedeno, bruto obračunsku vrednost (računaju se i minuli rad, putni trošak, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci). Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva (dakle ne i za vreme odsutva sa rada radi nege deteta), ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Prema navedenom, umesto da se za mesece u kojima nema zarade uzima 50% prosečne mesečne zarade, sada se za te mesece uzima podatak od 0 dinara. Ovo konkretno znači da iako trudnica pre prestanka rada zbog trudnoće nije u svih 18 meseci koji prethode mesecu prestanka rada ostvarila primanja, zbir svih primanja se u svakom slučaju deli sa 18 i tako se dobija mesečni iznos naknade (npr imala je devet plata, one se saberu i podele sa 18 i tako se dobije mesečni iznos naknade). Ova promena je izrazito negativna za trudnicu koja je zasnovala radni odnos neposredno pre ili nakon saznanja za trudnoću, jer se zbir svih primanja deli na 18, iako nema 18 zarada, odnosno plata, a trudničko bolovanje, kao što smo naveli, ne ulazi u osnovicu. Takođe, maksimalna mesečna osnovica više nije pet, već tri prosečne zarade. Pun iznos zarade je do sada bio garantovan tokom čitavog trajanja porodiljskog odustva i odsutva sa rada radi nege deteta svima koji su pre započinjanja porodiljskog odsustva imali 6 meseci radnog odnosa, odnosno samostalne delatnosti (dakle računalo se i trudničko bolovanje), dok je sada minimalna zarada zagarantovana samo tokom porodiljskog odsustva (koje traje dok dete ne navrši tri meseca života) licima za koja je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade u periodu pre prestanka rada zbog trudničkog bolovanja, ili porodiljskog, ako nije bilo trudničkog bolovanja (npr porodilja je imala devet plata, one se saberu i podele sa 18-tako se dobije mesečni iznos naknade, s tim što do navršetka tri meseca od dana porođaja ima garantovanu minimalnu zaradu, dok za negu deteta iznos može biti manji od minimalne zarade).

Ovde je jasna namera zakonodavca da eliminiše pojavu radnih odnosa koji se zasnivaju isključivo i jedino u svrhu obezbeđivanja isplate porodiljskog odsustva. Kako je do sada i trudničko bolovanje ulazilo u osnovicu, i bilo je potrebno 6 meseci uplate doprinosa, računajući i trudničko bolovanje, da se obezbedi minimalna zarada, mogući su bili primeri u praksi u kojima trudnica nije provela nijedan dan na radu, a imala je minimalnu zaradu (npr zasnuje radni odnos prvog aprila, istog dana otvori trudničko bolovanje koje traje  6 ili više meseci, sve do otvaranja porodiljskog, i time obezbedi bar minimalnu zaradu). Sada se praktično zahteva da postoji 18 meseci rada za koje su plaćeni doprinosi. Ukoliko je taj broj meseci manji, manja će biti i naknada. Ovo će, s jedne strane sprečiti pojavu „fiktivnih” radnih odnosa, ali će nažalost pogoditi i trudnice koje su provele u radnom angažovanju manji broj meseci od predviđenih 18.

Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa.

Postupak ostvarivanja prava na naknadu zarade, odnosno plate

Po prethodnom zakonu obračun i isplatu naknade zarade vršio je poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatom zarada ostalim zaposlenima. Poslodavac podnosi zahtev za refundaciju sredstava, zajedno sa dokazima da je isplatio naknadu zarade zaposlenoj porodilji.

Po sadašnjem zakonu, utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava. Ovo značajno olakšava postupak i porodiljama i poslodavcima, jer više nije neophodno da se prikuplja obimna dokumentacija kojom se dokazivala visina zarade u prethodnom periodu koji je ulazio u osnovicu. Na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, obračunava se iznos naknade zarade, odnosno naknade plate koji je umanjen za pripadajuće poreze i doprinose, odnosno neto iznos. Prilikom isplate neto iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, ne vrši se umanjuje se po osnovu novčanih obustava, rate kredita i slično, već je primalac naknade zarade, odnosno naknade plate, dužan da te obaveze izmiri lično ili preko poslodavca.

Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a centralizovana isplata mesečne naknade zarade, odnosno naknade plate, vrši se kad poreska uprava prihvati poresku prijavu.

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, vrši isplatu mesečnih iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, bez poreza i doprinosa na tekući račun korisnika, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na račun objedinjene naplate.

Značajna novina je i to što porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo samo  na neto naknadu, bez poreza i doprinosa, kao i sve porodilje koje se svrstavaju u grupu koja prima ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.

Zaključna razmatranja

Imajući u vidu sve navedeno, može se reći da novi zakon donosi i pozitivne i negativne promene. Osnovna mu je namera da se zaposlenim porodiljama koje su bile u radnom odnosu u celokupnom periodu koji ulazi u osnovicu, obezbedi pun iznos naknade, odnosno 100% od svih primanja koja imaju karakter zarade (minuli rad, putni trošak, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci), što je korak u dobrom pravcu, a da se porodiljama koje nemaju 18 meseci zarade, odnosno plate naknada tokom odsustva sa rada srazmerno umanji. Ovo jeste učinjeno pre svega da se spreči pojava zasnivanja radnih odnosa do kojih dolazi samo zbog isplate porodiljskog, ali u praksi to znači da  porodilje koje su zaista bile radno angažovane u nekom periodu koji je kraći od 18 mesec bivaju uskraćene za svoju realnu zaradu, čak im ni minimalna primanja nisu zagarontavana tokom odsustva sa rada radi nege deteta, što teško može da se nazove dobrim rešenjem.

Isto tako, dobro je da je postupak ostvarivanja prava maksimalno uprošćen jer je dokumentacija koju je potrebno dostaviti opštinskoj/gradskoj upravi zaista  svedena samo na neophodnu. Korak u pravom smeru je i činjenica da naknadu zarade više ne čini samo osnovna zarada zaposlenog i minuli rad, već i sva druga primanja koja imaju karakter zarade, ali s druge strane  imamo korak unazad priznavanjem samo neto naknade za porodilje koje primaju ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (preduzetnice, angažovani po ugovoru…).

Vreme će pokazati koliko su dobra rešenja za koja se zakonodavac opredelio i ostaje nam da verujemo da će se zakon menjati u delu u kojem u praksi proizvodi određena rešenja koja nisu najsrećnija i najpravednija.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom

 

STARI ZAKON

NOVI ZAKON

Obračun osnovice vrši se na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za poslednjih 12 meseci koji prethode porodiljskom odsustvu.

Obračun osnovice vrši se na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.

U prosek plate ulazi samo osnovna zarada, ugovorena ugovorom o radu, uvećana minulim radom bez bilo kakvih dodataka.

U prosek plate ulazi osnovica na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate (minuli rad, putni trošak, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci).

Mesečna osnovica naknade zarade dobija se deljenjem zbira osnovica sa 12. Ukoliko ne postoji 12 evidentiranih osnovica, za mesece koji nedostaju uzima se 50% od prosečne zarade u RS objavljene u mesecu koji prethodi mesecu odlaska na porodiljsko odsustvo.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate dobija se deljenjem zbira osnovica sa 18, bez obzira da li postoje evidentirane osnovice za svih 18 meseci.

Utvrđeni iznos ne može biti veći od pet prosečnih zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Utvrđeni iznos ne može biti veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Utvrđeni iznos ne može biti manji od minimalne zarade ukoliko porodilja ima više od šest meseci radnog staža pre odlaska na porodiljsko odsustvo.

Utvrđeni iznos ne može biti manji od minimalne zarade, u periodu od otpočinjanja porodiljskog odsustva do navršena tri meseca života deteta (porodiljsko odsustvo), ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Ukoliko nije evidentirano najmanje šest najnižih osnovica, iznos može biti manji od minimalne zarade i u toku porodiljskog odsustva. Takođe, za vreme nege deteta iznos može biti manji od minimalne zarade.

Zahtev se podnosi nakon rođenja deteta i donosi se konačno rešenje.

Po podnetom zahtevu odlučuje se najpre  privremenim rešenjem, a zatim se po rođenju deteta donosi konačno rešenje.

Obračun i isplatu naknade zarade, kao i podnošenje poreske prijave, vrši sam poslodavac, koji nakon toga podnosi zahtev za refundaciju sredstava.

Obračun i isplatu naknade zarade do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na tekući račun podnosioca zahteva. Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo.

Pravo na naknadu imaju porodilje zaposlene na osnovu ugovora o radu kod pravnog lica i porodilje koje samostalno obavljaju delatnost.

Pravo na naknadu zarade imaju  porodilje zaposlene na osnovu ugovora o radu kod pravnog lica.

Pravo na ostale naknade po rođenju deteta imaju majke koje su pre rođenja deteta ostvarile prihode po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti, kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskih ugovora, po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa, i koje su a u momentu rođenja deteta nezaposlene a imale su u prethodnih 18 meseci prihode.

Porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo na neto naknadu i plaćene poreze i doprinose.

Porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo samo na neto naknadu, bez poreza i doprinosa, kao i sve ostale porodilje koje spadaju u grupu ostalih naknada.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, za sve porodilje, traje do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta traje do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva za zaposlene kod pravnog lica.
Za majke koje primaju ostale naknade odsustvo sa rada traje 365 dana za prvo i svako naredno dete, od dana rođenja deteta.

Otpočinjanjem porodiljskog odsustva sa sledećim detetom, automatski se prekida naknada zarade za ranije stečeno pravo (negu deteta ili posebnu negu deteta sa prethodnim detetom).

Naknadu zarade, odnosno naknadu plate, za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i naknadu zarade, odnosno plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(31) komentari

Marija Stjelja 01. 10. 2018.

Dobar dan. Zaposlena sam od aprila 2018.godine a pre toga sam bila na porodiljskom preko biroa (u toku trudnoce sam ostala bez posla jer se ugasila firma, imala sam pravo na novcanu naknadu za nezaposlene na birou 3 meseca nakon cega sam otvorila porodiljsko isto preko biroa). Sada sam ponovo trudna. Da li u obracun buduceg porodiljskog ulazi i taj novac koji sam primala tokom porodiljskog koje sam ostvarila preko biroa?
Unapred hvala na odgovoru! Pozdrav

    Milan Predojević 06. 10. 2018.

    Poštovana
    Prilikom utvrđivanja osnovice naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva uzima se u obzir i novac koji ste primili tokom porodiljskog odsustva sa prethodnim detetom.
    Pozdrav

Jovana Lazarevic 02. 10. 2018.

S obzirom da se porodiljsko otvara 28 dana pre termina i da porodiljsko traje 365 dana i da po tome zaposlena zena treba da se vrati na posao kada beba napuni 11 meseci,a pritom deca ne mogu da krenu u vrtic pre napunjene godine,kako je zakonom regulisan taj jedan mesec izmedju 11i 12 meseci detetovog zivota kad mama mora da pocne da radi a nema kome da ostavi dete na cuvanje??

    Milan Predojević 06. 10. 2018.

    Poštovana
    Zaposlena se, kao što ste i sami naveli, vraća na posao sa porodiljskog uglavnom kada beba ima 11 meseci. Period između jedanaestog i dvanaestog meseca života deteta nije posebno regulisan propisima. Obično se taj period u praksi prevazilazi korišćenjem godišnjeg odmora (jer porodilje uglavnom imaju popriličan broj dana godišnjeg odmora koji nisu iskoristili zbog porodiljskog odustva). Takođe, imate pravo i na bolovanje zbog nege člana porodice, u slučaju bolesti deteta. U svim ostalim slučajevima morate sami da pronađete rešenje dok dete ne krene u vrtić.
    Pozdrav

Kristina Bojanic 03. 10. 2018.

Zaposlena sam u firmi od decembra 2016. Godine. U martu 2017 . Sam ostala trudna i tada otvorila trudnicko bolovanje. Porodiljsko mi je isteklo u junu 2018. Pa posto sam u februaru ponovo ostala trudna mozete li mi reci koliko ce iznositi porodiljsko. Sa prvim detetom porodiljsko odsusrltvo je iznosilo 29760 dinara? Hvala unapred

    Milan Predojević 06. 10. 2018.

    Poštovana Kristina
    Ako sam Vas dobro razumeo, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta Vam je trajalo od jula 2017. godine do juna 2018. godine i odmah ste nakon toga otvorili novo trudničko bolovanje. Ukoliko je to slučaj, a imajući u vidu da u osnovicu naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta ulazi naknada koju ste primali tokom porodiljskog sa prethodnim detetom, ali ne i naknada koju ste primali tokom bolovanja od marta 2017. do juna 2017. godine, svih 12 naknada se saberu (dobije se iznos od 357.120,00 dinara) i podele sa 18 (dobije se 19,840,00 dinara). Iznos koji dobijete je Vaša mesečna naknada, s tim da Vam je tokom poodiljskog odsustva (koje se navršava kada dete napuni tri meseca života) garantovana minimalna zarada.
    Pozdrav

54a9599cf2dcff1c9d6d888d94ea2f77 03. 10. 2018.

Da li se konačno rešenje po novom zakonu donosi po automatizmu, ili je potrebno nekako dostaviti dokaz o rođenju deteta?
Ja sam pre rođenja deteta predala dokumentaciju, dobila privremeno rešenje (na 3 meseca) i dve isplate do sada.

    Milan Predojević 06. 10. 2018.

    Poštovana Marijana
    Ne morate dostavljati dokaz o rođenju deteta. Konačno rešenje će nadležni organ lokalne samouprave doneti čim mu po službenoj dužnosti bude dostavljena informacija o rođenju deteta.
    Pozdrav

Tihana 08. 10. 2018.

Postovani,
Sta se desava kada se promeni poslodavac bez prekida staza? Govorim o situaciji kada radni staz prestane jednog dana, a vec sledeceg dana se zapocne radni staz kod drugog poslodavca.
Hvala na odgovoru!

    Milan Predojević 08. 10. 2018.

    Poštovana Tihana
    Promena poslodavca koju ste naveli ne utiče na ostvarivanje prava na naknadu za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. U obzir se uzimaju svi prihodi na koje su plaćeni doprinosi, a koji su ostvareni u 18 meseci koji prethode mesecu u kojem prestajete da radite zbog trudnoće (zbog otvaranja trudničkog bolovanja ili zbog otvaranja porodiljskog odsustva, ako bolovanja nije bilo). U tih 18 meseci prihode možete da ostvarujete kod više poslodavaca.
    Pozdrav

DRAGISA STOJOVIC 14. 10. 2018.

Interesuje me kako se po novom zakonu obracunava bolovanje do 30 dana što ide na teret poslodavca…
Da li se tu uzima u obzir minuli rad ili ne, tj sta sve ulazi u prosek od 12 meseci. I da li se racuna poslednjih 12 meseci pa podeljeno sa 12 u slučaju da je u mesecu kombinovan godišnji odmor i odrzavanje trudnoće, ili se racuna stvarno provedeno vreme na radu…

Ako npr u zadnjih 12 meseci imamo 4 meseca rada, 5 meseci porodiljskog odsustva i 3 meseca su kombinacija godišnjeg i odrzavanja trudnoće (tj. Nije se išlo na 30 dana bolovanja), da li u prosek idu onda samo ta četiri meseca u kojima se stvarno radilo podeljeno sa 4, ili se ide svih 12 podeljeno sa 12….

    Milan Predojević 15. 10. 2018.

    Poštovani Dragiša
    Bolovanje do 30 dana plaća poslodavac i ono je regulisano Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom oiguranju. Pošto ovi zakoni nisu menjani, ništa se nije promenilo u načinu obračuna naknade zarade za privremene sprečenosti za rad zbog održavanja trudnoće, koju za prvih 30 dana plaća poslodavac u visini od 100% od osnovice. Osnovicu čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ovako utvrđena naknada zarade u svakom slučaju ne može da bude niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
    Pozdrav.

Ivana Ćuk 18. 10. 2018.

Poštovani, kada kažete da se primanja za vreme trudničkog bolovanja radi održavanja trudnoće ne računaju u obračun za porodiljsko bolovanje, to znači da ako sam bila 5 meseci na trudničkom, za obračun će ući 13 meseci kada sam radila, bez tih 5 meseci i to se deli sa 18?

    Milan Predojević 18. 10. 2018.

    Poštovana Ivana
    Ukoliko ste radili samo 13 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja onda ste dobro razumeli-svi prihodi ostvareni u tih 13 meseci će se sabrati i podeliti sa 18. Dakle, u obzir se uzima 18 meseci koji prethode mesecu u kojem ste otvorili trudničko bolovanje. Na primer, ukoliko ste trudničko bolovanje otvorili ovog meseca, u obzir će se uzeti svi prihodi koje ste ostvarili u periodu april 2017.-septembar 2018. godine, sabraće se i podeliti sa 18. Ukoliko ste u periodu april 2017.-septembar 2018. godine imali samo 13 prihoda, njihov zbir će e opet deliti sa 18.
    Pozdrav

Nikola Vučić 22. 10. 2018.

Interesuje me kako se obračunava naknada za trudničko bolovanje.
Za porodiljsko piše da se uzima prosek poslednjih 18 meseci. Da li se isto obračunava i naknada za trudničko bolovanje?

    Milan Predojević 22. 10. 2018.

    Poštovani Nikola
    Osnovica za obračun naknade za trudničko bolovanje je zarada u tri meseca koji prethode mesecu kada je otvoreno bolovanje.
    Pozdrav

Dimitrije Šćekić 17. 11. 2018.

Poštovani
Zaposlena sam od 1.maja 2017 godine. U avgustu iste godine sam otvorila trudničko bolovanje a od januara ove godine sam na porodiljskom bolovanju. Primam nadoknadu 39000 din.( osnovica mi je 50000), a nameravam da uskoro ponovo ostanem trudna i da negde u martu otvorim trudničko bolovanje a u nastavku i porodiljsko. Čitala sam ovaj vaš tekst ali mi još uvek nije sve najjasnije. Možete li da mi kažete kolika bi mi u tom slučaju bila naknada za porodiljsko bolovanje ?

Hvala unapred

Jelena

    Milan Predojević 19. 11. 2018.

    Poštovana
    Ako u martu otvorite trudničko bolovanje u osnovicu za obračun naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva ući će primanja koja ste ostvarili u periodu januar 2018-februar 2019. godine (uzimaju se u obzir plate, naknade za vreme porodiljskog sa prethodnim detetom, ali ne i naknada tokom trudničkog bolovanja koju ste ostvarivali do decembra 2017. godine.). Ta primanja se sabiraju i dele sa 18 (iako nema 18 primanja) i tako dobijate osnovicu za obračun naknade tokom narednog porodiljskog.
    Pozdrav

Ivana Stankovic 26. 11. 2018.

Postovani,porodiljsko mi se zavrsava u decembru.nakon toga odmah otvaram trudnicko.da li u obracun naknade za novo porodiljsko ulazi prethodno trudnicko i porodiljsko bolovanje.u stalnombradnom odnosu sam 5 godina.

    Milan Predojević 26. 11. 2018.

    Poštovana Ivana
    U obračun naknade za novo porodiljsko ulazi prethodno porodiljsko, ali ne i trudničko bolovanje.
    Pozdrav

Sofija Uzelac 08. 12. 2018.

Poštovani, zaposlena sam 18 meseci koliko je potrebno za ovaj novi zakon. Dobila sam informaciju da u tih mojih 18 meseci ne ulazi godišnji odmor. Odnosno da u 18 meseci ulazi samo radni odnos, zar godišnji odmor ne spada u radni odnos?

    Milan Predojević 25. 12. 2018.

    Poštovana Sofija
    Svakako da vreme provedeno na godišnjem odmoru spada u radni odnos. U 18 meseci ulaze i primanja koja ste imali tokom godišnjeg odmora.
    Pozdrav

Biljana Vladisavljevic 13. 12. 2018.

Postovani,
Moje pitanje odnosi se na pravo zaposlene (koja odsustvuje sa rada radi nege deteta) na isplatu bonusa koji je ta zaposlena ostvarila u tekucoj godini. Naime, sada u skladu sa novim zakonskim resenjima poslodavac nema pravo da takvoj zaposlenoj isplacuje naknadu zarade, pa da se naknadno refundira od drzave. Samim tim postavlja se pitanje da li sa aspekta placanja poreza ili nekog drugog aspekta, isplata bonusa koji zaposlenoj pripada u skladu sa doprinosom u radu, i koji poslodavac zeli da joj isplati predstavlja neki problem. Hvala unapred.

    Milan Predojević 25. 12. 2018.

    Poštovana Biljana
    Isplata bonusa ne predstavlja nikakav problem. Naprotiv, po novom zakonu u prosek plate ulazi osnovica na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karater zarade, odnosno plate, gde spadaju i bonusi, stimulacije i drugi dodaci.
    Pozdrav

7c3ed39279655e0de1af3f768fe29345 23. 12. 2018.

Postovani g-dine Milane,
Imam pitanje vezano za naknadu zarade za vreme odsustva radi nege deteta.
Radim u vojsci. Porodiljsko sam otvorila 29.juna 2018.godine (dakle pre donosenja novog zakona), a odsustvo radi nege deteta 26.oktobra. Obzirom da mi je poslodavac (vojska) placala sve regularno za vreme trudnickog i porodiljskog pdsustva, sta se desava za ovo odsustvo za negu deteta? Da li se to racuna po novom zakonu, odnosno da ce isplatu vrsiti lokalna samouprava… ili se racuna samo kada je otvoreno porodiljsko odsustvo (pre stupanja novog zakona na snagu)?
Nadam se da ste me razumeli.
Pozdrav i hvala najlepse.

    Milan Predojević 31. 12. 2018.

    Poštovana
    Prelazne odredbe Zakona glase: „Postupci za ostvarivanje prava na odsustvo sa rada i naknadu zarade odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta koji su započeti pre početka primene ovog zakona okončaće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme otpočinjanja porodiljskog odsustva“
    Imajući u vidu navedeno, stari zakon, koji je važio u vreme otpočinjanja porodiljskog odsustva, trebao bi da se primenjuje i za odsustvo radi nege deteta u Vašem slučaju.
    Pozdrav!

Goran Grujin 06. 01. 2019.

Postovani molim za pomoc jer je situacija specificna i koga god smo supruga i ja pitali niko nije znao da nam odgovori. 1.9.2017 supruga je zasnovala radni odnos gde joj je plata bila 30000din od 25.12 2017 je otvorila porodiljsko bolovanje i po starom zakonu ima pravo na naknadu od 60% koja iznosi 15338 din s obzirom da je u pitanju 3 dete pravo radi nege deteta joj se zavrsava 24.12.2019 medjutim u maju 2018 je ponovo ostala trudna i sad cekamo cetvrto dete da li ona sada ima pravo da mi prepusti negu treceg deteta s obzirom da sam ja zaposlen a da ona otvori novo porodiljsko odsustvo 28 dana pre porodjaja ili mora da prekine bolovanje radi nege treceg deteta i otvori novo porodiljsko takodje me zanima i kolika ce naknada biti za porodiljsko odsustvo a koliko ce biti radi nege 4. tog deteta sobzirom da ima 3m i 25 dana radnog staza + novcanu nadoknadu sa porodiljskog bolovanja i bolovanja radi nege deteta od 25.12.2017 pa do hajde da uzmemo u obzir 15.1.2019 jer je termin za porodjaj 24.2.2019 napominjem da u toku radnog odnosa nije koristila pravo na trudnicko bolovanje. Ugovor kod poslodavca je na neodredjeno vreme i takodje me zanima da ki na porodiljskom bolovanju sa 4 detetom ima pravo na minimalac sobzirom na gore pomenutih 3mi25 dana radnog odnosa kao i da li naknada za negu treceg deteta ulazi u prosek od 18 meseci ili se ukupna zarada za 3m i 25dana deli sa 18meseci

    Milan Predojević 14. 01. 2019.

    Poštovani Gorane
    Vaše pitanje je veoma obimno i mislim da je najbolje da se radi detalja informišete kod lokalne samouprave koja će Vam i isplaćivati porodiljsko, jer je najvažnije kako će oni da tumače zakonske odredbe. Ja ću ipak pokušati ukratko da Vam odgovorim-prvo ne postoji stari zakon po kojem je trudničko ili porodiljsko 60 % od osnovice. Porodiljsko je oduvek 100%, a i trudničko već nekoliko godina unazad. Drugo-naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za decu različitog reda rođenja, ne mogu istovremeno koristiti oba roditelja. Što se tiče visine naknade za vreme porodiljskog, ona je 100% od osnovice, a u osnovicu ulazi zarada ostvarena u 18 meseci koji prethode mesecu u kojem je došlo do prestanku rada zbog trudnoće. U Vašem slučaju u obzir će se uzeti naknada koju supruga prima za vreme sadašnjeg porodiljskog.
    Pozdrav

      Goran Grujin 14. 01. 2019.

      Problem je u tome sto je sluzbenica u opstini nova i neljubazna na nasa pitanja odgovara da nista ne zna dok joj ne podnese supruga zahtev i da im sada sve to kompjuteri automatski izracunava a oni sto su nam rekli jeste da bi trebala primanja koja sada dobija radi nege deteta da udju u prosek kojise deli sa 18 m radi novog porodiljskog odsustva zbog 4tog deteta.

Dragica Todorovic 09. 01. 2019.

Postovani, trudnicko bolovanje sam otvorila 10.07.2018. Porodiljsko otvaram 16.01.2019. Pvih mesec dana mi je poslodavac uredno isplatio. Od „drzave“ sam do sada imala dve uplate, tj.za 20 dana avgusta i septembar. Interesuje me da li cu dobiti zaostale nadoknade za trudnicko odjednom ili kao do sada mesec za mesec,pa ce se sa zavrsetkom isplata za trudnicko nastaviti placanje za porodiljsko?

    Milan Predojević 14. 01. 2019.

    Poštovana Dragice
    Isplatu trudničkog bolovanja vrši filijala RFZO u roku od 30 dana od dana kada primi urednu dokumentaciju od Vašeg poslodavca. On može dokumentaciju predati već prvog dana u mesecu za prethodni mesec. Prema tome, brzina isplate zavisi od toga koliko je ažuran Vaš poslodavac u dostavljanj potrebnih papira RFZO.
    Pozdrav