Praznici i plaćeno odsustvo – koja su prava zaposlenih

Autor: Brankica Srdić | Pravnik odgovara

feb 14

U susret Danu državnosti, ovaj tekst ćemo posvetiti praznicima i pravima zaposlenih u dane praznika, ali ćemo se osvrnuti na još neke situacije kada zaposleni ima pravo da odsustvuje sa posla uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo).

Prvi državni praznik koji nas očekuje u narednom periodu je Sretenje ili Dan državnosti, koji se slavi neradno 15. i 16. februara. Ovaj praznik je istovremeno podsećanje na dva velika istorijska događaja: Prvi srpski ustanak koji je podignut 1804.godine i Prvi srpski ustav koji je donet 1835.godine.

Nakon toga nas očekuju prolećni državni i verski praznici, koje ćemo pobrojati u produžetku.

Kada govorimo uopšteno o praznicima razlikujemo:

– državne i verske praznike koji se praznuju neradno (zaposleni može da odsustvuje sa posla i ima pravo na odgovarajuću naknadu zarade);

– državne i verski praznike koji se praznu radno (radi se, ali se na prigodan način obeležava sećanje na neki događaj ili ličnost).

Državni neradni praznici su:

  • Nova godina – 1. i 2. januar (ove godine ponedeljak i utorak)
  • Sretenje ili Dan državnosti Srbije – 15. i 16. februar (ove godine četvrtak i petak)
  • Praznik rada – 1. i 2. maj (ove godine utorak i sreda)
  • Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11.novembar (ove godine pada u nedelju, pa se ne radi prvog sledećeg radnog dana, tj. u ponedeljak 12.novembra)

Verski praznici su:

  • Prvi dan Božića – 7. Januar (nedelja),
  • Vaskršnji praznici – od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa 6, 7, 8, 9. april (petak, subota, nedelja, ponedeljak)

Pored toga, s obzirom na veroispovest, zaposleni imaju pravo da ne rade u sledeće dane:

– pravoslavci – na prvi dan krsne slave

– katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru

pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama

pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura 

*Ako zaposleni želi da odsustvuje sa rada na dan verskog praznika o tome treba da obavesti poslodavca. Obično će zaposleni nakon zasnivanja radnog odnosa u službi za ljudske resurse svoje firme ostaviti ove podatke, radi njihovog unošenja u bazu podataka zaposlenih. Poslodavac ne može zaposlenom uskratiti pravo da odsustvuje sa posla u dane verskih praznika, ako je prethodno obavešten da ih zaposleni praznuje. Izuzetak je situacija kada je neophodno da se na taj dan radi zbog organizacije i tehnologije procesa rada.

Državni praznici koji se praznuju radno su:

  • Sveti Sava – Dan duhovnosti (27. januara)
  • Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu (22. aprila)
  • Dan Ćirila i Metodija – Dan slovenske pismenosti (24.maj) novi državni radni praznik od 2018.godine
  • Vidovdan – spomen na Kosovsku bitku (28. juna)
  • Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu (21. oktobra)

Šta kada praznik pada u vreme vikenda

Ukoliko državni praznik koji je neradan pada u nedelju – tada se ne radi prvog narednog radnog dana.

Ukoliko pada u subotu – ne primenjuje se sistem „prenošenja“ na prvi radni dan.

*Tako 11.novembar koji je neradni državni praznik ove godine pada u nedelju, pa se prenosi na ponedeljak 12.novembar kada se ne radi.

Ovaj sistem se ne primenjuje na verske praznike.

*Tako, ove godine je Božić padao u nedelju, i nije se pomerao na ponedeljak.

Koja su prava zaposlenih u dane državnih i verskih praznika?

1) ako zaposleni ne radi na dan praznika – ima pravo na naknadu zarade;

2) ako zaposleni radi na dan praznika – ima pravo na uvećanje zarade.

Zaposleni koji odsustvuje na dan praznika ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.

U prosečnu zaradu za prethodnih 12 meseci računaju se sva primanja koja čine zaradu (osnovna zarada, učinak, bonusi i nagrade, topli obrok, regres i druga uvećanja zarade).

Zaposleni koji radi na praznik koji je neradni dan ima pravo na uvećanu zaradu najmanje 110% od osnovice.

Pored toga, zaposleni koji radi na dan praznika koji je neradni dan ima pravo i na druga uvećanja zarade ukoliko su ispunjeni uslovi za to (uvećanje zarade za rad noću, uvećanje zarade za prekovremeni rad i sl).

Treba napomenuti i to da zaposleni koji svojom voljom želi da radi na dan svog verskog praznika nema pravo na uvećanu zaradu za rad na taj dan.

Plaćeno odsustvo

U kojim situacijama zaoposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i koliko dana?

Zakon kaže sledeće: „zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima (koji se utvrđuju opštim aktom i ugovorom o radu kod poslodavca).

Pored gore pomenutih slučajeva, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:

pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice

dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi (računajući i dan davanja krvi)

Ko se sve po zakonu smatra članom uže porodice?

  • to su bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj (koji mogu, ali ne moraju istovremeno da žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim)
  • kao i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim (zakon ne navodi koja su to lica ali predviđa da ta lica moraju da žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, pa se zato smatraju članom uže porodice)

Zakon pobraja samo neke od slučajeva plaćenog odsustva. Poslodavac može opštim aktom i ugovorom o radu da predvidi šira prava i povoljnije uslove rada za zaposlene i to:

– da odredi plaćeno odsustvo i u drugim situacijama (recimo selidba, usvajanje deteta, polazak deteta u prvi razred osnovne škole, stručno usavršavanje zaposlenog i sl.)

– da odredi trajanje plaćenog odsustva duže od onog koje predviđa zakon

Broj situacija koje se opštim aktom ili ugovorom o radu kod poslodavca mogu utvrditi kao uslov za plaćeno odsustvo zaposlenog nije ograničen. Svakako, da bi zaposleni dobio odsustvo po nekom osnovu koji nije sadržan u zakonu, taj osnov mora biti naveden u ovim aktima kod poslodavca.

Koliko iznosi naknada zarade za vreme plaćenog odsustva

Zaposleni u dane plaćenog odsustva ima pravo na naknadu zarade i ona je u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci. U prosečnu zaradu za prethodnih 12 meseci računaju se sva primanja koja čine zaradu (osnovna zarada, učinak, bonusi i nagrade, topli obrok, regres i druga uvećanja zarade koja su zaposlenom bila isplaćena).

Korišćenje plaćenog odsustva

Iako zakon to izričito nigde ne predviđa, pretpostavka za korišćenje prava na plaćeno odsustvo jeste postojanje pismenog zahteva zaposlenog, uz šta zaposleni treba da priloži dokumentaciju kao dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje plaćenog odsustva (recimo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi to je potvrda Zavoda za transfuziju krvi).

Ukoliko zaposleni odsustvuje, ali još uvek nema dokaz da su ispunjeni uslovi za plaćeno odsustvo, trebalo bi da obavesti poslodavca o tome i naknadno dostavi  dokaz.

Poslodavac je dužan da donese rešenje za svako korišćenje plaćenog odsustva. Poslodavac će biti obavezan da odobri neplaćeno odsustvo samo ako je ono predviđeno zakonom o radu, opštim aktom ili ugovorom o radu.

Zaposleni ne može da odsustvuje sa posla po više osnova. Na primer, ako situacija koja je osnov za plaćeno odsustvo nastupi za vreme korišćenja godišnjeg odmora – tada se korišćenje godišnjeg odmora prekida, a po isteku odsustva zaposleni će nastaviti korišćenje godišnjeg odmora.

O autoru: Brankica Srdić

Diplomirani pravnik sa radnim iskustvom u oblasti pravnog i HR konsaltinga. Baveći se radnim odnosima susretala se sa različitim nedoumicama zaposlenih i veruje da je najbolji način da se sopstvena prava zaštite, njihovo dobro poznavanje i edukacija. Zato želi da svoje znanje i iskustvo prenese citaocima, kako bi bilo korisno u njihovom profesionalnom životu. Večiti zaljubljenik u muziku, prirodu i putovanja.