Ugovor o delu: Koja su vaša prava i obaveze

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

oct 24

Photo: Shutterstock

U prethodnom tekstu bavili smo se dopunskim radom, kao vidom rada van radnog odnosa. Kao što smo tada istakli, Zakon o radu sadrži posebne odredbe o radu van radnog odnosa, u koji pored dopunskog rada spadaju još privremeni i povremeni poslovi, zatim obavljanje poslova po ugovoru o stručnom osposobljavanju i usavršavanju kao i angažovanje po osnovu ugovora o delu.

Pojam ugovora o delu

Posebne odredbe Zakona o radu koje se bave ugovorom o delu tiču se vrste poslova radi čijeg obavljanja se može zaključiti ovakav ugovor, neophodne usklađenosti sa opštim aktom (kada se potpisuje u umetničkoj ili drugoj delatnosti u oblasti kulture) i njegove obavezne forme i osnovne sadržine.

Prema navedenim zakonskim odredbama poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, ili samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.

Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, a takav ugovor mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zaključen.

Ugovor o delu obavezno se zaključuje u pisanom obliku.

Obeležja ugovora o delu

Imajući u vidu zakonske odredbe može se zaključiti da je zakonodavac odredio sledeće bitne karakteristike ugovora o delu.

  • najpre, polazeći od činjenice da je ugovor o delu svrstan u posebno poglavlje Zakona kojim je regulisan rad van radnog odnosa, obavljanje poslova po ovoj vrsti ugovora predstavlja radno angažovanje van radnog odnosa
  • pravilo koje poslodavac mora da ispoštuje da bi sa određenim licem zaključio ugovor o delu je da ga zaključuje samo radi obavljanja poslova koji su van osnovne ili pretežne delatnosti poslodavca.
  • treće bitno obeležje ugovora o delu je da poslovi radi kojih se zaključuje imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku stvari, odnosno samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
  • forma ugovora o delu je obavezna i podrazumeva zaključivanje ugovora u pisanom obliku
  • najzad, u slučaju zaključivanja ovakvog ugovora u oblasti umetnosti, ili druge kulturne delatnosti, takav ugovor mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture.

Prema napred iznetom, lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu ne zasniva radni odnos radi obaljanja tih poslova. Navedeno znači da  lica angažovana po ugovoru o delu nemaju status zaposlenih lica, pa samim tim nemaju ni prava na godišnji odmor, nemaju definisano radno vreme ni pauzu tokom rada, ne pripada im pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, nemaju pravo na bolovanje, kao ni na ostala prava koja su rezervisana samo za lica u radnom odnosu.

Kada se radi o licu sa kojim može da se sklopi ugovor o delu, nije propisan nijedan uslov za zaključivanje ugovora. Ovo znači da poslodavac može da ga zaključi sa bilo kojim licem-zaposlenim, nezaposlenim, studentom, poljoprivrednikom, penzionerom. Po ovom ugovoru poslove može da obavlja čak i invalidski penzioner. Lice koje je u radnom odnosu kod drugog poslodavca nema ni obavezu obaveštavanja poslodavca sa kojim ima zaključen ugovor o radu da će kod drugog poslodavca obavljati poslove po ugovoru o delu. Naravno, zaposleni je dužan da uskladi svoje obaveze koje proističi iz ugovora o delu sa obavezama koje ima iz već postojećeg radnog odnosa.

Zakon u određenom smislu definiše delatnosti u kojima se može zaključiti ugovor o delu, pre svega jer izričito zabranjuje da se takav ugovor potpiše radi obavljanja poslova koji su osnovna ili pretežna delatnost poslodavca. Dalje, propisano je da se ugovor o delu može zaključiti radi izrade ili popravke stvari, odnosno izvršenja fizičkog ili intelektualnog posla. Ovo podrazumeva odgovarajuću stručnost izvršioca posla, odnosno potrebna znanja i veštine. Iz ovih zakonskih odredbi može se izvući zaključak da poslodavac može da angažuje određeno lice po ugovoru o delu samo radi obavljanja vanrednih poslova (bilo fizičke ili intelektualne prirode), to jest poslova koji ne spadaju u one radi kojih je taj poslodavac registrovan. Primera radi, preduzeće koje se bavi trgovinom ne može da potpiše ugovor o delu radi obavljanja poslova prodavca, ali može da potpiše ugovor o delu kojim će određeno lice angažovati da mu okreči prodajni objekat, ili da mu izradi web stranicu. Firma koja se bavi proizvodnjom odeće ne može da sklopi ugovor o delu radi obavljanja krojačkih poslova, ali može radi obavljanja prevodilačkih usluga (na primer u slučaju kratkotrajne poslovne korespondencije sa inostranim poslovnim partnerom). Prema tome, jasno je da se po osnovu ugovora o delu kod poslodavca ne mogu obavljati poslovi koji su sistematizovani i određeni organizacijom radnih mesta, već se radi o angažovanju radi obavljanja jednokratnih poslova koji inače ne spadaju u redovnu delatnost poslodavca.

Prema svemu iznetom, sadržinu ugovora o delu sačinjenog u pisanoj formi moraju da čine podaci o ugovornim stranama, koje se obično označavaju kao naručilac posla (poslodavac-pojedinac ili pravno lice) i izvršilac posla, kao i opis poslova koje je potrebno obaviti (pri čemu je potrebno jedino voditi računa o tome da se ne radi o poslovima koji spadaju u osnovnu ili pretežnu delatnost naručioca posla). Uobičajene su i odredbe o visini novčane naknade koju naručilac posla plaća izvršiocu za obavljeni rad. Što se tiče drugih pitanja koja se uređuju ugovorom, radi se uglavnom o drugim primanjima koja se osim novčane naknade isplaćuju (npr naknada troškova), koja takođe imaju karakter ugovorene naknade u smislu obračuna poreza i doprinosa. Vreme rada nije predmet zaključivanja ugovora o delu jer obavljanje poslova po ugovoru o delu nije vremenski ograničeno. Naravno, moguće je i uobičajeno da se odredi vremenski okvir za obavljanje ovih poslova.

Uplata poreza i doprinosa

Pitanje uplate poreza koji se plaća na naknadu ostvarenu po osnovu ugovora o delu regulisano je Zakonom o porezu na dohodak građana, dok je plaćanje doprinosa uređeno Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno oiguranje.

Sve što se isplaćuje licu angažovanom po osnovu ugovora o delu ima karakter ugovorene naknade na koju se plaćaju porezi i doprinosi kao i na samu naknadu za obavljeni rad. To znači da se uzimaju u obzir i naknada putnog troška za dolazak na rad i odlazak sa rada, naknada za ishranu i sve druge ugovorene i isplaćene naknade.

Zakonom o porezu na dohodak građana određeno je da prihodi ostvareni po osnovu ugovora o delu imaju tretman ostalih prihoda (a ne zarade ili plate), u kom slučaju je obveznik poreza fizičko lice koje ostvari navedene prihode. Oporezivi prihod čini bruto prihod umanjen za 20%. Stopa poreza na tako utvrđenu osnovicu iznosi 20%.

Kada je reč o doprinosima za socijalno osiguranje, lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu uvek ima pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26% na iznos koji predstavlja osnovicu za uplatu poreza. Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje ne plaća se jedino za lice koje je od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje dobilo potvrdu da je za njega u toj kalendarskoj godini već plaćen doprinos na procenjenu najvišu osnovicu (ovo stoga jer nije moguće plaćati doprinos na osnovicu veću od zakonom određene makimalne osnovice).

Lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu ima pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje samo ako već prethodno nije zdravstveno osigurano po osnovu radnog angažovanja ili penzije, jer se doprinosi za zdravstveno osiguranje plaćaju samo po jednom, prioritetnom osnovu. To praktično znači da poslodavac koji ugovor o delu potpiše sa licem bez radnog angažovanja (nezaposlenim licen) ima obavezu uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 % od osnovice na koju se plaća i porez i doprinos za penzijsko osiguranje. Ukoliko ugovor potpiše sa licem za koje se već plaćaju doprinosi za zdravstveno osiguranje, jer se radi o penzioneru, zaposlenom, poljoprivredniku i slično, za takvo lice postoji samo obaveza uplate poreza i doprinosa za penzijko i invalidsko osiguranje, ali ne i doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Ukoliko je naručilac posla preduzetnik ili pravno lice koje ima zaposlene po ugovoru o radu, porez i doprinosi na ugovorenu naknadu za ugovor o delu obračunavaju se i plaćaju po odbitku, to jest isplatilac je dužan da prilikom svake isplate ugovorene naknade obračuna porez i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (i zdravstveno osiguranje, ukoliko postoji obaveza uplate i ovog doprinosa), obustavi ih i uplati na propisane račune istovremeno sa isplatom prihoda angažovanom licu na njegov račun. Pre svake isplate ugovorene naknade podnosi se poreska prijava na obracu PPP PD elektronskim putem. Ako se pak radi o naručiocu posla koji je fizičko lice koje nema zaposlenih, obavezu uplate dažbina ima izvršilac posla, a naručilac posla mu za to plaća odgovarajući iznos preko neto iznosa naknade koji je ugovoren.

Zloupotrebe ugovora o delu

Klasičan primer zloupotrebe pravnog instituta ugovora o delu je angažovanje lica po ovom osnovu radi obavljanja poslova koji se svrstavaju u osnovnu ili pretežnu delatnost poslodavca. Takođe, upotreba ugovora o delu suprotno njegovoj pravnoj prirodi je i angažovanje lica putem ove vrste ugovora radi kratkotrajne zamene privremeno odsutnog zaposlenog, kao i u slučaju privremenog povećanja obima posla. Usled činjenice da često ne postoji obaveza uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje, da nema isplate regresa, bolovanja za prvih 30 dana i ostalih obaveza koje proističu za poslodavca iz radnog odnosa, postoji uverenje da je finansijski isplativije sa nekim licem zaključiti ugovor o delu, nego ugovor o radu. Takvim postupanjem angažovanom radniku se uskraćuju prava i privilegije koje bi imao u radnom odnosu (pravo na pauzu, pravo na godišnji odmor, na naknadu zarade za vreme sprečenosti za rad i drugo). Ovakve pojave najbolje je preduprediti detaljnim informisanjem o sopstvenim pravima i obavezama, odnosno o razlikama koje postoje između angažovanja po osnovu radnog odnosa s jedne strane, i ugovora o delu s druge strane. U situacijama kada je neophodno zasnovati radni odnos važno je nesavesnom poslodavcu dati do znanja da ste upoznati sa Vašim pravima i da ne želite da pristanete na ugovor o delu, ukoliko za to nema pravnog osnova, odnosno ukoliko bi to značilo uskraćivanje prava koja Vam po zakonu pripadaju shodno prirodi radnog angažovanja.

Lice koje smatra da su mu zloupotrebom ugovora o delu uskraćena određena prava može da se obrati Inspekciji rada ili da pokrene sudski postupak jer pravna praksa i stanovište sudova je takvo da u slučaju zloupotrebe, ugovori o delu ne proizvode pravno dejstvo, odnosno takvi ugovori su ništavi i sud će ih u slučaju spora tretirati kao ugovore o radu.

 

Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Odgovornost zaposlenog za štetu prema poslodavcu

Ugovor o radu na određeno vreme: kada imate pravo na stalni radni odnos?
Prijavi se i postavi komentar

(80) komentari

Ivana Dojcinovic 24. 08. 2026.

Postovani,

Zbog bolesti, u pitanju je karcinom, sam dobila status invalidski penzioner u 40.godini.
Ja se sada osećam dobro, fizicki sposobno i želela bih da radim…
Da li mogu po nekom osnovu da radim neki posao?
Da li je ugovor o delu jedina mogućnost?

    Milan Predojevic 25. 08. 2026.

    Poštovana Ivana
    Prema podacima sa sajta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPiO), po saznanju da je korisnik invalidske penzije stupio u osiguranje po osnovu rada, organ veštačenja RFPiO, upućuje poziv korisniku na pregled i po izvršenom veštačenju, zavisno od nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja, donosi se jedno od dva rešenja: 1. rešenje o daljem postojanju potpunog gubitka radne sposobnosti, u kom slučaju se i dalje vrši isplata invalidske penzije, ili 2. rešenje o prestanku prava na invalidsku penziju, a samim tim i isplate, ako više ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti. Na ponovni pregled kod organa veštačenja se ne pozivaju korisnici invalidske penzije koji obavljaju privremene i povremene poslove i koji su radno angažovani po ugovoru o delu ili drugim ugovorima po osnovu kojih ostvaruju ugovorenu naknadu. Takođe se ne pozivaju ni korisnici invalidske penzije, upisani kao osnivači i vlasnici privrednog društva (d.o.o.) u Agenciji za privredne registre, pod uslovom da ne rade u privrednom društvu.
    Imajući u vidu navedeno saopštenje RFPiO, može se zaključiti sledeće: korisnik invalidske penzije može da se radno angažuje isključivo van radnog odnosa, preko ugovora kojima se ne zasniva klasičan radni odnos. Po našem Zakonu o radu, po članovima 197-202. koji uređuju rad van radnog odnosa, Vi se možete angažovati po osnovu jednog od sledećih ugovora: ugovor o delu (za poslove koji su van osnovne delatnosti poslodavca) ili Autorski ugovor (za pisanje tekstova, dizajn, prevodilaštvo i druga autorska dela). Premda iz objave RFPiO proizilazi da možete potpisati i ugovor o privremenim i povremenim poslovima, u samom zakonu se kaže da se takav ugovor može potpisati samo sa korisnikom starosne penzije. Dakle zakon je izdvojio samo starosne penzionere, te obzirom na to, smatram da tu ne mogu da se svrstaju i invalidski penzioneri, ali to se evidentno dešava u praksi.
    Dakle, ako zasnujete radni odnos automatski ponovo izlazite pred komisiju Fonda i velika je verovatnića da će Vam ukinuti penziju. Ako pak radite van radnog odnosa, po ovde pomenutim ugvorima, mogu da Vas pozovu na ponovni pregled, ali to nije obavezno, kao što je slučaj kod zasnivanja radnog odnosa, te bez prevelike bojazn po Vašu penziju možete da radite po ugovorima van radnog odnosa-ugovor o delu, autorski ugovor, a praksa kaže da može i ugovor o privremenim i povremenim poslovima, premda zakon u pogledu takvog ugovora nije izričit.
    Pozdrav

Korisnik 0fec411f10 27. 05. 2026.

Postovani, koje su obaveze placanja poreza i doprinosa u Srbiji za fizicko lice sa prebivalistem na teritoriji Bosne i Hercegovine angazovano po Ugovoru o delu za obavljanje usluge na teritoriji Republike Srbije? Lice je prema izjavi zapoleno u BIH. Da li je i tu potreban neki drugi validan dokaz o navedenom statusu? Hvala unapred. Srdacan pozdrav

    Milan Predojevic 27. 05. 2026.

    Poštovani
    Zako o radu u članu 19. na sledeći način uređuje ugovor o delu:
    Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ovaj ugovor se zaključuje u pisanom obliku.
    Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom, a mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zaključen.
    Shodno citiranim zakonkim odredbama, nema prerreke da se ugovor o delu potpiše i sa licem koje je u radnom odnosu.
    Pozdrav

      Korisnik 0fec411f10 27. 05. 2026.

      Hvala najlepse na brzom odgovoru. Ono sto mene zanima je koja je nasa obaveza placanja poreza i doprinosa kao pravnog lica iz Srbije koje angazovalo fizicko lice po osnovu Ugovora o delu imajuci u vidu da je to lice zaposleno i ima prebivaliste u BIH? Da li imamo u tom slucaju obavezu placanja samo poreza ili i dela doprinosa (PIO+ zdravstveno) i koja su jos dokumenta potrebna osim samog Ugovora? Hvala jos jednom. Srdacan pozdrav.

        Milan Predojevic 01. 06. 2026.

        Poštovani
        Između Republike Srbije i BiH na snazi je Sporazum o socijalnom osiguranju. Prema odredbama tog Sporazuma, prilikom primene pravnih propisa jedne države ugovornice, državljani druge države ugovornice su izjednačeni sa njenim državljanima. Takođe je istim Spoirazumom predviđeno da se obaveza osiguranja određuje prema pravnim propisima one države ugovornice u kojoj lice radi, odnosno obavlja delatnost, što važi i u slučaju kada se sedište poslodavca nalazi u drugoj državi ugovornici. Iz Vašeg pitanja sam razumeo da ovo lice živi i radi u BiH, a kod Vas samo obavlja određene poslove po ugovoru o delu, te sam mišljenja da se može smatrati da poslove po osnovu tog ugovora obavlja u Srbiji, pa se pirmenjuju propisi Republike Srbije u pogledu prihoda po ugovoru o delu. Shdno navedenom, kao pravno lice iz Srbije koje angažuje fizičko lice sa prebivalištem i zaposlenjem u Bosni i Hercegovini (nerezidenta) po osnovu Ugovora o delu, mišljenja sam da ste u obavezi da platite porez na dohodak građana i doprinos za PIO, dok ste u potpunosti oslobođeni plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje. Prihod ostvaren po ugovoru o delu poreski se tretira kao „ostali prihod“. Kao pravno lice koje isplaćuje taj prihod, dužni ste da obračunate i platite porez po odbitku pre svake isplate. Što se tiče doprinosa za PIO, uvek se plaća na ugovorenu naknadu, bez obzira na to što je lice već zaposleno u BiH jer se doprinos za PiO može plaćati po više osnova. Drugim rečima, mišljenja sam da je obavezno plaćati porez na prihod i doprinose za pio kod svakog vida radnog angažovanja. S druge strane, prema zakonu, doprinos za zdravstveno osiguranje se obračunava samo za lica koja nisu osigurana po drugom osnovu. Kako je ovo fizičko lice zaposleno u BiH i tamo već ima primarno zdravstveno osiguranje, ne postoji obaveza plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje u Srbiji.
        Smatram da je od dokumentacije neophodan lični dokument i ugovor o angažovanju.
        Srdačan pozdrav

Tihana Janjić 03. 10. 2025.

Poštovani,

Po ugovoru o delu, angažovana sam u državnoj specijalnoj školi kao koordinatorka Volonterskog servisa, koji pripada socijalnoj zaštiti kao PROŠIRENOJ delatnosti državne škole. Da li je takav ugovor legalan, ili bi trebalo da bude ugovor o radu?

Da li po ugovoru o delu u državnoj školi, imam pravo na putne troškove, bolovanje i godišnji odmor? Naime, zbunjuju me članovi 13 i 14, Zakona o zaposlenima u javnim službama.

    Milan Predojevic 06. 10. 2025.

    Poštovana Tihana
    Zakon o zaposlenima u javnim službama ne uređuje angažoivanje ugovorom o delu. Potom, Zakon o zaposlenima u javnim službama određuje da zakonom kojim se uređuje rad javne službe može da se propiše drugi ugovor van radnog odnosa kojim se ostvaruje radno angažovanje lica kod poslodavca, uslovi za njegovo zaključivanje i prava i obaveze radno angažovanih lica. Shodno navedenom, mišljenja da se u tom pogledu primenjuju odredbe Zakona o radu
    Zakon o radu kaže da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Prema tome, ugovor o delu u javnim službama je dozvoljen samo za specifične, povremene poslove van osnpvne delatnosti ustanove, a ne za obavljanje standardnih radnih zadataka. Nije mi poznata osnovna delatnost Vašeg poslodavca, ali ako poslovi koje Vi obavljate nisu stalni, sistematizovani poslovi u toj državnoj specijalnoj školi, onda možete mati ugovor o delu. Ako se pak radi o stalnim poslovima onda ne bi smeo biti ugovor o delu, već ugovor o radu.
    Imate pravo na nakandu troškova puta i ostalih troškova.
    Pozdrav