(18) komentari
Postovanje, imam pitanje vezano za prekovremeni rad u firmi. Naime radim 40 sati nedeljno i poslodavac nam je u toku mesac dana najavio tri radne subote za koje kaze da su obavezne i bice placene kao prekovremene, tacnije 26% vise sto je u redu. Ali nas zaposlene muci to sto mi nemozemo svi da radimo te subote. Prete nam da ce nam uzeti dan godisnjeg odmora ili ako smo bolesni da donesemo opravdanje(bukvalno tim recima) od doktora da nismo sposobni taj dan da radimo. Kako ja u subotu da uzmem opravdanje od dr. Ako to uopte i postoji. Ili da mi uzmu recimo dan godisnjeg kao ponedeljak ali ja taj dan moram biti na poslu. Posto subotu ne mogu da uzmu kao dan godisnjeg. Molim Vas za savet kako se izboriti sa poslodavcem i da li ima zakonska prava da nas natera na prekovremeni rad?
Da naglasim da nema dovoljno radne snage na ovaj obim posla. Hvala puno u ime celog kolektiva.
Poštovana Svetlana
Zakon o radu propisuje da je na zahtev poslodavca zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Ovaj rad zakon naziva prekovremeni rad.
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.
Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
Shodno citiranim zakonskim odredbama, ukoliko je poslodavac za naredni mesec najavio tri radne subote za koje kaže da su obavezne i biće plaćene kao prekovremene, tacnije 26%, mišljenja sam da je to zakonito, ako su ispunjeni uslovi u pogledu nastupanja izuzetnih okoknosti to jest iznenadnog povećanja obima posla. Prema tome zakon kaže da je zaposleni dužan da na zahtev poslodavca radi duže od punog radnog vremena u svim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Da li je taj uslov ispunjen je faktičko pitanje.
Ukoliko zaposleni odbje da postupi po odluci poslodavca da se radi prekovremeno, a ispunjeni su zakonski uslovi za uvođenje prekovrmeenog rada u smislu nastupanja vanrednih okolnosti koje izazivaju iznenadno povećanje obima posla, zaposleni time čini povredu rane obaveze. U tom slučaju može se protiv nega voditi disciplinski postupak i izreći zakonom špropisana sankcija, ako se utvrdi da postoji disciplinska odgovornost. Nema s druge tsrane nikakvog pravnog osnova da se oduzima dan godišnjeg odmora za dan kada se ne rai prekovremeno. Ukoliko steo bolesn, naravno morate priložiti ocenu lekara o tome da Vam je otvoreno bolovanje.
Prema tome, poslodavac može da obaveže zaposlenog na prekovremeni rad ako su ispunjeni zakonski uslovi koje sam citirao. Ukoliko zaposleni odbije prekovremeni rad za koji su ispunjeni zakonski uslovi, mišljenja sam da čini povredu radne obaveze.
Posebna je priča ako zaista nema dovoljno radne snage za trenutni obim posla. Ako je to slučaj, onda se ne može reći da su ispunjeni zakoski uslovi za prekovremeni rad jer se konstantan nedostatak radne snage ne može rešiti konstantnim prekovremenim radom. Prekovremeni rad se primenjuje restriktivno, kada je posao neplaniran. Ako je obim posla predvidiv, a poslodavac za taj obim evidentno nema dovoljno radne snage, on taj problem ne može zakonito da reši stalnim prekovrmeenim satima već zapošljavanjem novih radnika.
Pozdrav
Poštovani,
molim Vas za informacije koja prava ima zaposleni u slučaju ugovora na nepuno radno vreme od 20%? Da li moze da se ugovori 20% radnog vremena? Da li gubim status nezaposlenog lica koje je na Birou za zaposljavanje? Da li poslodavac mora da uplaćuje poreze i doprinose i zdravstveno osiguranje? Da li se i kako racuna radni staz?
Hvala Vam na unapred na odgovoru.
Srdacan pozdrav,
Poštovana Vanja
Zaposleni u slučaju ugovora na nepuno radno vreme od 20% ostvaruje određena prava srazmerno svom angažmanu (npr na zaradu, na pauzu tokom dana i sično) dok se određena prava ostvaruju u jednakom obimu kao da je puno radno vreme (npr godišnji odmor, naknada troškova prevoza itd). Radi se o tome da se ojedina prava ostvaruju na jednak način i kod punog i kod nepunog radnog vremena. Naveo sam primer putnog troška-i onaj koji radi 8 sati dnevno i onaj koji radi 2 sata, svejedno moraju da dođu na posao, pa se plaća ista naknada putnog troška. S druge strane, naravno da onaj koji radi puno radno vreme ima pravo na veću zaradu od nekog ko radi samo 20%. Dakle, obim prava zavisi od prirode prava koje se ostvaruje.
Ukoliko zasnujete radni odnos sa nepunim radnim vremenom, gubite status nezaposlenog lica. Mišljenja sam da neko ko je u radnom odnosu ne može da bude prijavljen kao nezaposleno lice. Možete verovatno imati prijavu kad se pojavi mogućnost za pun radni odnos, ali ne kao nezaposleno lice. Poslodavac mora da uplaćuje poreze i doprinose i zdravstveno osiguranje ukoliko Vas angažuje na nepuno radno vrreme, srazmerno Vašem angažovanju.
Rad po nepunom radnom vremenu računa se u radni staž, ali je (prirodno) manja uplata doprinosa nego da radite puno radno vreme.
Pozdrav
Postovani Milane,
Hvala Vam na svim odgovorima. Molim Vas samo jos da mi pojasnite da li znaci da ukoliko potpisem ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom imam „normalno“ zdravstveno osiguranje, ne moram da doplacujem ili placam usluge u drzavnim zdrav. ustanovama?
Imala bih jos jedno dodatno pitanje- da li poslodavac eventualno ima poreske olaksice ukoliko zaposli lice od 45+ godina i/ ili koje je na birou za zaposljavanje bez prekida duze od 6 meseci? Unapred zahvaljujem na pomoci. Srdacan pozdrav,
Poštovana Vanja
Ukoliko zasnujete radni odnos na nepuno radno vreme imate puno zdravstveno oiguranje.
Postoje poreske olakšice za zapošljavanje lica koja su 6 ili više meseci prijavljena na evidenciji NSZ.
Pozdrav
Postovani, radim u trgovini po 7 sati dnevno, 9 dana radni 1 dan slobodan, zatim 3 radna dana pa 1 dan slobodan pa u krug. Da li je takvo radno vreme po zakonu – normalno ? Hvala.
Poštovana Tanja
Mišljenja sam da takvo radno vreme nije u skladu sa zakonom pre svega jer se ne poštuje pravo na nedeljni odmor. Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Ako imate 9 radnih dana uzastopno, to znači da niste dobili zakonom zagarantovan nedeljni odmor, odnosno bar jedan slobdan dan u sedmici.
Takođe, iz opisanog rasporeda proizlazi da Vi radite u dve nedelje ukupno 84 sata, što je više od punog radng vremena. Puno radno vreme je 40 sati nedeljno, a Vi imate 42 sata. Prekovremeni rad je izuzetak koji se uvodi u izuzetnim okolnostima i ne može da bude na redovnoj bazi. Takođe, svaki prekovremeni sat mora da se plati uvećano.
Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja sam da postoje 2 propusta u opisanoj organizaciji radnog vremena-ne poštuje se maksimalno trajanje punog radnog vremena od 40 sati nedeljno i ne poštuje se pravo na nedeljni odmor.
Pozdrav
Poštovani, poslodavac je odlučio da njegov autobus za prevoz radnika polazi ranije kako bismo doručkovali u menzi pre početka radnog vremena. Ranije smo dolazili od 30-40minuta ranije, sada ćemo dolaziti skoro sat vremena ranije.
Da li se to vreme zakonski vodi kao radno vreme ili ne?
Poštovana
Vi ste dužni da se na poslu pojavite pred početak radnog vremena, ali ne i čitav sat pre. Ukoliko poslodavac želi da Vam ponudi organizovan topli obrok,to je pozitivno, ali niste dužni da ga imate pre početka radnog vremena. To se obično organizuje tokom pauze, a ona se ne sme koristiti u prvih i poslednjih pola sata. Prema tome, poslodavac bi trebalo da Vam obrok organizuje tokom radnog vremena, kada koristite pauzu, a ne da Vas obavezuje da dolazite pre početka radnog vremena, jer time faktički produžava puno radno vreme za sat vremena.
Pozdrav
Poštovani, ako se radno vreme za rad po smenama može definisati kao „prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou“, da li to znači da bi formulacija glasila „prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou iznosi 40 časova“ ili se piše mesečni prosek?
Buni me taj deo „na mesečnom nivou“.
Hvala unapred!
Poštovana Nevena
U pravu ste, u proseku radno vreme po jednoj nedelji ne može da bude veće od 40 sati kada se obračuna ceo mesec.
Pozdrav
Od avgusta 2015.godine radim po ugovorima o radu na određeno vreme,na 3,zatim na 6 trenutno na 12 meseci gde je radno vreme (realno radno vreme ne po ugovoru) tipa 12 – 24-12 – 48 ) ne postoji dubota,nedelja,godišnji odmor je na 5 radnih dana 2 x godišnje) Radi se o radu službenika bezbednosti sa oružjem ,sa napomenom da mi je ovo treća firma a koliko sam obavešten i sve druge firme koje se bave istim ili sličnim poslom rade na isti način.
Da li to neko uopšte KONTROLIŠE i da li svestan kada je pad koncentracije kod ljudskog bića?
Da li je moguće ,a očigledno jeste,da okolne zemlje plaćaju i 3 puta više za normalni rad od 8 sati dnevno u smeni pri tome ni ne pitajući za godište zainteresovanog. Ista situacija kod mogućeg uzimanja kredita status vidljivog ili nevidljivog i čuveno pitanje bankarskog službenika“da li ste za stalno?“ . Uvek se u sebi duboko pitam šta je uopšte za stalno? Tako bih voleo da sam ja,ljudi koje volim i koje poznajem tu „za stalno“. Ali nisu,svi smo prolazni.
Poštovani Nenade
Svakako da dobar zakon ne vredi mnogo ako ga nadležne institucije ne primenjuju revnosno. Nadam se da će i u Vašem slučaju zakon dosledno biti sproveden, bilo da poslodavac sam to učini, bilo da ga na to obavežu nadležni državni organi.
Pozdrav
Postovani,
Interesuje me ako je u ugovoru da za puno radno vreme od 40 r.sati nedeljno propisana mesecna plata 41000 bruto,kako izracunati kolika je satnica bruto? Tj na koliko sati se racuna taj iznos,ako jedan mesec ima 160 r.sati a drugi 176? Jer satnica drzavnog minimalca je 155din puta onoliko sati koliko ima u toku meseca…
Poštovana Marija
Ukoliko se zarada određuje na mesečnom nivou, onda se uzima da je prosečan broj radnih časova u mesecu 174 i zarada je ista za svaki mesec bez obzira da li ste u tom mesecu imali npr 168 ili 184 radna sata. Prema tome, iznos satnice kod zarade koja je ista za svaki mesec dobijete tako što mesečnu zaradu podelite sa 174, jer je to prosečan broj radnih sati u mesecu.
Pozdrav
[…] prethodnom postu bilo je reči o tome šta se smatra punim, a šta nepunim radnim vremenom, na osnovu čega se […]
Poštovani, da li biste mogli da nam pošaljete još jednom pitanje u celosti, ne znamo na šta tačno mislite. Pozdrav