Radno vreme i prekovremeni rad I deo

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

jun 17

Radno vreme definisano je domaćim Zakonom o radu kao „vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom“, što je u skladu sa pojmom radnog vremena u zemljama Evropske unije.

Zakon precizira da se radnim vremenom ne smatra vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom. Međutim, vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom, baš kao i vreme koje zaposleni, po sporazumu sa poslodavcem, provede obavljajući poslove od kuće, dakle van mesta na kome se inače obavljaju. Vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove, kao i visina naknade za tu pripravnost, uređuju se zakonom, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.

Puno i nepuno radno vreme

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, osim ako zakonom nije drukčije određeno, a opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Zakonodavac ovom odredbom praktično određuje da je okvir u kojem se kreće puno radno vreme između 36 i 40 časova nedeljno. Zaposleni koji radi se punim radnim vremenom kraćim od 40 časova nedeljno ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao zaposleni sa punim radnim vremenom od 40 časova nedeljno.

Nepuno radno vreme jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo da zasnuje radni odnos i kod drugog poslodavca te da na taj način ostvari puno radno vreme, što se postiže zaključivanjem ugovora o radu sa svakim od poslodavaca navodeći u ugovorima o radu obim radnog vremena (u ovom slučaju nepuno), što predstavlja obavezan element ugovora o radu. Navedena mogućnost zasnivanja radnog odnosa sa više poslodavaca do punog radnog vremena u praksi nije lako ostvariva. Naime, poslodavci se moraju sporazumeti sa zaposlenim o rasporedu radnog vremena na taj način da ne dolazi do preklapanja. Takođe, moguć je i problem sa ostvarivanjem određenih prava iz radnog odnosa, kakvo je na primer pravo na godišnji odmor. Ono se realizuje po dogovoru sa poslodavcem, a u ovom slučaju zaposleni mora da dogovori vreme odlaska na godišnji odmor sa dva ili više poslodavaca, što u praksi može da bude teško izvodljivo.

 Skraćeno radno vreme

Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog –skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno. Zakon ove poslove naziva poslovima sa povećanim rizikom.

Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, koja se prethodno sprovodi u skladu sa propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i na osnovu nje izrađuje akt o proceni rizika. Dakle, pre uvođenja skraćenog radnog vremena neophodno je sprovođenje stručne analize, o čemu je stav zauzelo i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Mišljenju broj 011-00-315/2015-02 od 31. marta 2015. god. Citiranom stručnom analizom i aktom o proceni rizika nadležni organ utvrđuje da se neki posao ima smatrati teškim, napornim i za zdravlje štettnim, da na tom poslu i pored mera zaštite na radu postoji povećano štetno dejstvo uslova rada na zdravlje zaposlenog, te da iz tog razloga radno vreme zaposlenih na tim poslovima mora biti kraće od zakonom određenog. Precizno se utvrđuje koji su to rizici po zdravlje i koje mere bezbednosti se moraju sprovesti. Takođe u skladu sa Mišljenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike (br. 011-00-326/2005-02 od 15. aprila 2005. god.) i u slučaju ponovnog utvrđivanja punog radnog vremena na poslovima na kojima je prethodno utvrđeno skraćeno radno vreme, poslodavac ne može ponovo da utvrdi puno radno vreme bez prethodno obavljene stručne analize nadležnog organa.

Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

Prema svemu navedenom, razlog uvođenja skraćenog radnog vremena nisu potrebe organizacije posla, kao što je reč sa utvrđivanjem punog radnog vremena kraćeg od 40 časova nedeljno, već postojanje povećanog štetnog dejstva na zdravlje zaposlenog. Upravo zbog štetnosti dugotrajnog izlaganja uslovima rada, na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme izričito je zabranjena preraspodela radnog vremena. Poslodavac ne može zaposlenom koji radi skraćeno radno vreme, da odredi da u jednom periodu u toku godine radi duže, a u drugom kraće, zbog povišenog štetnog dejstva uslova radnog mesta na zdravlje  zaposlenog. Iz istih razloga zakonodavac zabranjuje da se zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme odredi prekovremeni rad na tim posolovima, osim u slučajevima određenim zakonom.

 

Raspored radnog vremena

Prema Zakonu o radu raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Zakon kaže da „po pravilu“ radna nedelja traje pet radnih dana, a radni dan osam časova, S obzirom na navedeno, naročito imajući u vidu da zakonodavac koristi odrednicu „po pravilu“, ostavljena je mogućnost da poslodavac pitanje radne nedelje utvrdi drugačije od onog koje je „po pravilu“. Posebno je naglašeno da poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva – radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.

Takođe, ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme). Na primer, precizira se da je početak radnog vremena između 8 i 10 časova, a završetak između 16 i 18 časova.

Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.

Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou. U tom slučaju zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.

 

[tcb-script src=“https://infostud.activehosted.com/f/embed.php?id=10″ type=“text/javascript“ charset=“utf-8″][/tcb-script]

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(18) komentari

Svetlana Gmijovic 20. 10. 2023.

Postovanje, imam pitanje vezano za prekovremeni rad u firmi. Naime radim 40 sati nedeljno i poslodavac nam je u toku mesac dana najavio tri radne subote za koje kaze da su obavezne i bice placene kao prekovremene, tacnije 26% vise sto je u redu. Ali nas zaposlene muci to sto mi nemozemo svi da radimo te subote. Prete nam da ce nam uzeti dan godisnjeg odmora ili ako smo bolesni da donesemo opravdanje(bukvalno tim recima) od doktora da nismo sposobni taj dan da radimo. Kako ja u subotu da uzmem opravdanje od dr. Ako to uopte i postoji. Ili da mi uzmu recimo dan godisnjeg kao ponedeljak ali ja taj dan moram biti na poslu. Posto subotu ne mogu da uzmu kao dan godisnjeg. Molim Vas za savet kako se izboriti sa poslodavcem i da li ima zakonska prava da nas natera na prekovremeni rad?
Da naglasim da nema dovoljno radne snage na ovaj obim posla. Hvala puno u ime celog kolektiva.

    Milan Predojevic 20. 10. 2023.

    Poštovana Svetlana
    Zakon o radu propisuje da je na zahtev poslodavca zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Ovaj rad zakon naziva prekovremeni rad.
    Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.
    Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
    Shodno citiranim zakonskim odredbama, ukoliko je poslodavac za naredni mesec najavio tri radne subote za koje kaže da su obavezne i biće plaćene kao prekovremene, tacnije 26%, mišljenja sam da je to zakonito, ako su ispunjeni uslovi u pogledu nastupanja izuzetnih okoknosti to jest iznenadnog povećanja obima posla. Prema tome zakon kaže da je zaposleni dužan da na zahtev poslodavca radi duže od punog radnog vremena u svim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Da li je taj uslov ispunjen je faktičko pitanje.
    Ukoliko zaposleni odbje da postupi po odluci poslodavca da se radi prekovremeno, a ispunjeni su zakonski uslovi za uvođenje prekovrmeenog rada u smislu nastupanja vanrednih okolnosti koje izazivaju iznenadno povećanje obima posla, zaposleni time čini povredu rane obaveze. U tom slučaju može se protiv nega voditi disciplinski postupak i izreći zakonom špropisana sankcija, ako se utvrdi da postoji disciplinska odgovornost. Nema s druge tsrane nikakvog pravnog osnova da se oduzima dan godišnjeg odmora za dan kada se ne rai prekovremeno. Ukoliko steo bolesn, naravno morate priložiti ocenu lekara o tome da Vam je otvoreno bolovanje.
    Prema tome, poslodavac može da obaveže zaposlenog na prekovremeni rad ako su ispunjeni zakonski uslovi koje sam citirao. Ukoliko zaposleni odbije prekovremeni rad za koji su ispunjeni zakonski uslovi, mišljenja sam da čini povredu radne obaveze.
    Posebna je priča ako zaista nema dovoljno radne snage za trenutni obim posla. Ako je to slučaj, onda se ne može reći da su ispunjeni zakoski uslovi za prekovremeni rad jer se konstantan nedostatak radne snage ne može rešiti konstantnim prekovremenim radom. Prekovremeni rad se primenjuje restriktivno, kada je posao neplaniran. Ako je obim posla predvidiv, a poslodavac za taj obim evidentno nema dovoljno radne snage, on taj problem ne može zakonito da reši stalnim prekovrmeenim satima već zapošljavanjem novih radnika.
    Pozdrav

Vanja Lončarević 20. 10. 2023.

Poštovani,

molim Vas za informacije koja prava ima zaposleni u slučaju ugovora na nepuno radno vreme od 20%? Da li moze da se ugovori 20% radnog vremena? Da li gubim status nezaposlenog lica koje je na Birou za zaposljavanje? Da li poslodavac mora da uplaćuje poreze i doprinose i zdravstveno osiguranje? Da li se i kako racuna radni staz?
Hvala Vam na unapred na odgovoru.
Srdacan pozdrav,

    Milan Predojevic 20. 10. 2023.

    Poštovana Vanja
    Zaposleni u slučaju ugovora na nepuno radno vreme od 20% ostvaruje određena prava srazmerno svom angažmanu (npr na zaradu, na pauzu tokom dana i sično) dok se određena prava ostvaruju u jednakom obimu kao da je puno radno vreme (npr godišnji odmor, naknada troškova prevoza itd). Radi se o tome da se ojedina prava ostvaruju na jednak način i kod punog i kod nepunog radnog vremena. Naveo sam primer putnog troška-i onaj koji radi 8 sati dnevno i onaj koji radi 2 sata, svejedno moraju da dođu na posao, pa se plaća ista naknada putnog troška. S druge strane, naravno da onaj koji radi puno radno vreme ima pravo na veću zaradu od nekog ko radi samo 20%. Dakle, obim prava zavisi od prirode prava koje se ostvaruje.
    Ukoliko zasnujete radni odnos sa nepunim radnim vremenom, gubite status nezaposlenog lica. Mišljenja sam da neko ko je u radnom odnosu ne može da bude prijavljen kao nezaposleno lice. Možete verovatno imati prijavu kad se pojavi mogućnost za pun radni odnos, ali ne kao nezaposleno lice. Poslodavac mora da uplaćuje poreze i doprinose i zdravstveno osiguranje ukoliko Vas angažuje na nepuno radno vrreme, srazmerno Vašem angažovanju.
    Rad po nepunom radnom vremenu računa se u radni staž, ali je (prirodno) manja uplata doprinosa nego da radite puno radno vreme.
    Pozdrav

      Vanja Lončarević 23. 10. 2023.

      Postovani Milane,
      Hvala Vam na svim odgovorima. Molim Vas samo jos da mi pojasnite da li znaci da ukoliko potpisem ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom imam „normalno“ zdravstveno osiguranje, ne moram da doplacujem ili placam usluge u drzavnim zdrav. ustanovama?
      Imala bih jos jedno dodatno pitanje- da li poslodavac eventualno ima poreske olaksice ukoliko zaposli lice od 45+ godina i/ ili koje je na birou za zaposljavanje bez prekida duze od 6 meseci? Unapred zahvaljujem na pomoci. Srdacan pozdrav,

        Milan Predojevic 23. 10. 2023.

        Poštovana Vanja
        Ukoliko zasnujete radni odnos na nepuno radno vreme imate puno zdravstveno oiguranje.
        Postoje poreske olakšice za zapošljavanje lica koja su 6 ili više meseci prijavljena na evidenciji NSZ.
        Pozdrav

Tanja Kisadamov 06. 02. 2023.

Postovani, radim u trgovini po 7 sati dnevno, 9 dana radni 1 dan slobodan, zatim 3 radna dana pa 1 dan slobodan pa u krug. Da li je takvo radno vreme po zakonu – normalno ? Hvala.

    Milan Predojevic 06. 02. 2023.

    Poštovana Tanja
    Mišljenja sam da takvo radno vreme nije u skladu sa zakonom pre svega jer se ne poštuje pravo na nedeljni odmor. Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Ako imate 9 radnih dana uzastopno, to znači da niste dobili zakonom zagarantovan nedeljni odmor, odnosno bar jedan slobdan dan u sedmici.
    Takođe, iz opisanog rasporeda proizlazi da Vi radite u dve nedelje ukupno 84 sata, što je više od punog radng vremena. Puno radno vreme je 40 sati nedeljno, a Vi imate 42 sata. Prekovremeni rad je izuzetak koji se uvodi u izuzetnim okolnostima i ne može da bude na redovnoj bazi. Takođe, svaki prekovremeni sat mora da se plati uvećano.
    Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja sam da postoje 2 propusta u opisanoj organizaciji radnog vremena-ne poštuje se maksimalno trajanje punog radnog vremena od 40 sati nedeljno i ne poštuje se pravo na nedeljni odmor.
    Pozdrav

Korisnik 51493f0f6a 30. 04. 2021.

Poštovani, poslodavac je odlučio da njegov autobus za prevoz radnika polazi ranije kako bismo doručkovali u menzi pre početka radnog vremena. Ranije smo dolazili od 30-40minuta ranije, sada ćemo dolaziti skoro sat vremena ranije.

Da li se to vreme zakonski vodi kao radno vreme ili ne?

    Milan Predojevic 03. 05. 2021.

    Poštovana
    Vi ste dužni da se na poslu pojavite pred početak radnog vremena, ali ne i čitav sat pre. Ukoliko poslodavac želi da Vam ponudi organizovan topli obrok,to je pozitivno, ali niste dužni da ga imate pre početka radnog vremena. To se obično organizuje tokom pauze, a ona se ne sme koristiti u prvih i poslednjih pola sata. Prema tome, poslodavac bi trebalo da Vam obrok organizuje tokom radnog vremena, kada koristite pauzu, a ne da Vas obavezuje da dolazite pre početka radnog vremena, jer time faktički produžava puno radno vreme za sat vremena.
    Pozdrav

Nevena Radonjic 23. 12. 2020.

Poštovani, ako se radno vreme za rad po smenama može definisati kao „prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou“, da li to znači da bi formulacija glasila „prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou iznosi 40 časova“ ili se piše mesečni prosek?
Buni me taj deo „na mesečnom nivou“.
Hvala unapred!

    Milan Predojevic 23. 12. 2020.

    Poštovana Nevena
    U pravu ste, u proseku radno vreme po jednoj nedelji ne može da bude veće od 40 sati kada se obračuna ceo mesec.
    Pozdrav

Nenad Đoric 21. 06. 2019.

Od avgusta 2015.godine radim po ugovorima o radu na određeno vreme,na 3,zatim na 6 trenutno na 12 meseci gde je radno vreme (realno radno vreme ne po ugovoru) tipa 12 – 24-12 – 48 ) ne postoji dubota,nedelja,godišnji odmor je na 5 radnih dana 2 x godišnje) Radi se o radu službenika bezbednosti sa oružjem ,sa napomenom da mi je ovo treća firma a koliko sam obavešten i sve druge firme koje se bave istim ili sličnim poslom rade na isti način.
Da li to neko uopšte KONTROLIŠE i da li svestan kada je pad koncentracije kod ljudskog bića?
Da li je moguće ,a očigledno jeste,da okolne zemlje plaćaju i 3 puta više za normalni rad od 8 sati dnevno u smeni pri tome ni ne pitajući za godište zainteresovanog. Ista situacija kod mogućeg uzimanja kredita status vidljivog ili nevidljivog i čuveno pitanje bankarskog službenika“da li ste za stalno?“ . Uvek se u sebi duboko pitam šta je uopšte za stalno? Tako bih voleo da sam ja,ljudi koje volim i koje poznajem tu „za stalno“. Ali nisu,svi smo prolazni.

    Milan Predojevic 26. 06. 2019.

    Poštovani Nenade
    Svakako da dobar zakon ne vredi mnogo ako ga nadležne institucije ne primenjuju revnosno. Nadam se da će i u Vašem slučaju zakon dosledno biti sproveden, bilo da poslodavac sam to učini, bilo da ga na to obavežu nadležni državni organi.
    Pozdrav

Marija Cvetkovic 18. 05. 2019.

Postovani,
Interesuje me ako je u ugovoru da za puno radno vreme od 40 r.sati nedeljno propisana mesecna plata 41000 bruto,kako izracunati kolika je satnica bruto? Tj na koliko sati se racuna taj iznos,ako jedan mesec ima 160 r.sati a drugi 176? Jer satnica drzavnog minimalca je 155din puta onoliko sati koliko ima u toku meseca…

    Milan Predojevic 20. 05. 2019.

    Poštovana Marija
    Ukoliko se zarada određuje na mesečnom nivou, onda se uzima da je prosečan broj radnih časova u mesecu 174 i zarada je ista za svaki mesec bez obzira da li ste u tom mesecu imali npr 168 ili 184 radna sata. Prema tome, iznos satnice kod zarade koja je ista za svaki mesec dobijete tako što mesečnu zaradu podelite sa 174, jer je to prosečan broj radnih sati u mesecu.
    Pozdrav

[…] prethodnom postu  bilo je reči o tome šta se smatra punim, a šta nepunim radnim vremenom, na osnovu čega se […]

    Tatjana Vidakovic 20. 06. 2018.

    Poštovani, da li biste mogli da nam pošaljete još jednom pitanje u celosti, ne znamo na šta tačno mislite. Pozdrav