Radno vreme i prekovremeni rad I deo

Autor: Milan Predojević | Pravnik odgovara

jun 17

Radno vreme definisano je domaćim Zakonom o radu kao „vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom“, što je u skladu sa pojmom radnog vremena u zemljama Evropske unije.

Zakon precizira da se radnim vremenom ne smatra vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom. Međutim, vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom, baš kao i vreme koje zaposleni, po sporazumu sa poslodavcem, provede obavljajući poslove od kuće, dakle van mesta na kome se inače obavljaju. Vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove, kao i visina naknade za tu pripravnost, uređuju se zakonom, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.

Puno i nepuno radno vreme

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, osim ako zakonom nije drukčije određeno, a opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Zakonodavac ovom odredbom praktično određuje da je okvir u kojem se kreće puno radno vreme između 36 i 40 časova nedeljno. Zaposleni koji radi se punim radnim vremenom kraćim od 40 časova nedeljno ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao zaposleni sa punim radnim vremenom od 40 časova nedeljno.

Nepuno radno vreme jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo da zasnuje radni odnos i kod drugog poslodavca te da na taj način ostvari puno radno vreme, što se postiže zaključivanjem ugovora o radu sa svakim od poslodavaca navodeći u ugovorima o radu obim radnog vremena (u ovom slučaju nepuno), što predstavlja obavezan element ugovora o radu. Navedena mogućnost zasnivanja radnog odnosa sa više poslodavaca do punog radnog vremena u praksi nije lako ostvariva. Naime, poslodavci se moraju sporazumeti sa zaposlenim o rasporedu radnog vremena na taj način da ne dolazi do preklapanja. Takođe, moguć je i problem sa ostvarivanjem određenih prava iz radnog odnosa, kakvo je na primer pravo na godišnji odmor. Ono se realizuje po dogovoru sa poslodavcem, a u ovom slučaju zaposleni mora da dogovori vreme odlaska na godišnji odmor sa dva ili više poslodavaca, što u praksi može da bude teško izvodljivo.

 Skraćeno radno vreme

Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog –skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno. Zakon ove poslove naziva poslovima sa povećanim rizikom.

Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, koja se prethodno sprovodi u skladu sa propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i na osnovu nje izrađuje akt o proceni rizika. Dakle, pre uvođenja skraćenog radnog vremena neophodno je sprovođenje stručne analize, o čemu je stav zauzelo i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Mišljenju broj 011-00-315/2015-02 od 31. marta 2015. god. Citiranom stručnom analizom i aktom o proceni rizika nadležni organ utvrđuje da se neki posao ima smatrati teškim, napornim i za zdravlje štettnim, da na tom poslu i pored mera zaštite na radu postoji povećano štetno dejstvo uslova rada na zdravlje zaposlenog, te da iz tog razloga radno vreme zaposlenih na tim poslovima mora biti kraće od zakonom određenog. Precizno se utvrđuje koji su to rizici po zdravlje i koje mere bezbednosti se moraju sprovesti. Takođe u skladu sa Mišljenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike (br. 011-00-326/2005-02 od 15. aprila 2005. god.) i u slučaju ponovnog utvrđivanja punog radnog vremena na poslovima na kojima je prethodno utvrđeno skraćeno radno vreme, poslodavac ne može ponovo da utvrdi puno radno vreme bez prethodno obavljene stručne analize nadležnog organa.

Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

Prema svemu navedenom, razlog uvođenja skraćenog radnog vremena nisu potrebe organizacije posla, kao što je reč sa utvrđivanjem punog radnog vremena kraćeg od 40 časova nedeljno, već postojanje povećanog štetnog dejstva na zdravlje zaposlenog. Upravo zbog štetnosti dugotrajnog izlaganja uslovima rada, na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme izričito je zabranjena preraspodela radnog vremena. Poslodavac ne može zaposlenom koji radi skraćeno radno vreme, da odredi da u jednom periodu u toku godine radi duže, a u drugom kraće, zbog povišenog štetnog dejstva uslova radnog mesta na zdravlje  zaposlenog. Iz istih razloga zakonodavac zabranjuje da se zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme odredi prekovremeni rad na tim posolovima, osim u slučajevima određenim zakonom.

 

Raspored radnog vremena

Prema Zakonu o radu raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Zakon kaže da „po pravilu“ radna nedelja traje pet radnih dana, a radni dan osam časova, S obzirom na navedeno, naročito imajući u vidu da zakonodavac koristi odrednicu „po pravilu“, ostavljena je mogućnost da poslodavac pitanje radne nedelje utvrdi drugačije od onog koje je „po pravilu“. Posebno je naglašeno da poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva – radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.

Takođe, ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme). Na primer, precizira se da je početak radnog vremena između 8 i 10 časova, a završetak između 16 i 18 časova.

Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.

Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou. U tom slučaju zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.

 

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(6) komentari

Nenad Đoric 21. 06. 2019.

Od avgusta 2015.godine radim po ugovorima o radu na određeno vreme,na 3,zatim na 6 trenutno na 12 meseci gde je radno vreme (realno radno vreme ne po ugovoru) tipa 12 – 24-12 – 48 ) ne postoji dubota,nedelja,godišnji odmor je na 5 radnih dana 2 x godišnje) Radi se o radu službenika bezbednosti sa oružjem ,sa napomenom da mi je ovo treća firma a koliko sam obavešten i sve druge firme koje se bave istim ili sličnim poslom rade na isti način.
Da li to neko uopšte KONTROLIŠE i da li svestan kada je pad koncentracije kod ljudskog bića?
Da li je moguće ,a očigledno jeste,da okolne zemlje plaćaju i 3 puta više za normalni rad od 8 sati dnevno u smeni pri tome ni ne pitajući za godište zainteresovanog. Ista situacija kod mogućeg uzimanja kredita status vidljivog ili nevidljivog i čuveno pitanje bankarskog službenika“da li ste za stalno?“ . Uvek se u sebi duboko pitam šta je uopšte za stalno? Tako bih voleo da sam ja,ljudi koje volim i koje poznajem tu „za stalno“. Ali nisu,svi smo prolazni.

    Milan Predojević 26. 06. 2019.

    Poštovani Nenade
    Svakako da dobar zakon ne vredi mnogo ako ga nadležne institucije ne primenjuju revnosno. Nadam se da će i u Vašem slučaju zakon dosledno biti sproveden, bilo da poslodavac sam to učini, bilo da ga na to obavežu nadležni državni organi.
    Pozdrav

Marija Veljkovic 18. 05. 2019.

Postovani,
Interesuje me ako je u ugovoru da za puno radno vreme od 40 r.sati nedeljno propisana mesecna plata 41000 bruto,kako izracunati kolika je satnica bruto? Tj na koliko sati se racuna taj iznos,ako jedan mesec ima 160 r.sati a drugi 176? Jer satnica drzavnog minimalca je 155din puta onoliko sati koliko ima u toku meseca…

    Milan Predojević 20. 05. 2019.

    Poštovana Marija
    Ukoliko se zarada određuje na mesečnom nivou, onda se uzima da je prosečan broj radnih časova u mesecu 174 i zarada je ista za svaki mesec bez obzira da li ste u tom mesecu imali npr 168 ili 184 radna sata. Prema tome, iznos satnice kod zarade koja je ista za svaki mesec dobijete tako što mesečnu zaradu podelite sa 174, jer je to prosečan broj radnih sati u mesecu.
    Pozdrav

[…] prethodnom postu  bilo je reči o tome šta se smatra punim, a šta nepunim radnim vremenom, na osnovu čega se […]

    Tatjana Vidaković 20. 06. 2018.

    Poštovani, da li biste mogli da nam pošaljete još jednom pitanje u celosti, ne znamo na šta tačno mislite. Pozdrav