Radno vreme i prekovremeni rad II deo

Autor: Milan Predojević | Pravnik odgovara

jun 19

U prethodnom postu  bilo je reči o tome šta se smatra punim, a šta nepunim radnim vremenom, na osnovu čega se utvrrđuje skraćeno radno vreme i kako se vrši raspodela radnog vremena.

Preraspodela radnog vremena

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.

Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Na primer, ako je zbog prirode delatnosti mnogo veći obim posla u letnjim mesecima, moguće je da se odredi da je period od juna do novembra period preraspodele radnog vremena u kojem u  junu, julu i avgustu radna nedelja ima značajno više sati od redovnih 40, ali najviše 60 časova. U tom slučaju, u periodu septembar-novembar zaposleni radi manje za tačno onoliko koliko mu je radno vreme bilo uvećano u letnjem periodu. Ukoliko mu je ugovoreno radno vreme 40 časova nedeljno, a radna nedelja je u prva tri meseca perioda preraspodele radnog vremna iznosila 60 radnih časova, znači da je za 20 časova bila veća od ugovorenog. Shodno tome, u periodu setpembar-novembar (druga tri meseca perioda preraspodele koji traje ukupno 6 meseci) radna nedelja zaposlenog iznosi 20 časova nedeljno. Na taj način se postiže da u ukupnom periodu od 6 meseci zaposleni ima u proseku radnu nedelju koja traje 40 časova.

Zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od šest meseci u okviru kalendarske godine, odnosno duže od maksimalnog perioda koji je određen kolektivnim ugovorom, časovi rada duži od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad. To znači da poslodavac ne može unedogled da vrši prerapodelu radnog vremena, to jest kada prođu maksimalni periodi preraspodele utvrđeni zakonom ili kolektivnim ugovorom, svaki čas rada duži od prosečnog radnog vremena se smatra prekovremenim radom i mora kao takav biti isplaćen.

Zakonom je jasno precizirano da se preraspodela radnog vremena ne smatra prekovremenim radom i zaposleni nema pravo na uvećanu zaradu za sate rada duže od punog radnog  vremena u toku preraspodele, jer je kao kompenzaciju za to dobio slobodne dane (u gore navedenom primeru radni sati koji prelaze 40 časova nedeljno u prva tri meseca kada je zaposleni radio duže od ugovorenog, ne smatraju se prekovremenim radom, jer je kao kompenzacija u naredna tri meseca za isto toliko radio kraće od 40 časova nedeljno). Međutim, ako zaposleni ostvari radno vreme u dužem trajanju od punog radnog vremena i u tom periodu preraspodele ne koristi slobodne dane, onda se ne radi o preraspodeli radnog vremena, već o prekovremenom radu, za koji zaposlenom sleduje uvećana zarada. Navedeno znači da kada se zaposlenom odredi da u određenom periodu radi po principu preraspodele radnog vremena, a na isteku tog perioda on nije iskoristio sve slobodne dane koji mu pripadaju, svi časovi rada ostvareni u trajanju dužem od punog radnog vremena tokom preraspodele priznaju mu se  kao prekovremeni rad, za koji mu se obračunava uvećana zarada. Slično tome, zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena, ima pravo da mu se časovi rada duži od ugovorenog radnog vremena ostvareni u preraspodeli radnog vremena obračunaju i isplate kao časove prekovremenog rada. U ovom slučaju moguće je i da mu se ti sati uračunaju u njegovo radno vreme (radni staž) i da ga poslodavac odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja po isteku tog vremena. Na primer, ukoliko je zaposlenom određeno da do kraja avgusta meseca radi po principu preraspodele radnog vremena, a radni odnos mu prestane recimo u julu, svi časovi rada koji je ostvario duže od ugovorenog radnog vremena moraju mu se priznati ili kao radni staž, ili kao prekovremeni rad.

 Noćni rad i smenski rad

Noćni rad je zakonom određen kao rad koji se obavlja u vremenskom periodu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana.

Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.

Smenski rad je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja. Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena. Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.

Prekovremeni rad

U slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran a na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena. Što se tiče dužine trajanja prekovremenog rada Zakon određuje da prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, odnosno da zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad. Prema tome, zakon propisuje ograničenje prekovremenog rada na dnevnom i nedeljnom nivou. Konkretno, ukoliko je ugovoreno redovno puno radno vreme od 40 časova nedeljno u 5 osmočasovnih radnih dana, poslodavac ne može da naloži zaposlenom da u jednom danu radi duže od 12 sati ukupno, odnosno duže od 48 časova tokom cele nedelje .

Prekovremeni rad predstavlja izuzetak u opravdanim zakonom propisanim situacijama, dakle može da se uvede samo u izuzetnim slučajevima, za posao koji nije mogao unapred da bude predviđen.Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za prekovremeni rad i to uvećanje mora da bude minimum 26% od osnovice, to jest zarade koju ostvaruje za ugovoreno radno vreme. Zakon je posebno naveo da kada su u pitanju zdravstvene ustanove dežurstvo i prekovremeni rad uređuju se posebnim zakonom.

Ustavne garancije i posebna zaštita

U cilju zaštite osnovnih prava radnika i njihovog dostojanstva svako zaposleno lice ima pravo na ograničenje maksimalnih radnih sati. Međunarodnim konvencijama koje  je naša zemlja ratifikovala i time unela u domaći pravni poredak, ustanovljen je i princip četrdesetočasovne radne nedelje.

Ustav Republike Srbije navodi da između ostalih prava i sloboda i pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, kao i pravo na ograničeno radno vreme, predstavljaju neotuđiva prava svih radno angažovanih lica. Niko se tih prava ne može odreći.

Zakonom je predviđen niz zabrana noćnog i prekovremenog rada zaposlenih. Pored ograničenja koja smo već naveli u dosadašnjem delu teksta postoje i sledeća:

  • zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.
  • zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.
  • jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Prema svemu citiranom, važeći pravni propisi u našoj zemlji prate međunarodne standarde u pogledu određivanja radnog vremena i ograničenja koje polodavac ima u određivanju istog, a sve u ciilju postizanja ravnoteže između zadovoljavanju potreba posla i zaštite prava zaposlenih, odnosno integriteta i dostojanstva radno angažovanih lica. Preostaje da se propisi dosledno primenjuju u praksi, a mehanizme da to učini ima država kroz pravosudni sistem i inspekcijske organe.

 

 

 

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(7) komentari

Aleksandar Nedeljkov 23. 09. 2019.

Možete li mi odgovoriti da li se pod prekovremenim radom podrazumeva i sledeća situacija:smenski radnik u određenom mesecu ostvari 184 sata od toga je 4 dana bio na godišnjem odmoru a fond za taj mesec mu je 170 da li ima pravo na plaćanje 14 sati prekovremneih

    Milan Predojević 26. 09. 2019.

    Poštovani Aleksandre
    Mišljenja sam da mu tih 14 sati predstavlja prekovremeni rad.
    Pozdrav

      Aleksandar Nedeljkov 04. 11. 2019.

      Hvala puno na odgovoru i ja tako mislim ali moj poslodavac koji ima lošeg pravnog savetnika ne misli.Imam još jedno pitanje za vas a tiče se plaćenog odsustva:
      Konkretno mene interesuje da mi kažete za radnike u turnusu znači oni koji rade smene od 12 sati koliki je njihov plaćeni dan po raznim osnovama 8 sati ili onako kako ja tumačim a to je 12 sati(oni toliko rade) jer u zakonu kaže da radnik ima pravo na plaćen dan po raznim osnovama.Takođe zakon kaže da radnici koji rade sa skraćenim radnim vremenom imaju ista prava kao i radnici sa punim.Hvala unapred

Jovan Jokic 22. 06. 2019.

Poštovana-ni moj problem se sastoji u neadekvatnoj isplati toplog obroka. Firma za koju radim mi plaća 1,48 din. po satu. Radinm u sistemu 12/24/12/48. Dnevna suma mi ne pokriva ni vodu za piće (na objektu gde radim nememo uopšte vode). Hoću da tužim firmu, ali sam u nedoumici. Jedni pravnici tvde da ne mogu da tužim jer već dobijam neki iznos (mada je apsolutno neadekvatan). Drugi tvrde da imam pravo, jer iznos ne pokriva ništa što je normalno za topli obrok.Molim Vas da me posavetujete , da li je moguće da tužim firmu i dobijem spor. Unapred zahvalan Vaš pratilac.

    Milan Predojević 26. 06. 2019.

    Poštovani Jovane
    Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način. Mišljenja sam da ima osnova za zahtev za isplatu realne sume, jer 1.48 dinara po satu ne može da se nazove obezbeđivanjem ovog prava. S druge strane, nezahvalno je davati prognoze ishoda eventualnog sudskog postupka. Navedeno je samo moje profesionalno mišljenje.
    Pozdrav

Aleksandar Jovanović 11. 03. 2019.

Dragi Milane,

Želeo bih na prvom mestu da pohvalim jasno napisane i vrlo korisne tekstove iz oblasti radnog prava ali moja prva namera je sledeće pitnaje.

Konkretno, recimo da je ponedeljak proglašen kao dan za preraspodelu radnog vremena i da će odrađivanje biti u prvu sledeću subotu. Kako se u tom slučaju vodi radno vreme zaposlenom i kako se plaća s obzirom na to da je odraživanje za vikend(subotu)?
Dopunsko pitanje, u toku preraspodele kada imamo mesec u kome se prosečno na nedeljnom nivou radilo 60 časova. Za prosečan mesec od 22 dana to iznosi 264 sati rada. Da li se u obračun zarada obračunavaju svi sati ili samo 176 sati koliko je mesečni fond i na koji se način vodi evidencija o dužeg rada?

Hvala unapred.

Srdačan pozdrav i samo nastavite sa ovakvim pisanje.

    Milan Predojević 22. 03. 2019.

    Poštovani Aleksandre
    Prvo želim da Vam se zahvalim na lepim rečima. Što se tiče Vašeg pitanja, pokušaću da odgovorim jasno-suština prekovremenog rada je u tome da se u određenom periodu radi duže (zbog prirode posla), u drugom periodu ( koji mora da traje jednako kao i prvi period) radi se kraće, ali je zarada u oba perioda ista. U Vašem konkretnom primeru: recimo da je zarada radnika pougovoru o radu 50 hiljada dinara. Ukoliko taj zaposleni za mesec dana, odnosno 22 radna dana, radi 264 sata umesto 176 sati, to znači da poslodavac mora u sledećem mesecu da mu obezbedi da za 22 radna dana radi samo 88 sata, to jest 4 sata dnevno (umesto 60 sati nedeljno-20 sati..ovo stoga što je u prethodnom mesecu radio 20 sati duže svaku radnu nedelju, tako u sledećem mesecu kada je manje posla radi 20 manje svaku radnu nedelju). Ovaj zaposleni iz našeg primera će u oba meseca imati 50 hiljada zaradu, bez obzira što je u prethodom mesecu radio znatno duže. Dakle u mesecu u kojem radi više zarada mu se neće povećati, ali isto tako i u mesecu u kojem će raditi kraće zarada mu se neće smanjiti-biće takođe 50 hiljada dinara.
    Pozdrav!