Šta ako ne iskoristite godišnji odmor u zakonskom roku?

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

mar 27

Kada je reč o korišćenju godišnjeg odmora, najviše nedoumica u praksi izaziva situacija kada se odmor ne iskoristi u rokovima koje zakon predviđa. Tada se postavlja pitanje da li je poslodavac dužan da plati određenu nadoknadu i uopšte, kakve posledice izaziva neostvarivanje prava na godišnji odmor u onim rokovima kako je to propisano Zakonom o radu.

U početku ćemo se podsetiti najosnovnijih pravila u vezi sa godišnjim odmorom, rokova za njegovo korišćenje, a potom ćemo govoiti o posledicama za slučaj da se odmor ne iskoristi.

I Pravila u vezi sa korišćenjem godišnjeg odmora

U najkraćem, sledeća su zakonska pravila u vezi sa korišćenjem godišnjeg odmora:

  • pravo na godišnji odmor jedno je od osnovnih prava zaposlenog prema Zakonu o radu, pa ga se zaposleni ne može odreći, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti nekim drugim pravom;
  • zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca, računajući tu i eventualno bolovanje i plaćeno odsustvo;
  • dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu;
  • pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana, što praktično znači sledeće: godišnji odmor mora da traje barem 4 cele sedmice (uključujući i vikend); u godišnji odmor se ne mogu računati praznici, plaćeno odsustvo i bolovanje;
  • u godini u kojoj zaposleni zasniva radni odnos i u godini u kojoj mu prestaje radni odnos, on praktično ne radi celu kalendarsku godinu, te za istu nema pravo na ceo godišnji odmor, već na dvanaestinu punog godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada (srazmeran godišnji odmor);
  • u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora;

II Zakonski rokovi

Kao što smo naveli, poslodavac rešenjem odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, ali pritom mora da poštuje određena zakonska pravila.

Prvo, prema Zakonu o radu godišnji odmor se koristi jednokratno ili u dva ili više delova. Ako ga zaposleni koristi jednokratno, onda ceo odmor mora da bude iskorišćen u toku kalendarske godine na koju se odnosi.

Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

S obzirom da prema zakonu poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, on je dužan da vodi računa da se zaposlenom obezbedi odmor u zakonskim rokovima. To znači da rešenje mora da uruči zaposlenom najmanje 15 dana pre dana koji je odredio za početak korišćenja odmora. Zaposleni u praksi obično podnosi zahtev za korišćenje godišnjeg odmora. Međutim, čak i ako zaposleni to ne učini, poslodavac mora do kraja tekuće godine da donese rešenje kojim će odrediti da se godišnji odmor iskoristi ili u celosti u toj godini za koju pripada, ili bar u trajanju od deset radnih dana do kraja te godine. Šta ako to ne učini? Koje posledice trpi poslodavac, odnosno koja prava zaposleni ima?

III Šta ako rešenje ne stigne na vreme?

 Ukoliko se zaposlenom rešenjem ne obezbedi korišćenje makar prvog dela godišnjeg odmora za tekuću godinu, prvi deo odmora propada. Dakle, nakon isteka kalendarske godine poslodavac više ne može doneti rešenje o prvom delu odmora za tu godinu u narednoj godini. Posledica za poslodavca može biti prekršajna odgovornost i eventualna naknada štete u sudskom postupku, o čemu ćemo pisati u nastavku teksta.

IV Prvi deo odmora koriste trudnice i porodilje

 Izuzetak kod koga prvi deo odmora za kalendarsku godinu ne propada ako se ne iskoristi do kraja te godine je vezan za porodilje. Naime, zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Prema tome, ovde se ne primenjuje pravilo da prvi deo odmora mora da se iskoristi u tekućoj godini jer zbog objektivne okolnosti porodiljskog odsustva tako nešto nije moguće. Shodno navedenom, čak i ako prvi deo odmora nije iskorišten do kraja tekuće godine zbog porodiljskog odsustva, celokupan odmor se može iskoristiti u sledećoj godini, ali najkasnije do 30. juna. Posle tog datuma godišnji odmor za prethodnu godinu propada..

V Nema zamene godišnjeg odmora

Kao što smo istakli u prethodnom delu teksta, pravo na plaćeni godišnji odmor spada u neotuđiva ustavna prava zaposlenih u Republici Srbiji. Shodno navedenom, zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom. Dakle poslodavci ne mogu da nude zaposlenom da mu se umesto godišnjeg odmora isplati novčana naknada, niti mu se pravo na godišnji odmor može uskratiti ili zameniti bilo kakvim drugim pravom ili privilegijom. Čak ni kada bi zaposleni tako nešto zaista želeo, to zakonski nije moguće.

Imajući u vidu sve navedeno, može se reći da je logično pitanje: kako onda Zakon o radu uopšte može da predvidi isplatu novčane naknade umesto korišćenja godišnjeg odmora? Odgovor se krije u tome da u određenim izuzetnim situacijama, zbog objektivnih okolnosti iznenadnog prestanka radnog odnosa, ili u drugim slučajevima kada nema objektivnih uslova da se iskoristi preostali godišnji odmor, Zakon o radu određuje da se tada mora platiti naknada za neiskorišćeni godišnji odmor.

Prema važećim propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa, jedini slučaj kada se godišnji odmor može zameniti novčanom naknadom jeste ukoliko zaposleni usled prestanka radnog odnosa ne iskoristi pripadajući godišnji odmor. Poslodavac je tada dužan da mu isplati naknadu zarade i to u visini  prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Svaki drugi vid isplate novčane naknade umesto korišćenja godišnjeg odmora, iz bilo kog drugog razloga, bilo da je uz pristanak zaposlenog ili bez toga-zakonom je zabranjen i povlači odgovornost poslodavca za prekršaj koji se novčano kažnjava.

VI Uticaj poslodavca na godišnji odmor

Zakon o radu propisuje, kod slučaja prestanka radnog odnosa, kada je poslodavac dužan zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor isplatiti novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, da takva naknada ima karakter naknade štete. Zbog čega je ovo važno?

Sva pitanja u vezi naknade štete, kao i njenu definiciju daje Zakon o obligacionim odnosima, koji o tome kaže sledeće:„Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).“. Zakon o obligacionim odnosima propisuje da svako ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

Kod naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora usled prestanka radnog odnosa uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće i umesto toga vrši se isplata u novcu.

Ukoliko uzmemo u obzir citirane definicije Zakona o obligacionim odnosima, kao sistemskog propisa koji uređuje odgovornost za naknadu štete, dolazimo do toga da krivica poslodavca ima određenu ulogu. Preciznije, poslodavac bi se ipak mogao osloboditi od obaveze naknade ove štete (ili je srazmerno smanjiti zbog doprinosa oštećenog nastanku iste) ako dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, odnosno ako je šteta posledica ponašanja zaposlenog. Recimo: zaposleni da otkaz ne poštujući otkazni rok; ili šteta nastaje bez krivice poslodavca (primera radi, zbog dugotrajnog bolovanja zaposlenog-viša sila, gde nema ničije krivice). To automatski znači da je u svim drugim mogućim situacijama ipak prisutna odgovornost poslodavca za neiskorišćeni godišnji odmor, a koja odgovornost proizlazi iz njegovog ovlašćenja da rešenjem odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora. Ukoliko nije o tome vodio računa, a dođe do prestanka radnog odnosa, odgovoran je za isplatu novčane naknade umesto godišnjeg odmora. Međutim, i za gore pobrojane sitacije ostaje pitanje kakav bi stav zauzeo sud u eventualnom postupku za naknadu štete, odnosno neizvesno je da li bi sud prihvatio argument poslodavca da nije bilo objektivne mogućnosti da se odmor iskoristi na vreme.

Poslodavac je dužan da isplati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

VII Prekršajne kazne

Prema svemu do sada navedenom, nemogućnost korišćenja godišnjeg odmora usled prestanka radnog odnosa jedini je slučaj kada zakon dopušta (odnosno u ovoj situaciji obavezuje poslodavca) da zaposlenom umesto godišnjeg odmora  isplati novčanu naknadu. Novčana naknada plaća se u visini prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Dakle, usled prestanka radnog odnosaposlodavac nema objektivnu mogućnost da obezbedi korišćenje godišnjeg odmora. Za takve slučajeve zakonodavac je propisao obavezu naknade štete. Ne postoji niti jedna druga situacija dopuštena zakonom u kojoj bi isplata novca zamenila godišnji odmor. Zakonodavac je time želeo da spreči praksu koja bi se možda pojavila kod određenih poslodavaca, a to je nešto što bi priželjkivali i neki zaposleni, da se daje novac umesto da se obezbedi godišnji odmor. Odmor (u toku rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor) ima svoju svrhu koju novac ne može da zameni. Nije u interesu zaposlenih da im se daje novac umesto odmora, te tako nešto zakonom nije propisano kao mogućnost. Ukoliko se ipak desi da poslodavac nije o bezbedio korišćenje pripadajućeg godišnjeg odmora zaposlenom, poslodavac može da trpi dve posledice:

1) ako se podnese prijava inspekciji rada, nakon čega inspector podnosi prekršajnu prijavu sudu, poslodavac bi izvesno odgovarao za prekršaj propisan Zakonom o radu, za koji plaća novčanu kaznu.

Naime, ukoliko poslodavac postupi suprotno odredbama Zakona o radu koje uređuju godišnji odmor, primenjuju se sledeće novčane kazne:

  • Novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za navedeni prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a novčanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kazniće se za taj prekršaj odgovorno lice u pravnom licu
  • Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara za isti prekršaj  kazniće se preduzetnik.

2) poslodavac može i da plati štetu po eventualnoj tužbi zaposlenog, po opštim praviliima o odgovornosti za štetu; prema tome, iako nema zakonskog osnova da poslodavac donese rešenje o plaćanju naknade štete umesto korišćenja godišnjeg odmora (osim jednog gore opisanog izuzetka kod pretsank aradnog odnosa), ako zaposleni ne dobije svoj odmor on time ipak trpi određenu štetu. Po njegovoj eventualnoj tužbi, poslodavac bi izvesno morao da plati naknadu te štete, po oceni suda. Dakle, nema naknade štete rešenjem poslodavca, ali bi po tužbi zaposlenog, poslodavac izvesno bio obavezan da plati istu i platio bi prekršajnu kaznu..

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(24) komentari

Дајана Бошкић 06. 12. 2024.

Poštovani,

zaposlena je odmah nakon isteka porodiljskog odsustva započela radni odnos u drugoj firmi a da o tome nije obavestila prethodnog poslodavca.
Ipak, potpisam je sporazum o prestanku radnog odnosa.
Da li je poslodavac u obavezi da isplati štetu za neiskorišćeni godišnji odmor s obzirom na to da otkazni rok nije ispoštovan, ili je u obavezi zbog načina na koji su okončali radni odnos (sporazum)?

Hvala unapred na odgovoru.

    Milan Predojevic 06. 12. 2024.

    Poštovani
    Mišljenja sam da zaposlena ima pravo na isplatu naknade za neiskorišćeni godišnji odmor.
    Pozdrav

Katarina Tesla 24. 10. 2024.

Postovani,

Bila sam zaposlena u firmi od oktobra 2022.godine. Krajem decembra sam otisla na trudnicko i porodiljsko bolovanje koje je trajalo do 16.09.2024. Tog dana sam potpisala papir da mi se ne produzuje ugovor i podnela zahtev za isplatu gosisnjeg odmora. S tim sto je prosao zakonski rok od 30 dana za isplatu neiskoriscenog godisnjeg odmora nakon prestanka radnog odnosa, obratila sam se inspekciji rada. U firmi su prebacivali lopticu jedni na druge, navodno nisu nadlezni, nije to njihov deo posla i tako u krug, zbog toga sam se obratila inspekciji i jos uvek cekam odgovor od njih. Da li sam uradila pravu stvar i da li mislite da ce to biti reseno u moju korist? Koliko moze da se ceka na resavanje ove situacije, pre 10 dana sam podnela prijavu.

Hvala unapred.

    Milan Predojevic 26. 10. 2024.

    Poštovana Katarina
    Zakonom o radu je propisano da zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Zakonom je takođe određeno da u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Dalje je propisano da je poslodavac dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu navedenih obaveza, poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
    Shodno navedenim zakonskim odredbama, poslodavac je dužan da Vam isplati i naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, baš kao i sva ostala primanja iz radnog odnosa. Prema tome, poslodavac to mora da Vam plati i Inspekcija može protiv njega da podnese prekršajnu prijavu po osnovu koje bi poslodavac mogao da plati novčanu kaznu, ali ne može d ga svojim aktom obaveže na plaćanje. To može samo sud.
    Pozdrav

      Katarina Tesla 26. 10. 2024.

      Postovani,

      Hvala na odgovoru.

      Ukoliko mi ne isplate godisnji odmor kako da se obratim sudu i da dobijem naknadu za svoj neiskorisceni odmor?

        Milan Predojevic 26. 10. 2024.

        Poštovana Katarina
        Sudu podnosite tužbu kojom zahtevate isplatu neisplaćenih primanja po osnovu radnog odnosa.
        Pozdrav

          Katarina Tesla 28. 10. 2024.

          Postovani,

          Kom tacno sudu u Beogradu i da li je potrebno imati advokata i da li se placa nesto prilikom podnosenja tuzbe? Da li moram da sacekam okoncanje postupka o strane Ispektora za rad ili mogu to odmah?

          Hvala na informacijama i izvinite na smernji.

          Srdaca pozdrav

          Milan Predojevic 29. 10. 2024.

          Poštovana Katarina
          Tužba se podnosi Osnovnom sudu i nije Vam neophodan advokat, ali je ipak poželjno da ga imate, jer neko mora da satavi tužbu i najbolje je da to uradi neko pravne struke. Ne plaćate ništa momentom podnošenja tužbe, ali kasnije dobijate poziv da platite taksu na tužbu, a potom i kada bude doneta presuda plaćate i taksu na prvostepenu presudu, a visina takse zavisi od visine tužbenog zahteva. Te troškove taksi Vam na kraju nadoknadi poslodavac kada izgubi spor.
          Ne morate da čekate okončanje postupka kod Isnpekcije za rad.
          Advokat Vam može odmah naplatiti troškoe svog rada, a možete se dogovoriti i da on bude plaćen kada se spor okonča.
          Pozdrav

Korisnik 9db6be82fc 23. 07. 2024.

Postovani, ukoliko je poslodavac vise puta obavestio zaposlenog da treba da iskoristi godisnji odmor, a on to i dalje ne zeli, i istekne rok koji je do 30.juna, sta poslodavac treba da ima papiroloski nakon tog roka i da li treba da ima neku izjavu, nesto? Posto mu ne moze praviti resenje o koriscenju GO kada ga nije koristio.
Unapred hvala!

    Milan Predojevic 24. 07. 2024.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.
    Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, mišljenja sam da zaposleni ne može da odluči da neće da ide na godišnji odmor u onom terminu koji je poslodavac odredio, ali da poslodavac o terminu korišćenja odmora mora u gore pomenutom zakonskom roku da donese rešenje. Samo rešenje dostavljeno zaposlenom u elektronskoj ili pisanoj formi (ako traži u pisanoj formi) jeste dokaz da je poslodavac iskoristio svoje zakosnsko ovlašćenje i doneo odluku o termnu godišnjeg odmora. Ako to ne učini, njegovo usmeno obraćanje zapsolenom nije dokaz da je odredio vreme korišćenja godišneg odmora jer zakon ne poznaje takav vid odlučivanja o terminu godišnjeg odmora. Dakle, rešenje se ne donosi kada je odmor iskorišćen, već se zaosleni konsultuje o tome kada bi želeo da ide na odmor, pa poslodavac imajući u vidu tu želju, ali pre svega vodeći računa o potrebama organizacije posla, donosi rešenje pre termina određenog za početak odmora i isto rešenje dostavlja zaposelenom u zakonskom roku. Tako bi poslodaavac ispoštovao zaonsku proceduru. Ovako, poslodavac je odgovoran što je propao stariodmor jer nije doneo rešenje da se preostali odmor iz 2023. godine iskoristi pre 30.juna tekuće godine.
    Pozdrav
    Pozdrav

Svetlana Joksimovic 27. 01. 2024.

Dobar dan, moja situacija je sledeca. U firmi radim od 1.12.2021. Bila sam na ugovorima od po 3meseca do avgusta naredne godine kada sam otisla na trudnicko, a zatim i na porodiljsko bolovanje. To porodiljsko mi traje do 29.1.ove godine kada mi prestaje radni odnos jer je poslednji ugovor do kraja porodiljskog. Rekli su da ce mi isplatiti odmor za prethodnu 2023.god, ali me zanima sta se desava sa odmorom iz 2022.god? Nisam ga koristila niti mi je isplaćen. Da li je taj odmor zastareo ili ne? I zanima me da li imam pravo na naknadu od drzave u narednim mesecima, obzirom da sam dobila otkaz? Hvala

    Milan Predojevic 29. 01. 2024.

    Poštovana Svetlana
    Članom 73. stav 4. Zakona o radu propisano je da zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, odmor za 2022. godinu je propao bez krivice poslodavca i nem aobaeveze da se plati naknada za neisplaćeni odmor za 2022. godinu, samo za 2023. godinu.
    Imaćete pravo na novčanu naknade od NSZ kao nezaposleno lice, s obzirom da imate više od godinu dana staža, a radni odnos Vam je prestao zbog isteka radna na određeno vreme.
    Pozdrav

      Svetlana Joksimovic 01. 02. 2024.

      Hvala na odgovoru… Zanima me i da li je po zakonu da mi prekinu ugovor 29og kada mi istice porodiljsko obzirom da nisam mogla ni bolovanje da otvorim kod pedijatra za dete jer bi to bolovanje mogli da otvore tek 30og kada ja vise ne bih bila u firmi? Doktorka kaze da moze da mi otvori dva puta po dve nedelje u Domu zdravlja na dete, ali da to moze da uradi tek od 30og, a ugovor mi istice 29og

        Milan Predojevic 04. 02. 2024.

        Poštovana Svetlana
        Zakonom o radu propisana je zaštita od otkaza za porodilju u tom smislu da se kod radnog odnosa na određeno vreme ugovor na određeno vreme mora produžiti makar do isteka porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Nakon isteka tog odsustva, poslodavac nema obavezu da zaposlenog dalje zadržava u radnom odnosu, pa je po mom mišljenju prestanak radnog odnosa na dan isteka porodiljskog odsustva zakonit.
        Pozdrav

Duro Grgic 02. 11. 2023.

Dobar dan!Radim za agenciju ADEKO u firmi FLENDER Subotica.Poceo sam 21.o4.2023 u ovo mi je treci ugovor koji je do 21.12.2023.Ali zbog smanjenog obima posla raskidaju ugovor do 15.11.2023.Ja koji sam gotov osam meseci ovde niko me pravno nije obavestio o godisnjem odmoru ni bilo cime drugim,kako mene tako ni ostale radnike.A danas 02.11.2023 vec su dali da potpisemo otkaz o radu.Nisu nam lazali ni da li limamo godisnji ni koliko dana ni bilo sta dr.Za raskid ugovora su nas zvali a za godisnji nisu,ni spomenuli.Koka su nam prava hvala.

    Milan Predojevic 02. 11. 2023.

    Poštovani
    Prema Zakonu o radu, u godini zasnivanja i godini prestanka radnog odnosa imate pravo na srazmeran godišnji odmor, a to znači jedna dvanestina od punog odmora za svakih mesec dana rada. Vi imate 6 celih meseci rada, pa Vam u ovoj godini, koja je za Vas i godina zasnivanja i gpdina prestanka radnog odnosa, pripada 6/12 punog odmora, to jest polovina godišnjeg odmora. Ako je pun odmor npr 24 radna dana, imate pravo na 12 radnih dana. Ukoliko to pravo nista ostvarili, poslodavac je dužan da Vam isplati novčanu naknadu umesto neiskorišćenog odmora.
    Pozdrav

Aleksa Mijatovic 17. 07. 2023.

Dobar dan
Od 16.05.2022.sam na bolovanju. (2 operacije, 6 ciklusa hemoterapije). Gidisnji od 2021.nisam mogla da iskoristim jer sam radila u kovidu i bilo nam je dozvoljeno samo 10 dana gidisnjeg da koristimo sto sam i iskoristila.Ostalo mi je jos 22 radna dana od 2021. Bolovanje mi je zaključeno 12.07.2023.i receno mi je da mi Gidisnji iz 2021.god.propada i nemam prava na novcanu naknadu bez obzira sto nisam mogla da ga koristim prvo zbog rada u kovidu posle zbog bolesti. Da li imam prava na Gidisnji iz 2021.?22 radna dana nije malo da bih ga poklonila bolnici u kojoj radim.

    Milan Predojevic 18. 07. 2023.

    Poštovana
    Upravo zbog kovida postojale se ureporuke MInistarstva zdravlja za sve zdravstvene ustanove da se produžavaju rokovi za ostvarivanje prava na stari godišnji odmor. Nažalost, odmor za 2021. godinu Vam je po zaknu propao, a čak i po tim preporukama ne vidim osnov da koristite odmor iz 2021. godine u 2023. godini. Možete još uvek iskoristiti odmor za 2022. godinu, ali do kraja septembra, po poslednjoj preporuci Ministarstva.
    Pozdrav

Živko Kapetanović 09. 07. 2023.

Poštovani,
Molim Vas za pomoć. Od 01.03.2022. sam bio zaposlen u privrednom društvu na neodređeno vreme na jednom radnom mestu. Od 20.02.2023. sam u istom privrednom društvu zaposlen na drugom radnom mestu. 07.07.2023. godine sam odjavljen po sili zakona zbog odlaska u invalidsku penziju. Godišnji odmor za 2022. godinu sam koristio 10 radnih dana, zato što sam od 04.04.2023. godine bio na bolovanju pa do 30.06.2023. nisam uspeo iskoristiti preostali deo godišnjeg odmora za 2022. godinu. sada mi zbog odlaska u invalidsku penziju poslodavac hoće isplatiti srazmerni deo godišnjeg odmora za 2023. godinu(10 dana).
Da li je to u skladu sa zakonom ili imam pravo na isplatu kompletnog godišnjeg odmora za 2023. godinu, obzirom da odlaskom u invalidsku penziju sigurno neću biti u mogućnosti da iskoristim preostali deo godišnjeg odmora, ukoliko mi poslodavac isplati samo srazmerni deo.

Unapred zahvaljujem na odgovoru.
Petar Ilić

    Milan Predojevic 10. 07. 2023.

    Poštovani Živko
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
    Shodno navedenom, u 2023. godini kao godini prestanka radnog odnosa imate pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora, odnosno 6/12 od punog odmora. Ako imate pravoi na 20 radnih dana, onda je odluka poslodavca da Vam se isplati naknada za deset radnih dana neiskorišćenog odmora za 2023. godinu ispravna i zakonita.
    Pozdrav

Korisnik 7212ebf350 22. 06. 2023.

Poštovani,
Aktuelno sam na trudničkom bolovanju. Ostao mi je neiskorišćeni godišnji odmor iz 2022.god, kao i ceo odmor za 2023.god. Da li imam pravo na isplatu naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor, s obzirom da po zakonu odmor iz prethodne godine se može iskoristiti do 30.juna tekuće godine?

    Milan Predojevic 25. 06. 2023.

    Poštovani
    Prema Zakonu o radu, zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
    To znači da je 30.jun 2023. godine krajnji rok da se iskoristi neiskorišćeni odmor iz 2022. godine. Ako to ne bude bilo moguće zbog proodiljskog odsustva, onda taj odmor propada i poslodavac nije dužan da Vam plati naknadu štete jer zbog objektivnih okolnosti na koje nije imao nikakakv uticaj, Vi niste iskoristili svoj odmor.
    Pozdrav

Janos Mango 18. 04. 2023.

zbog specificnosti posla(pakovanje hrane)moram da imam zimski odmor(feb.-mart)7 dana,letnji 12 dana(jun-sep.)i pet dana po potrebi(cela godina),jel imam prava da zahtevam npr. zimski 10 dana i letnji 12 dana ili ne?

    Milan Predojevic 19. 04. 2023.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Dakle, prilikom konsultacija možete poslodavcu predložiti korišćenje odmora u dva dela, kao što ste ovde opisali, ali konačnu odluku o rasporedu korišćenja godišnjeg odmora donosi poslodavac, prema potrebama organizacije posla.
    Pozdrav