Šta ako ste na bolovanju zbog korona virusa

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

jul 26

Za mnoge neočekivano, pandemija korona virusa i dalje ne jenjava. S obzirom da je veliki broj ljudi i u našoj zemlji ugrožen virusom, bilo na taj način da je potvrđeno oboljenje covid-19 ili da je propisana mera obavezne izolacije zbog sumnje da postoji opasnost od daljeg širenja zaraze, sve češće se postavlja praktično pitanje isplate naknade zarade zaposlenima koji su privremeno sprečeni za rad usled navedenih razloga. U ovom tekstu razmotrićemo domaću pravnu regulativu koja se primenjuje u pogledu naknade zarade zaposlenih lica prinuđenih da odsustvuju sa rada zbog borbe protiv ove zarazne bolesti.

Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti

Najjasnija situacija u pogledu ostvarivanja prava na naknadu zarade jeste u slučaju nastupanja bolesti. Sva lica za koja je potvrđeno da su obolela od covid-19 moraju da miruju u zdravstvenim ustanovama (komplikovaniji slučajevi) ili u svojim domovima i za to veme, ukoliko su u radnom odnosu, imaju pravo na naknadu zarade zbog bolesti. Dužinu privremene sprečenosti za rad utvrđuje stručno-medicinski organ Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO)-izabrani lekar za prvih 60 dana sprečenosti, a nakon toga lekarska komisija filijale RFZO.

Za prvih 30 dana naknada zarade pada na teret poslodavca, a ukoliko traje i duže od toga, od 31. dana naknada zarade isplaćuje se iz sredstava obnaveznog zdravstvenog osiguranja. Visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava poslodavca i iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja iznosi 65% od osnova za naknadu zarade, dok osnov za naknadu zarade čini prosečna zarada ostvarena u poslednjih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog mere obavezne izolacije

U cilju zaštite stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije i čije sprečavanje i suzbijanje je od opšteg interesa za Republiku Srbiju, a u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, preduzima se mera karantina i sprovodi nadzor nad izvršavanjem izrečenog karantina od strane fizičkog lica.
Karantin je mera kojom se ograničava sloboda kretanja i utvrđuju obavezni zdravstveni pregledi zdravim licima koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim od zaraznih bolesti ili sa licem za koje postoji sumnja da je obolelo od zarazne bolesti, tokom perioda zaraznosti.
Dakle, lica za koja se sumnja da su inficirana virusom i lica koja su bila u bliskom kontaktu sa osobama za koje je potvrđeno da su oboleli, stavljaju se u izolaciju radi usporavanja širenja bolesti. U navedenom slučaju, kada se zaposleni stavi u karantin pripada mu naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad.

Zakon o zdravstvenom osiguranju zapravo propisuje 7 razloga privremene sprečenosti za rad zbog kojih osiguraniku pripada pravo na naknadu zarade. Zakon je taksativno nabrojao te razloge i u najkraćem, to su sledeći osnovi bolovanja: bolest ili povreda van rada, bolest ili povreda na radu, bolest ili komplikacija zbog održavanja trudnoće, nega bolesnog člana porodice, dobrovoljno davanje organa, pratnja bolesnom osiguranom licu prilikom putovanja ili stacionarnog lečenja. Sedmi zakonski razlog za bolovanje, koji je važan kod borbe protiv širenja infektivnih bolesti, definisan je na sledeći način: Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima zaposlenim i preduzetnicima, ako je zdravstveno stanje osiguranika takvo da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini. Dakle, u slučajevima kada se zaposlenom od strane nadležnog organa (sanitarnog inspеktora, organa nadlеžnog za kontrolu prеlažеnja državnе granicе, carinskog organa, službenika Ministarstva unutrašnjih poslova ili izabranog lеkara) odredi izolacija zato što je kliconoša ili zbog toga što se u njegovoj okolini pojavila zarazna bolest, zaposleni ima pravo na bolovanje po citiranom zakonskom osnovu. U slučaju ovakvog bolovanja naknada zarade isplaćuje se na isti način, u istom obimu i na teret istih subjekata kao i kod običnog bolovanja van rada.

To znači da za prvih 30 dana naknada zarade pada na teret poslodavca, od 31. dana isplaćuje se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i iznosi 65% od osnova za naknadu zarade, odnosno 65% prosečne mesečne zarade ostvarene u poslednjih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Mogućnost isplate naknade zarade u visini od 100%

Možemo zaključiti da prema navedenim važećim zakonskim odredbama, koje se primenjuju na sve koji su na bolovanju zbog trenutne pandemije virusa, zaposleni u Srbiji primaju 65 odsto zarade, bilo da je potvrđeno da su oboleli od covid-19, bilo da borave u karantinu zbog sumnje na virus korona (bez obzira da li analize naknadno pokažu da su zaraženi ili ne). Postavlja se pitanje da li postoji mogućnost da oni koji su oboleli od korona virusa ili završe u izolaciji ipak dobiju celu platu?

Prema Zakonu o radu i Zakonu o zdravstvenom osiguranju, izuzeci od pravila da se naknada zarade isplaćuje u visini od 65% od zakonske osnovice za vreme bolovanja, odnose se na trudnice, povrede na radu i profesionalne bolesti, te negu teško obolele dece, kada je predviđena isplata 100 odsto zarade. Osim toga, naknada zarade u punom iznosu je omogućena i zaposlenima koji su to dogovorili sa poslodavcem kroz kolektivni ugovor.

Da bi ovo bilo omogućeno i za one zaposlene koji ne rade u firmama koje kolektivnim ugovorima i ugovorima o radu predviđaju isplatu pune naknade zarade, bilo je potrebno da država donese poseban akt koji bi se ticao bolovanja zbog korona virusa. U tom smislu Vlada Republike Srbije donela je odluku prema kojoj zaposleni lekari, medicinsko osoblje, pripadnici vojske i policije, kao i službenici u drugim službama javnog sektora gde je priroda posla takva da po osnovu obavljanja radnih zadataka i službenih dužnosti dolazi do neposrednog izlaganja riziku, odnosno dolazi do kontakta sa licima kojima je potvrđena bolest COVID-19 ili naložena mera izolacije, imaju pravo na naknadu zarade u visini od 100%. Za ostale zaposlene donet je Zaključak koji se odnosi na sve poslodavce u Republici Srbiji, ali ipak samo na nivou preporuke.

Preporuka Vlade RS poslodavcima da se isplaćuje 100% bolovanja izazavnog korona virusom

Na predlog Ministarstva za rad, Vlada Republike Srbije donela je Zaključak kojim se preporučuje poslodavcima da izmene svoj opšti akt, odnosno ugovor o radu ili drugi pojedinačni akt, u delu kojim se uređuje naknada zarade, odnosno naknada plate, tako da zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja njihovih poslova i radnih zadataka, odnosno službenih dužnosti i kontakta sa licima kojima je potvrđena bolest COVID-19 ili naložena mera izolacije ili samoizolacije, obezbede pravo na naknadu zarade u visini od 100% osnova za naknadu zarade.

Vlada je preporučila poslodavcima da ostvarivanje prava iz ovog zaključka obezbede zaposlenima tako da za prvih 30 dana odsustva sa rada, visinu naknade zarade isplate iz svojih sredstava; počev od 31. dana odsustva sa rada, visinu naknade zarade da isplate tako što će iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbediti zakonom propisani iznos naknade zarade (65%), a iz svojih sredstava obezbediti razliku do visine od 100% osnova za naknadu zarade.

Odsustvo sa rada iz ovog zaključka zaposleni dokazuje rešenjem nadležnog organa (sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova i dr.) ili izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad (doznaka), u skladu sa zakonom.

Dakle, bez obzira što se radi o zaposlenima kod kojih je upravo zbog prirode posla koji obavljaju, odnosno vrste službenih kontakata koje ostvaruju, nastupila posledica oboljevanja ili izolacije zbog covid-19, država nije obavezala poslodavce da isplate punu platu, već se radi isključivo o preporuci da tako učine. Obavezujuća odluka doneta je samo za zaposlene u javnom sektoru, odnosno za one zaposlene kojima je država poslodavac, što se čini suviše opreznim, naročito ako se ima u vidu da se radi o borbi koju mora da vodi celo društvo i da mnogi radnici upravo na svojim radnim mestima u privatnim firmama (apoteke, prodavnice…) ostvaruju mnoštvo kontakata, koji vrlo lako mogu da prouzrokuju oboljevanje ili potrebu za stavljanjem u karantin. Ostaje da se oslonimo na društvenu svest privatnih poslodavacA i da se nadamo da će prepoznati potrebu da prihvate Vladinu preporuku, kao vid podrške onima koji podnose najveći teret borbe sa zarazom, upravo vršeći profesionalno svoje radne obaveze.

Prema tome, možemo u najkraćem reći da je pravna regulativa u pogledu bolovanja zbog korona virusa trenutno sledeća: isplata bolovanja je garantovana svim zaposlenima, bilo da su sprečeni za rad zbog bolesti ili mere izolacije, ali zakon predviđa isplatu 65% od osnovice, koju čini plata isplaćena u poslednjih 12 meseci; za isplatu preko tog iznosa potreban je novi pravni akt, bilo u vidu kolektivnog ugovora (ili ugovora o radu) kod poslodavca koji bi dao veća prava svojim zaposlenima, bilo kroz akt koji donosi država; Vlada RS je takav akt donela, ali je obavezujući samo za zaposlene u javnim službama, koji su zbog prirode posla izloženi povećanom riziku; za zaposlene u privatnom sektoru, koji su zbog obavljanja radnih zadataka na isti način izloženi povećanom riziku oboljevanja ili stavljanja u karantin direktno kao posledica svog radnog mesta, doneta je samo preporuka da se isplaćuje naknada pune zarade.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(17) komentari

Ljiljana Todorović 16. 07. 2021.

Ja sam zaposlena u predskolskoj ustanovi kao spremačica. 1.05. 2021. sam se javila u covid amb. gde mi je dijagnoza bronhitis neg na coronu, da bi od 05. maja otvorila bolovanje-izolaciju do 18. 05., a zatim sam bila na bolovanju do 17.06. Od 1.05. do 02.06. sam snimala pluća 4 puta. Prvi put bronhijalne šare i tri puta upala pluća. Moje pitanje je da li je izolacija bolest? Na poslu svi koji su bili na bolovanju duze od mesec dana podnose zahtev socijalnom za ,,nekih,,20 000 din pomoći. Ali mi kažu da ja nisam duže od mesec dana na bolovanju jer izolacija nije bolest, mada sam u te prve dve nedelje bila najbolesnija i temp. i kašljanje. Da li je moguće da u socijalnom nema dve vrste izolacija, zbog svoje bolesti ili zbog bolesti člana porodice? Da li imam pravo na neku bilo kakvu nadoknadu. Napominjem da sam vakcinisana u martu. Unapred hvala

    Milan Predojevic 16. 07. 2021.

    Poštovana Ljiljana
    Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je 7 razloga za bolovanje, pa shodno tome naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima, ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, i to ako je privremeno sprečen za rad:
    1) usled bolesti ili povrede van rada;
    2) usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;
    3) zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;
    4) zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;
    5) zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;
    6) zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi;
    7) u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa propisom kojim se uređuje način i uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
    Kao što možete videti pod tačkom 4) i stavljanje u izolaciju je osnov za isplatu naknade zarade.
    Što se pak tiče nakande od „socijalnog“ (pretpostavljam da mislite na RFZO), nije zakonom propisana takva nakanda. Moguće da je kod zaposlenih u prosveti aktom Ministarstva prosvete ili Vlade Republike Srbije utvrđeno pravo na posebnu nakandu ako ste bili duže od mesec dana na bolovanju zbog covid-19, ali o tome morate dobiti informaciju od poslodavca.
    Pozdrav

Dragan Jevtovic 24. 04. 2021.

Poštovani, na bolovanju sam zbog korone od 02.04.2021.Po izlasku iz bolnice 19.04. određena mi je izolacija od 14 dana koja ističe 01.05.Koji je neradni dan. Ja sam zaposlen na određeno vreme. Ugovor o radu mi ističe 30.04.2021.Prijavljen sam na minimalac. Zanima me da li poslodavac može isplatiti naknadu za bolovanje od 65% koja je manja od minimalne zarade.

    Milan Predojevic 25. 04. 2021.

    Poštovani Dragane
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada. Shodno navedenom, naknada zarade za bolovanje jeste u visini 65% prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci, ali ne može da bude manja od minimalne zarade.
    Pozdrav

      Dragan Jevtovic 25. 04. 2021.

      Hvala

Dubravka Glisovic 22. 04. 2021.

Poštovani,
Od 10 aprila je majka bila pozitivna na covid, a posto je stara i ima 80g,ja sam se javila na posao, i rekla da ne smem da dolazim, bar 14 dana zbog izolacije,. POSTO ŽIVIM u drugom gradu, rekli su mi da će mi sanitarna inspekcija izdati nalog za izolaciju kojom bi pravdala odsustvo sa posla. I da je ta potvrda dovoljna za moje pravdanje odsustva sa posla, Evo sutra je 22.04.ja jos uvek nisam dobila nikakvu potvrdu ili nalog na kućnu adresu koju sam im dala,… A uskoro treba da otputujem jer će proći 14 dana, i ja se moram vratiti na posao. Recite mi sta da radim i kome da se obratim

    Milan Predojevic 22. 04. 2021.

    Poštovana Dubravka
    Iz ličnog iskustva (nažalost) Vam mogu reći da je procedura takva da dom zdravlja u kojem ste odveli majku radi testiranja obaveštava nadležnog sanitarnog inspektora o tome da sa zaraženim licem u domaćinstvu žive i određeni članovi porodice. Nakon tog saznanja sanitarni inspektor donosi rešenje o izolaciji koje Vam se dostavlja na kućnu adresu (poštom ili putem komunalne policije). Rešenje inspektora osnov je za pravdanje bolovanja i ispisivanje doznaka od strane lekara, to jest isplatu naknade zarade tokom sprečenosti za rad. Proverite u Vašem domu zdravlja da li je nadležna inspekcija obaveštena o tome da Vaša majka, koja je pozitivna na covid 19, živi sa Vama u domaćinstvu (i eventualno sa još nekim članom domaćinstva).
    Pozdrav

Marijana Milicevic 09. 04. 2021.

Imam jedno pitanje. Sestra i ja smo pocele da radimo kod privatnika. Ugovor nam je bio do 09.4.2021. Medjutim, na poslu niko ne nosi maske, osim nas 2. Pola njih se zarazilo, pa smo od i nas 2 od 07.4.2021.pozitivne.Kako sada ide procedura? Da li nam daje otkaz? Niti mozemo da otvorimo bolovanje zbog zdravstvene knjizice koja nam je overena do 09.4.2021. Unapred hvala

    Milan Predojevic 13. 04. 2021.

    Poštovana Marijana
    Nažalost, ukoliko je ugovor o radu bio na određeno vreme, a poslodavac nema nameru da ga produži, Vama prestaje radni odnos sa datumom 09.04.2021. godine, iako ste privremeno sprečeni za rad zbog bolesti. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad isplaćuje se samo dok traje radni odnos, a nakon isteka ugovora o radu i prestanka radnog odnosa prestaje i pravo na isplatu naknade zarade.
    Pozdrav

Nikola Mitic 31. 01. 2021.

Поѕдрав,
С обѕиром да војска нема колективни уговор, да ли постоји неки други документ где постоји информација везана за плаћање 100 посто плате ѕа време иѕолације за лица која раде у војсци?

    Milan Predojevic 03. 02. 2021.

    Poštovani Nikola
    Prema zvaničnom obaveštenju Ministarstva za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, Vlada Rеpublikе Srbijе, na prеdlog tog Ministarstva, donеla jе Zaključak kojim jе obеzbеdila pravo na naknadu zaradе u visini od sto odsto onim zaposlеnima, koji zbog nеposrеdnog izlaganja riziku radi obavljanja svog posla, lеčеnja, zbrinjavanja i obеzbеđеnja obolеlih, privrеmеno odsustvuju sa rada, jеr sе nalazе u samoizolaciji ili izloaciji ili su obolеli od virusa COVID-19. Prema istom obaveštenju to sе prvеnstvеno odnosi na lеkarе, mеdicinsko osobljе, vojsku i policiju. Radi se zapravo o Zaključku Vlade 05 brој 53-3008/2020-2 od 02.04.2020. godine, kojim Vlada preporučuje poslodavcima da izmene svoj opšti akt, odnosno ugovor o radu ili drugi pojedinačni akt, u delu kojim se uređuje naknada zarade, odnosno naknada plate, tako da zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću bude isplaćena naknada zarade u visini od 100% od zakonskog osnova. Prema tome, evidentno je Minsitarstvo rada stava da se ovakav Zaključak ima neposredno primeniti kada je reč o zaposlenima u Vojsci Srbije.
    Pozdrav

Nikola Mitic 22. 01. 2021.

Поштовани,
Да ли се може наћи документ на сајту Владе Републике Србије за плаћање 100 посто зараде лицима која раде у јавном сектору, и уколико може, где конкретно?

    Milan Predojevic 25. 01. 2021.

    Poštovani
    Vlada je donela Zaključak 05 broj 53-3008/2020-2 (možete ga pronaći pod ovim brojem, objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 50/2020) kojim je preporučila poslodavcima da izmene svoj opšti akt, ugovor o radu ili drugi pojedinačni akt u delu kojim se uređuje naknada zarade u pravcu isplate 100% od osnovice za covid bolovanje. Vlada je svoju preporuku ispoštovala u javnom sektoru na taj način da je izmenila kolektivne ugovore, odnosno na osnovu prava iz Zakona o radu, a u skladu sa citiranom preporukom, izvršene su izmene i dopune posebnih kolektivnih ugovora za zaposlene u zdravstvenim ustanovama, ustanovama socijalne zaštite, državnoj upravi, lokalnoj samopoupravi, MUP-u, obrazovnim ustanovama. Možete pronaći kolektivni ugovor za onu granu javnog sektora koja Vas zanima i naći ćete da je izmenjen.
    Pozdrav

Nevena Jovanovic 05. 01. 2021.

pozdrav.
trenutno sam na godisnjem odmoru.
u slucaju da se testiram, i da sam pozitivna, da li se meni automacki prekida odmor, i otvara bolovanje ili to moze i drugacije?

    Milan Predojevic 06. 01. 2021.

    Poštovani
    Zakonom o radu je propisano da ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora. Shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ako na testu budete pozitivni na virus korona i izabrani lekar Vam otvori bolovanje, poslodavcu predajete potvrdu lekara o nastupanju privremene sprečenosti za rad po osnovu koje se prekida trajanje godišnjeg odmora. Nakon što Vam se zaključi bolovanje, imate pravo da nastavite korišćenje godišnjeg odmora.
    Pozdrav

6fc45fe67bd3e57dabfb1c6f1f1da520 11. 12. 2020.

Poštovani,

Bio sam na bolovanju zbog korone i poslodavac mi je te dane platio 100%. Ali tih 100% je računao za prosek od prethodnih 12 meseci. Da li je to tačan obračun ili je došlo do propusta? Znam da se tako računa za 65% kada se plaća.

Hvala unapred.

    Milan Predojevic 14. 12. 2020.

    Poštovani
    Zakonom o radu je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. To je minimum koji poslodavac mora da ispoštuje i sve preko toga zavisi od odluke poslodavca. S obzirom da je zakonski minimum u Vašem slučaju ispoštovan, da je plaćeno i više od toga, mišljnnja sam da je poslodavac u konkretnom slučaju postupio u skladu sa Zakonom o radu.
    Pozdrav