Šta ako ste na bolovanju zbog korona virusa

Autor - Milan Predojević | Pravnik odgovara

jul 26

Za mnoge neočekivano, pandemija korona virusa i dalje ne jenjava. S obzirom da je veliki broj ljudi i u našoj zemlji ugrožen virusom, bilo na taj način da je potvrđeno oboljenje covid-19 ili da je propisana mera obavezne izolacije zbog sumnje da postoji opasnost od daljeg širenja zaraze, sve češće se postavlja praktično pitanje isplate naknade zarade zaposlenima koji su privremeno sprečeni za rad usled navedenih razloga. U ovom tekstu razmotrićemo domaću pravnu regulativu koja se primenjuje u pogledu naknade zarade zaposlenih lica prinuđenih da odsustvuju sa rada zbog borbe protiv ove zarazne bolesti.

Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti

Najjasnija situacija u pogledu ostvarivanja prava na naknadu zarade jeste u slučaju nastupanja bolesti. Sva lica za koja je potvrđeno da su obolela od covid-19 moraju da miruju u zdravstvenim ustanovama (komplikovaniji slučajevi) ili u svojim domovima i za to veme, ukoliko su u radnom odnosu, imaju pravo na naknadu zarade zbog bolesti. Dužinu privremene sprečenosti za rad utvrđuje stručno-medicinski organ Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO)-izabrani lekar za prvih 60 dana sprečenosti, a nakon toga lekarska komisija filijale RFZO.

Za prvih 30 dana naknada zarade pada na teret poslodavca, a ukoliko traje i duže od toga, od 31. dana naknada zarade isplaćuje se iz sredstava obnaveznog zdravstvenog osiguranja. Visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava poslodavca i iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja iznosi 65% od osnova za naknadu zarade, dok osnov za naknadu zarade čini prosečna zarada ostvarena u poslednjih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog mere obavezne izolacije

U cilju zaštite stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije i čije sprečavanje i suzbijanje je od opšteg interesa za Republiku Srbiju, a u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, preduzima se mera karantina i sprovodi nadzor nad izvršavanjem izrečenog karantina od strane fizičkog lica.
Karantin je mera kojom se ograničava sloboda kretanja i utvrđuju obavezni zdravstveni pregledi zdravim licima koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim od zaraznih bolesti ili sa licem za koje postoji sumnja da je obolelo od zarazne bolesti, tokom perioda zaraznosti.
Dakle, lica za koja se sumnja da su inficirana virusom i lica koja su bila u bliskom kontaktu sa osobama za koje je potvrđeno da su oboleli, stavljaju se u izolaciju radi usporavanja širenja bolesti. U navedenom slučaju, kada se zaposleni stavi u karantin pripada mu naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad.

Zakon o zdravstvenom osiguranju zapravo propisuje 7 razloga privremene sprečenosti za rad zbog kojih osiguraniku pripada pravo na naknadu zarade. Zakon je taksativno nabrojao te razloge i u najkraćem, to su sledeći osnovi bolovanja: bolest ili povreda van rada, bolest ili povreda na radu, bolest ili komplikacija zbog održavanja trudnoće, nega bolesnog člana porodice, dobrovoljno davanje organa, pratnja bolesnom osiguranom licu prilikom putovanja ili stacionarnog lečenja. Sedmi zakonski razlog za bolovanje, koji je važan kod borbe protiv širenja infektivnih bolesti, definisan je na sledeći način: Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima zaposlenim i preduzetnicima, ako je zdravstveno stanje osiguranika takvo da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini. Dakle, u slučajevima kada se zaposlenom od strane nadležnog organa (sanitarnog inspеktora, organa nadlеžnog za kontrolu prеlažеnja državnе granicе, carinskog organa, službenika Ministarstva unutrašnjih poslova ili izabranog lеkara) odredi izolacija zato što je kliconoša ili zbog toga što se u njegovoj okolini pojavila zarazna bolest, zaposleni ima pravo na bolovanje po citiranom zakonskom osnovu. U slučaju ovakvog bolovanja naknada zarade isplaćuje se na isti način, u istom obimu i na teret istih subjekata kao i kod običnog bolovanja van rada.

To znači da za prvih 30 dana naknada zarade pada na teret poslodavca, od 31. dana isplaćuje se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i iznosi 65% od osnova za naknadu zarade, odnosno 65% prosečne mesečne zarade ostvarene u poslednjih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Mogućnost isplate naknade zarade u visini od 100%

Možemo zaključiti da prema navedenim važećim zakonskim odredbama, koje se primenjuju na sve koji su na bolovanju zbog trenutne pandemije virusa, zaposleni u Srbiji primaju 65 odsto zarade, bilo da je potvrđeno da su oboleli od covid-19, bilo da borave u karantinu zbog sumnje na virus korona (bez obzira da li analize naknadno pokažu da su zaraženi ili ne). Postavlja se pitanje da li postoji mogućnost da oni koji su oboleli od korona virusa ili završe u izolaciji ipak dobiju celu platu?

Prema Zakonu o radu i Zakonu o zdravstvenom osiguranju, izuzeci od pravila da se naknada zarade isplaćuje u visini od 65% od zakonske osnovice za vreme bolovanja, odnose se na trudnice, povrede na radu i profesionalne bolesti, te negu teško obolele dece, kada je predviđena isplata 100 odsto zarade. Osim toga, naknada zarade u punom iznosu je omogućena i zaposlenima koji su to dogovorili sa poslodavcem kroz kolektivni ugovor.

Da bi ovo bilo omogućeno i za one zaposlene koji ne rade u firmama koje kolektivnim ugovorima i ugovorima o radu predviđaju isplatu pune naknade zarade, bilo je potrebno da država donese poseban akt koji bi se ticao bolovanja zbog korona virusa. U tom smislu Vlada Republike Srbije donela je odluku prema kojoj zaposleni lekari, medicinsko osoblje, pripadnici vojske i policije, kao i službenici u drugim službama javnog sektora gde je priroda posla takva da po osnovu obavljanja radnih zadataka i službenih dužnosti dolazi do neposrednog izlaganja riziku, odnosno dolazi do kontakta sa licima kojima je potvrđena bolest COVID-19 ili naložena mera izolacije, imaju pravo na naknadu zarade u visini od 100%. Za ostale zaposlene donet je Zaključak koji se odnosi na sve poslodavce u Republici Srbiji, ali ipak samo na nivou preporuke.

Preporuka Vlade RS poslodavcima da se isplaćuje 100% bolovanja izazavnog korona virusom

Na predlog Ministarstva za rad, Vlada Republike Srbije donela je Zaključak kojim se preporučuje poslodavcima da izmene svoj opšti akt, odnosno ugovor o radu ili drugi pojedinačni akt, u delu kojim se uređuje naknada zarade, odnosno naknada plate, tako da zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja njihovih poslova i radnih zadataka, odnosno službenih dužnosti i kontakta sa licima kojima je potvrđena bolest COVID-19 ili naložena mera izolacije ili samoizolacije, obezbede pravo na naknadu zarade u visini od 100% osnova za naknadu zarade.

Vlada je preporučila poslodavcima da ostvarivanje prava iz ovog zaključka obezbede zaposlenima tako da za prvih 30 dana odsustva sa rada, visinu naknade zarade isplate iz svojih sredstava; počev od 31. dana odsustva sa rada, visinu naknade zarade da isplate tako što će iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbediti zakonom propisani iznos naknade zarade (65%), a iz svojih sredstava obezbediti razliku do visine od 100% osnova za naknadu zarade.

Odsustvo sa rada iz ovog zaključka zaposleni dokazuje rešenjem nadležnog organa (sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova i dr.) ili izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad (doznaka), u skladu sa zakonom.

Dakle, bez obzira što se radi o zaposlenima kod kojih je upravo zbog prirode posla koji obavljaju, odnosno vrste službenih kontakata koje ostvaruju, nastupila posledica oboljevanja ili izolacije zbog covid-19, država nije obavezala poslodavce da isplate punu platu, već se radi isključivo o preporuci da tako učine. Obavezujuća odluka doneta je samo za zaposlene u javnom sektoru, odnosno za one zaposlene kojima je država poslodavac, što se čini suviše opreznim, naročito ako se ima u vidu da se radi o borbi koju mora da vodi celo društvo i da mnogi radnici upravo na svojim radnim mestima u privatnim firmama (apoteke, prodavnice…) ostvaruju mnoštvo kontakata, koji vrlo lako mogu da prouzrokuju oboljevanje ili potrebu za stavljanjem u karantin. Ostaje da se oslonimo na društvenu svest privatnih poslodavacA i da se nadamo da će prepoznati potrebu da prihvate Vladinu preporuku, kao vid podrške onima koji podnose najveći teret borbe sa zarazom, upravo vršeći profesionalno svoje radne obaveze.

Prema tome, možemo u najkraćem reći da je pravna regulativa u pogledu bolovanja zbog korona virusa trenutno sledeća: isplata bolovanja je garantovana svim zaposlenima, bilo da su sprečeni za rad zbog bolesti ili mere izolacije, ali zakon predviđa isplatu 65% od osnovice, koju čini plata isplaćena u poslednjih 12 meseci; za isplatu preko tog iznosa potreban je novi pravni akt, bilo u vidu kolektivnog ugovora (ili ugovora o radu) kod poslodavca koji bi dao veća prava svojim zaposlenima, bilo kroz akt koji donosi država; Vlada RS je takav akt donela, ali je obavezujući samo za zaposlene u javnim službama, koji su zbog prirode posla izloženi povećanom riziku; za zaposlene u privatnom sektoru, koji su zbog obavljanja radnih zadataka na isti način izloženi povećanom riziku oboljevanja ili stavljanja u karantin direktno kao posledica svog radnog mesta, doneta je samo preporuka da se isplaćuje naknada pune zarade.

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju