Šta ako vam poslodavac daje zaradu na ruke

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

avg 16


U jednom od prethodnih tekstova pisali smo o slučajevima “neprijavljenog” radnika, odnosno zapošljavanja “na crno”, te na koji način zaposleni može od takvog ponašanja poslodavca da se zaštiti.

Tim tekstom smo konstatovali da sledeće pojave ukazuju na „rad na crno“- nepostojanje potpisanog ugovora o radu i izbegavanje prijave na socijalno osiguranje. Takođe, još jedna pojava znači da je radni odnos van zakonskih okvira: kada se zarada ili deo zarade daje “na ruke”, a pritom se ne uplaćuju porez i doprinosi na zaradu isplaćenu u gotovom novcu. Ovakva pojava tema je ovog teksta: da li se zarada, odnosno plata može isplaćivati u gotovom novcu? Da li takva isplata zarade uvek znači da ste van zakonskih okvira?

I Obavezna prijava na socijalno osiguranje

Počnimo od početka. Podsetimo se da prema Zakonu o radu, pravni odnos između poslodavca i zaposlenog započinje potpisivanjem ugovora o radu. Ugovor o radu je pisani sporazum poslodavca i zaposlenog kojim se zasniva radni odnos. Ugovor o radu zaključuje se obavezno pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanoj formi. Ugovor o radu predstavlja samo pravni osnov za uspostavljanje radnog odnosa. Započinjanje faktičkog rada predstavlja drugi neophodan element za aktiviranje radnog odnosa, sa svim pravima i obavezama koje podrazumeva.

Ukoliko zaposleni ne stupi na rad danom koji je određen ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos (osim ako je zaposleni sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga).

Pre stupanja zaposlenog na rad poslodavac je dužan da na osnovu ugovora o radu, podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja – bazu podataka o obveznicima uplate doprinosa za socijalno osiguranje – poslodavcima i osiguranicima (CROSO). Jedinstvenom prijavom obuhvaćena su sva tri vida obaveznog socijalnog osiguranja: zdravstveno osiguranje, penzijsko-invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Pre potpisivanja ugovora o radu nije moguća prijava jer i ne postoji ugovor kao pravni osnov radnog angažovanja. Prijava je moguća samo unapred. Poslodavac ne može da podnese prijavu zaposlenog sa ranijim datumom („unazad“), već samo sa budućim datumom početka osiguranja – pre stupanja na rad zaposlenog.

Nakon što prijavi zaposlenog i radni odnos zaživi, prilikom isplate zarade poslodavac je dužan da na ceo iznos zarade podnese prijavu poreza i doprinosa, te iste dažbine uplati na odgovarajuće račune javnih prihoda.

II Nepoštovanje obaveze plaćanja doprinosa

Pod “neprijavljenim radnikom” podrazumeva se lice koje je u praksi radno angažovano kod nekog fizičkog ili pravnog lica (poslodavca), ali ga to lice kod koga radi nije prijavilo na socijalno osiguranje ili nije podnelo urednu prijavu na ceo iznos zarade. Često se koristi i sintagma “rad na crno” jer ovde imamo radno angažovanje kod kojeg se ne plaćaju javne dažbine državi (porez i doprinosi), niti zaposleni ostvaruje svoja prava iz radnog odnosa i socijalnog osiguranja, koja mu zakon garantuje.

Ukoliko lice koje radi ima potpisan ugovor sa poslodavcem, a poslodavac plaća sva primanja iz radnog odnosa i uplaćuje doprinose na pun iznos zarade može se reći da je radni odnos usklađen sa zakonom.

Radni odnos je van zakonskih okvira kada poslodavac izbegava podnošenje prijave na socijalno osiguranje i/ili kada se ne uplaćuju porezi i doprinosa na zaradu u punom iznosu. Ova druga situacija najčešće se dešava kada se zarada ili jedan njen deo plaća na ruke, u gotovom novcu, a izbegava se uplata javnih dažbina. Logično se zato postavlja pitanje-da li poslodavac uopšte sme zaradu da isplaćuje mimo tekućeg računa kod poslovne banke, odnosno “na ruke”, u gotovom novcu?

III Zarada ne mora na tekući, doprinosi se moraju platiti

Zakonom nije propisan način isplate zarade, odnosno nije propisano da se zarada mora uplatiti na tekući račun zaposlenog.

Nijedan propis u Srbiji ne obavezuje zaposlene da do svog novca, do svoje zarade ostvarene iz radnog odnosa, dolaze preko banaka. U praksi, mnogo je češće da se zarada isplaćuje zaposlenom preko njegovog tekućeg računa otvorenog kod poslovne banke. Na taj način je lakše ispratiti sve uplate, kao i obaveze poslodavaca za plaćanje poreza i doprinosa shodno iznosima uplaćenih neto zarada.

Legalna, propisno oporezovana, plata „na ruke“ izašla je iz široke upotrebe, ali ne i iz zakona. Prema tome, uplata zarade u gotovom novcu sama po sebi nije provzakonita, ali je protivno propisima neplaćanje poreza i doprinosa na zaradu isplaćenu “na ruke”. Nažalost, gotovinske isplate su upravo najučestalije kod poslodavaca koji ne plaćaju poreze i doprinose na pun iznos plate, pa tako izbegavaju poreznike.

Naravno, porez i doprinosi moraju u potpunosti da se plate na celokupan isplaćen neto iznos zarade, pa tako i one koju je radnik podigao u gotovom novcu.

Da zaposleni za prijem plata nisu obavezni da imaju otvorene tekuće račune, niti poslodavac i država smeju time da ih uslovljavaju, potvrđuju i odredbe Zakona o platnim uslugama. Ovim zakonom propisuju se vrste platnih usluga, među kojima je usluga otvaranja i vođenja platnog računa, kao i to ko može da pruža platne usluge. Na osnovu ovog zakona NBS je donela Odluku o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa. Navedenim Zakonom i Odlukom nije utvrđena obaveza da fizička lica moraju da otvore tekući račun u banci na koji će primati uplate zarade od poslodavca.

Na istom tragu je i Zakon o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, koji propisuje da građani mogu za izvršavanje platnih transakcija da imaju tekuće i druge platne račune. Tim zakonom propisano je da su preduzeća i preduzetnici dužni da otvore tekući račun kod banke, a da građani – mogu, ali ne moraju da imaju tekuće račune.

IV Obaveza izdavanja platnog listića

Kao što smo naveli, zakonom nije propisan način isplate zarade, odnosno nije propisano da se zarada mora uplatiti na tekući račun zaposlenog. Međutim, zarada se mora precizno iskazati i evidentirati, odnosno poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun zarade. Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun čak i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknadu zarade. Obračun zarade, odnosno naknade zarade, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec. Obračun na osnovu koga je isplaćena zarada, odnosno naknada zarade u celosti može se dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi.

Ono što je još važno naglasiti jeste da obračun zarade i naknade zarade koje je dužan da isplati poslodavac, u skladu sa zakonom predstavlja izvršnu ispravu. To praktično znači da se na osnovu ovog dokumenta može odmah pokrenuti postupak prinudne naplate putem izvršnog postupka. Dakle, nema potrebe da se najpre tužbom utvrđuje visina duga poslodavca. Sam obračunski list dovoljan je dokaz, te predstavlja izvršnu ispravu, odnosno akt podoban za prinudnu naplatu, poput npr. pravnosnažne sudske presude.

Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade propisano je da obračun zarade, „platni listić“, sadrži podatke o zaposlenom, uključujući i naziv banke i broj računa na koji se isplaćuje zarada. Ovo znači da poslodavci za zaposlene koji nemaju otvoren tekući račun u nekoj banci, koji su se izjasnili za isplatu zarade „na ruke“, ne popunjavaju ove podatke u „platnom listiću“.

Kada se zarada isplaćuje preko računa, radnik ima dokaz u vidu izvoda iz banke o tome koliko je novca isplaćeno i taj dokaz može da koristi na sudu. Ako toga nema, jedini dokaz je obračun zarade, to jest “platni listić”. Ukoliko poslodavac ovaj akt ne izda, onda čini prekršaj i potrebno je podneti prijavu nspekciji za rad.

Prema svemu navedenom, a u istom pravcu idu i mnoga mišljenja nadležnih ministarstava, nema smetnji da se nakon uplate poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, zaposlenom isplati zarada bez poreza i doprinosa u neto iznosu ‘na ruke’. Tom prilikom poslodavac mora da dostavi zaposlenom i obračun zarade, odnosno naknade zarade koji predstavlja izvršnu ispravu. Naravno, zaposleni ima pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost obračuna zarade, bez obzira na koji je način izvršena isplata.

IV Prijava Inspekciji za rad

Jedan od glavnih mehanizama u borbi protiv rada “na crno”, pa tako i protiv neplaćanja doprinosa na celu zaradu, je prijava Inspekciji rada. Inspеktorat za rad, organ u sastavu Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja, obavlja inspеkcijskе poslovе u oblasti radnih odnosa. Aktivnosti Inspеktorata za rad usmеrеnе su velikim delom ka suzbijanju rada „na crno“. Kao glavna delatnost koju sprovodi inspekcija rada je izlazak na teren i inspekcijski nadzor po službenoj dužnosti.

U postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada ovlašćen je da:

  • vrši uvid u dokumentaciju;
  • utvrđuje identitet lica i uzima izjave od poslodavca, odgovornih lica, zaposlenih;
  • vrši kontrolu da li je izvršena prijava socijalnog osiguranja i uredna prijava poreza i doprinosa;
  • pregleda poslovne prostorije;
  • nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera za koje je ovlašćen u skladu sa zakonom radi sprečavanja povreda zakona.

U slučaju kada su u vršenju inspekcijskog nadzora konstatovane povrede zakona, podzakonskog akta, opšteg akta i ugovora o radu, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede. Rešenjem se određuje način otklanjanja nepravilnosti i rok u kome se ta nepravilnost mora otkloniti. To u konkretnom slučaju može biti nalaganje podnošenja ispravne poreske prijave i nalaganje da se izda obračunski list, ako nije izdat.

Inspektor određuje rok i on mora da bude primeren datom nalogu. Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrđene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja.

Inspektor rada podneće i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac povredom zakona ili drugih propisa kojima se uređuju radni odnosi, izvršio prekršaj.

Ministarstvo: prijavite dok još uvek radite

Iz Ministarstva za rad navode da radnici treba da prijave rad “na crno” inspekciji rada što pre, a najbolje dok još uvek rade. Jer, nakon prekida angažovanja zaposlenog, sve je teže dokazati. Iako prijava nakon prestanka rada otežava posao inspekciji, ista može da utvrdi da je zaposleni radio “na crno”. Naime, postojanje bilo kog oblika rada „na crno“ inspektor za rad utvrđuje na tri načina :

  • neposrednim uvidom inspektora rada
  • na osnovu materijalnih dokaza ili
  • izjavom odgovornog lica

Radnici u slučaju da su radili „na crno“ svoja prava na plaćanja dugovanog od strane poslodavca mogu da ostvare isključivo na sudu, a inspektor rada može samo utvrditi prekršajnu odgovornost poslodavca za organizovanje ovakvog rada. Inspektor rada ne može naložiti poslodavcu da isplati radniku zarade zarađene „na crno“ jer se visina te usmeno dogovorene zarade utvrđuje na sudu i samo sud svojom presudom može naložiti poslodavcu isplatu. Ipak, kada inspekcija rada utvrdi da je radnik radio „na crno“, to je dokaz koji može poslužiti u sudskom postupku.

Kazne za rad na crno

Treba imati u vidu i oštre prekršajne kazne za „rad na crno“, jer prijava inspekciji o postojanju neprijavljenog radnog odnosa može skupo finansijski da košta poslodavca. S obzirom na navedeno, „pretnja“ prijavom inspekciji može biti odlučujući faktor koji će naterati poslodavca da uredno prijavi radnika na socijalno osiguranje na ceo iznos zarade. Zakon o radu kaže da su kazne za poslodavca ako nije isplatio zaradu (što jeste slučaj ako ne plati pun iznos doprinosa jer su isti sastavni deo zarade), ako zaposlenom ne dostavi obračun zarade, kao i ako ne postupi po rešenju inspektora rada od 800.000 do dva miliona dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000.

Za preduzetnike se kazne kreću od 300.000 do 500.000 dinara.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(6) komentari

Vladimir Mitrović 10. 09. 2022.

Poštovani, počeo san sa radom 12.08.22. Usmeni dogovor između mene i poslodavca je da je plata 44000, kažem usmeni zbog toga što kad sam video ugovor je pisalo da sam prijavljen na minimalac. Odradio sam 6 dana (12,13,14,16,18,19) a onda 20.og sam se razboleo i na bolovanju sam od 21. zaključno sa 12. ovog meseca kada mi i ističe ugovor. 6 radnih dana i plus 9 „radnih dana“ bolovanja oni su mi uplatili 22800. Čak i da su išli na prevaru da mi nisu dali usmeno dogovorenu isplatu za 6 dana rada i da je sve bio minimalac opet sam isplaćen manje za jedan dan bolovanja ili rada. Oni su tu valjda u prednosti jer su vikendi radni, trgovina je u pitanju i onda za dane koje sam bio slobodan vode ih tipa, nisam radio ili pak radio ih ali npr kombinovali da za vikende nisam radio iako sam radio…( Malo nerazumljivo ali hoću da kažem da su isplatu skrojili kako njima odgovara). Kako da ja sad dođem do isplate, barem po papiru ako ne usmene. Pritom izmišljaju odnosno bez ikakvih dokaza uzimaju od radnika novac za neku nastalu štetu gde svaki radnik mora da da određenu svotu novca (800, 1000 din). Pritom svaki drugi dan prosečno ode po jedan radnik i zaposle novog radnika, više od pola radnika nema sanitarnu knjižicu, ko je tu odgovoran radnik ili poslodavac? Dakle ja čak želim da ih prijavim raznim inspekcijama iako su oni pustili korenje i imaju jake veze ali tiraninu se za vrat mora stati

    Milan Predojevic 11. 09. 2022.

    Poštovani Vladimire
    Mislim da je dobra odluka da sve prijavite Inspekciji za rad i sanitarnoj isnpekciji, ako smatrate da se zakon krši. Ukoliko inspekcije nađu da je bilo kršenja zakona, preduzeće mere u okiru svojih nadležnosti, koje svakako podrazumevaju i podnošenje prekršajne prijave (ili krivične, ako čak ima elemenata i za to).
    Što se tiče isplate neisplaćenih zarada, to možete ostvariiti jedino na sudu. Dakle, inspekcija nema instrumente da prinudi poslodavca da izvrši plaćanje. Na tako nešto ga može obavezati jedino sud presudom, a po Vašoj tužbi.
    Pozdrav

      Vladimir Mitrović 12. 09. 2022.

      Hvala na odgovoru. Dobio sam poziv od poslodavca sa izmišljenim izgovorima da dogovor nikada nije bio za platu od 44000 odnosno da sam na probnom radu čak kaže da bih bio prija

        Vladimir Mitrović 12. 09. 2022.

        (dopuna odgovora, slučajno stisnuh dugme za slanje odgovora) dakle čak kaže da bih bio prijavljen na minimalac i ako bi mi se produžio ugovor ali da bi kao tada primao tih 44000 na foru nekog bonusa. Nego, meni je tu sve jasno. Da, skoro da su me molili da ne idem u inspekciju jer sam im napisao da ću otići. Nego situaciju koju su mi napravili svojom nestručnošću je sledeća – nisam mogao da uzmem doznake danas zbog toga što me nisu odjavili. Iz PIO mi kažu da je potrebno da me poslodavac odjavi i ja im to prenesem međutim poslodavac tvrdi drugačije. Sad sam bez overene knjižice a potrebna mi je redovna terapija i odlazak kod lekara a to ne mogu učiniti zbog toga što ne mogu produžiti tj overiti zdravstvenu knjižicu

          Milan Predojevic 13. 09. 2022.

          Poštovani Vladimire
          Ukoliko je radni odnos istekao, a Vi ste i dalje prijavljeni na socijalnoi osiguranje, da biste ostvarivali prava kao nezapsleno lice, psoldavca prethodno mora da Vas odjavi.
          Pozdrav

Adamovic Nenad 17. 08. 2022.

Lako je napisati…od 2016 do 2018 smo prijavljivali firmu inex Plus koja radi u Boru…prijavljeno je inspekciji rada i pisano ministarstvu…i ljudi su tuzili i na kraju,sta? Jedno veliko nista…eto,toliko o tome,a oni i dan danas tako rade u Boru…sto je jos gore ljudi u toj firmi nose oruzje…e moja ti drzavo…