Šta ako vas odbiju za internu promociju?

Kada osetimo da smo prerasli trenutnu poziciju, da možemo i želimo više, najbolji i najlogičniji naredni korak jeste interna promocija. Kada dobijemo unapređenje unutar same firme, dosta toga nam je već poznato – kolege, procesi, vrednosti… Olakšica je takođe što ne moramo da prepoznamo rigorozan proces selekcije. Ipak, sve to pada u vodu kada nas za tu istu poziciju odbiju.

Zbog čega se ovo odbijanje teže podnosi?

Kada apliciramo u firmu kojoj nismo poznati, uvek možemo da kažemo sebi da postoje faktori koje nismo mogli da kontrolišemo – nismo se dobro predstavili, ne poznaju nas dovoljno, traže nešto nemoguće. Ali, kada nas odbiju za internu promociju, ovi argumenti padaju u vodu. Tu se neretko aktivira i imposter sindrom koji se pita – Ako ovde ne vide moju vrednost, gde će videti? 

Ova sumnja nije bez osnove. Prema istraživanju „Šta to radi zaposlene 2025–2026“, značajan broj zaposlenih smatraju da je nedostatak jasnih karijernih puteva među glavnim izvorima frustracije. Iako zaposleni žele da napreduju, i žele da ostanu u okviru iste firme, nemaju osećaj da za to imaju adekvatne procese i mehanizme. Još više pogađa kada se odluke o razvoju doživljavaju kao netransparentne.

Ukratko – plana za njihov razvoj nema ili ga zaposleni ne vide! Što je zaposleni angažovaniji i lojalniji, to će ga ovo više pogoditi.

Prva reakcija nakon odbijanja neka ostane bez odluke

Kada saznaš da su te odbili za internu promociju, neke od očekivanih reakcija su ljutnja, povlačenje, tišina i razmišljanje o odlasku. Nije neuobičajeno da pomisliš da si uzalud uložio vreme i energiju, da te ne cene dovoljno i da će oni videti kada odeš, i nema ko da im radi.

Koliko god nas ova odluka pogađa, nećemo je poboljšati burnom i emotivnom reakcijom. Šta više, učvrstićemo je. Kada se stiša bura emocija, vreme je za zrelo i promišljeno reagovanje.

Vreme je da postaviš prava pitanja

Na tvom razvojnom putu odbijanje za internu poziciju je prepreka. Ali, uz malo dugoročnog razmišljanja, može da postane prilika. U ovom slučaju to bi bila prilika da naučiš nešto više o sebi – a to za razvoj karijere može biti i više nego dragoceno. 

Nakon što si sprečio sebe da reaguješ impulsivno, vreme je da delaš promišljeno. Umesto emotivno nabijenog pitanja Zašto mene niste primili, probaj da postaviš neko od sledećih pitanja:

• Koji kriterijum je bio presudan pri izboru?
• Koja veština ili iskustva meni trenutno nedostaju?
• Da li sam nešto mogao da uradim drugačije?
• Na čemu mogu da radim da bih bio spreman za sledeću internu priliku?

Čak i onda kada doneseš odluku da je vreme da odeš odgovori na ova pitanja mogu da budu dragoceni u pripremi za novu rolu. Zato ovoj povratnoj informaciji pristupi odlučno, i budi rešen da dobiješ konkretne odgovore. 

Ukoliko, bez obzira na zalaganje i upornost ne uspevaš da dobiješ konkretan odgovor, vreme je da sebi postaviš čuveno pitanje – Da li da odem ili ne?

Da li da odem ili ne?

Način na koji se tvoje kolege nose sa tvojom odbijenicom daće ti odgovor na to pitanje.

Postoje dve mogućnosti. Jedna je da za tebe unapređenje nije još uvek moguće, ali će biti. U tom slučaju dobićeš konkretnu povratnu informaciju zašto si odbijen, plan za na dalje i jasna, merljiva očekivanja šta je potrebno da promeniš. Neko iz HR-a, zajedno sa tvojim tim liderom će biti tvoji saveznici na putu razvoja, jer i oni i ti od njega imaju koristi. Tvoj napredak je firmi važan i koristan, čak i ako se nije desio sada. I zato ostaješ.

U drugoj mogućnosti, odgovori ostaju negde tamo. Nema konkretne povratne informacije, ni plana razvoja. Juriš kolege da dobiješ bilo kakvu informaciju, dobijaš maglovite odgovore, niko se ne usuđuje da ti da konkretnu informaciju i uglavnom prebacuju odgovornost na nekoga ili nešto drugo. Ovakav stav i ponašanje su pokazatelj da kompanija nema tvoj razvoj kao prioritet, ili uopšte kao stavku i da je vreme da odeš dalje. Koliko god da ti to deluje izazovno i naporno, odgovornost za tvoju karijeru uvek imaš samo ti. 

Šta posle odbijanja?

Bez obzira na to da li si dobio jasan plan razvoja, ili ignorisanje od strane svih to, ne treba da utiče na tvoj integritet i na to kako se nosiš sa izazovima. I zbog toga se pridržavaj sledećeg:

• Ostani profesionalan – Velika je verovatnoća da će mnogi zaboraviti da si uopšte konkurisao na neku internu poziciju. Ali ako kreneš da se naglo i glasno žališ, komentarišeš nedostatke na nekonstruktivan način, ili ogovaraš osobu koju su zaposlili umesto tebe… To će malo ko zaboraviti.
• Izbegni nagli pad angažovanja – Ono što je najčešća reakcija posle ovakvog ishoda internog konkrusa jeste vidljivo nezadovoljstvo koje se ogleda u padu učinka. Osim što je krajnje sitničavo, to daje signal kolegama i menadžmentu da su ispravno postupili što te nisu izabrali, obzirom na tvoju reakciju. Stoga im nemoj dozvoliti da imaju argumente protiv tebe, već zadrži isti, ako ne i viši nivo učinka. Čak i ako planiraš svoj odlazak, dok do toga ne dođe – budi i bolji nego što očekuju! 
• Isplaniraj svoje naredne korake – Bez obzira na to da li odlaziš ili ne, kreni da radiš na svojoj karijernoj strategiji i preuzmi odgovornost za svoj razvoj. Doći će do promene kolega, šefa, pravca u kome ide kompanija. Promenićeš poziciju, industriju, možda i državu. Sa kim ćeš raditi i gde ne treba da utiče na to koliko ćeš biti uspešan. I stoga, svoju karijeru u svoje ruke. Na taj način te nijedna prepreka neće sprečiti da stigneš gde si naumio!

Autorka teksta: Danica Ristić