Menu
Osećate napetost svaki put kada vam zazvoni telefon ili kada dobijete novi zadatak od šefa, a baš u tom momentu vas prekine kolega sa molbom za pomoć, dok vam rokovi „dišu za vratom“. Sve je više prisutna nesrazmerna proporcija „malo vremena – mnogo stvari za uraditi“.
Najradije biste se odselili na planinu da čuvate ovce, a možda je došlo i do te tačke da ni ovce više ne želite da čuvate, samo da imate vremena da osluškujete sebe, daleko od buke, pritiska i famozne trke sa vremenom.
Sebe smatram osobom koja može da uradi mnoštvo stvari u jednom danu, brzo i kvalitetno. Oduvek sam hvalila tu svoju osobinu i poistovećivala je sa sposobnošću. Posle obavljenih zadataka sam se osećala veoma korisno. Tada, nisam ni znala da postoji pojam koji opisuje obavljanje više stvari istovremeno i da se naziva multitasking.
I to moje neznanje je potrajalo, sve dok mi na razgovoru za posao nije rečeno da za tu poziciju moram dobro da „multitaskujem“. To je bio trenutak da se pohvalim svojim primerima iz prošlosti, rekoh – ja sam ta.
Pre saznanja šta je zapravo multitasking, prvo sam mislila da je po sredi verovatno nešto moderno i moćno, karakteristično za 21. vek u kojem živimo, a brzo me je zainteresovalo da dublje istražujem o ovom tako popularnom načinu obavljanja zadataka.
Iznenadila sam se koliko na netu ima tekstova, koliko istraživanja je rađeno na ovu temu, a još više sam se iznenadila do kojih zaključaka su došli. Teško da sam mogla da se pomirim sa činjenicom da sam bila u zabludi, a onda je došlo novo poglavlje sa 2020.godinom, i rad od kuće uz, u moj slučaju, dvoje male dece.
Imala sam priliku da upoznammultitasking u punom sjaju. U istom momentu na online sastanku usvajam nove zadatke, priskačem u pomoć oko domaćeg zadatka, kuvam ručak, i sve to dok mi mlađe dete skače po leđima. Morate priznati da su sve predrasude razbijene u jednoj rečenici. Sigurna sam da nisam jedina i da su se mnogi od vas našli u sličnoj situaciji.
Ali, šta je bio rezultat ovoga: zadatke sam usvajala pod ogromnim stresom, uskraćena za racionalno razmišljanje, bez fokusa na cilj i rizikom da mi promakne važna stavka u celom procesu. Domaći je odrađen, ali ništa više od toga, dete je ostalo uskraćeno za objašnjenje. Ručak je mnogo puta iskipeo ili zagoreo. Mlađe dete nije imalo adekvatno sedlo za jahanje. A ja sam svakim danom smanjivala stepen tolerancije i sve više želela da se odselim na planinu, čak ni ovce nisu dolazile u obzir.
Sada, iz ovog ugla, sa vama mogu da podelim nekoliko korisnih informacija do kojih sam došla kroz sopstveno iskustvo kao i čitajući razna istraživanja na ovu temu.
Izraz multitasking je preuzet iz terminologije informatike. Označava višeprogramski rad i predstavlja sposobnost računara da istovremeno radi na više programa. Dok se neki program radi u pozadini, računar može da obavlja druge zadatke pomoću drugog softvera.
Kod čoveka, to može da bude slučaj ukoliko rešava nekoliko manjih rutinskih zadataka, jer naš mozak nije predviđen za multitasking. Stvoren je da se fokusira na jednu stvar u datom trenutku, a bombardovanje informacijama ga samo usporava. Tako da je naša sposobnost za multitasking vrlo ograničena.
Zabluda je da se na taj način štedi vreme. Obavljanje više stvari istovremeno nas košta skoro pola sata, jer je toliko potrebno da se vratimo na prethodni nivo koncentracije. To znači da nas svaki razgovor telefonom koji nas je prekinuo za vreme rada, ili prelazak na drugi link pa makar to bilo i čitanje edukativnog i korisnog sadržaja, košta ne 5 minuta, nego pola sata!
Stalno prelaženje sa jednog zadatka na drugi podstiče mozak da razvija loše navike. Čak i kada završimo neki mali zadatak (pošaljemo mejl, postavimo vest na društvenoj mreži) u našem mozgu luči se određena količina dopamina – hormona nagrade i zadovoljstva. Naš mozak voli dopamin, jer ga podstiče da nastavi da završava takve zadatke kako bi dobio trenutno zadovoljstvo.
Stvara se začarani krug koji čini da osećamo i mislimo da smo uradili gomilu stvari, a da zapravo ne radimo ništa što zahteva kritičko razmišljanje, nadogradnju znanja i sl.
Zapravo, pojedina istraživanja su pokazala da osobe koje su bile sklone multitaskingu su bile lošije u testovima pamćenja od osoba koje se nisu snašle u obavljanju više zadataka istovremeno. Sve informacije koje zapamtimo tokom multitaskinga, biće mali segment u odnosu na ono što bismo mogli naučiti da radimo jednu po jednu stvar.
Svako od nas ima svoj način rada i funkcionisanja, neko voli da radi sistematično i počne na vreme, dok neko daje bolje rezultate “u poslednji čas pod pritiskom” (kao ja na fakultetu). Koji god način da primenjujemo veoma je važno da napravimo plan podudarnih aktivnosti kako bi se rešili rutinskih zadataka koji ne zahtevaju posebnu pažnju, ali oduzimaju vreme. Iz ovoga proističe pozitivna strana multitaskinga da možemo da eliminišemo sitnice koje se stalno gomilaju kao npr. spremanje stola i telefoniranje (zakazivanje zubara recimo).
Sa druge strane, kada je u pitanju izvršavanje više kompleksnijih zadataka odjednom stvara se veća šteta nego korist, kontraproduktivnost i povećava se nivo stresa i frustracije, jer ne stižemo na pravi način da se posvetimo i uradimo velike zadatke i ostvarimo ciljeve. Primenjivanje ovakvog načina tokom dužeg vremenskog perioda jedan je od glavnih uzročnika sindroma sagorevanja (burnout sindrom) koji je sve prisutniji.
Dobro planirajte, i kada to radite ne dajte da vas ometaju i prekidaju kradljivci vremena. Uvek ostavite malo prostora za stvari koje uleću ili predah koji će vam biti potreban da povratite snagu. Fokusirajte se na jednu stvar. Energiju usmerite ka onome čemu poklanjate pažnju, jer to donosi rezultate.
Multitasking nije dobra osobina kojom ćete se hvaliti u CV-iju, već loša navika koju bi trebalo iskoreniti. U tome vam može pomoći tabela vremenske matrice hitno – bitno i 5 saveta kako da se izborite sa najvećim neprijateljima produktivnosti na poslu.
Čuvajte se. Možda se sretnemo blizu poslednje kuće u zaseoku na obroncima Tare.