Kako dati otkaz po zakonu, i šta ako ne ispoštujete otkazni rok

Autor: Milan Predojević | Pravnik odgovara

feb 05

Zakon o radu propisuje nekoliko osnova za prestanak radnog odnosa. Dva razloga na osnovu kojih dolazi do prestanka radnog odnosa zasnivaju se na izraženoj volji zaposlenog-sporazumni prestanak radnog odnosa i otkaz od strane zaposlenog.

U prvom od dva navedena osnova neophodna je saglasnost volja obe uključene strane-poslodavca i zaposlenog, u kom slučaju radni odnos prestaje na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Kod drugog navedenog zakonskog osnova do prestanka radnog odnosa dolazi isključivo i jedino na osnovu izražene volje zaposlenog.


Otkaz od strane zaposlenog

Zaposleni u svakom trenutku ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu bez navođenja razloga za to. Radi se dakle o prestanku radnog odnosa koji se zasniva isključivo na precizno izraženoj volji zaposlenog da mu prestane radni odnos.

Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Ovaj rok Zakon o radu naziva otkazni rok. Opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok, ali ne duži od 30 dana. U otkazni rok se računaju radni dani, kao i dani vikenda i praznika, ali i  svi ostali dani u kojima zaposleni eventualno ne bi radio (korišćenje slobodnih dana i slično). Prema tome, nije reč o 15 radnih dana, već o 15 kalendarskih dana.

Iz svega navedenog jasno je da je uslov za prestanak radnog odnosa po osnovu otkaza od strane zaposlenog da poslodavac o navedenoj nameri zaposlenog primi njegovu izjavu, koja je data u  pisanoj formi, koja je jasna, kategorična, nedvosmislena i ne zahteva nikavo dodatno tumačenje. Jedino takva izjava zaposlenog, doneta slobodno i samostalno, bez uticaja pretnje, prinude ili zablude (bez uticaja mana volje), predstavlja validan osnov za otkaz ugovora o radu i proizvodi pravno dejstvo od momenta dostavljanja poslodavcu. Naravno, preduslov za davanje ovakve izjave volje je mentalno zdravlje zaposlenog, odnosno u momentu sastavljanja izjave o otkazu ugovora o radu zaposleni mora biti uračunljiv, to jest da je sposoban da shvati značaj svoje izjave i da upravlja svojim postupcima.

U otkazu ugovora o radu zaposleni mora da navede datum kada radni odnos prestaje, s tim da taj dan mora da bude u okviru otkaznog roka. Kao što smo naveli, otkazni rok može da bude u rasponu od 15 do 30 dana. Zakonom je propisano da zaposleni mora da ostavi poslodavcu barem 15 dana od momenta predaje pisanog otkaza do momenta prestanka rada. Ukoliko je otkazni rok po odredbama opšteg akta poslodavca, odnosno po ugovoru o radu određen u dužem trajanju, zaposleni mora da ispoštuje taj rok. Ako bi, suprotno zakonskim odredbama, u opštem aktu poslodavca ili u ugovoru o radu bio određen otkazni rok koji je duži od 30 dana, takva odredba bi bila ništava i primenjivao bi se maksimalni zakonski rok od 30 dana.

Posledice nepoštovanja otkaznog roka



Zakonske odredbe o otkaznom roku daju poslodavcu određeno vreme (videli smo da je to vreme između 15 i 30 dana od dana kada je primio izjavu zaposlenog o otkazu ugovora o radu) da nađe rešenje za novonastalu situaciju. Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog može da prouzrokuje probleme u organizaciji posla, te je zakonodavac dao poslodavcu otkazni rok da bi te probleme mogao da prevaziđe-zapošljavanjem novog radnika umesto zaposlenog koji je dao otkaz, novom organizacijom posla i preraspodelom radnih zadataka na ostale zaposlene i slično. Iz navedenih razloga zaposleni je dužan da poštuje otkazni rok. U slučaju da to ne učini, odnosno da prestane da dolazi na posao nakon što je predao poslodavcu izjavu o otkazu, a otkazni rok još nije protekao, ili tokom otkaznog roka ne obavlja svoje radne zadatke, a usled toga nastupi određena šteta za poslodavca, postojao bi zakonski osnov za naknadu te štete od zaposlenog koji je svojim skrivljenim ponašanjem prouzrokovao štetu. Prema tome, jedina posledica koja bi po zaposlenog mogla da nastupi ukoliko ne ispoštuje otkazni rok prilikom davanja otkaza ugovora o radu je naknada stvarne štete koju je time prouzrokovao poslodavcu. Ovo znači da bi poslodavac u sudskom postupku protiv zaposlenog morao da dokaže da zaposleni nije ispoštovao otkazni rok, te da je takav njegov postupak direktno prouzrokovao određenu materijalnu štetu za poslodavca. Nepoštovanje otkaznog roka mora da bude uzrok određene štete-u tom slučaju bi zaposleni morao da nadoknadi tu štetu poslodavcu. Poslodavac nema pravo da zbog nepoštovanja otkaznog roka naplati bilo kakvu kaznu od zaposlenog koji je dao otkaz. Takva novčana kazna ne može da bude predviđena ugovorm o radu, opštim aktom poslodavca, a ni nekim posebnim ugovorom. To bi praktično bila paušalna naplata štete, što nije pravno osnovano. Poslodavac mora da dokaže da je šteta zaista nastupila, da dokaže njenu visinu, kao i činjenicu da je prouzrokovana upravo nepoštovanjem otkaznog roka od strane zaposlenog koji je dao otkaz ugovora o radu. Da li je za poslodavca zaista nastupila šteta zbog neispunjavanja radnih zadataka tokom otkaznog roka od strane zaposlenog koji je dao otkaz, koliki je njen iznos i da li sve to poslodavac može da dokaže u eventualnom sudskom postupku-faktičko  je pitanje. Da bi se izbegao takav spor, najpovoljnije i za zaposlenog i za poslodavca je da zaposleni savesno i redovno obavlja svoje radne zadatke tokom otkaznog roka. Takođe, s obzirom da zaposleni podnosi  izjavu o otkazu ugovora o radu u pisanoj formi nadležnoj službi kod poslodavca, te da od dana podnošenja pisane izjave do dana prestanka radnog odnosa mora da protekne najmanje 15 dana, zaposleni bi trebalo da zahteva da se na pisanoj izjavi evidentira datum prijema, kako ne bi bilo nedoumica o tome kada se završava otkazni rok.

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(2) komentari

Dragan Perković 07. 02. 2019.

Nije se obuhvatilo novčana davanja poslodavca u ova dva slučaja otkaza.To se u narodu zove otpremnina i naj češće je kad je zaposleni tehnološki višak.Recimo ako dobrovoljno pristaneš da napustiš firmu kao tehnološki višak dobijaš otpremninu u zavisnosti godine rada.Međutim ako ne pristaneš dobijaš samo zakonski prosečne 3 bruto plate u Srbiji.

    Milan Predojević 14. 02. 2019.

    Poštovani Dragane
    U tekstu je obrađena tema davanja otkaza od strane zaposlenog i poštovanja otkaznog roka. Pitanje otpremnine razmatrano je u jednom od prethodnih tekstova.
    Pozdrav.