Kako doći do zaostalih zarada kada firma ode u stečaj

Autor: Milan Predojević | Pravnik odgovara

nov 12

Stečaj je zakonski postupak koji se sprovodi nad privrednim subjektom kod koga su nastupile ozbiljne teškoće u poslovanju, koje se mogu ogledati u nesposobnosti plaćanja (trajnijoj ili pretećoj) ili prezaduženosti, odnosno u nepostupanju po ranije usvojenom planu reorganizacije.  Ovaj postupak uređen je Zakonom o stečaju. Osnovni cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.

Kako se radi o situaciji u kojoj vrednost stvorena kroz privrednu aktivnost nije više dovoljna za podmirenje finansijskih obaveza, pa tako ni za isplatu zarada zaposlenih,  Zakon o stečaju propisuje da je otvaranje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima. Stečajni upravnik, koga imenuje stečajni sudija iz reda licenciranih stečajnih upravnika, odlučuje o otkazu ugovora o radu i o otkazu obaveštava filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje na čijoj teritoriji se nalazi sedište stečajnog dužnika. Dojučerašnji zaposleni privrednog subjekta nad kojim je otvoren stečaj nalaze se u nezavidnoj poziciji u kojoj su ostali bez posla, a svoja neostvarena novčana potraživanja prema bivšem poslodavcu primorani su da ostvaruju kao poverioci u stečajnom postupku. U ovom slučaju, veoma je važno upoznati se sa zakonskim pravima i pridržavati se zadatih rokova.

Stečajni upravnik može, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da angažuje potreban broj lica radi okončanja započetih poslova ili radi vođenja stečajnog postupka uz saglasnost stečajnog sudije. Zarade i ostala primanja ovih lica, koja određuje stečajni upravnik uz saglasnost stečajnog sudije, namiruju se iz stečajne mase.

Zaposleni kao stečajni poverilac

Zaposleni kojima je prestao radni odnos usled otvaranja stečajnog postupka, a kojima nisu isplaćene sve zaostale zarade i druga primanja iz radnog odnosa, u odnosu na svog dojučerašnjeg poslodavca imaju svojstvo stečajnog poverioca-lica koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku.

Iz stečajne mase prioritetno se namiruju troškovi stečajnog postupka, a po njihovom punom namirenju obaveze stečajne mase. Ovo znači da se prioritetno, iz stečajne mase namiruju i primanja lica koja su angažovana radi vođenja stečajnog postupka, jer se troškovi za njihove zarade smatraju troškovima stečajnog postupka.

Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove. Stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda. Ukoliko nema dovoljno sredstava za namirenje potraživanja određenog stečajnog reda u celosti, stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja.

Novčana potraživanja nastala iz radnog odnosa spadaju u prvi isplatni red, i to: neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka.

Prema navedenim zakonskim odredbama neisplaćene zarade za poslednjih godinu dana radnog odnosa spadaju u prvi red isplate, ali samo do visine minimalne zarade. Doprinosi za penzijsko i nvalidsko osiguranje za poslednje dve godine takođe se namiruju prioritetno, ali samo do visine koja se plaća na minimalnu zaradu. Neisplaćene zarade u delu koji prelazi iznos minimalne zarade, kao i neplaćeni doprinosi na deo osnovice koji prelazi najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, odnosno minimalnu zaradu, svrstavaju se u potraživanja ostalih stečajnih poverilaca, koja spadaju u treći isplatni red. U drugi isplatni red uvrštena su  potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka.

Prijavljivanje potraživanja i naplata u stečajnom postupku

Prema Zakonu o stečaju poverioci, među njima i zaposleni, prijave potraživanja podnose nadležnom sudu u pisanom obliku. U prijavi zaposleni kao stečajni poverilac naročito mora naznačiti: ime i prebivalište sa kontakt adresom,  jedinstveni matični broj građana, broj tekućeg računa, pravni osnov potraživanja (potraživanje iz radnog odnosa), iznos potraživanja i to posebno iznos glavnog potraživanja sa obračunom kamate.

Ako se prijavljuju potraživanja o kojima se vodi parnica, u prijavi se navodi sud pred kojim teče postupak sa oznakom spisa, kao i određeni zahtev poverioca, shodno odredbama o sadržini tužbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Veoma je važno istaći da propuštanje roka za prijavljivanje potraživanja čini prijavu potraživanja neblagovremenom. Prijave se mogu podneti po isteku roka određenog rešenjem stečajnog sudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene.

Posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja stečajni sudija dostavlja sve prijave potraživanja stečajnom upravniku. Stečajni upravnik utvrđuje osnovanost, obim i isplatni red svakog potraživanja i o tome sačinjava listu priznatih i osporenih potraživanja, kao i redosled namirenja poverilaca. Stečajni upravnik je dužan da najkasnije deset dana pre dana održavanja ispitnog ročišta dostavi listu potraživanja stečajnom sudiji, koji je dužan da je objavi na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda ili da, ukoliko je lista nesrazmerno velika, na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda istakne obaveštenje o mestu gde se lista nalazi. Stečajni upravnik je dužan da izvrši ličnu dostavu obaveštenja onim poveriocima čija su potraživanja osporena, najkasnije 15 dana pre održavanja ispitnog ročišta. Konačna lista o svim prijavama potraživanja sačinjava se na ispitnom ročištu. Potraživanje se smatra utvrđenim ako nije osporeno od strane stečajnog upravnika ili od strane poverilaca do zaključenja ispitnog ročišta. Na osnovu konačne liste stečajni sudija donosi zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja, dostavlja ga stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu i objavljuje se na oglasnoj tabli suda. Konačna lista kojom se utvrđuje potraživanje i njegov isplatni red obavezujuća je za stečajnog dužnika i za sve stečajne poverioce. Stečajni poverilac koji dokaže svoje potraživanje u parnici na koju je upućen, ima pravo da traži ispravljanje konačne liste utvrđenih potraživanja

Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom (metod prodaje). Stečajni upravnik je dužan da stečajnom sudiji i poveriocima  dostavi obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu unovčenja, metodu prodaje i rokovima prodaje najkasnije 15 dana pre dana objavljivanja oglasa o prodaji, odnosno 15 dana pre dana održavanja prodaje neposrednom pogodbom. Posle izvršene prodaje stečajni upravnik je dužan da o izvršenoj prodaji, uslovima i ceni obavesti stečajnog sudiju i odbor poverilaca, kao i poverioca koji ima pravo na imovini koja je obuhvaćena prodajom, u roku od deset dana od dana izvršene prodaje. Sredstva ostvarena prodajom imovine ulaze u stečajnu masu, a njihova deoba vrši se u skladu sa postupkom deobe propisanim Zakonom o stečaju.

Zaostala primanja koja ni posle ovog procesa nisu isplaćena mogu se tražiti od Fonda solidarnosti.

Isplata neisplaćenih potraživanja zaposlenih preko Fonda solidarnosti

Prodaja imovine firme koja je bankrotirala jedini je način da se dođe do sredstava iz kojih stečajni poverioci namiruju svoja potraživanja. Pošto ovaj postupak retko kad teče glatko, odnosno često ne donese dovoljno sredstava za naplatu svih potraživanja, primanja zaposlenih koja nisu isplaćena u stečajnom postupku mogu se tražiti od Fonda solidarnosti.

Fond solidranosti osnovan je na osnovu Zakona o radu i njegova delatnost je obezbeđivanje i isplata neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je otvoren stečajni postupak. Takođe, ako su prava delimično isplaćena u skladu sa zakonom koji uređuje stečajni potupak, zaposlenom kod Fonda solidarnoti pripada pravo na razliku do nivoa prava utvrđenih po Zakonu o radu. Fond solidarnosti ima svojstvo pravnog lica sa sedištem u Beogradu, posluje kao javna služba, a sredstva za osnivanje i početak rada obezbeđena su u budžetu Republike Srbije.

Zaposleni preko Fonda solidarnosti ima pravo na isplatu sledećih potraživanja koja su ostala neisplaćena kod poslodavca nad kojim je otvoren stečajni postupak:

1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju (bolovanje) koju je bio dužan da isplati poslodavac u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci pre otvaranja stečajnog postupka (u visini minimalne zarade);

2) naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca, za kalendarsku godinu u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je to pravo imao pre otvaranja stečajnog postupka (najviše u visini minimalne zarade);

3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečajnog postupka (u vsini dve prosečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku);

4) naknade štete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako je ta odluka postala pravnosnažna pre otvaranja stečajnog postupka (u visini naknade utvrđene odlukom suda).

Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za sve ovde navedene isplate.

Postupak za ostvarivanje prava pokreće se na zahtev zaposlenog. Zahtev se podnosi Fondu solidarnosti  u roku od 45 dana od dana dostavljanja odluke kojom je utvrđeno pravo na potraživanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak. Zahtev se podnosi na posebnom obrascu, a uz zahtev zaposleni dostavlja: akt o zasnivanju radnog odnosa, a lice kome je prestao radni odnos – akt kojim je prestao radni odnos; akt kojim je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak utvrđeno pravo na potraživanje zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, kao i dokaze o postojanju potraživanja naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor, otpremnine zbog odlaska u penziju i naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja na osnovu odluke suda.

Upravni odbor Fonda odlučuje o zahtevu rešenjem. Protiv rešenja može se podneti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.O žalbi protiv rešenja odlučuje ministar, u roku od 30 dana od dana podnošenja žalbe. Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Zahtev za ostvarivanje prava pred Fondom može podneti samo lice kome navedeno pravo pripada, lično ili preko punomoćnika. Ako u toku postupka ostvarivanja prava pred Fondom nastupi smrt stranke, pravo na nastavak postupka ima naslednik stranke u skladu sa zakonom. Ako je potraživanje  isplaćeno u potpunosti ili delimično u skladu sa propisima kojima je uređen stečajni postupak pre izvršenja rešenja, Fond će po službenoj dužnosti poništiti rešenje i doneti odluku o zahtevu u skladu sa novim činjeničnim stanjem.

Zaključna razmatranja

Iz svega navedenog može se zaključiti da bivši zaposleni poslodavca koji je bankrotirao imaju dva osnovna postupka u kojima mogu da namire svoja neisplaćena potraživanja iz radnog odnosa: najpre se to čini u stečajnom postupku nakon prodaje imovine poslodavca, a određena potraživanja koja nisu mogla da budu namirena kroz stečaj mogu se realizovati kod Fonda solidarnosti, koji se finansira iz budžeta Republike Srbije.

U stečaju se polazi od principijelne ravnopravnosti poverilaca, odnosno svih subjekata koji imaju imovinskopravni zahtev prema stečajnoj masi, ali se ona u znatnoj meri relativizuje postojanjem stečajnih isplatnih redova. Formiranje istih nalaže načelo pravičnosti-u skladu sa shvatanjima pravde i morala svaka država određuje šta je pravično, odnosno u slučaju uređivanja stečajnog potupka kome dati prednost u naplati. Tako je kod nas pozitivna činjenica da su potraživanja iz radnog odnosa svrstana u prvi isplatni red. Imajući u vidu načelo isključivosti između stečajnih redova, odnosno da je namirenje poverilaca nižih stečajnih redova moguće tek po potpunom namirenju poverilaca ranijeg (višeg) stečajnog reda, ostali poverioci iz stečajne mase mogu se namiriti tek nakon isplate potraživanja iz radnog odnosa koja su svrstana u prvi isplatni red. Ipak, nisu sva potraživanja iz radnog odnosa svrstana u prvi isplatni red-ona su ograničena i vremenski (tako da se prioritetno isplaćuje samo zarada za poslednjih godinu dana) i po vrednosti (samo u visini minimalne zarade). Takođe, u uporednom pravu (pravu drugih država) u rang prioritetnog potraživanja svrstana su i potraživanja naknade za neiskorišćeni godišnji odmor, za period plaćenog odsustva, potraživanja otpremnine i po osnovu naknade štete za povredu na radu, što kod nas nije slučaj. Ipak, odredbama Zakona o radu popravljen je položaj zaposlenih u slučaju pokretanja stečajnog postupka nad poslodavcem jer su povećana prava zaposlenih van stečajnog postupka, u postupku pred javnom službom (Fondom solidarnosti) koja garantuje obezbeđivanje i isplatu potraživanja zaposlenih u slučaju njihove nemogućnosti naplate u stečajnom postupku, što je standard prema konvencijama Međunarodne organizacije rada. Prema svemu navedenom, može se zaključiti da su prava radnika u slučaju bankrotstva poslodavca, i pored neodgovarajućih odredaba Zakona o stečaju, u priličnoj meri zaštićena korektivnim odredbama Zakona o radu.

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju