USLOVI ZA ODLAZAK U STAROSNU PENZIJU

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

sep 30
Starosna penzija

Pravo na starosnu penziju-pravo  iz socijalnog osiguranja

Pravo na starosnu penziju je važno pravo iz penzijsko-invalidskog osiguranja, jednog od tri vrste socijalnog osiguranja. Penzijsko-invalidsko osiguranje, kao uostalom svako zakonom propisano obavezno socijalno osiguranje, funkcioniše na principima obaveznosti (doprinose za to osiguranje plaćaju sva radno angažovana lica) i solidarnosti (premda doprinose uplaćuju svi, prava ostvaruju samo osiguranici kod kojih nastupi neki od socijalnih rizika), obezbeđujući na taj način materijalna davanja u slučaju nastanka pojedinih socijalnih rizika, kao sto su starost, invalidnost, smrt.

Kod obaveznog penzijsko-invalidskog osiguranja postoji zakonska obaveza svih radno angažovanih lica da uplaćuju penzione doprinose u odgovarajući fond (Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje) iz kojeg se potom finansira ostvarivanje prava na penziju i ostalih prava iz ove vrste socijalnog osiguranja. U ovom tekstu akcenat je na pravu na starosnu penziju, odnosno uslovima za ostvarivanje ovog prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ko sve ima pravo na starosnu penziju

Sistemski zakon u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja jeste Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, prema kojem osigurana lica i članovi njihovih porodica mogu ostvariti sledeće vrste penzija:

  • za slučaj starosti-starosnu penziju
  • za slučaj invalidnosti-invalidsku penziju
  • za slučaj smrti-porodičnu penziju i naknadu pogrebnih troškova

Da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju potrebno je da, istovremeno, ispuni uslove u pogledu godina života i staža osiguranja. Pravo na starosnu penziju stiče osiguranik kada navrši:

  • 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili
  • 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života

Ova odredba (65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja) će se u potpunosti primenjivati tek od 2032. godine, jer je Zakonom propisan prelazni period u kome će se izmenjeni uslovi za osiguranika ženu (koja navrši najmanje 15. godina staža osiguranja), u pogledu navršenja potrebnih godina života uvoditi postupno. To podrazumeva da se uslov u pogledu godina života za žene u svakoj narednoj godini povećava za još dva meseca starosti.

Prema tome, uslovi za odlazak u starosnu penziju u ovom trenutku i sve do 2032. godine različiti su za muškarce i žene.  Prema ovom Zakonu muškarac stiče pravo na starosnu penziju kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja (ili kad navrši 45 godina staža osiguranja, bez obzira a na godine života), dok se ova granica za žene postepeno pomera, pa tako u 2020. godini iznosi: 63 godine života (i najmanje 15 godina staža osiguranja); u 2021. godini granica će iznositi 63  godine i 2 meseca života; u 2022. godini uslov za žene biće 63 godine i 4 meseca života i tako dalje, sve do 2032. godine uslov za žene će se podizati za dva meseca života, kada će se konačno  izjednačiti uslovi za oba pola

Važno je napomenuti da se priznaje samo staž za koji su plaćeni doprinosi, te je na vreme potrebno proveriti da li je poslodavac predao M4 obrazac. Listing sa podacima o stažu i zaradama može se dobiti putem web servisa, ali i u filijali uz ličnu kartu, besplatno

Snižavanje starosne granice

Institut snižavanja starosne granice podrazumeva da će se osiguraniku, pod uslovom da ispuni Zakonom propisane uslove, prilikom utvrđivanja prava na starosnu penziju, sniziti propisani uslov u pogledu potrebnih godina života u odnosu na opštu propisanu starosnu granicu za sticanje prava na starosnu penziju.

Starosna granica se snižava osiguraniku, koji je najmanje 2/3 od ukupno navršenog staža osiguranja proveo na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (beneficirani staž). Navedenim osiguranicima se uslov u pogledu godina starosti umanjuje za po jednu godinu

1) za svakih pet godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci;

2) za svake četiri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15 meseci;

3) za svake tri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 16 meseci;

4) za svaku jednu godinu i šest meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci.

Starosna granica se najviše  može sniziti do 55 godina života, a onim  osiguranicima koji rade na poslovima na kojima se beneficirani staž osiguranja računa  tako da se 12 meseci računa kao 18 meseci, starosna granica se može sniziti do 50. godine života.

Radna mesta, odnosno poslovi na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem su utvrđeni Pravilnikom o radnim mestima odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Prevremena starosna penzija

Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je stupio na snagu 1. januara 2015. godine, u penzijski sistem Srbije uveden je institut prevremene starosne penzije.

Kao što smo već konstatovali, da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju potrebno je da, istovremeno, ispuni uslove u pogledu godina života i staža osiguranja. Institut prevremene starosne penzije omogućava osiguranicima koji još uvek nisu ispunili propisane uslove u pogledu stasrosti i broja godina osiguranja, da uz ispunjavanje manje zahtevnih uslova odu u starosnu penziju pre vremena, ali uz trajno umanjenje penzije koja bi im inače pripala.

Pravo na prevremenu starosnu penziju osiguranik stiče kada navrši najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života. Ova odredba će se u potpunosti primenjivati tek od 2024. godine, jer je Zakonom propisan prelazni period u kome će se ti uslovi u pogledu navršenja potrebnih godina života uvoditi postupno. Trenutno osiguranik stiče pravo na prevremenu starosnu penziju kada navrši 40 godina staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života (muškarac), odnosno 39 godina staža osiguranja i najmanje 57 godina i osam meseci života (žena);

Ti uslovi će do 2024. godine izgledati ovako:

7) u 2021. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina života (muškarac), odnosno 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života (žena);

8) u 2022. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina i šest meseci života (muškarac), odnosno 39 godina i osam meseci staža osiguranja i najmanje 59 godina života (žena);

9) u 2023. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života (muškarac), odnosno 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina i šest meseci života (žena).

Visina prevremene starosne penzije određuje se na isti način kao i visina starosne penzije, s tim što se iznos tako određene penzije trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih 65 godina života, a može se umanjiti najviše do 20,4%. Zakonom je predviđen prelazni period za osiguranika ženu u kome se trajno umanjenje za 0,34% za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju računa pre navršenih 63 godine života, a u svakoj narednoj godini će se ta granica pomerati za još  dva meseca, u skladu saa pomeranjem granice za žene u pogledu uslova za odlazak u penziju, a sve do 2032. godine (o čemu smo pisali u prethodnom delu teksta)

Postupak ostvarivanja prava na starosnu penziju i njeno korišćenje

Pravo na starosnu penziju ostvaruje se podnošenjem zahteva kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, posle prestanka osiguranja, osim za privatne preduzetnike, koji pravo na starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju.

Starosna penzija se isplaćuje od dana ispunjenja uslova, ako je zahtev podnet u roku od šest meseci od dana ispunjenja uslova propisanih za sticanje prava, odnosno od dana prestanka osiguranja, a ako je zahtev podnet po isteku tog roka, od dana podnošenja zahteva i za šest meseci unazad.

Korisnik starosne penzije se može zaposliti, odnosno otpočeti da obavlja samostalnu, odnosno poljoprivrednu delatnost. Po prestanku tog zaposlenja, odnosno obavljanja te delatnosti, osiguranik ima pravo na ponovno određivanje visine penzije, pod uslovom da je bio osiguran najmanje godinu dana. Za vreme zaposlenja plaća se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Dokazi potrebni za ostvarivanja prava na starosnu penziju i donošenje rešenja

Pravo na starosnu penziju ostvaruje se podnošenjem zahteva kod filijale Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u kojoj osiguranik ima prebivalište. Uz zahtev se prilažu:

  • lična karta na uvid
  • dokazi o penzijskom stažu u Republici Srbiji – radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, druge javne isprave o stažu (rešenja, uverenja, potvrde i slično) u originalu ili overenoj fotokopiji
  • rešenje o prestanku zaposlenja  (fotokopija)
  • overena fotokopija vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka o odrađenoj vojnoj službi
  • dokaz o korišćenju prava kod Nacionalne službe za zapošljavanje (ukoliko lice prima novčanu naknadu)
  • uverenje o obavljanju samostalne delatnosti, koje izdaje nadležni organ opštine, odnosno odgovarajuće udruženje, savez (za period do 31. 12. 2005. godine), odnosno rešenje Agencije za privredne registre (za period od 1. 1. 2006. godine)
  • uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja samostalne delatnosti (ovo uverenje nije potrebno za samostalne umetnike, filmske radnike i sportiste do 31. 12. 2002. godine, a za sveštenike i verske službenike do 31. 8. 2004. godine)
  • uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja poljoprivredne delatnosti
  • dokazi o stažu u inostranstvu

Od momenta predaje kompletnog zahteva počinje da teče rok za donošenje rešenja , koji iznosi dva meseca. Ukoliko su ispunjeni  minimalni uslovi za penziju, a nisu utvrđeni svi podaci od značaja za određivanje visine prava, filijala RFPiO doneće privremeno rešenje o visini penzije, a po utvrđivanju nedostajućih podataka rešenje o konačnom iznosu penzije. Ako u roku od tri godine ne budu utvrđeni nedostajući podaci, iznos penzije utvrđen privremenim rešenjem postaje konačan, o čemu se donosi posebno rešenje.

Ako je lice radilo u inostranstvu, uključujući i bivše jugoslovenske republike, o pravu na penziju prema stažu osiguranja ostvarenom u inostranstvu odlučiće se po propisima  zemlje u kojoj je osiguranik radio.

Korisnik starosne, odnosno prevremene starosne penzije može  ponovo da uđe u osiguranje (da se zaposli ili da obavlja samostalnu delatnost) i da prima penziju, s tim što mora postojati prekid između prethodnog i novog osiguranja (prekid ne mora postojati za osiguranike kojima ne treba prestanak osiguranja da bi ostvarili pravo na penziju).

Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Osnovne razlike između otkaza i sporazumnog prestanka radnog odnosa

Zašto preduzetnici gase radnje i u kojim delatnostima
Prijavi se i postavi komentar

(6) komentari

Korisnik 1ef1ce277d 26. 01. 2023.

Poštovani, radila sam 27 god od 1981.i imala minimalnu platu potom po prestanku rad.odnosa 2007. još 7 god uplaćivala doprinose sa najnizom osnovicom, kolika penzija mi orijentaciono sleduje? Hvala.

    Milan Predojevic 26. 01. 2023.

    Poštovana
    Apsolutno je nemoguće da dajem procene ovakve vrste. Postoji matematički način izračunavanja visine penzije, koji vrši računar, na osnovu podatak akoji unese službenik RFPiO iz Vašeg dosijea. Takve procene nećete dobiti ni u RFPiO, dok god ne podnsete zahtev za penziju.
    POzdrav

52f4914798d1779a8d1fa045b6199878 22. 07. 2022.

Postovani, da li za osobe sa invaliditetom, konkretno osoba sa telesnim ostecenjem sluha, 70% invaliditeta, sto je valjda 4.stepen ili kategorija, vazi da u starosnu penziju, znaci ne prevremenu ili invalidsku, idu sa manje navrsenih godina zivota i koliko, nego ljudi bez invaliditeta, ili i za tu kategoriju vazi 65 godina zivota (za muskarce)?
Unapred zahvalna na odgovoru.

    Milan Predojevic 23. 07. 2022.

    Poštovani
    Zakonom nije predviđeno umanjenje uslova za odlazak u starosnu penziju za lica koja imaju određeni stepen invaliditeteta.
    Srdačan pozdrav

Snezana Garic 08. 04. 2021.

Poštovani,
Da li osoba koja je koristila pravno na novčanu naknadu od službe za zapošljavanje u trajanju od 9 meseci (između 2 zaposlenja) ima pravo I na novčanu naknadu u trajanju od 24 meseca ukoliko joj nedostaju do dve godine do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, uz ispunjenja uslova u pogledu “načina prestanka radnog odnosa” I da li u tom slučaju mora biti ispunjen I uslov iz člana 66 Zakona?

    Milan Predojevic 09. 04. 2021.

    Poštovana Snežana
    Članom 77. stav 1. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisano je da nezaposleni kome je prestalo pravo na novčanu naknadu može da ostvari ovo pravo ako ponovo ispuni uslove za sticanje prava na novčanu naknadu, s tim što mu se u staž osiguranja ne uračunava staž za koji je već ostvario novčanu naknadu. S obzirom na navedeno, mišljenja sam da mora da bude ispunjen uslov iz člana 66. Zakona, koji pominjete u Vašem pitanju, odnosno da nakon korišćenja prava na naknadu u trajanju od 9 meseci mora biti najmanje 12 meseci staža neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci da bi se ponovo koristila novčana naknada. U ovo se naravno ne računa staž za koji je već ostvareno 9 meseci naknade. Što se tiče Vašeg drugog pitanja, zakon u članu 72. utvrđuje dužinu trajanja novčane naknade za nezaposlena lica, a koja zavisi od dužine staža osiguranja. Tako je propisano da naknada traje tri meseca, ako je staž osiguranja od jedne do pet godina, šest meseci, ako je staž osiguranja od pet do 15 godina itd. Međutim, od ovih pravila je propisan izuzetak na sledeći način: Izuzetno, novčana naknada pripada nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, nedostaje do dve godine. Imajući u vidu navedeno, to jest da se radi o izuzetku od pravila računanja dužine trajanja novčane naknade, mišljenja sam da lice kome nedostaju do dve godine do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju ima pravo na novčanu naknadu u trajanju od 24 meseca, uz ispunjenja uslova iz člana 66. zakona i uslova u pogledu “načina prestanka radnog odnosa” iz člana 67. zakona, .
    Pozdrav