Menu
Zanimanje koje može da bude dinamično poput detektivskog filma – Biolog nije samo botaničar ili zoolog
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Tražim posao
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Tražim posao
Prva asocijacija na posao biologa verovatno je mnogima nastavnik u školi, botaničar ili zoolog, ali to je tek jedan deo palete zanimanja koja se otkrivaju na studijama ove nauke. Pojedine grane biologije danas su veoma popularne i profitabilne, naročito ako pronađu primenu u industriji, medicini, tehnologiji ili poljoprivredi.
Koliko širok spektar zanimanja ova nauka može da pokrije upravo daju i naši sagovornici – molekularni biolog i forenzički genetičar prof. dr Dušan Keckarević i prof. dr Tanja Berić, stručnjak u oblasti mikrobiologije i rukovodilac nastave na novom master modulu Astrobiologija.
Dr Keckarević je profesor na Katedri za biohemiju i molekularnu biologiju Biološkog fakulteta u Beogradu. Rukovodilac je Centra za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku, bavi se analizom DNK u cilju humane identifikacije, utvrđivanja srodstva i dijagnostike naslednih oboljenja.
Njegovi naučni radovi objavljeni su u stručnim međunarodnim časopisima, a već 16 godina sudski je veštak za užu oblast forenzička genetika – DNK analize. Veštačio je u više hiljada krivičnih slučajeva, od toga u velikom broju najtežih dela.
Krivično delo, izlazak na mesto zločina, krv, tragovi, otisci, analize, zaključci…Zaplet gotovo kao u detektivskom filmu, a zapravo je često opis radnog dana forenzičkog biologa. Posao dr Keckarevića zna da bude tema naslovnica i udarnih vesti, a iako privlači pažnju javnosti, kako nam kaže, obavlja ga nepristrasno.
– Kvalitetna obrada mesta događaja često je presudna u pronalaženju materijalnih dokaza koji mogu da osumnjičenog izvedu pred lice pravde. Veliki broj tragova možda se odmah i ne vidi, ali je zato neophodno da se sagleda celokupna slika nekog događaja. Materijalni znakovi su nemi svedoci zločina, a najteže je kada ih nema. Morate biti promućurni i maštoviti, poput Šerloka Holmsa. Ali detektivski filmovi i serije su čak manje dinamični od stvarnosti – kaže prof. dr Keckarević za Infostud i dodaje da od sva tri dela njegove profesije – naučnog istraživanja, rada sa studentima, forenzička DNK analiza nosi najveću odgovornost, jer utiče na sudbine ljudi.
Polje koje pokriva ovaj deo nauke seže gotovo u naučnu fantastiku, pa ono što je do juče bila fikcija, danas počinje da se ostvaruje. Uticaj na genetiku, kako kaže naš sagovornik, moći će da pomogne u lečenju bolesti, odnosno njihovom iskorenjivanju kod potomaka, a već danas postoji tehnologija za menjanje DNK. Procenjuje se da u Srbiji radi oko 20 forenzičkih biologa sudskih veštaka, a da je na našem tržištu 10 puta više stručnjaka iz oblasti molekularne biologije.
Nedavno je prof. dr Tanja Berić obeležila četvrt veka od početka rada na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je trenutno redovni profesor za oblast mikrobiologije.
– Da bi se stiglo do zvanja univerzitetskog profesora, pre svega je neophodno da se završe osnovne studije na Biološkom fakultetu, zatim master i doktorske – kaže za Infostud prof. Berić koja je počela kao asistent-pripravnik, prešla put od docenta, vanrednog profesora do najvišeg nastavnog zvanja.
Držanje vežbi, predavanja, ispiti, uz kontinuirani istraživački rad praćen objavljivanjem naučnih članaka i pisanje praktikuma i udžbenika, popularizovanje nauke u medijima – „ukratko“ je njen posao.
– To je posao koji nema radno vreme. Najbolji deo je izazov da se bude na liniji sa najnovijim istraživanjima i dostignućima, što je ujedno i najteže zbog manjka vremena. Podržavam mlade da studiraju generalno, a biologiju posebno, jer je u fazi procvata, onako kako je fizika bila pre stotinak godina. Ovo je vek biologije i biotehnologije. Studentima bih poručila da šire mrežu poznanstava i sa studentima iz drugih nauka, jer je razmena ideja moćno pogonsko sredstvo napretka i inovativnih ideja.
Naši sagovornici smatraju da su osobine koje bi trebalo da poseduje budući biolog radoznalost, želja za učenjem, rad na ličnom razvoju, trud, upornost, spremnost da se provede 12 sati na poslu, sa studentima, u laboratoriji ili na terenu.
Biolozi u Srbiji rade u prosveti, kao istraživači u naučnim institutima, u različitim laboratorijama za kontrolu kvaliteta (vode, hrane, drugih proizvoda…), forenzičkim i medicinskim laboratorijama, u delu IT sektora koji se bavi bioinformatikom, zavodima za zaštitu prirode, muzejima, u istraživačkim odeljenjima različitih industrija.
Nakon revolucije koju je unela metoda sekvenciranja DNK, a količina podataka postala ogromna i zahtevala analizu pomoću softverskih programa, isprofilisala se nova grana biologa-informatičara.
– Zarada redovnog profesora na Biološkom fakultetu se kreće oko 130.000 dinara plus naučni dodatak, koji je okvirno od 25.000 do 40.000 dinara. U zemlji u kojoj je veliki broj ljudi na ivici siromaštva, ne može se reći da je to mala plata, ali kako za iste profile Srbija ima najmanju cenu rada u regionu, jasno je da bi zarade trebalo da su značajno veće – kaže za Infostud prof. Berić, a prof. Keckarević dodaje da sudski veštak zaradi značajno više.
– Bez premca najprofitabilnija grana biologije danas je molekularna biologija. Najveća je „glad“ tržišta za takvim profilima, i kod nas, a posebno u svetu. Međutim, niko se nije obogatio kao nastavnik biologije, ili baveći se samo bazičnim istraživanjima u molekularnoj biologiji. Međutim, primena tog znanja u privredi može biti veoma unosna – smatra prof. Berić.
Ona kaže a su studenti mahom upućeni u to šta sve u svetu mogu sa diplomom molekularnog biologa.
– Mnogi započinju studije sa ciljem odlaska u svet, ali se zanemarljivo mali broj njih vraća u Srbiju da nastavi karijeru ovde. Mesta u privredi ima i kod nas, ali se to uglavnom svodi na ličnu preduzimljivost, hrabrost, kao i početni kapital. Zbog toga mislim da bi na svim fakultetima koji se bave bazičnim naukama trebalo podučavati studente disciplinama iz preduzetništva i zaštite intelektualnih prava – zaključuje naša sagovornica.